Theravāda budističko društvo

Kako krotiti divljeg slona
i druge avanture sa svesnošću

Jan Chozen Bays

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


4. nedelja
OBRATI PAŽNJU NA ŠAKE

Vežba: Nekoliko puta tokom dana, kada su ti ruke nečim zauzete, posmatraj svoje šake kao da pripadaju nekome drugom. Takođe, osmotri ih kada miruju.

PODSETI SEBE

Napiši na nadlanici: “Posmatraj me”.

Ako je to zbog prirode posla koji obavljaš nemoguće, stavi prsten koji obično ne nosiš. (Ako možda ne smeš da nosiš prste, jer možda radiš u operacionoj sali, iskoristi vreme dok pereš ruke ili stavljaš hirurške rukavice da osvestiš šake tako kao da pripadaju nekom drugom.)

Ako obično ne lakiraš nokte, mogla bi sebe podsetiti da posmatraš svoje šake tako što ćeš ih jednu nedelju nalakirati. A ako ih redovno lakiraš, upotrebi sada neku neuobičajenu boju.

OTKRIĆA

Naše šake su vrlo vešto u najrazličitijim poslovima i mnoge od njih mogu da odrade same od sebe, bez mnogo instrukcija koje bi došle iz našeg uma. Zaista je zabavno posmatrati ih dok rade, kako užurbano žive svoj život. Toliko toga mogu da učine! Dve šake mogu da rade zajedno ili da čine potpuno različite stvari u isto vreme.

I dok radimo ovu vežbu, možemo uočiti da svaka osoba ima karakteristične gestove. Šake nam se pokreću dok govorimo, potpuno same od sebe. Uočavamo takođe da se naše šake menjaju. Pogledaj ih i zamisli kakve su bili dok si bila beba. A potom ih zamisli kako se menjaju dok stare, sve dok ne stignu do stanja u kojem su sada. Potom zamisli kako dalje stare, kako postaje beživotne u trenutku kada umireš i onda se razlažu i ponovo vraćaju zemlji. Čak i dok spavamo naše šake brinu o nama, povlače ćebe koje je spalo, drže telo koje leži pored nas, isključuju budilnik.

DUBLJE LEKCIJE

Zbrinuti smo sve vreme. Neki zen učitelji kažu da to kako se telo brine o nama, a da toga nismo ni svesni, predstavlja primer divno i neprekidnog funkcionisanja naše prvobitne prirode, urođene dobrote i mudrosti našeg bića. Šaka se trgne unazad pred plamenom, čak i pre nego što smo u stanju da registrujemo toplotu, kapci se sklope i pre nego što smo svesni oštrog zvuka, naša šaka zgrabi nešto i pre nego što smo shvatili da je počelo da pada. Desna i leva šaka rade zajedno, svaka obavlja svoju polovinu posla. Dok brišemo sudove, jedna drži tanjir, dok druga krpom prelazi preko njega. Ili, jedna drži šargarepu, a druga je secka nožem. Savršeno sarađuju da operu jedna drugu.

Postoji koan, zen poučna priča, o bodhisatvi saosećanja, koja se na japanskom zove Kanzeon, a Kuan Yin na kineskom. Ona je često prikazana sa hiljadu očiju , kako bi videla svaku osobu kojoj je neophodna uteha, i sa hiljadu ruku, u svakoj od njih nešto što bi toj osobi pomoglo. Ponekad je oko prikazano i na oba dlana. A priča ide ovako:

Jednoga dana zen monah Ungan upita zen učitelja Dogoa: “Kako bodhisattva Kanzeo uspeva da koristi sve te ruke i oči?”

Dogo mu odgovori: “To je kao kada čovek u sred noći pruži ruku iza glave, kako bi dohvatio jastuk.” Jedan od mojih učenika pravi instrumente i imao je uvid kad je čuo ovu priču. Radeći na telu gitare, u njegovoj unutrašnjosti, na mestu koje nije mogao da vidi, shvatio je da njegove šake imaju “oči”. Mogu da “vide” površinu koju dodiruju, do detalja, i da rade na njoj, čak i u mraku. Njegovo unutrašnje oko i šake divno su sarađivali, baš kao što čovek koji spava, može da “vidi” jastuk iz glave i njegova ruka prirodno posegne za njim kako bi ga stavio pod glavu. U zenu kažemo da ovo pokazuje način na koji naša unutrašnja mudrost i saosećanje rade zajedno, onda kada im se um ne ispreči na putu.

Kada jasno uvidimo jedinstvo svega postojećeg, vidimo da sve stvari rade zajedno, slično kao šake i oči. Kao što ni šake ne povrede oko, tako je i naša priroda da ne povređujemo sebe, niti druge.

Zaključak: Šake rade zajedno bez ikakvog napora, kako bi uradile mnog divne stvari i nikada ne povrede jedna drugu. Može li ovo biti slučaj i sa bilo koja dva ljudska bića?