Theravāda budističko društvo

Kako krotiti divljeg slona
i druge avanture sa svesnošću

Jan Chozen Bays

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


7. nedelja
SVESNOST POLOŽAJA TELA

Vežba: Nekoliko puta na dan osvesti svoj položaj. Ovde su važne dve stvari. Prvo, to znači da postaneš svesna u kojem je položaju telo u tom trenutku, a onda i kakav je osećaj biti u sopstvenom telu. Ako zatvoriš oči, na osnovu kojih osećaja zaključuješ da stojiš, sediš ili ležiš? Na primer, ako sediš u fotelji zatvorenih očiju, šta ti govori da se nalaziš u telu koje sedi? Gde osećaš pritisak ili pokret?

Biti svestan položaja takođe znači da ga uočiš i prilagodiš mnogo puta tokom dana. Ako su ti leđa povijena, lagano i blago ih ispravi.

Vrlo dobra prilika za rad sa telom je dok jedeš. Sedi bliže prednjoj ivici stolice, sa stopalima koja celom dužinom leže na podu i kolenima raširenim u širini kukova. Ispravi kičmu, kako bi napravila što više prostora za slobodno disanje.

Druge zgodne prilike da osvestiš položaj tela jesu dok čekaš u redu, voziš, ležih u krevetu, sediš na sastancima ili časovima, dok hodaš.

PODSETI SEBE

Zamoli članove porodice ili prijatelje da ti pomognu. Kaži im da te opomenu ako sediš pogureno. Takođe, posmatraj položaj tela u ogledalu ili odraz u izlogu. Dok prolaziš, nakratko se zaustavi tako da možeš sebe da vidiš sa strane. Treba li nešto da koriguješ?

Na stolicu na kojoj obično sediš ili na stolu za kojim jedeš zalepi parče papira na kojem piše “Položaj”.

OTKRIĆA

Ljudi se obično iznenade kad otkriju da imaju loše držanje. Njihov položaj izgleda u redu spreda, ali kada se vide sa strane sa čuđenjem otkrivaju da su im ramena povijena. Položaj našeg tela menja se sa svakom situacijom. Tokom intervjua za posao ili nekog zanimljivog predavanja, sedimo pravih leđa; kad gledamo TV, zavalimo se na kauču. Lako je uočiti ljude koji su prošli kroz intenzivan trening: oficiri, plesači ili plemići. Svi oni imaju upadljivo pravo držanje. Zašto je za njih ono toliko važno? Španska poslovica kaže: “Prepoznaš sveštenika, čak i kad je u kupaćim gaćicama”. To znači da se takva osoba razlikuje svojim spoljašnjim držanjem, jer ono odslikava i njeno unutrašnje stanje.

U zen praksi stavljamo naglasak na položaj tela, ne samo u sali za meditaciju, već i dok sedimo za stolom, čak i dok hodamo unaokolo. Hodamo sa šakama preklopljenim napred u visini struka, održavajući ono što katoličke monahinje nazivaju “nadzor nad rukama”. Kada se mimoiđemo u hodniku, zaustavimo se, sklopimo dlanove u visini grudi i naklonimo jedno drugom. Kada dobijemo zadatak šta da radimo za taj dan, takođe se naklonimo, zahvalni zbog tela koje je u stanju da radi. Četiri puta dnevno tokom recitovanja radimo pune prostracije, tako što se sasvim pružimo potrbuške po podu, što je položaj poniznosti. Lice ka tlu, spuštamo svoje sobom opsednute umove i zatvorena srca, a zatim podižemo dlanove od poda, kako bismo označili nastojanje da uzdignemo svoj potencijal za mudrost i saosećanje. Nekim danima uradimo stotinu ovakvih prostracija. Ljudi koji rade praksu izmirenja sa svojim rđavim delima u prošlosti možda urade još dodatnih 108 ovakvih prostracija svakoga dana. Jedan zen učitelj ih je radio toliko mnogo i redovno da je na kraju dobio zadebljanje na čelu. Kako je rekao, bio je svojeglav, jogunast čovek i bilo je nužno da vežba poniznost.

Japanci se tokom dana zaista vrlo često klanjaju. Stariji su često pogureni i ne mogu da se isprave. Ali kažu da im klanjanje ne pada teško, jer ga shvataju kao klanjanje životu onih koji su zahvalni zbog svega što im je taj život doneo.  

DUBLJE LEKCIJE

Budistički monah i učitelj Ađan Ča je rekao: “Mudrost dolazi kada smo svesni u svakom položaju. Tvoje vežbanje treba da počne kad se probudiš ujutro. I treba da se nastavi sve dok uveče ne zaspiš. Vrlo je važno da sve to vreme budeš pažljiv, bilo da radiš, sediš ili ideš u toalet”.

Položaj tela i koncentracija su povezani. Često je pospanost (tokom meditacije, a i inače) signal da je tvoj položaj narušen i da pluća nisu više u stanju da se do kraja napune sa svakim udahom. U takvim situacijama tiho popravi položaj tela, polazeći od osnove kičme nagore, kako bi je ispravio, izdužio i napravio što više prostora za nesmetani protok vazduha. Položaj tela i naše raspoloženje su takođe povezani. Kada uočiš da ti se raspoloženje kvari, pokušaj da zauzmeš drugačiji položaj.

Reč “uspravno” može se odnositi na telo, ali isto tako opisuje i način na koji živimo. “Uspravno” podrazumeva življenje sa integritetom, vrlinom i postojanošću. Šta god da nam život donese, to nas ne pomera iz temelja. Naš život je poravnat, skladan iz svakog ugla. Budu su često nazivali Plemeniti, ne zato što se rodio kao princ, već zato što je marljivo praktikovao meditaciju i svesnost, i tako postao neko ko živi u skladu sa istinom, sa zakonom po kojem se odvija ovaj svet. Ukoliko i sami vežbamo, možemo postati prožeti tom istinom i dopustiti joj da nadahnjuje, podržava i usmerava naš život.

Kada se fokusiramo na dah, otkrivamo spokojstvo koje je u samom središtu našeg bića. Kada dopustimo uznemirujućim mislima u našem umu da se lagano stišaju, otkrivamo mudrost koja je u istom tom središtu. Kada se opustimo i otvorimo srce, iz nas poteče naša unutrašnja dobrota. A kada smo vežbali dovoljno dugo da smo u stanju da do tih kvaliteta dođemo u svakom trenutku, tada ćemo kroz život ići s pouzdanjem, uspravno i odlučno.   

Zaključak: Telo i um nisu odvojeni – oni su duboko povezani i međusobno zavisni. Kada um ili raspoloženje počne da tone, pokušaj da popraviš položaj svog tela.