Theravāda budističko društvo

Uvod

Download PDF

Budistička meditacija

Priručnik za mentalno vežbanje
zasnovan na Budinom putu sabranosti

Nanaponika Thera


Preveo Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


UVOD

Suština budističke meditacije

Svrha ove knjige je da skrene pažnju na dalekosežnost i duboko značenje koje ima Budin "put sabranosti i pažnje" (satipatthana) i ujedno posluži kao uvod u razumevanje tog učenja i njegove praktične primene.

Knjiga je nastala u dubokom ubeđenju da sistematsko razvijanje ispravne sabranosti, kako ju je izložio Buda u svom govoru o satipatthani, još uvek predstavlja najjednostavniji i najdirektniji, najprodorniji i najefikasniji metod vežbanja i razvijanja onih sposobnosti uma koje su neophodne kako za obavljanje svakodnevnih zadataka i problema sa kojima se isti taj um suočava, tako i za postizanje najvišeg cilja: iskorenjivanja pohlepe, mržnje i obmanutosti.

Budino učenje nudi velik izbor metoda mentalnog vežbanja i objekata meditacije, podesnih za različite individualne potrebe, temperamente i sposobnosti. Pa ipak, svi ti metodi na kraju se stapaju u "put sabranosti pažnje", koji je sam Učitelj nazvao "jedini put" (ekayano maggo). Otud se put sabranosti pažnje može s pravom nazvati "suštinom, srcem budističke meditacije" ili čak "suštinom čitavog učenja" (dhamma-hadaya). Ovo veliko srce je zapravo centar čitavog krvotoka što pulsira telom učenja (dhamma- kaya).

Domet satipatthana metode

Drevni put sabranosti pažnje je upotrebljiv danas podjednako koliko i pre 2.500 godina. Njime se može ići podjednako na Zapadu i na Istoku; u sred meteža svakodnevnog života i u tišini monaške ćelije.

Ispravna sabranost je, zapravo, neophodna osnova za ispravno življenje i ispravno mišljenje – svuda, u svako doba i za svakog. Ona sadrži poruku važnu za svakoga: ne samo za ubeđenog sledbenika Budinog i njegovog učenja (dhamma), već za sve one koji nastoje da ovladaju svojim umom, tako neposlušnim, i one koji istinski žele da razviju u sebi prikrivene sposobnosti za postizanje veće snage i sreće.

Na početku Govora, gde se objašnjava njegov uzvišeni cilj, kaže se da je ovaj metod stvoren "radi prevladavanja patnje i očaja, radi iskorenjivanja bola i žalosti". Nije li to upravo ono za čime svako žudi? Patnja je opšteljudsko iskustvo i otud se metod za njezino savlađivanje tiče svih ljudi. Mada konačna pobeda nad patnjom može u pojedinačnom slučaju biti još daleko, put ka tome je jasno označen. I ne samo to: već od samog početka taj put, metoda ispravne sabranosti, pokazaće sasvim vidljive rezultate i to kroz pobeđivanje patnje u mnogim pojedinačnim situacijama. Takvi praktični rezultati na planu jednog opšteg zadovoljstva imaju vitalnu važnost za svakoga, čemu treba pridodati delotvornu pomoć u mentalnom razvoju. Pravi cilj satipatthane je ni manje ni više nego konačno oslobađanje od patnje, a to je ujedno i najviši cilj Budinog učenja – nibbana. Direktno napredovanje ka njoj, što obezbeđuje satipatthana, i stalno napredovanje na tom putu, međutim, zahtevaju trajan meditativan napor, usmeren ka nekoliko odabranih objekata sabranosti pažnje. Na narednim stranicama biće data kraća uvodna uputstva za takvu praksu.

Ali, na putu ka tom najvišem cilju ništa manje nije važna ni opšta primena sabranosti pažnje u svakodnevnim aktivnostima.

U satipatthani živi stvaralačka snaga, a istovremeno i večna i univerzalna poruka istinskog učenja o oslobođenju. Ona poseduje dubinu i sveobuhvatnost, jednostavnost i čvrstinu, kako bi mogla da posluži kao osnova i okvir za življenje, kao dhamma za sve, ili barem za onaj ogroman i stalno rastući deo čovečanstva kojem više ne pomažu različiti religijski i pseudoreligijski sedativi, a ipak oseća, u životu i u svom umu, neodložnost rešavanja osnovnih problema nematerijalne sfere, što ni nauka, a ni ona religija koja se zasniva jedino na veri ne mogu obezbediti. U svrhu takve satipatthana dhamme za sve neophodno je napraviti detaljan sistem primene tog metoda na savremene probleme i uslove. U granicama ove knjige mogu se dati jedino kraća uputstva u tom pravcu (vidi naročito uputstva za burmansku metodu, kasnije u knjizi). Razrada i razni dodaci moraju sačekati drugu priliku ili drugog autora.

Kao pomoć onima, naročito na Zapadu, koji nisu upoznati u dovoljnoj meri sa tekstovima budističkog kanona, u narednom poglavlju biće iznete informacije o važnijim tekstovima na kojima je zasnovana drevna tradicija satipatthane.

Govor, njegov naslov i komentar

Budin izvorni "Govor o temeljima sabranosti pažnje" (Satipatthana sutta) nalazi se na dva mesta među budističkim tekstovima: (1) kao deseti govor u "Zbirci govora srednje dužine" (Mađđhima nikāya), (2) kao dvadeset drugi govor u "Zbirci dugih govora" (Digha nikāya), gde nosi naslov Maha-satipatthana sutta, tj. "Veliki govor o sabranosti pažnje". Ovaj drugi se od prvog razlikuje jedino u detaljnijem razmatranju četiri plemenite istine, uključenom u poglavlje o "kontemplaciji sadržaja uma". U ovoj knjizi (u drugom delu) data je druga, duža verzija i u daljem izlaganju ona će se označavati skraćeno kao "Govor".

Naslov: u pali složenici sati-patthana prva reč, sati (sanskr. smrti), prvobitno je imala značenje "sećanje", "prisećanje". Međutim, budistička upotreba, a naročito u pali tekstovima, sasvim retko sadržava to značenje sećanja na prošle događaje. Umesto toga, najčešće se odnosi na sadašnjost i kao opšti psihološki termin ima značenje "pažnje" ili "svesnosti". No, još češće, njezina upotreba u pali tekstovima ograničena je na vrstu pažnje koja je, prema budističkom učenju, dobra, poželjna ili ispravna (kusala). Treba ovde uočiti da smo pojam "sabranost pažnje" rezervisali samo za ovu poslednju upotrebu. "Sati", u ovom značenju, jeste sedmi član plemenite osmostruke staze i naziva se samma-sati, tj. ispravna sabranost i jasno je objašnjena kao četvorostruki "temelj sabranosti pažnje" (satipatthana).

Drugi deo složenice, patthana, stoji tu umesto upatthana, bukvalno "smeštanje blizu (uma)", tj. njegovo održavanje u sadašnjosti, budnosti, njegovo stabilizovanje. Ovaj izraz, u različitim gramatičkim oblicima, često se upotrebljava zajedno sa sati; na primer, u našem Govoru: satim upatthapetva, doslovno "održavajući svoj um u sadašnjosti". Štaviše, u sanskritskoj verziji, koja je verovatno veoma stara, naslov Govora glasi Smrti-upasthana-sutra. Imajući u vidu prethodno objašnjenje, naslov se može prevesti kao "Prisutnost sabranosti pažnje".

Među niz varijanata tumačenja naslova, komentar pominje da su četiri objekta ili kontemplacije (telo itd.), kojima se bavi Govor, "glavno mesto" (padhanam thanam) ili "pravo područje" (gocara) sabranosti pažnje; ovo upućuje na prevođenje sa "područja sabranosti pažnje" ili "temelji sabranosti pažnje" i ovaj poslednji prevod je ovde prihvaćen.

Poželjno je, međutim, da se i sama pali reč satipatthana odomaći među čitaocima budističke literature na Zapadu, kao što je slučaj sa pojmovima kamma (karma), dhamma itd.

Komentar Govora uključen je u stare egzegetske radove o dve već pomenute kanonske zbirke u kojima se naš tekst pojavljuje. Ovi komentari su, barem njihov najstariji sloj, skoro je sigurno, nastali u vreme kada je nastajalo i samo učenje. Međutim, original ovih starih komentara budističkog pali kanona u IV veku naše ere više nije postojao. Verzija koja je stigla do nas je prevod prevoda, i to delom možda prerada na pali ranije verzije pisane na sinhaleškom, koja je nađena na Šri Lanki. Ovo vraćanje paliju nastalo je zahvaljujući velikom znalcu i komentatoru iz IV veka nače ere Budagoši, koji, sem pokoje ilustrativne priče, verovatno nije dodao mnogo više od nekoliko sopstvenih komentara onima koji su već postojali u cejlonskoj tradiciji.

Za one koji žele da se upoznaju sa celokupnim egzegetskim materijalom vezanim za naš Govor velika pomoć biće studija o komentaru naslovljena "Put sabranosti" (Kolombo, l949), čiji je autor Soma Mahathera. Sem direktnog značaja za temu o kojoj govorimo, komentar sadrži velik broj informacija o različitim vidovima Budinog učenja i, uz to, više uzbudljivih priča u kojima je odslikan odlučan i herojski način na koji su monasi u davna vremena stupali Jedinim putem, uz dragocene detalje o njihovom svakodnevnom životu.

Satipatthana u istočnoj tradiciji

Nijedan drugi Budin govor, čak ni prvi, čuveno Pokretanje točka Učenja, ne uživa u onim budističkim zemljama na Istoku koje su ostale privržene nepromenjenoj tradiciji izvornog učenja takvu popularnost i poštovanje kao Satipatthana sutta.

Na Šri Lanki, na primer, kada u vreme punog Meseca pobožni sledbenici poštuju osam od deset osnovnih pravila koja važe za tek zaređenog monaha i ostaju danima u manastiru, često izaberu baš ovu suttu da je čitaju, recituju, slušaju i razmišljaju o njoj. Isto tako, u mnogim kućama je knjiga sa Satipatthana suttom pažljivo umotana u komad čiste tkanine i s vremena na vreme, uveče, čita se ostalim članovima porodice. Često ovaj govor čitaju kraj uzglavlja budiste na samrti, tako da u poslednjim časovima života njegovo srce bude umireno, ohrabreno i obradovano Učiteljevom porukom o oslobođenju. Mada je ovo vreme štampe, na Šri Lanki je još uvek običaj da svaka kuća ima rukopis Sutte ispisan rukom prepisivača, na palmovim listovima, i da se tako umnoženi primerci poklanjaju biblioteci manastira. Autor ovih redova je u jednom starom manastiru na Šri Lanki video kolekciju od skoro 200 ovakvih rukopisa Satipatthana sutte.

Razlog za tako veliko poštovanje prema jednom kanonskom tekstu može se delimično tražiti u činjenici da je Satipatthana sutta jedan od malobrojnih govora na koje je sam Učitelj skrenuo pažnju, započinjući ih i završavajući na naročito svečan način i s posebnim naglašavanjem. Ali samo to ne bi bilo dovoljno da objasni postojanost, tokom hiljada godina, takvog nepodeljenog poštovanja. Ono se mora pripisati takođe rezultatima dugog i uspešnog praktikovanja Puta, tokom dvadeset pet vekova, čime je oko Sutte stvorena aura takve moći koja izaziva duboko poštovanje.

Neka ovaj besmrtni Budin govor nastavi da zrači svojom blagotvornom snagom i daleko od mesta i vremena svoga nastanka! Neka bude most između rasa, ukazujući na zajedničke tačke ljudske prirode i na zajedničku budućnost ovladavanja čovekovom sudbinom uz pomoć oplemenjenog uma!

Antologija

Pošto smo čitaocu predstavili prva dva dela knjige – studiju i osnovni tekst – ostaje da kažemo nekoliko reči o trećem delu, u kojem su sakupljeni ostali budistički tekstovi značajni za put sabranosti.

Ovi tekstovi će onima znatiželjnijima ponuditi dodatna objašnjenja o Govoru i predstaviti vidove i vrste primene satipatthane, o čemu u prva dva dela nije mnogo govoreno. Ova antologija je prvenstveno zamišljena kao izvor informacija, no iza ove informativnosti stoji nada da će poslužiti i kao materijal za kontemplaciju, kojem će se čitalac uvek iznova vraćati kao izvoru inspiracije.

Glavni deo ovih tekstova uzet je iz pali kanona theravada škole, koji je sačuvao najstariju i najizvorniju tradiciju Budinog učenja. Iz zbirke govora (Sutta pitaka) ovog kanona naročito se Samyutta nikāya (Srodni ili Grupisani govori) pokazuje kao bogat izvor tekstova o satipatthani, prvo u delu nazvanom Satipatthana samyutta, zatim u Anuruddha samyutti, nazvanoj po velikom arahantu, priznatom znalcu satipatthane, i na kraju u Salayatana samyutti, grupi tekstova o šest osnova čula, koji sadrže dosta vrednog materijala o razvijanju uvida (vipassana) u osnovne kognitivne procese.

Mada je u ovom delu naglasak na theravada literaturi, bio bi to propust ukoliko bismo prevideli divni odjek satipatthane u ranoj mahayana književnosti i propustili da ga uporedimo sa izvornom Budinom rečju. Rane mahayana sutre ovde su predstavljene odlomcima preuzetim iz Šantidevine antologije Siksa-samuccava. Ovi delovi, kao i Šantidevino remek-delo Bodhicaryavatara, pokazuje koliko visoko je on cenio važnost sabranosti pažnje u sklopu čitavog učenja. Neke od Šantidevinih jezgrovitih i lepih formulacija se mogu smatrati klasičnim i oni koji idu putem sabranosti trebalo bi češće da ih imaju na umu.

Ukoliko ovako visoku ocenu sabranosti pažnje i satipatthane u ranoj mahayana književnosti ne smatramo pukim ostatkom prošlosti, već one postanu aktivna snaga u životu i mislima sledbenika, to može stvoriti čvrstu i blisku vezu zajedničkog duhovnog napora između mahayane i theravade, potiskujući u stranu razlike između ove dve škole. Želja da se ovome doprinese je i bila u osnovi odluke da se unese odeljak mahayana tekstova, mada bi ga neko ko je u njih bolje upućen sigurno mogao znatno proširiti.

Ipak, s ovim u vezi, dve činjenice ne treba smetnuti s uma. Prvo: kao što je sam Učitelj izričito saopštio u Govoru, postizanje krajnjeg oslobađanja od patnje (nibbana) konačni je cilj i unutrašnja snaga satipatthane. Ipak, iskreni sledbenik mahayanskog ideala Bodhisattve se, s punom svešću o posledicama, zavetuje da će težiti Budinstvu, time propuštajući da uloži napor u individualno izbavljenje pre no što postigne taj svoj uzvišeni cilj. Shodno tome, on će morati da zapostavi primenu satipatthane na sistematsko razvijanje uvida (vipassana), što bi ga, već u ovom životu, moglo dovesti na stupanj ("ulazak u struju" ili sotapatti) sa kojeg je konačno oslobođenje zasigurno obezbeđeno, u najgorem slučaju nakon sledećih sedam egzistencija; a to bi naravno stavilo tačku na njegov poziv Bodhisattve. Takvo jedno ograničenje postavljeno u praktikovanju satipatthane stvara prilično neobičnu situaciju sa stanovišta theravade i ličnih Budinih instrukcija. No, bilo kako bilo, nema sumnje da će onom ko se odlučio da stupa teškom stazom Budinstva biti potreban velik stepen sabranosti i jasnog sagledavanja, živa svesnost i istrajnost, ukoliko želi da pridobije, učvrsti i razvije, u sred životnih nevolja, one visoke vrednosti (savršenstva ili parami) koje su nužni uslovi dostizanja Budinstva. A u tom naporu on će, na dobrom delu puta, biti saputnik svome theravado sabratu. U svom konačnom naporu ka prosvetljenju i krajnjem oslobođenju on će, naravno, morati da dosegne vrhunac uvida (vipassana) i to jedinim putem potpuno razvijene satipatthane  To je put kojim su išli i kojim će ići svi Probuđeni, bilo da su Buddhe, Pacceka Buddhe ili Arahanti (vidi stih u trećem delu, tekst 1).

Među školama mahayane na Dalekom istoku uglavnom su kineski ch'an i japanski zen najbliži duhu satipatthane. Ne zaboravljajući razlike u metodu, svrsi i osnovnim filosofskim postavkama, ipak možemo reći da su veze sa satipatthanom bliske i čvrste i šteta je da su do sada bile jedva istaknute ili uočene. Zajedničko je, na primer, direktno suočavanje sa stvarnošću (uključujući i sam um), uključivanje meditacije u svakodnevni život, prevazilaženje mišljenja u pojmovima direktnim opažanjem i introspekcijom, naglasak na ovde i sada. Otuda će sledbenik zena u theravada tradiciji i praksi satipatthane naći mnogo toga što mu na sopstvenom putu može biti direktna pomoć. Pošto je na Zapadu znatno porastao broj knjiga o zenu, uključivanje tekstova koji bi ovo ilustrovali bilo bi samo nepotrebno ponavljanje.

Štednje prostora radi, autor je odustao od antologije odjeka na Zapadu, starijih i savremenih, koji pružaju jedno posebno svedočanstvo o važnosti sabranosti pažnje za osnovnu strukturu i buduću evoluciju čovekovog uma.

Zaključak

Prvi deo ove knjige, zajedno sa kraćom verzijom Govora, bio je štampan na Šri Lanki u dva izdanja (Kolombo 1954 i 1956). U ovom izdanju, sem nekoliko manjih dodataka i izmena, novo je poglavlje "Sabranost pažnje na dah" (pogl.6). Kraća verzija Govora je zamenjena dužom, koja svojim detaljnim objašnjenjem četiri plemenite istine otelovljuje suštinu Budinog učenja.

Dakle, divno je videti da raste interes za meditaciju, kako na Istoku, tako i na Zapadu, i da to proizlazi, barem jednim delom, iz samosvojne, unutrašnje potrebe. Nadam se da će ova knjiga poslužiti kao pomoć mnogima koji žele da razviju potencijale ljudskog uma, radi veće smirenosti i snage, radi prodornije svesti o stvarnosti i, na kraju, za konačno oslobađanje od pohlepe, mržnje i obmanutosti.

Ñanaponika Thera