Theravāda budističko društvo

Sabranost i jasno shvatanje 1

Download PDF

Budistička meditacija

Priručnik za mentalno vežbanje
zasnovan na Budinom putu sabranosti

Nanaponika Thera


Preveo Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme



SABRANOST I JASNO SHVATANJE – deo 1

Između dva člana ove podele sabranost, u svom specifičnom vidu gole pažnje, jeste ta koja obezbeđuje ključ za specifičan metod satipathane i prati njegovo sistematsko vežbanje, od samog početka, pa do postizanja njegovog najvišeg cilja. Zato ćemo je ovde prvu detaljnije obraditi.

Gola pažnja

Šta je gola pažnja?

Gola pažnja je jasna i nepodeljena svesnost onoga što se zapravo događa oko nas i u nama u nizu momenata percepcije. Naziva se "golom" jer je okrenuta samo ogoljenim činjenicama percepcije, onako kako nam stižu preko pet fizičkih čula ili preko uma, koji prema budističkom shvatanju predstavlja šesto čulo. Kada je okrenuta ka tim šestostrukim čulnim utiscima, pažnja ili sabranost se drži samo golog registrovanja uočenih fakata, bez reakcije na njih delom, govorom ili mentalnim komentarom, koji može biti zauzimanje stava (sviđanje, nesviđanje, itd.), prosuđivanje ili razrada. Ako se tokom praktikovanja gole pažnje pojavi neki takav komentar u umu, on i sam postaje objektom gole pažnje i ne biva ni odbačen ni sleđen, već se napušta pošto je za trenutak bio registrovan.

Ovo može biti dovoljno za određivanje opšteg principa na kojem počiva praktikovanje gole pažnje. Detaljnije informacije o praksi biće date u četvrtom i petom poglavlju. Sada ćemo se pozabaviti teorijskim i praktičnim značajem gole pažnje i rezultatima koji se mogu očekivati od njezine primene. Mislim da je korisno o tome govoriti, da bi oni što žele da se posvete vežbanju, koje se čini prilično neuobičajenim, mogli startovati sa više poverenja u njegovu efikasnost i sa više razumevanja njegove svrhe. Međutim, samo će kroz lično iskustvo stečeno istrajnim vežbanjem ovo početno poverenje naći svoju konačnu i nesumnjivu potvrdu.

Prodornost

Svaki napor zahteva prodornost ako se želi postići nekakav cilj; naročito je to bitno ako se radi o pothvatu koji je toliko uzvišen kao onaj što ga je Buda označio kao plemeniti osmostruki put, a vodi do iskorenjivanja patnje. Među osam delova tog puta ispravna sabranost predstavlja onaj nužni element prodornosti, mada ispravna sabranost sem toga ima još mnoge druge vidove. U budističkim tekstovima jedan od kvaliteta pripisanih ispravnoj sabranosti nazvan je "nepovršnost", što je naravno samo drugi način da se imenuje naš pozitivan pojam "prodornost".

Očigledno je da će praktikovanje ispravne sabranosti morati da poseduje prodornost do najvećeg stepena. Njeno odsustvo ili zanemarivanje bilo bi upravo suprotnost kvalitetu koji zaslužuje naziv sabranost i lišilo bi metod šanse na uspeh. Baš kao što štetne posledice moraju proizaći iz svega što u osnovi ima nepažljivost i nestabilnost, isto tako će se blagodet svega čvrstog i pouzdanog protegnuti daleko u budućnost.

Zato ispravna sabranost počinje od samoga početka. Uz pomoć metode gole pažnje, ona ide unazad do začetka svih stvari. Primenjeno na aktivnost uma, to znači: posmatranje se vraća početnoj fazi u procesu percepcije kada je um još u čisto receptivnom stanju i kada je pažnja ograničena na golo registrovanje objekta. Ta faza je veoma kratka i teško uočljiva i, kao što rekosmo, ona pribavlja površnu, nekompletnu i često pogrešnu sliku objekta. Zadatak je sledeće perceptivne faze da ispravi i dopuni taj prvi utisak, no to se ne događa uvek. Često se prvi utisak prihvata bez provere i čak se dodaju nova iskrivljavanja karakteristična za kompleksnije mentalne funkcije drugog stupnja.

Ovde nastupa gola pažnja, kao slobodno razvijanje i snaženje tog prvog receptivnog stanja uma, dajući mu veću šansu da ispuni svoj važan zadatak u procesu kognicije. Gola pažnja pokazuje svoju prodornost čišćenjem i pažljivim pripremanjem terena za sve naredne mentalne procese. Tom pročišćujućom funkcijom ona služi visokoj svrsi čitavog metoda izloženog u Govoru: "radi pročišćenja bića…", što se u komentaru objašnjava kao pročišćenje uma.

Pribavljanje čistog objekta

Gola pažnja se sastoji u čistom i tačnom registrovanju objekta. To nije tako lak zadatak kao što se na prvi pogled može učiniti, pošto to nije ono što mi i inače činimo, sem kad smo uključeni u nepristrasno istraživanje. Čovek uglavnom nije u dodiru sa nepristrasnim znanjem o "stvarima kakve one zaista jesu", već sa njihovim "baratanjem" i prosuđivanjem sa stanovišta ličnog interesa, koji može biti širok ili uzak, plemenit ili nedostojan. Čovek lepi etikete na stvari koje čine njegov fizički i mentalni univerzum i te etikete uglavnom jasno pokazuju uticaj njegovog ličnog interesa i ograničenost njegovih pogleda. On živi u jednom takvom kolažu etiketa, koji određuje njegove postupke i reakcije.

Otuda će stav gole pažnje – ogoljene od etiketa – čoveku otvoriti novi svet. On će prvo otkriti da se tamo gde je verovao da se radi o jedinstvu, tj. o jednom objektu predstavljenom jedinstvenim činom opažanja zapravo radi o mnoštvu, odnosno o čitavoj seriji različitih fizičkih i mentalnih procesa, praćenih odgovarajućim činom percepcije, a koji munjevito slede jedan za drugim. Dalje će sa zaprepašćenjem opaziti kako je retko svestan golog ili čistog objekta, bez ikakvih stranih primesa. Na primer, normalna vizuelna percepcija ako se imalo tiče posmatrača retko će predstaviti vizuelni objekat čist i jednostavan, već će se taj objekat pojaviti u svetlu dodatnih subjektivnih sudova kao: lep ili ružan, prijatan ili neprijatan, koristan, beskoristan ili štetan. Ako se radi o živom biću, pojaviće se i unapred stvoren zaključak: "To je ličnost, ego, baš kao što sam i 'ja'".

U takvoj situaciji, tj. usko povezano sa subjaktivnim dodacima, opažanje će potonuti u skladište sećanja. Kada ga prizovemo, uz pomoć asocijativnog mišljenja, ono će produžiti svoj iskrivljujući uticaj i na buduća opažanja sličnih objekata, kao i na sudove, odluke, stanja itd. povezana sa njima.

Zadatak je gole pažnje da ukloni sve te strane dodatke od samog objekta, koji tada ostaje sam u polju percepcije. Kasnije se ovi dodaci mogu po želji posmatrati jedan po jedan, ali polazni objekat opažanja treba držati odvojen od njih. Ovo zahteva istrajno vežbanje, tokom kojeg će pažnja, postepeno rastući po intenzitetu, koristiti sve finija sita kako bi odvojila u početku krupnije, a potom sve neuhvatljivije dodatke, dok na kraju ne ostane goli objekat.

Nužnost takvog preciznog definisanja i omeđivanja objekta naglašena je u samoj Satipatthana sutti upornim, dvostrukim pominjanjem određenog objekta sabranosti; na primer: "On boravi kontemplirajući telo u telu", a ne, na primer, svoja osećanja i ideje povezane sa njim, na šta i komentari izričito upozoravaju. Uzmimo primer osobe koja posmatra ranu na svojoj podlaktici. U tom slučaju vizuelni objekat će činiti isključivo taj deo tela i stanje u kojem se nalazi. Njegovi razni sastojci, kao što su meso, kost, gnoj itd. biće predmet "kontemplacije tela", a naročito vežbe koja se odnosi na "delove tela". Bol koji izaziva rana poslužiće kao objekat "kontemplacije osećanja". Više ili manje svesno uočavanje da je ego, sopstvo to koje je ranjeno i trpi bol pripada kontemplaciji stanja uma ("obmanut um") ili kontemplaciji mentalnih sadržaja: mentalnih "okova" koji proizilaze iz telesnog kontakta (na primer, u Govoru, deo o osnovama čula). Mržnja koja se javlja (svakako u istom trenutku) prema osobi koja je izazvala povredu pripada kontemplaciji stanja uma ("um ispunjen mržnjom") ili kontemplaciji mentalnih sadržaja (ljutnja kao prepreka). Ovaj primer je dovoljan da ilustruje put kojim se kreće gola pažnja.

Sam Buda je istakao dalekosežan značaj dolaženja do golog objekta. Kada ga je jedan monah upitao za sažeto uputstvo, Učitelj mu je dao sledeće pravilo vežbanja:

"U onome što je viđeno treba da je sadržano samo viđeno; u onom što je čuto, samo čuto; u onom što je opaženo (miris, ukus, dodir), samo opaženo; u onom što je mišljeno, samo mišljeno" (Udana I, 10).

Ove koncizne, ali duboke Učiteljeve reči mogu poslužiti kao vodič i saputnik onom ko se posvetio vežbanju gole pažnje.

Trostruka vrednost gole pažnje

Gola pažnja ima istu trostruku vrednost koja je prethodno bila pripisana Budinom učenju o umu i ispravnoj sabranosti uopšte: ona će se pokazati kao velika i efikasna pomoć u upoznavanju, oblikovanju i oslobađanju uma.

1. Vrednost gole pažnje za upoznavanje uma

Um je onaj elemenat u i kroz koji živimo, pa ipak je još uvek najneuhvatljiviji i najtajanstveniji deo nas. Međutim, gola pažnja uporno okrenuta osnovnim činjenicama mentalnog procesa sposobna je da baci svetlost na zagonetnu tamu uma i obezbedi čvrst priključak uz njegov neuhvatljiv tok. Sistematsko vežbanje sabranosti, započeto golom pažnjom, obezbediće poznavanje uma bitno za praktične svrhe, tj. za ovladavanje, razvoj i konačno oslobođenje uma. Ali iza tog u suštini praktičnog dometa metode satipathana može se naravno ići i dalje: kada su jasna svetlost i razumevanje čvrsto usađeni u ograničen, ali vitalan sektor ukupne delatnosti uma, svetlo će se postepeno i prirodno širiti i doseći čak udaljene i tamne delove uma, koji su inače bili nedostižni. To će se uglavnom dogoditi zahvaljujući činjenici da je instrument tog traganja za znanjem pretrpeo radikalnu promenu: sam tragalački um će zadobiti lucidnost i prodornost.

"Jedino stvari koje je sabranost podrobno ispitala mudrost može razumeti, ali ne i onaj ko je konfuzan" (komentar za Sutta nipatu). Uzorak za analizu koji treba ispitati pomoću mikroskopa mora se prvo pažljivo pripremiti, očistiti, osloboditi svega što mu ne pripada i onda postaviti pod sočivo. Na sličan način će gola pažnja pripremiti "goli objekat" koji mudrost treba da ispita. Ona predmet istraživanja čisti od nečistoća kao što su predrasude i strasti, ona ga oslobađa stranih primesa i stavova koji nisu s njim u vezi, čvrsto ga drži pred okom mudrosti, usporavajući prelaz sa receptivne na aktivnu fazu opažajnog ili kognitivnog procesa i time pruža mnogo bolju šansu za blisko i nepristrasno istraživanje.

Ovaj pripremni rad gole pažnje važan je ne samo za analičku tj. za secirajuću i razlučujuću funkciju uma kojom se razlažu spoljašnji elementi nekog objekta. On je velika pomoć i za isto tako važnu sintezu, tj. za nalaženje veza i odnosa između objekta i drugih stvari, otkrivanje njihovog međudejstva, njihove uslovljene i uslovljavajuće prirode. Mnogo toga će izmaći zapažanju ukoliko nema dovoljno dugog perioda gole pažnje. Kao geslo koje ima veliku važnost i različite mogućnosti primene u praktičnim stvarima, trebalo bi uvek imati na umu da odnosi između stvari mogu biti valjano utvrđeni samo ako su prethodno pojedinačni elementi bili pažljivo ispitani u njihovim različitim vidovima, a oni su orijentacija za razna povezivanja. Čest izvor grešaka u sintetičkom delu filozofskih sistema i naučnih teorija je nedovoljna analitička priprema. A upravo se toj pripremi okreće i poboljšava je gola pažnja. Njezine posledice na duhovnu praksu koje nas ovde mogu zanimati pomenute su već ranije (str 26 i dalje), a postaće još jasnije na sledećim stranicama.

Gola pažnja, pre svega, dozvoljava stvarima da govore same za sebe, bez unapred i prebrzo donete presude. Gola pažnja im daje šansu da kažu ono što imaju, čime zapravo učimo da one imaju toliko toga da kažu o sebi, a što je do tada bilo uglavnom potisnuto napetošću ili zaglušeno unutrašnjom ili spoljašnjom bukom u kojoj običan čovek najčešće živi. Zbog toga što gola pažnja vidi stvari bez sužavajućeg i izjednačavajućeg uticaja predrasuda koje su već ukorenjene, ona ujedno te stvari kao da ponovo vidi, u novom svetlu; zbog toga će se sve češće događati da se kod njih pojavi nešto novo i vredno otkrivanja. Strpljiva istrajnost u jednom takvom stavu gole pažnje otvoriće širom horizonte sopstvenog razumevanja, obezbeđujući ujedno, na prvi pogled bez napora, rezultate nepristupačne grčevitim naporima jednog nepostojanog intelekta. Zahvaljujući užurbanosti ili ograničavanju, nasumičnom označavanju stvari, pogrešnom procenjivanju i baratanju stvarima koje je preraslo u naviku, često važni izvori znanja ostaju nepristupačni. Ljudi Zapada će posebno morati da nauče od Istoka da svoj um dovode u receptivno, krajnje senzibilno stanje – stanje u kojem se često nalazi um naučnika ili pronalazača, a trebalo bi u mnogo većoj meri da postane svojstvo najšireg kruga ljudi. Ovakav stav gole pažnje će se, nakon istrajnog vežbanja, pokazati kao bogat izvor znanja i inspiracije.

Dakle, šta bi bili rezultati, na planu znanja, koje možemo postići golom pažnjom? Pomenućemo ovde samo one od njih koji imaju prvorazredni značaj. Jer mora se prepustiti ličnom "iskustvu putovanja" putem sabranosti da odbrani, razvije i dopuni ono što je ovde ukratko izneto.

Već je rečeno, a sada da ponovimo, zbog izuzetne važnosti: u svetlu gole pažnje naizgled jedinstven čin opažanja će se, mnogo jasnije, ispostaviti kao sled brojnih i međusobno različitih faza koje se jedna na drugu nadovezuju i brzo smenjuju. Ovo osnovno zapažanje će postepeno otkriti svoje unutrašnje bogatstvo pojedinačnih činjenica i njihove dalekosežne implikacije. Ono će se pokazati kao jedno zaista naučno zapažanje, u doslovnom smislu reči, tj. kao "proizvodnja znanja" (K. Dž. Dukas). Ono će, na primer, pokazati osnovnu razliku procesa opažanja: predstavljanje relativno ogoljenih čulnih opažaja [4] i tome sledstvenu fazu njihovog tumačenja i vrednovanja. Za budiste je to drevno psihološko saznanje, koje svoje korene vuče još iz Učiteljevih govora, a razvijeno je u kasnijim spisima i komentarima Abhidhamme. Ova razlika između "ogoljenih činjenica" i stava prema njima ima, pored naučnog, i dalekosežan praktičan značaj: ona ukazuje na najraniju, tj. na najpogodniju tačku na kojoj možemo da odredimo dalji razvoj određene situacije u onoj meri u kojoj ona zavisi od našeg stava prema njoj. Međutim, razmatranje ovog aspekta pripada narednom poglavlju, koje se odnosi na oblikovanju uma.

Prilikom praktikovanja gole pažnje prvi snažan utisak na posmatračev um verovatno će ostaviti direktno suočavanje sa stalno prisutnom činjenicom da se sve menja. U skladu sa dhammom, to je prva od tri karakteristike ili obeležja života: nepostojanost (anićća). Beskrajno smenjivanje svih pojava koje nastaju i nestaju, a gola pažnja ih jasno uočava, postaće jedno iskustvo čija snaga raste i ima presudan uticaj na napredak u meditaciji. Iz istog tog iskustva o gotovo trenutnoj promeni vremenom će izrasti direktna svest i o ostale dve karakteristike postojanja, tj. o patnji, nepotpunosti (dukkha) i nepostojanju sopstva (anatta).

Mada je činjenica promene opšteprihvaćena, barem u izvesnoj meri, u svakodnevnom životu ljudi će je postati svesni tek kada ih ona na sebe upozori na prijatan ili, češće, neprijatan način. Međutim, praktikovanje gole pažnje će nam jasno ukazati da je ta promena stalno uz nas; da je izvan naše moći da prebrojimo promene koje se dogode čak i u najmanjem vremenskom odsečku. Verovatno ćemo shvatiti po prvi put – ne samo intelektom, već čitavim bićem – u kakvom mi to svetu zapravo živimo. Suočeni sa promenom, živo je iskusivši sopstvenim telom i umom, počinjemo da "vidimo stvari onakvim kakve one zaista jesu". A to se naročito odnosi na "stvari uma". Um ne možemo razumeti ukoliko ga ne shvatimo kao tok i ostanemo svesni te činjenice tokom svakog istraživanja posvećenog znanju uma. Otud je pokazivanje činjenice, kao i prirode promene u mentalnim procesima temeljni doprinos praktikovanju gole pažnje na znanje uma. Činjenica promene će mu doprineti na negativan način, uklanjajući svako statičko stanovište uma, uključujući trajne entitete, nepromenljive osobine itd. Uvid u prirodu promene biće doprinos u pozitivnom smeru, jer će obezbediti velik broj detaljnih informacija o dinamičkoj prirodi mentalnih procesa.

Obasjan golom pažnjom, usmernom na čulne opažaje, različit karakter meterijalnih procesa, njihova međuzavisnost i neprestano smenjivanje, kao i osnovna "objektivizujuća" funkcija uma dobiće na jasnoći.

Kada ovde govorimo o "objektivizovanju" (tj. uzimanju kao objekat) materijalnih i mentalnih procesa, činimo to jedino u svrhu ove analize. Ovi pojmovi ne znače zagovaranje dualizma subjekat/objekat i um/materija. Niti stajemo uz nekakav monizam: jedino Um ili jedino Materija. Budino srednje učenje o uslovljenom nastanku (patićća-samuppada) prevazilazi sve takve ideje monizma, pluralizma ili dualizma. U svetu uslovljenosti, relativnosti i proticanja, direktno doživljenom kroz praksu gole pažnje, ovako kruti pojmovi uskoro će se pokazati kao sasvim neprikladni.

Ove usputne napomene ukazuju na još jedan prilog znanju o umu, ali više teoretskog karaktera, koje se odnosi na već pomenute drevne filozofske stavove što nastaju na temelju pogrešnih premisa, a uokviruju ih glomazni teorijski sistemi. Ali ovde nas ne zanimaju neposredno ovi problemi. U našem kontekstu dovoljno je jedino da ukažemo na to da nam opšte iskustvo, kao i pomno ispitivanje ukazuju na diferencijacije u procesu i sadržajima kognicije koje su dovoljno jake da opravdaju našu pragmatičnu upotrebu tradicionalnih parova pojmova subjekt/objekt i um/materija.

Pošto je praktikovanje gole pažnje rezultiralo određenom širinom i dubinom iskustva u baratanju mentalnim događanjima, meditantu će ujedno postati jasno da um nije ništa izvan funkcije kognicije. Nigde izvan ili unutar te funkcije ne može se otkriti bilo kakav pojedinačni činilac ili trajan entitet. Tako ćemo zahvaljujući ličnom iskustvu stići do velike istine o nepostojanju duše ili ne-sopstvu (anatta; sanskr. anatma), do saznanja da je svako postojanje lišeno nepromenljive ličnosti (sopstva, duše, jastva itd.) ili nepromenljive suštine bilo koje vrste. Iz perspektive moderne psihologije ovo jedinstveno i revolucionarno učenje anatta može se takođe u dobroj meri učiniti "proizvodnjom znanja" i to kroz njegov jak uticaj na polazište i različite ogranke nauke o umu. Ove implikacije postaće očigledne proučavaocu u toj oblasti znanja i ovde se ne mogu šire prikazivati. Nazivajući anatta učenje jedinstvenim želeli smo da ga razlučimo od onoga što je na Zapadu poznato kao "psihologija bez duše" i uglavnom je materijalistički obojeno. Međutim, budistička psihologija nije materijalistička ni u filozofskom ni u etičkom smislu reči. Pravo filozofsko i etičko značenje učenja o ne-duši, kao i njegov "emocionalni ton", mogu se razumeti jedino u kontekstu čitavog Budinog učenja, a ne izolovano. Još ćemo imati prilike da se vratimo ovom pitanju.

Sem ovoga, gola pažnja će obezbediti iznenađujuću, ali i korisnu informaciju o radu našeg uma: o mehanizmu naših emocija i strasti, pouzdanosti naše moći rasuđivanja, našim istinskim i skrivenim motivima i mnogim drugim vidovima mentalnog života. Jasno svetlo obasjaće podjednako naše slabe i jake strane, a nekih od njih postaćemo svesni po prvi put.

Metod gole pažnje, tako koristan za upoznavanje uma, a time i za upoznavanje sveta, podudara se sa postupkom i stavom pravog naučnika i ispitivača: jasno definisanje predmeta i pojmova; prijemčivost za upućivanja koja dolaze od samih stvari, bez ikakvih predrasuda; isključivanje ili barem smanjivanje faktora subjektivnosti prilikom prosuđivanja; odlaganje procene tek za kraj pažljivog ispitivanja činjenica. Ovaj urođeni duh istraživača zauvek će povezivati Budu i dhammu sa istinskom naukom, mada ne nužno i sa svim teorijama podjednako. Ali svrha Bude-dhamme se ne podudara sa svrhom nauke, koja je ograničena na otkrivanje i objašnjavanje činjenica. Jer Budino učenje o umu nije svedeno samo na teorijsko znanje o umu, već je upućeno na oblikovanje uma, i time života. Međutim, ono se tu susreće sa modernom psihologijom, koja je posvećena praktičnoj primeni teorijskih znanja o umu.

2. Vrednost gole pažnje za oblikovanje uma

Veliki deo patnje u svetu čiji je uzrok čovek ne dolazi toliko od smišljene poročnosti, koliko od neznanja, nemarnosti, nepromišljenosti, prenagljenosti i pomanjkanja samokontrole. Veoma često jedan trenutak sabranosti ili mudrog promišljanja sprečiće dalekosežne posledice u vidu patnje ili osećanja krivice. Pauzom pre akcije, na način gole pažnje koji je već postao navika, bićemo u stanju da uhvatimo onaj odlučujući, ali kratak momenat u kojem um još uvek nije odlučio o konačnom smeru akcije ili definitivnom stavu, već je još uvek otvoren da primi pravi smer. Sledeći trenutak može izmeniti situaciju, dajući konačnu prevlast negativnim impulsima i pogrešnim procenama koje izviru iz nas ili povređujućim uticajima spolja. Gola pažnja usporava ili čak zaustavlja prelaz od misli do akcije, ostavljajući više vremena za zrelu odluku. Takvo usporavanje ima vitalnu važnost, dok nekorisne, uvredljive i loše reči i dela poseduju prejaku spontanost događanja, tj. pojavljuju se kao neposredna reakcija na događaje i misli, ni ne pruživši šansu "unutrašnjim kočnicama" mudrosti, samokontrole i zdravog razuma da dejstvuju. Ustaljivanje navike "usporavanja" pokazaće se kao efikasno oružje protiv prenagljenosti u rečima i delima. Kad smo jednom uz pomoć gole pažnje naučili da usporimo i da se zaustavimo, elastičnost i prijemčivost našeg uma znatno će porasti, jer se reakcije nepoželjnog karaktera više neće javljati automatski, sa istom učestalošću kao ranije. Pošto nadmoć ovakvih naviknutih reakcija, kojima se tako često uopšte ne suprotstavljamo i ne dovodimo ih u pitanje, bude jednom prevladana, one će vremenom gubiti svoju moć.

Gola pažnja će nam takođe obezbediti vreme za razmišljanje je li u nekoj situaciji aktivnost delom, rečju ili mentalno uopšte potrebna i preporučljiva. Vrlo često postoji suviše velika sklonost ka nepotrebnoj intervenciji i to je još jedan uzrok mnogih patnji i izlišnih peripetija koji se može izbeći. Kada jednom upoznamo smirenost uma koju nam je darovala gola pažnja, ređe ćemo biti u iskušenju da brzopleto jurnemo u akciju ili se umešamo u tuđe stvari. Ukoliko se na taj način komplikacije i sukobi najrazličitije vrste prorede, napor da se oblikuje um naići će na manji otpor.

U pogledu ove dve poslednje pomenute stvari ("brzopletosti" i "mešanja"), praktičan savet je sasvim kratak: dobro razmisliti pre no što skočimo, dati umu šansu da duže i šire razmotri stvari, obuzdati nagon da "delujemo po svaku cenu".

Gola pažnja je u vezi jedino sa sadašnjošću. Ona podučava onome što su toliki zaboravili: da žive sa punom svešću Ovde i Sada. Ona nas uči da se suočimo sa sadašnjošću, ne pokušavajući da joj umaknemo u misli o prošlosti ili budućnosti. Prošlost i budućnost, za prosečnu svest, nisu objekti opažanja, već refleksije. I u svakodnevnom životu prošlost i budućnost se retko uzimaju kao objekti zaista mudre refleksije, već su uglavnom objekti za sanjarenja i isprazna maštanja, koja su glavni protivnik ispravne sabranosti, ispravnog razumevanja i ispravnog delovanja. Čvrsto vezana za svoje mesto, gola pažnja posmatra mirno i bez prijanjanja neprestano proticanje vremena: ona strpljivo čeka da se budućnost pojavi pred njezinim očima, da se pretvori u sadašnjost i ponovo iščezne u prošlosti. Koliko je samo energije utrošeno na beskorisne misli o prošlosti: na čežnju za danima koji su minuli, na uzaludne žalopojke i kajanje i na besmislena i naklapajuća ponavljanja, rečima i u mislima, svih onih banalnosti prošlosti! Podjednako uzaludna je većina misli upravljena ka budućnosti: uzaludne nade, najneobičniji planovi i prazna sanjarenja, neosnovani strahovi i beskorisne brige. I sve to je uzrok patnje i razočarenja, što se može izbeći i eliminisati golom pažnjom.

Ispravna sabranost čoveku ponovo pribavlja izgubljeni dragulj njegove slobode, iščupavši ga iz čeljusti nemani zvane Vreme. Ispravna sabranost čoveka oslobađa okova prošlosti, koje on nepromišljeno pokušava čak da ojača obazirući se na nju prečesto, ispunjen pri tom čežnjom, ogorčenjem ili žalošću. Ispravna sabranost sprečava čoveka da okuje sebe čak i sada, svojim izmišljenim strahovima i nadama, za događaje koje očekuje u budućnosti. Na taj način ispravna sabranost vraća čoveku slobodu, koja se može naći samo u sadašnjosti.

Misli o prošlosti i budućnosti su glavni materijal za sanjarenje, koje svojom prirodom beskrajnog variranja i ponavljanja zatrpava uski prostor sadašnje svesti, onemogućujući da se ona oblikuje i čineći je zapravo još bezobličnijom i tromijom. Takva uzaludna maštanja glavna su prepreka koncentraciji. Siguran način da ih uklonimo je odlučno usmeravanje uma na golo posmatranje bilo kog objekta oko nas, kad god ne postoji potreba ili impuls za nekakvom posebnom svrhovitom mišlju ili akcijom i kada, ujedno, mentalni vakuum preti da bude ispunjen sanjarenjima. Ukoliko su se one već javile, potrebno je jedino ista ta sanjarenja načiniti objektima pomnog posmatranja, kako bismo ih lišili njihove moći da zavode um i na kraju ih raspršiti. Ovo je jedan primer delotvornog metoda "transformisanja smetnjii pri meditaciji u objekte meditacije", koji ćemo bliže razmotriti kasnije.

Gola pažnja unosi red u neuređene uglove uma. Ona razobličuje mnogobrojna nejasna i fragmentarna opažanja, nedorečene misli, zbrkane ideje, prigušene emocije itd., koje svakodnevno prolaze kroz um. Rečju, ovi potrošači mentalne aktivnosti su slabi i bespomoćni, ali ako se akumuliraju postepeno će ugroziti efikasnost mentalnih funkcija. Pošto se ovim fragmentima misli najčešće dozvoljava da bez pažljivijeg posmatranja potonu u nesvesno, oni će prirodno uticati na temeljnu strukturu karaktera, raspoloženje i sklonosti. Postupno će smanjiti obim i jasnoću svesti uopšte, kao i njezinu elastičnost, tj. sposobnost za oblikovanje, transformisanje i razvijanje.

Neulepšano znanje o samome sebi, pribavljeno putem introspektivne gole pažnje, o zapuštenim i manje prijatnim delovima našeg uma izazvaće jedan unutrašnji otpor prema stanju u kojem su jasnoća i red pretvoreni u zbrku, a dragulj uma u običan kamen. Pod pritiskom takve odvratnosti narašće u nama najiskrenija privrženost sleđenju sabranosti i izuzetno veliko rasipanje energije ćemo postepeno uspeti da kontrolišemo. To je automatska "pročišćujuća" funkcija gole pažnje koja ovde služi za oblikovanje uma.

Usmerena na naš sopstveni um, gola pažnja će nam pružiti jednu poštenu informaciju o njemu, a to je neophodno za njegovo uspešno oblikovanje. Usmeravajući punu pažnju ka našim mislima čim se pojave bolje ćemo upoznati svoje slabe i jake tačke, tj. naše nedostatke i naše mogućnosti. Samoobmanjivanje o ovom prvom i nepoznavanje ovog drugog čini samoobrazovanje nemogućim.

Veština stečena golom pažnjom da se loše i štetne stvari nazovu svojim pravim imenom označava prvi korak ka njihovom uklanjanju. Ako smo zaista svesni, na primer tokom kontemplacije o stanjima uma: "Ovo je misao ispunjena požudom" ili tokom kontemplacije o mentalnim sadržajima: "U meni je sada smetnja zvana uznemirenost", ovakva jednostavna navika formulisanja takvih nedvosmislenih iskaza izazvaće u nama otpor prema takvim osobinama, tako da ćemo ih biti svesni mnogo intenzivnije. Ovakvo mirno i jednostavno "registrovanje" uvek će se pokazati efikasnijim od posezanja za voljom, emocijama ili razumom, koji će najčešće izazvati antagonističke sile u umu da pojačaju otpor.

Takođe, naše pozitivne osobine će naravno biti usmerene mnogo određenije, a one koje su dotle bile ili slabe ili manje uočene dobiće svoju šansu da se u potpunosti razviju. Neiskorišćeni izvori energije i znanja će postati dostupni i ispoljiće se one sposobnosti koje su nam do tada ostajale nepoznate. Sve ovo ojačaće samopouzdanje, koje je toliko važno za unutrašnji razvoj.

Na ovaj i druge načine jednostavan i nenasilan metod gole pažnje pokazuje se kao izuzetno efikasna pomoć u oblikovanju uma.

3. Vrednost gole pažnje za oslobađanje uma

Čitaocu se sugeriše da pokuša za početak da tokom nekoliko dana usmeri svoju golu pažnju onoliko koliko je u stanju ka ljudima, stvarima oko sebe i različitim događajima u toku dana. Učinivši to uskoro će osetiti koliko mu ti dani harmoničnije protiču u poređenju sa onima kada se predavao i najmanjem impulsu za delovanjem delom, rečju, emocijama ili mišlju. Kao da je zaštićen nevidljivim oklopom od banalnosti i nametljivosti sveta koji ga okružuje, on će kroz te dane proći spokojno i zadovoljan, sa jednim podsticajnim osećanjem olakšanja i slobode. Kao da je iz neprijatne stiske i bučne gužve pobegao u mir i osamljenost vrha brega i sada, sa uzdahom olakšanja, posmatra vrevu i užurbanost dole ispod sebe. Samo na taj način iskusiće mir i sreću neprijanjanja. Tim korakom unazad od stvari i ljudi postaće prema njima čak prijateljskiji, jer će se izgubiti ona napetost što nastaje iz delovanja, želje, odbojnosti ili drugih oblika vezanosti. Život će dobrim delom postati lakši, a naš unutrašnji i spoljašnji svet prostraniji. Sem toga, uočićemo da svet sasvim solidno funkcioniše i bez naših dotadašnjih intervencija, a da je i nama samima bolje uz takvu uzdržanost. Koliko li će samo upetljavanja biti izbegnuto i koliko problema će biti rešeno i bez naše pomoći! Tako ovde gola pažnja na sasvim vidljiv način pokazuje blagodeti odustajanja od karmičkog delovanja, bilo da je ono dobro ili loše, tj. od aktivnosti na kojoj počiva svet, ali iz koje izvire patnja. Gola pažnja nas uči umeću otpuštanja, odučava nas od stalne i nekorisne zaokupljenosti nečim i delovanja po navici.

Unutrašnja distanca od ljudi, stvari i nas samih, postepeno i delimično stečena uz pomoć gole pažnje, pokazuje nam kroz naše iskustvo mogućnost konačnog osvajanja potpune odvojenosti i sreće koja iz toga proizilazi. Ona nam daruje veru da takva povremena istupanja u stranu mogu takođe jednog dana postati istupanje izvan sveta patnje. Daje nam neku vrstu predosećanja ili ideje o tome kako izgleda najviša oslobođenost, "svetost već u ovom životu" (ditthadhamma-nibbana), na koju se aludira rečima: "U svetu, a ne izvan sveta".

U postizanju tog najvišeg, konačnog oslobođenja gola pažnja iskiva glavni alat – onu najvišu prodornost istine koja se u dhammi naziva uvid (vipassana). To i samo to jeste krajnja svrha metoda koji se ovde opisuje i najviši oblik njegove funkcije oslobađanja uma.

 Uvid je direktno i potpuno razumevanje tri karakteristike postojanja, tj. nepostojanosti, patnje i nepostojanja sopstva. To nije shvatanje tek na nivou intelekta ili znanje o pojmovima koji označavaju ove istine, već nesumnjivo i nepokolebljivo lično iskustvo o njima, stečeno i sazrelo putem istrajnog meditativnog suočavanja sa činjenicama koje jasno potvrđuju te istine. Uvid pripada onom tipu znanja koje izmeni čitav život, a na umu ga je imao francuski mislilac Gijo kada je rekao: "Ako znamo, a ne postupamo u skladu sa tim, tada je naše znanje nesavršeno". Unutrašnja priroda uvida podstiče sve veću odvojenost i jednu stalno narastajuću oslobođenost od želje, koja kulminira u konačnom izbavljenju uma iz svega onoga što uzrokuje njegovu zarobljenost u svetu patnje.

Direktno sučeljavanje sa stvarnošću koje će prerasti u uvid postiže se praktikovanjem gole pažnje i satipathane uopšte. Njen metodičan razvoj će biti kasnije opisan. Ali čak i usputna njezina primena u svakodnevnom životu pokazaće svoj oslobađajući uticaj na um i, ukoliko se uporno primenjuje, stvoriće mentalnu pozadinu korisnu za strožije i sistematskije vežbanje.

U prirodi je uvida da bude oslobođen želje, odbojnosti i obmanutosti i da jasno sagleda sve stvari u unutrašnjem i spoljašnjem svetu kao "čiste fenomene" (suddhadhamma), tj. kao procese bez ikakvog nosioca. Upravo to je osobina i gole pažnje, pa će otud njezino praktikovanje poslužiti postupnom prilagođavanju visokim zahtevima savršenog uvida i konačnog oslobođenja.

Ovaj visoki cilj savršene ravnodušnosti i uvida može putniku na početku puta biti još uvek veoma dalek, ali zahvaljujući njegovim srodnim iskustvima tokom praktikovanja gole pažnje, sve to mu neće biti potpuno nepoznato. Takav sledbenik će. čak i sada, osećati određenu bliskost sa ciljem i otud pozitivna moć privlačenja, koju taj cilj ne bi imao kada bi za njega ostao puki apstraktni pojam, bez ičeg srodnog u sopstvenom iskustvu. Onome ko se zaputio putem sabranosti cilj će se ukazati poput vrhova visokog planinskog masiva daleko na horizontu; taj prizor će postepeno postati sasvim blizak putniku koji u njega uporno upire svoj pogled dok marljivo odmiče svojim napornim putem, još uvek udaljen od tih visokih vrhova. Mada glavna pažnja putnikova mora biti okrenuta ka često nezanimljivim delovima puta pred njim, različitim preprekama i krivudanju koje zbunjuje, podjednako važno je da on, s vremena na vreme, svoj pogled upravi ka vrhovima koji su mu cilj, onako kako se pojavljuju na horizontu njegovog iskustva. Po njima će određivati smer svoga putovanja i oni će mu pomoći da se vrati na pravi put onda kada zaluta. Oni će mu uliti novu snagu u umorne noge, dati novu hrabrost i nadu, koja ga može izneveriti onda kada je pogled na planinu stalno zaklonjen ili je o njoj samo slušao ili čitao. Oni će ga takođe sprečiti da zbog "malih usputnih uživanja" zaboravi na sjaj vrhunaca što ga na horizontu čekaju. 


Beleške

[4] Ograda "relativno ogoljenih" stavljena je zato što, prema pomno razrađenoj abhidhammi, čak i najraniji stupanj golog predstavljanja čulnih informacija sa sobom nosi tanani ukus ranijih sličnih utisaka. [Natrag]