Theravāda budističko društvo

Thanissaro: Meditacija na dah

Download PDF

Osnovna uputstva za meditacija na dah

Thanissaro Bhikkhu

Iz govora održanog na konferenciji o AIDS, HIV i drugim poremećajima imunog sistema,
Long Beach, CA, 13. novembar 1993.

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Tehnika koju ću izložiti jeste meditacija na dah. To je dobra tema bez obzira u kojoj ste religiji odrasli ili sada pripadate. Kao što je moj učitelj jednom rekao, dah ne pripada budizmu ili hrišćanstvu, niti bilo kome. On je zajedničko vlasništvo, tako svako može da ga uzme kao objekat meditacije. U isto vreme, od svih objekata koji postoje on je verovatno najblagotvorniji za tela, jer kada radimo sa dahom, radimo ne samo sa vazduhom koji ulazi i izlazi iz naših pluća, već i sa svim onim osećanjima energije koja kruži telom zajedno sa svakim dahom. Ako naučite da budete prijemčivi za te osećaje i dopustite im da teku lagano i neometano, možete olakšati svome telu da funkcioniše i pružite umu oslonac da se nosi sa bolom.

Zato, hajde da svi meditiramo nekoliko minuta. Sedite udobno, uspravnih leđa i u stabilnom položaju. Ne morate da budete pravih leđa kao da ste vojnik. Samo pokušavajte da se ne nagnete napred ili nazad, levo ili desno. Zatvorite oči i recite sebi: ‘Neka zaista bude srećan i oslobođen patnje’. Ovo može zvučati kao neobičan, čak sebičan način da se otpočne meditacija, ali za to postoje dobri razlozi. Jedan je da ako ne možete sebi poželite sreću, sigurno nećete biti u stanju da iskreno poželite sreću drugima. Nekim ljudima je potrebno da stalno sebe podsećaju da zaslužuju sreću – svi je mi zaslužujemo, ali ako ne verujemo u to, stalno ćemo pronalaziti načine da sebe kažnjavamo, a to će se produžiti time što ćemo takođe kažnjavati i druge, na skriven ili otvoren način.

Dva, važno je razmišljati o tome šta je istinska sreća i kako ju je moguće ostvariti. Ako malo razmislimo, ustanovićemo da je ne možemo pronaći u prošlosti ili budućnosti. Prošlost je prohujala i vaše sećanje na nju je nepouzdano. Budućnost je potpuno neizvesna. Tako je jedino mesto na kojem možemo pronaći našu sreću u sadašnjost. ALi čak i tu morate znati gde ga tražite. Ako pokušavate da svoju sreću zasnujete na stvarima koje se menjaju – prizorima, zvucima, uopšte na nekim osećajima, na ljudima i stvarima koji su izvan vas – vi sebi pripremate razočarenje, kao da gradite kuću na padini koja je od ranije poznata kao klizičte. Zato, istinsku sreću treba tražiti u sebi. A meditacija je poput lova na blago: traganje za onim što je u umu čvrsta i nepromenljiva vrednost, nešto što čak ni smrt ne može da dotakne.

Da bismo pronašli to blago potreban nam je alat. Prvi alat je raditi upravo ovo što mi sada radimo: razvijati blagonaklonost prema samome sebi. Drugi je širiti blagonkalonost prema ostalim živim bićima. Kažite sebi: ‘Sva živa bića, bez obzira gde su, bez obzira šta su mi uradila u prošlosti – neka i ona sva budu istinski srećna.’ Ako ne negujete tu misao i umesto toga unesete ljutnju u svoju meditaciju, tada ćete jedino to moći da pronađete kada pogledate u sebe.

Samo kada ste pročistili um na taj način i sve ostalo ostavili po strani, spremni ste da se fokusirate na dah. Usmerite svoju pažnju na osećaj daha. Udahnite i izdahnite duboko nekoliko puta, fokusirajući se na tačku na telu na kojoj je disanje lako uočiti i um počinje da se oseća prijatno usredsređenim. Ta tačka može biti nos, stomak ili neka sasvim druga. Ostanite na toj tački, opažajući kakav je to osećaj dok udišete i izdišete.. Ne upravljajte dahom i ne podešavajte ga prema svom fokusiranju. Pustite ga da teče prirodno i jednostavno samo pratite kakav je to osećaj. Okusite ga, kao da je to nekakv izuzetan osećaj koji želite da produžite. AKo vam um odluta, jednostavno ga vratite na početnu tačku. Nemojte se obeshrabriti. Ako odluta 100 puta, vratite ga 100 puta. Pokažite mu da mislite ozbiljno i on će vas na kraju poslužati.

AKo želite, možete eksperimentisati sa različitim vrstama disanja. Ako vam prija dugo disanje, praktikujte ga. Ako ne, promenite ga u ritam koji na vaše telo deluje umirujuće. Možete pokušati sa kratkim disanjem, brzim disanjem, laganim disanjem, dubokim disanjem, plitkim disanjem – šta god vam se čini najugodnijim u ovom trenutku…

Kada vam je disanje postalo prijatno na tački koju ste odabrali, pomerite svoju pažnju da biste videli kakav osećaj disanje stvara u drugim delovima tela.. Počnite fokusirajući se na područje nešto niže ispod pupka. Udišite i izdišite i uočite kakav je osećaj u tom području. AKo ne osećate bilo kakvo kretanje tu, budite jednostavno samo svesni činjenice da nema kretanja. Ako osećate kretanje, uočite kvalitet tog kretanja, da vidite da li je disanje tu neujednačeno ili postoji bilo kakva napetost ili ukočenost.. Ukoliko postoji napetost, nastojte da je opustite. Ukoliko je disanje isprekidano i neujednačeno, pokušajte da ga ujednačite… Sada pomerite pažnju desno od te tačke – u donji desni ugao stomaka – i ponovite isti proces… Onda na drugu stranu, u donji levi ugao stomaka… Yati nagore do pupka… desno… levo… do solarnog pleksusa… desno.. levo… sredina grudi… desno… levo… do podnožja grla… desno… levo… do sredine glave…[svakoj od tačaka posvetite po nekoliko minuta]

Ako meditirate kod kuće, možete ovaj proces nastaviti kroz celo telo — preko glave, niz leđa, preko ruku i nogu do vrhova prstiju — ali pošto nam je sada vreme ograničeno, zamoliću vas da centar pažnje vratite na jednu od tačaka koju smo već prošli. Neka se vaša pažnja ugodno smesti tu i neka se tada vaša svesnost raširi da ispuni celo telo, od vrha glave do nožnih prstiju, tako da ste kao pauk koji miruje u sredini mreže: on je na jednoj tački, ali oseća čitavu mrežu. Držite vašu svesnost tako proširenu – moraćete da se potrudite, jer je njezina sklonost da se suzi na jednu tačku – i mislite na dah koji ulazi u i izlazi iz čitavog vašeg tela, kroz svaku poru. Neka vaša svesnost jednostavno ostane tako, za kratko – nemate gde drugde da idete, ni o čemu drugom ne morate da mislite… A onda blago izađite iz meditacije.