Theravāda budističko društvo

Kako krotiti divljeg slona
i druge avanture sa svesnošću

Jan Chozen Bays

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


8. nedelja

ZAHVALNOST NA KRAJU DANA

Vežba: Na kraju dana napravi spisak od najmanje pet stvari koje su se dogodile i zbog kojih si zahvalna. Na kraju nedelje, pročitaj ih naglas prijatelju, supružniku ili nekome sa kime vežbaš svesnost.

PODSETI SEBE

Drži beležnicu i olovku kraj kreveta ili na jastuku. Kada uveče dođeš do kreveta, napiši listu pre nego što legneš i zaspiš.

OTKRIĆA

U početku, ljudi misle da će imati problem da sastave spisak od najmanje pet stvari zbog kojih su zahvalni. Međutim, iznenade se kada ustanove da je njihova lista često i duža nego što su planirali. Kao da se dugo zavrnuta slavina odjednom otvorila i iz nje poteče bez prestanka. Tokom dana možda ćeš sebe uhvatiti kako pomisliš: „Ovo treba da stavim na listu“. Ovim ohrabruješ u sebi divnu transformaciju u jedno stanje neprekidne zahvalnosti.

Istraživanje koje je obavila prof. Lyubomirsky pokazuje da je 40% sreće određeno našim namernim aktivnostima. Ljudi koji redovno vode „dnevnik zahvalnosti“ ili koji redovno izražavaju zahvalnost onima koji su bili dobri prema njima pokazuju znatan rast osećaja sreće i smanjenje depresije.

Možda znamo ljude koji u sebi imaju prirodno razvijen osećaj zahvalnosti. Kada smo sa njima, tako nas inspirišu i ulepšaju dan. Buda je govorio o „negovanju“ uma, dopuštanju da štetne emocije i misli slabe, dok u isto vreme jačamo one korisne. Kako je to moguće? To je jedan energetski fenomen. Sve ka čemu usmerimo svoju energiju raste. To u početku možda izgleda veštački, ali kada namerno razvijamo zahvalnost, vremenom ćemo postani prirodno zahvalna osoba. (I suprotno, ako razvijamo negativna stanja uma ili neprekidno kritikujemo, tada će to postati naša priroda.)

DUBLJE LEKCIJE

Čini se da za naš um negativno ima magnetnu privlačnost. Teško se oslobađa loših sećanja i neprekidno ih prežvakava. Konstantno se upinje da promeni njihov krajnji ishod. „Da sam samo uradila tako, onda bi on morao da…“ Prošlost je zauvek otišla. Ne možemo promeniti to što se dogodilo. Jedino možemo promeniti sebe, a to je moguće učiniti samo u sadašnjosti. Naš um zamišlja grozne stvari koje bi se mogle desiti u budućnosti. „Šta ako dođe ekonomska kriza i bude nestašica hrane, pa ljudi počnu da pljačkaju kuće…?“ Um misli da čini ono što treba da čini, kako bi nas zaštitio od opasnosti, ali nas on zapravo čini uplašenim i napetim.

Um kaže: „Koga briga za pozitivne stvari koje su se dogodile ili će se tek dogoditi? One ne mogu da te povrede. Moj posao je da razmišljam o mogućim lošim ishodima.“ Mediji znaju za ovo. Zato većina vesti ima negativan sadržaj: „Obrati pažnju na ovu novu opasnost!“, „Ova užasna stvar se upravo događa ili bi moga da se desi svakog trenutka!“ To su priče koje um savremenog čoveka želi da pročita i to nas navodi da ih kupujemo, čitamo ili slušamo o njima. Međutim, ova opsednutost negativnim može biti razorna, stvarajući um koji je prepun strepnje i depresije. Tako ono što iščekujemo, a to je patnja, postaje to što dobijemo, jedno tužno samoispunjavajuće i samokreirano proročanstvo.

Praktikovanje zahvalnosti na kraju dana jedan je od protivotrova ovoj mentalnoj navici fokusiranja na katastrofu. Ta vežba nam pomaže da osvetlimo mnoge pozitivne i ohrabrujuće slučajeve tokom dana. Ona tok uma okreće u pozitivnom smeru. Svako ko redovno vežba zahvalnost na kraju dana pre ili kasnije otkrije da je postao sposoban da u svakom događaju u svom životu uoči onu njegovu pozitivnu stranu.

Zaključak: Preusmeri mrzovoljan um ka otkrivanju makar jedne jedine stvari zbog koje bi mogla da budeš zahvalna.