Theravāda budističko društvo

Pannyavaro: Umetnost pažnje

Umetnost pažnje

Poštovani Pannyavaro

Prevod Ninoslav Molnar
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


O učitelju…

Poštovani Pannyavaro je australijski budistički monah koji je posvetio svoj život meditativnom aspektu Budinog učenja. Tokom svoje monaške prakse, vežbao je pod vođstvom nekoliko velikih učitelja uključujući i prečasnog Sayadaw U Janaka iz Chanmyay meditacionog centra na Burmi, koji je prvi učenik renomiranog burmanskog meditacionog učitelja pokojnog prečasnog Mahasi Sayadaw-a.

Prečasni Pannyavaro je pomogao u izgradnji brojnih, vrlo ranih, budističkih zajednica i centara u Australiji. Primio je potpuno zaređenje na Wat Borvornivet-u, pod Sangha Raja sa Tajlanda, Somdet Phra Nyanasanvara. Tokom više od 25 godina prakse, učio je i vežbao meditaciju u svim velikim Theravado budističkim zemljama, uključujući i duge periode intenzivnih vežbi Satipatthane – Vipassane meditacije u Mahasi Sayadaw centrima na Burmi.

Sada, kao kvalifikovani učitelj kontemplacije, koji je naravno upoznat sa brigama i potrebama zapadnih meditatora, on kombinuje svoje dugo praktično i životno iskustvo da stvori u isto vreme primenjiv i dubok prilaz učenju Vipassana meditacije.

Prečasni Pannyavaro, je osnivač BuddhaNet-a, 1993. U početku je koristio kompjuter za jednostavna radna objavljivanja, i sa darom modema otkrio je on-line društvo i BuddhaNet je zaživeo. BuddhaNet je bio prvo budistički BBS (bulletin board system[1]) koji je kasnije evoluirao u prvi australijski budistički web-site.

 

Meditativna umetnost pažnje

Meditativna pažnja je umetnost, ili stečena sposobnost koja donosi bistrinu i inteligenciju da se uoči "prava priroda stvari". Među mnogim tehnikama u budističkoj meditaciji, umetnost negovanja pažnje je zajednička nit koja se provlači kroz sve škole budističkih meditacija: Mahamudra u tibetanskoj tradiciji, ZaZen u Zen budizmu i Vipassana meditacija u Theravado budizmu. Njena sveprisutnost je ilustrovana ovom Zen pričom: Monah je jednom upitao svog učitelja, "Šta je osnova učenja u budizmu?", i ovaj mu je odgovorio "Pažnja". Učenik nezadovoljan odgovorom, rekao je, "Nisam pitao ništa o pažnji, samo sam hteo da saznam suštinu budističkog učenja". Učitelj mu je odgovorio, "Pažnja, Pažnja, Pažnja". Pa, znači može biti prihvaćeno da suština budističke meditacije može da se izrazi rečju – pažnja!

Ali kako se to izvodi? Šta predstavlja vežbu? Nejasni saveti aspirantu, poput "budi promišljen" ili "budi pažljiv", iako ponuđeni sa dobrom namerom, nemoguće je da budu efektni. To je nalik gospodarima Aldous Huxli-jevog utopijskog ostrva, koji su naučili ptice da ponavljaju "pažnja", u nadi da će uvežbati stanovnke ostrva da budu pažljivi – ali ovo jednostavno nije uspevalo. Prepoznati činjenicu da je većina nas sklona funkciji nepažnje, nefokusiranosti, što ima za rezultat površnost životnih iskustava, je u isto vreme i prepoznavanje neophodnosti za sistematsko treniranje lutajuće pažnje, pod nadzorom. Ovakva izvežbana pažnja za rezultat ima otkrivanje ili izlaganje stvari onakvim kakvim u suštini jesu. U pitanju je "primarna" pažnja, ta koja vidi kroz "sadržaj" uma taj proces otkrivanja. U otkrivanju čistoće psiho-fizičkih fenomena, najkarakterističnije je njihovo otkrivanje bez našeg mešanja u njima. Umetnost ove "čiste" pažnje je jednostavno registrovanje najsnažnijeg objekta, nečijeg iskustva u svom nastanku, bez ikakvog mešanja ili učestvovanja u njemu, jednostavno kao svedok. To je prosto registrovanje ili posmatranje promenjivog fenomena bez reakcije – bilo da je u pitanju senzacija, zvuk, misao ili stanje svesti. Međutim, ukoliko reakcija nastupi tokom observacije, što je i prirodno za neuvežban um, onda i ona isto tako mora biti primećena. Ovakav način posmatranja nosi mogućnost otkrivanja prave prirode posmatranog fenomena i prema tome ne-reaktivna, ne-uslovljena svesnost je potrebna da bi se stekao oslobađajući uvid ili saznanje o spoznaji.

 

Orijentacija ka vratima šest čula

Biti pažljiv nije vežba koja mora da se sprovodi u položaju sa prekrštenim nogama. Meditativna pažnja je dinamična vežba neposredne svesnosti o onome što radimo u bilo kom položaju i bilo kojoj mogućoj situaciji. Put kojim orijentišete sebe u ovoj vežbi podrazumeva bukvalno "dodir sa vašim čulima". To je strategija primenjivanja apsolutne pažnje na sve vaše aktivnosti kroz svesnu orijentaciju na pet čula i šesto – um. Naziv Vrata Šest Čula je za pet fizičkih aspekata čula: oko, uvo, nos, jezik i telo i um kao šesto, što je zajednički termin za pet vrsta svesti: vidna-svest, slušna-svest, itd. Dakle, vežba je da se posvećuje promišljena pažnja na vrata čula ili osnovu, na koju se fenomen pojavljuje. Na primer, pažnjom na vrata čula vida primećujete efekte kontakta između oka i vidljivog predmeta, i vašu reakciju na njih. Ovakvo usmeravanje na bilo koja vrata čula donosi vam svesnost o tome šta se događa tokom bilo koje impresije i sposobnost da posmatrate emocije i svesti koje usled toga nastaju.  

Značenje reči "pažnja" podrazumeva njenu primenu: "biti prisutan nad" ili "biti prisutan sa". Pažnjom se razvija "prisustvo uma". Dok postoje različiti stepeni pažnje (na dole ka njenom opadanju), može se reći da postoje dva tipa pažnje i to: prirodna pažnja, koja je "automatizovana pažnja" i namerno "razvijena" pažnja koja postaje "meditativna pažnja".

Razvijena pažnja je ili pasivna, ili u smislu da je primenjena, aktivna. Pasivni metod je "čista pažnja", i to je prosto registrovanje onoga što se dešava, receptivno stanje uma, bez reakcija. Aktivni metod je pažnja koja se primenjuje kada se izvrši bilo koji pokret ili akcija, uključujući i refleksivne misli o stvarima koje se posmatraju.

Pokušajte ovo u orijentaciji ka vratima šest čula.  

Proveri! Gde se nalazi tvoja pažnja u ovom trenutku? Koji je čulni utisak najdominantniji sada? Da li je na vratima vida dok posmatraš ovu stranicu, ili je na vratima sluha pod uticajem zvukova ili je možda dodir tela koji nastaje u kontaktu sa stolicom na kojoj trenutno sediš. Ovaj trenutak je pravo vreme da se uspostavi navika konstantne pažnje nad vratima čula i posmatranja onog što se događa tokom senzacije.

Izaberi vrata nekog čula i budi svestan onoga što se tu događa. Koji osećaj je prisutan; koji je kvalitet tog osećaja; da li je prijatan, neprijatan ili neutralan[2]? Koje misli su asocirane njim? Detaljno primećuj svaku promenu. Vrlo je korisno sticanje navike proveranja sebe tokom dnevne rutine: na kojim čulnim vratima sam ovog trenutka; šta se događa tamo; koji se asocirani osećaji javljaju?

 

Uslovljeno nastajanje

Pomenuta strategija pažnje nad vratima čula usko je povezana sa praktičnom primenom i učenjem o Uslovljenom nastanku, Paticcasamuppada. Iskušavanjem serije uzročnih događaja, bićete u stanju da ih prekinete u trenutku kada su vezani svešću, čulnom impresijom i/ili osećajem. Sposobnost da ovo izvedete vam pruža mogućnost da se oslobodite uslovljenog kruga patnje u koji je većina ljudi uvučena i neznajući to.

Zakon Uslovljenog nastanka je po prirodi je vrlo dubok, i predstavlja samu suštinu Buddhinog učenja, ilustrovan u čuvenom razgovoru između Buddhe i njegovog ličnog pratioca Anande. Ananda je slučajno pomenuo jednom prilikom da je ovaj zakon lako razumeti. Buddha mu je odgovorio rečima: "Nikako Ananda, tako nešto ne treba nikad da se izgovori. Zbog toga što ljudi ne razumeju nastanak, oni nisu u stanju da ga prozru, i zbog toga su njihovi umovi zaprljani. Nalik klupku kanapa koje postaje sve zamršenije i zapletenije, tako i bića bivaju zavedena i onesposobljena da se oslobode od točka rađanja-i-umiranja, uslovljenosti patnje i stanja pakla i propasti".

Mi možemo odmrsiti zamršeno uvidom u uslovljeni nastanak, uz pomoć stalnog bdenja nad vratima čula. Ono što doživljavamo sada je rezultat serija događaja koji su nastali zbog prethodnih stanja povezanih u lanac uzročnosti, odnosno krug rađanja-i-umiranja[3].

Korisno je posedovati praktično znanje jedanaest karika u lancu Uslovljenog nastanka. Čak i najobičnije teorijsko znanje će vas usmeriti u ispravnom pravcu i bićete u mogućnosti da se oslobodite uslovljenog nastanka:

  1. Neznanje uslovljava nastanak Karmičkih formacija ili Voljnih akata;
  2. Voljni akti uslovljavaju nastanak Svesti;
  3. Svest uslovljava nastanak Mentalno/materijalnog[4];
  4. Mentalno/materijalno uslovljava nastanak Osnova šest čula;
  5. Osnove šest čula uslovljavaju nastanak Kontakta (čulnih imresija);
  6. Čulne impresije uslovljavaju nastanak Osećaja (vedana);
  7. Osećaj uslovljava nastanak žeđi za životom;
  8. Žeđ za životom uslovljava nastanak Prianjanja;
  9. Prianjanje uslovljava nastanak Vezanosti;
  10. Vezanost uslovljava nastanak Rađanja;
  11. Rađanje uslovljava nastanak Bola, starosti i smrti, odnosno uslovljenu patnju.

Evo jedne priče o prosvetljenju Bahiye, drveno odevenog, koji je vežbao na pomenuti način. Bahiya, prvobitno trgovac, putovao je morem noseći svu svoju robu kada je doživeo brodolom i završio izbačen na obalu potpuno nag. Pronašao je neku koru drveta kojom se ogrnuo i neku staru činiju, i krenuo je u prošenje hrane. Lokalni meštani su bili impresionirani njegovom naizgled oštrinom i revnošću asketske prakse. Često je bivao testiran kada su mu ljudi nudili lepu odeću, ali znajući da bi oni izgubili veru u njega ako bi prihvatio, on je odbijao, nastavljajući obmanjivanje. Bahiya je bio nastanjen u hramu i obožavan kao Arahant (Prosvetljeni), tako da je na kraju i on sam počeo da veruje da je prosvetljeno biće.

Živeo je besprekorno i stekao je dobru moć zadubljenja. Sedeći tako jednog dana, rečeno je da je deva, koja mu je u prošlosti bila krvni srodnik, uspela da ubedi Bahiyu da u ustvari nije prosvetljen i da bi trebao da ode da vidi Buddhu, Arahanta koji bi mu pomogao.

Bahiya je prešao dug put da bi posetio Buddhu u Savatti i stigao je do manastira baš u trenutku kad je Buddha krenuo na dnevno prošenje hrane. Bahiya je tri puta upitao Buddhu da ga ovaj nauči o Dharmi, pre nego što se Buddha složio da ga pouči u tom nezgodnom trenutku.

Buddha je tada izneo ova kratka uputstva: "Bahiya, sebe bi trebao da treniraš na sledeći način: Sa viđenim, biće samo viđeno; sa oslušnutim biće samo oslušnuto; sa osećanim (dodirnuto, okušeno, omirisano) biće samo osećano; sa shvaćenim biće samo shvaćeno.

Kada za tebe, Bahiya, ostane samo viđeno, oslušnuto, osećano i shvaćeno, ti više nećeš biti u tome. Tada ti, Bahiya, nećeš biti niti ovde niti tamo niti ni-ovde-ni-tamo, i to je po sebi svršetak patnje".

Kroz ovaj kratak uput, Bahiya je postao momentalno Prosvetljen – kroz gašenje žeđi za životom postao je Arahant.

Nedugo po Buddhinom odlasku, Bahiya je smrtno proboden od strane bika. Kada se Buddha vratio iz prosjačenja i pronašao Bahiyu mrtvog, uredio je da ga kremiraju. Kada je upitan šta će biti sa Bahiyinom sudbinom, Buddha je odgovorio da pošto je dostigao cilj meditacije u učiteljevom prisustvu, i pošto je vežbao Dharmu kao što je rečeno, Bahiya je dostigao Paranibbanu, konačno Prosvetljenje.

 

Tehnika mentalnog označavanja

Korisna stvar u podršci meditativnoj pažnji je opažanje ili primećivanje različitih objekata tokom posmatranja sopstvenog tela i uma. Razumski rečeno, to je vrlo koristan alat za fokusiranje i održavanje pažnje. Primećivanje se radi više puta, mentalnim opažanjem svega što nastaje u iskustvu telo/duh. Na primer, "slušanje", "slušanje", "mišljenje", "mišljenje", "dodirivanje", "dodirivanje", itd. Ovo je moćan metod da se pomogne u održavanju čiste pažnje, posebno u početku vežbe, kada je od vitalnog značaja sistematsko opažanje u najvećoj mogućoj meri, da bi se uspostavila pažnja. Inače, bićete skloni da se izgubite u neprimećenim lutanjima sa dugim periodima nepažnje. Ukoliko uspete, makar i delimično, u održavanju pažnje, sa mentalnim opažanjem možete i da prestanete, posebno kada je postalo mehaničko ili toliko nespretno da izaziva smetnje suptilnoj pažnji. Sticanjem sposobnosti da posmatrate sopstvena iskustva čistom pažnjom, moraćete da se vraćate mentalnom označavanju samo kada vam pažnja ili oslabi, izgubi se ili je potrebno da se ponovo uspostavi. Mentalno opažanje može da se kombinuje sa vežbom orijentacije ka čulnim impresijama, obeležavanjem fizičkih i mentalnih objekata u njihovom nastanku na vratima šest čula. Vodite računa da ne analizirate ono što biva posmatrano, samo registrujte ili označavajte bez reakcija.

 

Četiri područja pažnje

Četiri područja pažnje su strukture ili okviri reference koja se koristi u pospešivanju prakse. Zasnovana su na tekstu koji se zove Satipatthana Sutta i koji može da se koristi kao vodič koji će vam pomoći u usmeravanju pažnje dok ispitujete različita iskustva u vašem umu i telu.

  1. Pažnja usmerena na telo[5]

Usmerena na razumevanje primarnih elemenata tela (zamlja, vaduh, vatra i voda), čvrstoće, mekoće, temperature, tečnosti i pokreta u telu i/ili svesnost različith položaja tela, pokreta i akcija tokom dnevnih aktivnosti.

  1. Pažnja usmerena na osećaje ili senzacije[6]

Opažanje kvaliteta osećaja kao prijatan, neprijatan ili neutralan dok se pažljivo razlučuje primarni osećaj od emocionalnog stanja.

  1. Pažnja usmerena na svest i stanja svesti[7]

Svest je "saznavanje" nečega, npr. fizička senzacija i njeno saznavanje. Naročita pažnja se poklanja stanjima svesti kao što su sreća, tuga, uznemirenost i njihovo posmatranje kako nastaju i kako prestaju.

  1. Pažnja usmerena na sadržaj svesti[8]

Ovo nije analiziranje mentalnih događaja ili njihovo klasifikovanje, već korišćenje pažnje u pasivnom registrovanju stvari u umu – misli, ideje i koncepti – kao svedok bez objašnjavanja.

 

Dva oblika meditacije

Postoje dva oblika meditacije: Meditacija za razvijanje smirenosti (Samatha) i meditacija za razvijanje uvida ili mudrosti (Vipassana). Meditacije koje se koriste za sticanje smirenosti i mirnoće koriste tehnike "fiksiranja" na jedan objekt, isključujući sve ostale objekte, da bi se kao proizvod stekla smirenost i usredtočenost na jednu tačku. Primeri su tehnike vizuelizacije, praćenja disanja, mantre i kontemplacije. Drugi oblik meditacije je sačinjen od vežba za razvijanje svesnosti. To je posvećivanje potpune pažnje na najdominantniji objekt u vašem fizičkom ili mentalnom iskustvu sa svesnošću iz trenutka-u-trenutak. Ova meditativna pažnja vodi ka sticanju uvida.

Sposobnost da sobom uspešno vladate u meditaciji zavisi od toga da li ste u stanju da se odgovarajuće prilagodite ili "fino podesite" tokom vežbanja. Ova sposobnost je zasnovana na razumevanju ova dva oblika meditacije: npr. ukoliko postanete napeti ili napregnuti tokom meditacije uvida, promena na meditaciju smirenosti će umiriti i opustiti um; ili ukoliko postanete umrtvljeni u smirenom stanju svesti tokom meditacije smirenosti, možete oživeti vaš um sa vežbanjem pažljivosti.

Neophodno je shvatiti prirodu "vežbe" kao primenu u meditaciji zato što greškom može da bude shvaćena kao namera kontrolisanja. Ovo nikako nije slučaj, zbog toga što meditant mora da ima tekuću receptivnost iskustva bez ikakvog kontrolisanja istog. Znači "disciplina" u kontekstu meditacije može pogrešno da bude shvaćena kao nametanje kontrole u cilju upravljana vežbom. Ustvari, to nije ništa više nego praćenje uputstava i konstantno primenjivanje instrukcija sa senzitivnošću. Znači ispravna vežba je ponavljajući napor u cilju razvijanja sposobnosti, bez kontrolisanja ili mešanja u iskustvo. To je razvijanje – način rasta! Važno je da se na početku vežbe primeti kako reagujete na vaša iskustva i kakav je vaš stav u odnosu na njih. Ukoliko je stav reaktivan ili osuđujući, neophodno je da promenite način reagovanja na stvari, situacije ili ljude, kultivišući kvalitete prihvatanja, saosećanja i "puštanja[9]". Postajanjem osobe koja je prihvatljivija i dopustljivija, bez opiranja da postigne nešto, stvarate prirodno meditativno stanje koje olakšava vežbu.  

 

Tročlana strategija vežbe

Da uspešno upravljate sobom tokom vežbe, neophodno je da imate sveti pristup i da vežbate u okviru stabilne strukture. Ovakav sistem možemo pronaći u "Tročlanoj strategiji vežbe", koja je potpun i integrisani sistem podržavan psihološkim blagostanjem meditanta:

  1. Obuzdavanje ponašanja u cilju harmonizacije odnosa
  2. Opominjanje, posebno u vezi razvijanja meditativne umetnosti "fokusiranja"
  3. Oštroumnost, koja je mudrost prepoznavanja prave prirode uma i egzistencije.

 

Obuzdavanje i harmonija

Tradicionalno meditator mora da formalno preduzme, ili prihvati, pet pravila ponašanja kao preduslov za meditaciju. To su osnovi na koje je dobra vežba bazirana, i bez njih dobra koncentracija ne može biti postignuta. Ova obuzdavanja moraju da budu razmotrena i prihvaćena, i ona deluju kao zaštitnici blagostanja na meditativnom putu: 1) uzdržavati se od nanošenja zla i uzimanja života; 2) uzdržavati se od uzimanja onoga što nije dato; 3) uzdržavati se od neobuzdanosti čula; 4) uzdržavati se laganja i grubog govora; i 5) uzdržavati se od uzimanaj intoksikanata koji pomućuju um. Ovo je etički deo tročlanog sistema. Ovo ne treba smatrati kao čisto "ne-ne", jer je to izbalansirano pozitivnim ponašanjem: čestitost, velikodušnost, ljubaznost, itd.

 

Opominjanje (prisećanje)

Kvalitet prisećanja ili potpune svesnosti se stiče kroz razvijanje i upravljanje triju meditacionih veština: ispravan napor, ispravna pažnja i ispravna koncentracija. Napor je ispravan u smislu buđenja, održavanja i balansiranja napora; meditativna pažnja je ispravna kada je prisutna neposredna i nepodeljena pažnja na različite objekte meditacije u njihovom nastanku; koncentracija je ispravna kada je usmerena na meditativni fokus i kada ga pojačava. Previše napora uznemiruje um; nedovoljno ga čini malaksalim; prejaka koncentracija ograničava svesnost, preslaba dovodi do gubljenja fokusiranosti; jedino nikada ne može da bude previše pažnje, jer je oštrina pažnje faktor koji produbljuje vežbu. Uspešno upravljanje ovim meditativnim sposobnostima stvoriće pozoran um ili stalno prisutan um, što je preduslov za precizno harmonizovan uvid.

  

Oštroumnost i spoznaja

Oštroumnost je inteligencija koja otkriva pravu prirodu stvari posmatranjem kroz "sadržaj" uma procese u pozadini. Bazirana je na ne-reaktivnoj svesnosti, savršeno podešenom stavu i prodirućoj pažnji koja poseduje potencijal sagledavanja "onoga što stvarno jeste". Ishod ovakve prakse je direktno iskustveno saznavanje triju univerzalnih karakteristika egzistencije: promenjivost, patnja i nepostojanje trajne ličnosti što kulminira serijom uvida koje oslobađaju čovekov vid od izopačenja nastalnih neznanjem.

 

Tročlana strategija i mentalne nečistoće

Rečeno je da su mentalne nečistoće prisutne u tri nivoa uma: 1) neaktivni deo[10] 2) manifestovani i 3) izražajni. Ove nečistoće ili tri otrova pohlepa, mržnja i neznanje, mogu da budu obuzdana na tri načina: prvo njihovo izražavanje mora biti obuzdano harmonizacijom čovekovog ponašanja; drugo, kada se manifestuju u umu, na primer besne misli, moraju biti vešto suzbijene uz pomoć koncentracije meditacijom za razvijanje smirenosti; na kraju kada su uočene na primarnom izvoru ili u neaktivnom delu, one mogu biti iskorenjene kroz meditaciju u cilju razvijanja uvida.

Evo primera kako se tročlana strategija koristi u obuzdavanju naše najproblematičnije negativne emocije – besa. Prvo, obuzdajte vaše ponašanje u situaciji gde se bes javlja, neostavljajući mu na taj način prostora da se manifestuje; čim bes izbije na površinu uma u vidu negativnih misli tehnike meditacije za razvijanje smirenosti će umiriti bes u umu. Ali jedino kroz meditaciju za razvijanje uvida, gde je ego-iluzija viđen na svom primarnom izvoru, i gde je uočeno "Ja" i "moje", tada bes u neaktivnom delu može biti primećen sa mogućnošću njegovog iskorenjivanja iz samog izvora.

 

Tri aspekta meditacije

  1. Sedeća meditacija – gde je primarni fokus na elementima tela dok se usmerava na druge sfere pažnje u trenutku njihovog nastajanja.
  2. Meditacija u hodu – gde se koračanje ili pokreti stopala u hodu uočavaju detaljno i pažnja je usmerena na te pokrete kao primarne objekte.
  3. Dnevne aktivnosti – meditator kontinuirano označava pokrete tela i akcije.

Povezivanje ove tri vida vežbe zajedno stvoriće čvrstu nit svesnosti tokom celog dana, generalno ili kako praksa postaje tečnija, precizno i detaljno opažanje svake akcije i pokreta biće sprovedeno.

 

Instrukcije za sedeću meditaciju

Prvi korak je pronalaženje ravnotežnog sedećeg položaja. Trebalo bi da ste opušteni, ali kičma treba da bude prava – možda ste primetili kako petogodišnjaci sede u ravnotežnom položaju bez napora. Dozvolite vašoj glavi da slobodno balansira na kičmi, vodeći računa da nije zabačena unazad niti ukočena. Dopustite bradi da padne tako da vam oči i uši budu u istoj ravni.

 

Ukoliko sedite na podu, koristite se jastukom ili više njih, tako da vam kolena budu ispod kukova i u kontaktu sa podom (na drugi način će vam se kičma kriviti) ili koristite stolicu sa čvrstom osnovom (nikako sofu). Savijanje samo povećava pritisak na noge i neudobnost u leđima. Pokušajte zračenjem ljubavi i dobrote iznad i ispod i u svim pravcima oko vas, vodeći računa da ne zadržavate i sužavate ispred niti iza. Proverite da li vam je disanje slobodno i lagano – bilo kakva ograničavanja prouzrokuju ukrućenost. Usmerite vašu svesnost na delove tela koji su u kontaktu sa jastukom, podom ili stolicom, ublažavajući je ka površini oslonca.

Korisno je provesti 5 minuta posmatrajući telo na ovaj način. Obratite pažnju da ne postoji stvar koja se zove "savršen položaj" i položajni bolovi će dolaziti i odlaziti kao prirodan deo vežbe u razvoju. Ukoliko bol postane prejak ili vodi ka povredi, pažljivo prilagodite položaj nakon primećivanja raznih senzacija. Međutim, kako se koncentracija razvija, utisci vreline, ukočenosti i svraba će se pojavljivati kao deo kontemplacije osećaja i senzacija, i važno je primetiti ih pažljivo bez nervoze.

Važno je negovati položaj mudrošću, a ne bezosećajnom snagom volje. Položaj će se vremenom popravljati, ali vi morate raditi sa telom, a ne protiv njega. Ukoliko osećate previše bolova tokom perioda sedenja, promenite položaj, sedite na nisko sedište ili stolicu, ili ustanite na kratko.

 

Proveravanje položaja

  • Da li se kukovi naginju pozadi? Ovo će izazvati krivljenje.
  • Deo leđa treba da zadrži prirodnu, neusiljenu krivinu tako da abdomen bude na napred i "otvoren".
  • Zamislite da vam neko lagano zabija među lopatice oštrice, ali zadržite mišiće opuštenim.
  • Opazite, i lagano popustite, bilo koju tenziju u regionu vrat/ramena.

Jednom kada ste se smestili u udoban, uspravan, ravnotežni položaj možete početi sa meditacijom. Osetite senzacije dodira čvrstine ili mekoće na telu u kontaku sa podom ili stolicom (element zemlje), kao bazu vežbanja prelaza sa krupnog na suptilno, t.j. sa tela na um. Ovo će pomoći usidravanju pažnje na telo, posebno kada joj pritiče u pomoć mentalno označavanje "dodirivanje". Onda se okrenite prirodnim pokretima podizanja i spuštanja donjeg dela abdomena, pritom mentalno opažajući ili označavajući "podizanje", "podizanje" istovremeno sa kretanjem na gore i "spuštanje", "spuštanje" sa kretanjem na dole. Uspostavljanjem pažnje na pokrete abdomena kao baze, budite oprezni da ne dođe do prijanjanja uz njih. Ukoliko se sekundarni objekti jave, kao što su mišljenje, senzacije ili stanja uma oni takođe moraju biti opaženi dok ne nestanu. Tada ukoliko ništa drugo ne privlači vašu pažnju vratite se opažanju podizanja i spuštanja abdomena kao primarnog objekta pažnje, ali uvek budite spremni opažanju sekundarnih objekata po njihovom nastanku. Vrlo je važno biti spreman na različite karakteristike mnogobrojnih elemanata koji su posmatrani, npr. serije senzacija koje nastaju kretanjem abdomena (element vetra) ili specifične karakteristike koje pronalazimo u bolu kao što su toplota, pulsiranje, itd. (element vatre). Tradicionalni sedeći položaj pruža odgovarajuće okolne uslove i dozvoljava vam intenzivno fokusiranje i shvatanje, na mikroskopskom nivou, elemenata tela i suptilnih događaja uma.

 

Tehnike meditacije u hodu

Dok se meditacijom obično podrazumeva sedeći položaj, vežbe meditacije za razvijanje uvida (Vipassana) mogu da budu primenjene i u hodu. Hodanje u meditaciji za razvijanje uvida je od suštinske važnosti za sticanje svesnosti pokreta dok opažate sastavne delove koraka. Kombinovanje meditacije u hodu sa sedećom meditacijom pomaže vam da održite balans u vežbi.

Meditacija u hodu je takođe vešt način pobuđivanja vežbe ukoliko vas je smirujući efekat sedenja omlitaveo ili ste postali previše koncentrisani. Ustvari, ovaj vid meditacije za razvijanje uvida može da se smatra kao meditacija u delovanju ili akciji.

Biće vam potrebno da pronađete ravnu površinu dužine od 5 do 10 metara, po kojoj ćete moći da uzdužno hodate. Ruke treba da vam prirodno budu opuštene sa šakama blago okrenutim na napred. Pogled bi trebao da bude na dva metra ispred vas na zemlji, u cilju izbegavanja vizuelnih smetnji. Uspostavite pažnju tako što ćete prvo opažati stojeći položaj i senzacije dodira na stopalima na početku staze za hodanje. Dalje, kako budete hodali držite pažnju na tabanima stopala, ne na nozi niti bilo kom drugom delu tela.

Prvih pet minuta možete opažati samo tri dela svakog koraka: "podizanje", "potiskivanje", "padanje". Mentalno opažajte ili označavajte deo po deo koraka, da bi onda opažali šest sastavnih delova: "podizanje", "dizanje", "potiskivanje", "padanje", "dodirivanje" i "pritiskanje" – istovremeno sa trenutnim iskustvom pokreta.  

Dok hodate i označavate delove koraka verovatno će vam um još uvek stvarati misli. Bez brige, budite i dalje fokusirani na opažanje koraka, sve dotle dok vam misli ostanu kao "pozadinske misli". Međutim, ukoliko otkrijete da ste hodali "zalutali u mislima" morate stati i odlučno označiti razmišljanje kao "mišljenje", "mišljenje", "mišljenje". Onda ponovo uspostavite pažnju na pokrete i nastavite sa vežbom. Vodite računa da mentalno opažanje ne postane mehaničko pa da ne izgubite iskustvo pokreta.

Pokušajte da vam period hodanja bude makar pola sata, pa ga kasnije proširite na ceo sat. Strateški bolje je da vam period hodanja bude pre sedeće meditacije jer to unosi ravnotežu u vežbu. Ukoliko možete da kombinujete hodajuće i sedeće vežbe bez većih prekida razvićete kontinuiranu svesnost koja prirodno prelazi u svesnost dnevnih aktivnosti.  

 

Svesnost tokom dnevnih aktivnosti

"Oni koji gledaju na život u svetu kao prepreku Dhammi ne vide Dhammu u svakodnevnim aktivnostima: Oni nisu otkrili da ne postoje svakodnevne aktivnosti van Dhamme." (Eihei Dogen)

Svesnost da bi postala produbljena, postojana, što donosi impuls vežbi, mora da bude održavana najmanje par sati dnevno. Postojanost nastaje uz pomoć pažljive i precizne svesnosti pokreta, akcija, osećaja i stanja uma, svega upadljivog, koliko god je to moguće tokom dnevnih rutina.

Ništa ne sme da bude preskočeno kao nevažno dok se posmatraju dnevne aktivnosti: dnevni poslovi, obedovanje, pranje zuba. Više puta opažajte bilo koji i svaki pokret i aktivnost u cilju sticanja navike – da vam to opažanje postane druga priroda tokom dnevnih aktivnosti. Naravno, ovo nije nimalo lako da se postigne i zato zahteva strpljenje i istrajnost – posebno u toleranciji prema samom sebi kada se osećate frustrirani zbog konstantne zaboravnosti!

Ukoliko imate poteškoća, dnevnu svesnost vežbajte uz pomoć korišćenja "okidača" kao potsetnika. Na primer, kontakt sa vodom može da se koristi kao prekidač koji će vas podsećati da budete prisutni u svemu što budete radili dok to radite, na primer pranje ruku, sudova, zalivanje bašte, kupanje psa, itd. Ukoliko bar jednom uspete u usmeravanju potpune pažnje, to može biti početak sticanja navike stalne svesnosti.

Korisno je ojačavati vaš napor koji ulažete u svesnost dnevnih aktivnosti, podsećanjem ili beleženjem dnevnih opažanja – ali bez donošenja sudova – i takođe upisivanjem vaših vežbi u dnevnik meditacije.

 

Svesnost osećanja

Buddha je rekao, "sve stvari se ulivaju u osećanja". Svesnost osećanja je osnovni faktor u meditaciji. Mnogo poteškoća u vežbi meditacije vodi poreklo od neopaženih ili nerazumljivih reakcija na neprijatna osećanja. Mi provodimo veliki deo svog života u neprestanom naporu da povećamo prijatna i da izbegnemo neprijatna osećanja. Ukoliko ne upoznamo osećanja ona zaostaju u nama i mi bivamo uvučeni u neko stanje – pozitivno ili negativno. Ipak osećaj po sebi, u svom primarnom stanju je prilično neutralan kada se jednostavno registruje dodir objekta kao prijatan, neprijatan ili niti-prijatan-niti-neprijatan. Samo kada su prisutni emocionalni dodaci, npr. kad neko umeša svoju ličnu imaginaciju, tada nastaje strah, mržnja i strepnja. Osećanja i emocije su odvojivi. Mnoge slabije impresije koje primamo tokom dana prestaju prikom prostog registrovanja nerazgovetnih i kratkih osećanja. Ovo pokazuje da je zaustavljanje čistog ili primarnog osećaja psihološki moguće.

Pažnja usmerena na osećanja, čak i kada su nerazgovetna i kratka, može da bude održana tokom dana kada je um smiren i oprezan, zato što ustvari postoje mnoge situacije kada čovek nije totalno preokupiran i kada je sposoban da opaža osećanja jasno na njihovom primarnom nivou. Ako, međutim, niste u stanju da prvo razlikujete osećanja, kao strategiju pokušajte da postavite sebi pitanje: "koji je osećaj prisutan?". Na ovaj način ćete srediti zbrku konfuznih osećanja koja su obično prisutna.

Od suštinske je važnosti da odvojite osećanja od najmanje misli "Ja" ili "moje". Ne treba da postoji nikakva ego-referenca kao što je "Ja osećam" niti treba da postoji ikakva misao da ste vlasnici osećanja: "Ja osećam prijatnost ili Ja osećam bol", već je tačnije "Ovde je prijatan osećaj", ili "Ovde je bol". Svesnost osećanja bez ego-reference dozvoljava meditatoru da održi pažnju fokusiranom na sam osećaj. Ovo je značenje Satipatthana Sutte "On kontemplira osećaj u osećaju".  

Prvo bi trebalo da razvijete svesnost osećanja u trenutku njihovog nastanka, jasno ih raspozajući kao prijatna, neprijatna i neutralna. Svesnošću se shvata da ne postoji ništa nalik pomešanim osećanjima. Pažnja treba da bude održana tokom kratkog perioda trajanja posebnog osećaja dok taj osećaj ne prestane. Ukoliko se tačka prestanka nekog osećaja uoči više puta povećanom jasnoćom postaće mnogo lakše da se uhvate i konačno zaustave misli i emocije koji su uvek prateće, vezane navikom: ukoliko je osećaj neprijatan negativne reakcije se pojavljuju; ukoliko je prijatan javlja se žeđ za takvim osećajem. Dakle, um najčešće reaguje: sviđa, nesviđa. Rezultat toga je da ste uhvaćeni u uslovljeni krug patnje vezane osećajima i žeđi za životom. Ali to ne morate biti. Prekidanjem primarnog osećaja na vratima čula, bez pratećih emocija, osećaj neće otići dalje, pa stoga nema ni prianjanja, ni dopadanja niti odbojnosti, kraj priče, kraj patnje.

Kada je "čista" pažnja, a to je registrovanje osećaja bez reakcija u stanju receptivnosti, usmerena na nastajanje i prestajanje osećaja, zagađujući dodaci su zadržani na ulazu i sprečeni u daljem napredovanju. Dakle postepeno jaka osećanja slabe i otpadaju – čovek gubi interesovanje – oslobođenost od strasti se javlja, što je ustvari prirodno, beznaporno "puštanje".

Buddha je poredio osećanja sa mehurima. Ukoliko osećaj može biti viđen u svojoj nepostojanoj i praskajućoj prirodi nalik mehuru, njegova povezanost sa htenjem i prianjanjem će biti sve više i više slabljena dok se lanac konačno ne prekine. Kroz ovu vežbu, vezanost, koja je vrsta zalepljenosti za osećanja, biće vešto eliminisana. Ovo ne znači da će ova vežba dovesti do hladne odvojenosti ili do emocionalne povučenosti. Naprotiv, um i srce će postati otvoreniji i oslobođeni groznice prianjanja. Iz ove perspektive, stvoriće se nutarnji prostor za rast suptilnijih emocija: ljubavi i dobronamernosti, samilosti, strpljenja i uzdržanosti.

 

Sticanje ravnoteže u vežbi

Slika koja se često koristi za opisivanje prakse meditativne pažnje je slika hodanja po zategnutom konopcu. Da bi uspeli u ovoj veštini morate voditi računa o vašoj ravnoteži. U meditaciji, ovo posebno važi za način vašeg reagovanja na stvari – vaš stav. Neutreniran um stalno jurca napolje da povuče željeni objekt ili da odbaci neprijatni objekt. Navika privlačenja i odbijanja je uzrok mnogobrojnih stresova i poremećaja. Dakle, održavanje ravnoteže će vam pomoći da ne prianjate ili odbijate, volite ili ne volite, bez privezanosti ili osude.

Razvijanjem sposobnosti da prilagodite i upravljate vašim naporom tokom vežbe je od suštinske važnosti. Određen napor je u vezi sa razvijanjem trenutačne svesnosti, ali to ne treba da postane napor da se išta postigne u budućnosti. Napor treba da se fokusira na sadašnjost, jednostavno obraćajući pažnju sa ravnodušnošću na ono što se dešava tog trenutka.

Buddha je dao primer kako bi trebalo da smo pažljivi. On je govorio o osobi kojoj je naređeno da se kreće kroz gomilu ljudi sa krčagom vode na glavi  napunjenim do vrha. Iza nje hoda vojnik sa mačem. Ukoliko se jedna kap prospe vojnik će joj odseći glavu! Sigurni ste da ta osoba sa krčagom na glavi hoda vrlo obazrivo. Takva vrsta pažnje se zahteva u meditaciji.

Ipak, to mora biti i opuštena pažnja. Ukoliko je previše napetosti ili prisile i najmanji pokret će prouzrokovati prosipanje vode. Osoba sa krčagom mora da bude opuštena i odmerena, ploveći sa promenom događaja, a opet ostajući svesna svakog trenutka. Ova vrsta opreznosti treba da se primenjuje u vežbanju svesnosti, biti opušten a ipak oprezan. Ovakva vrsta treninga vam pomaže da održite balans i sposobnost harmoničnog života sa drugima.

Održavanje vašeg balansa u meditaciji je stvar harmonizacije tri faktora: napora, koncentracije i svesnosti. Previše napora zamara um, dok previše koncentracije sužava svesnost i ograničava pažnju na jednu tačku. Napor i koncentracija su aktivni faktori, dok je svesnost pasivna. Kako dalje vežbate, imajte na umu karakteristike ova tri faktora radi njihovog odgovarajućeg primenjivanja što će vam omogućiti da prilagodite, harmonizujete i održite vašu pažnju u ravnoteži.

Svaka vrsta meditacije zahteva različitu formu koncentracije. U meditaciji za razvijanje smirenosti (Samatha) meditant se fiksira na jedan objekt, ignorišući sve ostale da bi se apsorbovao u sam taj objekt. Meditacija za razvijanje uvida (Vipassana) predstavlja trenutačno saznavanje različitih objekata u momentu njihovog nastajanja bez fiksiranja na neki određeni objekt. Zapravo, meditacija za razvijanje uvida je pre stvar intenziviranja svesnosti nego koncentracije. Stoga, ako želite da promenite oblik meditacije, sa smirenja na uvid, fiksiranje na jedan objekt mora biti napušteno, kako bi se dozvolilo otvaranje trenutačnoj svesnosti o onome što je najsnažnije u vašem iskustvu.

Kako je Vipassana u stvari vežbanje svesnosti, nije neophodno pobuđivanje koncentracije kao takve, zato što se dovoljna koncentracija prirodno stiče kontinuiranim održavanjem svesnosti. Nikada se ne može javiti problem zbog previše svesnosti, a ujedno postoje i napor i koncentracija. To nije nešto u čemu možete preterati; pre je da nema dovoljno svesnosti koja bi pomogla balansiranje faktora napora i koncentracije. Stoga, uistinu je mnogo važnije uložiti napor u održavanju svesnosti, jer će kontinuirana pažnja da smiri i ublaži um, a to je isto nagrada koja sledi iz razvijanja koncentracije.

 

Pet načina održavanja ravnoteže

Biti očevidac sopstvenom iskustvu – Nepristrasno opažajte šta god da doživljavate, dok to doživljavate, na taj način stvarajući "očevidnu" svest.

Puštanje – Radije nego tragajući za zadovoljenjem želja, impulsa i žudnji, mora da izgradite bar određeni stepen puštanja kako bi ste stvorili prostor za opažanje.

Uklanjanje Cenzuriste – Stav primanja svih misli, osećaja, emocija i utisaka u svesnost bez diskriminacije ili selekcije.

Stav neutralnosti – Neutralno registrovanje fizičkih i mentalnih događaja bez i najmanjeg postavljanja ili zauzimanja stava prema njima.

Biti receptivan – Meditacija nije biti odvojen od iskustva, već biti oprezan, senzitivan i prisan sa posmatranim, sa pozicije receptivnosti.

 

Meditacija na neuslovljenu ljubav i dobrotu

Ova meditacija može da doprinese podršci vežbanju svesnosti držeći um otvorenim i ublaženim. Ona obezbeđuje dobar balans koji ide u prilog meditaciji za razvijanje uvida. Meditacija na sveopštu ljubav i dobrotu je propovedana od strane Buddhe radi razvijanja nesebičnosti i altruizma. Mržnja ne može da koegzistira sa neuslovljenom ljubavlju i dobrotom. Ona se razara ako je potisnemo sa mislima o ovakvoj vrsti ljubavi.

Činjenica je da je veliki broj ljudi mučen negativnim stanjima uma, a oni opet vrlo malo čine da bi razvili sposobnosti koje im mogu pomoći u suočavanju sa pomenutim. Čak i kada im je um ogorčen, većina ljudi poseduje kapacitet za uzdizanje osećanja neuslovljene ljubavi i dobrote koji bi ih umirili. Neuslovljena ljubav i dobrota, kao vežba meditacije, posebno osposobljava um da prevaziđe sve oblike negativnosti. Ona donosi pozitivne promene u stavovima sistematskim razvijanjem kvaliteta "ljubavi-prihvatanja". Na ovaj način, to deluje kao oblik samostalne psiho-terapije, način lečenja uznemirenog uma do oslobođenja od bola i konfuzije.

Neuslovljena ljubav se praktikuje kao prva od serije meditacija koje rađaju četiri kvaliteta ljubavi: Prijateljstvo (metta), Saosećanje (karuna), Radost (mudita), Ravnodušnost (upekka). Kvalitet "prijateljstvo" je izražen sa toplinom koja izbija napolje i obuhvata druge. Kada neuslovljena ljubav i dobrota sazru i prirodno prerastu u saosećanje, zbog razumevanja ljudskih tegoba; čovek mora da se pazi njihovog bliskog neprijatelja, sažaljenja, koje jednostavno odražava kvalitet brige bez simpatije i razumevanja. Pozitivan izraz simpatije je shvatanje čovekovih dobrih kvaliteta ili sreće, više nego osećaj ljubomore zbog toga, koji predstavlja neprijatelja Radosti. Serija ovih meditacija dovodi do sazrevanja stanja ravnodušnosti. Ova ravnodušnost mora da bude kultivisana u kontekstu serija pomenutih meditacija jer inače ima tendenciju da se manifestuje kao svoj najbliskiji neprijatelj, bezosećajnost ili hladnokrvnost. Ona opstaje u brižnosti i posmatranju sa jednakom širinom osećaja i prihvatanja svih ljudi, odnosa i situacija bez diskriminacije.

 

Sistematska vežba neuslovljene ljubavi i dobrote

Da bi ste iskusili sve prednosti, meditacija na neuslovljenu ljubav i dobrotu mora biti sistematski razvijana do nivoa meditativnog zadubljenja ili skoncentrisanosti na jednu tačku. Cilj vežbe je da se razviju pet faktora zadubljenja koncentracije: prva dva su uslovni faktori – usmerena i održana misao, prate ih tri efekta – zadovoljstvo, spokojan um i usmerenost na jednu tačku ili unifikacija uma. Pet faktora zadubljenja sprečavaju pet mentalnih prepreka ili teškoća: usmerena misao, podižući energiju i napor, prevazilazi prepreku lenjosti i učmalosti; održana misao, umirujući um, nadilazi skeptičnu sumnju čija je karakteristika kolebanje; zadovoljstvo sa bujajućim oduševljenjem, savlađuje osećanje zle-volje; spokojni um, ublažujući akomulirani stres, prevazilazi uznemirenost ili pometnju u umu; dok skoncentrisanost na jednu tačku sprečava um od lutanja u čulna polja, što dovodi do sprečavanja pohlepe. Postizanje duboke koncentracije sa ovakvom pozitivnom postavkom uma ima tendenciju da utisne nove, pozitivne navike u isto vreme prevazilazeći stare negativne šablone. Na ovaj način, stare negativne navike su promenjene, otvarajući put čoveku da formira nove pozitivne odnose.

 

Kako vršiti meditaciju na neuslovljenu ljubav i dobrotu

Vežba počinje razvijanjem ljubavi prema samom sebi. Ukoliko se iskusi otpor to indicira da su osećaji bezvrednosti trenutno prisutni. Nema veze, to samo znači da nas čeka posao, i vežba po sebi je smišljena tako da prevaziđe sve osećaje negativnosti ili sumnje u sebe. Nakon toga ste spremni da razvijate neuslovljenu ljubav i dobrotu prema drugima.

Biraju se četiri vrste ljudi na koje usmeravate svoju neuslovljenu ljubav i to:

  1. Poštovana, draga osoba – kao što je duhovni učitelj;
  2. Draga, voljena osoba – može biti blizak član porodice ili prijatelj;
  3. Neutralna osoba – neko koga pozanjete ali ne gajite posebna osećanja prema njemu, npr. osoba koja vas služi na blagajni;
  4. Osoba koja vam je neprijatelj – neko sa kim imate trenutno poteškoća.

Polazeći od sebe, sistematski se krećući od osobe ka osobi u cilju probijanja barijera između četiri vrste ljudi i vas samih. To će razbiti podele unutar vašeg sopstvenog uma, izvora mnogih konflikta koje doživljavamo.

Radi opreza, najbolje je da odaberete osobu istog pola ili ukoliko imate seksualnih skolonosti ka osobama vašeg pola onda odaberite osobu suprotnog. Ovim izbegavate rizik buđenja bliskog neprijatelja neuslovljene ljubavi i dobrote, požude. Pokušajte da vežbate na različitim ljudima zato što se neki ljudi ne uklapaju lako u pomenute kategorije, ali ipak se držite propisanog redosleda.

 

Načini buđenja osećaja neuslovljene ljubavi i dobrote

Vizualizacija – stvorite mentalnu sliku. Vidite sebe ili osobu na koju je usmeren osećaj kako vam se smeši ili je jednostavno srećna.

Refleksija – reflektujte pozitivne kvalitete osobe i činove ljubaznosti koje je ona uradila. I za vas, afirmišete pozitivne tvrdnje o vama, koristeći sopstvene reči.

Slušanje – ovo je najednostavniji način ali verovatno i najefektniji. Ponavljajte unutrašnju mantru ili reč ili frazu kao što je "neuslovljena ljubav, dobrota".  

Vizualizacija, refleksija i ponavljanje neuslovljene ljubavi i dobrote su instrumenti koji vam pomažu u buđenju pozitivnog osećaja neuslovljene ljubavi. Možete koristiti sve od njih a možete i samo jedan koji vam najviše odgovara. Kada vam se pozitivan osećaj probudi prebacite se sa instrumenta na osećaj, tako da na osećaju bude primarni fokus. Držite um fiksiranim na osećaj, ukoliko luta vratite ga na instrument ili ukoliko osećaj slabi ili je izgubljen takođe ga vratite na instrument, tj. koristite vizuelizaciju za povratak ili osnaživanje osećaja.

Drugi stupanj je Direktno Prodiranje gde sistematski projektujete probuđen osećaj neuslovljene ljubavi i dobrote na sve četiri strane sveta: sever, jug, istok i zapad; gore i dole, i svuda u krug. Ovakvo direktno prodiranje može da bude pospešeno zamišljanjem prijatelja i zajednice u gradovima, naseljima i zemljama širom sveta.

Ne-određeno Prodiranje je sklono spontanom pojavljivanju kako vežba dalje napreduje. Ono ne pravi razlike. Ne poseduje specifični objekt i uključuje jednostavno prirodno zračenje osećaja univerzalne ljubavi. Kada se javi, vežba je dospela do zrelosti i tada dolazi do zamenjivanja povlašćene ljubavi, koja je prianjajuća ljubav, sa sve-obuhvatnom, neuslovljenom ljubavlju!

Neuslovljena ljubav i dobrota su srce meditacije i ne treba da se smatraju kao formalna sedeća vežba izvučena iz svakodnevnog života. Zato unesite vaša dobra osećanja na ulice, na posao, kod kuće, u vaše odnose. Primena vežbe u svakodnevnom životu je stvar osmišljenog usmeravanja prijateljskog stava i posedovanja otvorenosti ka svim ljudima sa kojima dolazite u kontakt, bez diskriminacije.

Neka svi ljudi budu srećni!

 

Dnevna meditativna praksa

Slika koja najčešće asocira na meditaciju je Buddha koji sedi u položaju sa prekrštenim nogama. Dok je ovakva slika nesumnjivo inspirativna i estetski prijatna, ona na nesreću ukazuje neupućenom da je meditacija vežba koja je statična i ukočena nalik kipovima, i koja se primenjuje samo u meditacionim halama.

Ukoliko meditacija ima ikakve važnosti za svakodnevni život ona mora biti primenjivana u domu. Pod ovim se ne misli samo vaše mesto boravka već bilo koja mesta na kojima vaša pažnja može da se nalazi. Meditirati u svom domu podrazumeva pune ruke posla, dinamični pristup koji nije ograničen nikakvim određenim vremenom, mestom ili položajem. Meditacija mora biti integrisana u obične životne aktivnosti i mora postati baza za meditativni način života u svom domu i u svakodnevnom životu.

Ipak mora se priznati da integrisanje meditacije u svakodnevni način života nije nimalo lako. Stoga morate svesno usmeriti sebe u ostvarivanju toga; dobra namera sama po sebi nije dovoljna. Mora da postoji obavezanost. Zbog toga razmotrite vaše prioritete: šta je važnije, sati provedeni ispred TV ekrana ili pola sata ili sat provedeni u sedećoj meditaciji? Redovno dnevno meditiranje kod kuće je sidro za vežbu. Čak i ako se koristi samo kao oblik mentalne higijene, protiv stresa, dnevna vežba će mnogo doprineti harmonizaciji vaših porodičnih i poslovnih odnosa.

Važno je sprovoditi dnevne meditacije u sedećem položaju kod kuće, kao način održavanja i stabilizacije vaše vežbe. Sa prebukiranim životom lako je ubediti sebe da vi ustvari nemate vremena za sprovođenje redovnih sedećih meditacija ili ako se osećate umornim da jednostavno dignete ruke. Prirodno, kada ste napeti ili preumorni postoji otpor suočavanja sa stresom putem meditacije. Ali to je uobičajeno samo početni otpor sa kojim treba da se suočite pre nego što ga savladate. Takođe, ne ocenjujte vašu vežbu, misleći da meditacija nije dovoljno dobrog kvaliteta i da gubite vreme. Sve je to meljivo za mlin, morate istrajati jer je to od vitalnog značaja za održavanje navike vežbanja u cilju sticanja dugoročnih koristi.

Vredno je citirati njegovu Svetost, Dalaj Lamu za saosećajniji aspekt vežbe:

"Ja sam osećam i takođe kažem drugim budistima da će pitanje Nirvane doći kasnije. Tu nema mnogo žurbe. Ali ukoliko iz dana-u-dan vodite ispravan život, iskreno sa ljubavlju, sa saosećanjem, sa manje sebičnosti automatski će vas to odovesti u Nirvanu. Suprotno od ovoga, ukoliko pričate o Nirvani, pričate o filosofiji ali se ne trudite mnogo oko svakodnevne vežbe, tada možete stići do nepoznate Nirvane, ali nećete iskusiti pravu Nirvanu jer vam svakodnevna praksa nije nikakva. Moramo primeniti ovo učenje u svakodnevni život".

Postoji izreka da su početak i kraj puta u suštini isti. Ovo je posebno tačno za meditaciju. Nema potrebe ići negde drugde da bi ste otkrili svoju pravu prirodu, nego ostanite ovde gde ste sad, meditirajući na temeljima vas samih.

 

Ovaj trenutak!

Možemo biti zahvalni Buddhi za ova učenja, ali da biste iskusili sve nagrade, morate u stvari sami sprovoditi ovo učenje tako što ćete jesti obožavano voće. To nije lako, ali nije ni toliko komplikovano i ne treba vam ništa više da znate da bi ste sproveli u vežbu osnovne upute koje ste upravo pročitali. Počnite odmah, obraćajući pažnju na to šta se dešava u vašem telu i umu ovog trenutka! Oklevajući u nadi da ćete naći bolja uputstva ili očekujući idealne uslove da se nekako stvore pre nego što počnete sa meditacijom je samo odlaganje iskušenja. Rad je u sadašnjosti, pa od sadašnjosti potiče i blaženstvo.


[1] Bilten sistem (prim.prev.) [Za povratak na tekst, kliknite na broj na početku reda]

[2] Po budističkoj podeli postoje prijatni, neprijatni i niti-prijatni-niti-neprijatni osećaji (prim. prev.)

[3] Egzistencije (prim. prev.)

[4] Nama-rupam ili Ime-i-lik (prim. prev.)

[5] Posmatranje tela u telu

[6] Posmatranje osećaja u osećaju

[7] Posmatranje svesti u svesti

[8] Posmatranje sadržaja svesti u sadržaju svesti (prim. prev.)

[9] Eng. Letting go (prim.prev.)

[10] Primarni izvor (prim. prev.)/p>