Theravāda budističko društvo

Thanissaro: Vođena meditacija

Download PDF

Uputstvo za vođenu meditacija

Thanissaro Bhikkhu

Prevod Vedran Golijanin
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Često mislimo da će, ako samo dodamo meditaciju svome životu, njeni efekti taj život potpuno prožeti, a da ne treba da uradimo bilo šta drugo. Jednostavno ubacite meditaciju u umešavinu svoga života i ona će izmeniti sve druge sastojke: tako volimo da razmišljamo. Ali stvari zapravo ne funkcionišu tako. Morate svoj život da preoblikujete, kako biste ga načinili dobrim mestom za meditaciju, jer postoje aktivnosti, postoje stanja uma koja se zaista tvrdoglavo odupiru bilo kakvom uticaju meditacije.

Zato, kada meditirate, obratite pažnju i na to kako živite, na svoje svakodnevne postupke. Razmotrite da li stvarate povoljno okruženje u kojem će meditacija moći da napreduje i da se razvija. Ako toga nema, meditacije ostaje priklještena između jednog i drugog kamena, ne uspevši da prožme bilo šta.

U pali kanonu postoji učenje o pet principa koje novi monah treba da ima na umu. Ti principi ne važe naravno samo za novog monaha, već za svakoga ko želi da živi životom u kojem meditacija hvata dublji koren i transformiše sve ostalo.

Prvi princip jeste vrlina. Vodite računa da se držite svojih pravila. U slučaju monaha, naravno, ovo se odnosi na Patimokku (pravila ponašanja). Kod nezaređenih sledbenika, reč je o pet pravila morala, a u posebnim prilikama i osam. Kada se držite tih pravila, vi se u životu držite čvrstih principa. Buda je pridržavanje principa opisao kao dar: dar kako sebi, tako i ljudima oko vas. Štitite živote drugih ljudi, njihov imetak, njihovo znanje o istini. Štitite ih od toga da budete pijani; štitite ih od preljube. I kada ti principi postanu pravila — drugim rečima obećanje sebi da ćete ih poštovati u svakoj prilici — Buda kaže da time dajete neograničenu zaštitu, neograničenu sigurnost drugim bićima, a da u toj zaštiti, u toj sigurnosti i vi imate svoj udeo.

Dakle, sa jedne strane, ta pravila stvaraju okruženje sa više zaštite, a kada ima više zaštite lakše je i meditirati. Sa druge strane, pravila ohrabruju jedan stav davanja. Shvatate da radi sopstvene sreće, morate da dajete. Kada imate takav stav, lakše je meditirati, jer prečesto ljudi dolaze da meditiraju sa pitanjem: “Šta ja mogu da dobijem od toga?” Ali ako ste navikli da dajete i da vidite rezultate koji dolaze od tog davanja, verovatnije je da ćete pitati: “Šta ja mogu da dam meditaciji? Šta treba dati da bi rezultati došli?” Sa takvim stavom spremniji ste da date sopstveno vreme, da date sopstvenu energiju, na način na koji to ranije niste bili spremni.

Drugi princip za stvaranje povoljnog okruženja za meditaciju u svom životu jeste obuzdavanje čula. Drugim rečima, pazite ne samo na ono što izlazi iz vašeg uma, već pazite i na ono što u njega ulazi, dakle koje stvari gledate, šta slušate, mirišete, kušate, dodirujete i o kojim stvarima mislite. Pazite da se ne fokusirate na one stvari koje podstiču pohlepu, bes i obmanu. Ako ste neobazrivi u svome gledanju, veoma je teško da budete obazrivi i u mišljenju, jer misli su mnogo suptilnije. To ne znači da unaokolo idete sa povezom na očima ili čepovima u ušima, već jednostavno da posedujete veštinu u posmatranju stvari oko sebe, veštinu u slušanju. Ako znate da će vam nešto verovatno podstaći požudu ili bes, naučite da na to gledate na način koji ne podstiče požudu, koji se suprostavlja požudi. Drugim rečima, ako vam se nešto čini privlačnim, posmatrate i njegovu neprivlačnu stranu. Ako vam se nešto čini odbojnim, tražite i njegovu privlačnu stranu. Kao što to kaže Ajahn Lee, budite osoba sa dva oka, ne samo sa jednim.

Zato mi recitujemo odlomak za kontemplaciju tela. U njemu se ne kaže da ne treba da posmatramo telo; kaže se da pažljivije posmatramo telo. Posmatrajte njegove delove koji nisu privlačni, kako bi uspostavili ravnotežu jednostranom gledanju koje se jednostavno fokusira na nekoliko primamljivih detalja, tu i tamo, i sklono je da sve drugi izbriše kako bi podstaklo požudu. Na kraju, nije telo to koje proizvodi požudu. Um stvara požudu. Mnogo puta um želi da oseti požudu i onda traga za nečim što će je pokrenuti, pa se hvata za svaki mali detalj na koji naiđe, čak i kada su ti detalji okruženi najrazličitijim prljavim stvarima.

Dakle, motrite na ono što izlazi iz uma i na ono što ulazi u um. Za nezaređene, to znači biti oprezan oko toga sa kime se družimo, koji časopis čitamo, koji TV program gledamo, koju muziku slušamo. Budite vrlo obazrivi oko načina na koji posmatrate sve te stvari., kako ih slušate. Posle izvesnog vremena ustanovićete da se tu ne radi toliko o samoograničavanju, koliko o učenju da stvari posmatramo pažljivije, potpunije, jer vidite obe strane onoga što je do tada izgledalo isključivo kao privlačno ili isključivo kao neprivlačno.

Za to je potreban izvesni napor. Morate biti energični u motrenju načina na koji gledate i slušate. Ali korist je u tome da je um u mnogo boljem stanju da meditira, pošto ga ne punite raznom vrstom otpada i otrova koji će mu nauditi, oslabiti, ometati. Dakle, mnogo puta kada sednete da meditirate, ukoliko ste do tada bili neobazrivi oko toga šta ulazi i izlazi iz vašeg uma, čini vam se kao da počinjete da čistite neko skladište posle mnogo godina. Toliko je u njemu đubreta, da provedete skoro čitav sat čisteći ga i shvatite da vam je ostalo svega pet minuta za mir na kraju. Dakle, održavajte um ćistim od samog početka, sve vreme. Ne ostavljajte bilo kakvo smeće u vratima ili na prozoru. Na taj način, kada gradite sebi mesto za meditaciju, obezbeđujete mnogo lepše mesto da sednete i priviknete se na okruženje.

Treći princip za stvaranje dobrog okruženja za meditaciju jeste obuzdanost u razgovoru. Kada sam prvi put otišao da živim sa Ajahn Fuangom, rekao mi je da je lekcija broj jedan iz meditacije kontrolisanje svojih usta. Drugim rečima, pre nego što bilo šta kažete, zapitajte se: “Je li to neophodno? Ima li od toga što ću reći koristi? Ima li pravog razloga da to kažem?” Ako je odgovor potvrdan, onda samo napred, recite to. Ako nije, onda ćutite. I kao što je on rekao, ako ne možete da kontrolišete svoja usta, nema šanse da ćete biti u stanju da kontrolišete svoj um. A kada stvorite naviku da sebi postavljate ta pitanja, otkrivate da je sasvim malo konverzacije zaista neophodno. Ako ste na poslu i treba da razgovarate sa kolegama oko onoga na čemu zajednički radite, dobro, to se smatra neophodnim. Ako je neophodno da razgovarate sa tim svojim kolegama kako bi se stvorila prijatna atmosfera na poslu, to se takođe smatra neophodnim govorom. Ali vrlo često govor ide izvan toga. Postajete neobazrivi, brzi na jeziku i razgovor se pretvara u dokono naklapanje, što je ne samo gubitak energije, već i izvor opasnosti. Često stvari koje ljudi kažu, a nanose najviše štete, jesu izrečene onda kada dopustite da sve što vam padne na pamet odmah izađe na usta, bez ikakvog obuzdavanja.

No, ako poštujući ovaj princip steknete reputaciju ćutljive osobe, ništa strašno. Ustanovićete da vaše reči, ako ste zaista pažljivi sa njima, dobijaju na vrednosti. I u isto vreme stvarate bolju atmosferu za svoj um. Na kraju krajeva, ako po ceo dan blebećete, kako mislite da zaustavite onaj dijalog u glavi kad sednete da meditirate? Ali ako razvijete naivku motrenja nad svojim ustima, ista navika proširiće se i na meditaciju. Svi ti glasovi u vašem umu počinju da se stišavaju.

Četvrti princip za stvaranje dobrog okruženja za meditaciju u svom životu jeste, za monahe, često odlaženje na usamljena mesta, izvan društva, gde će pronaći mirno mesto da budu sami sa sobom. Tu stičete jednu drugačiju perspektivu prema svom životu, prema svom umu, a sve ono što se u tom umu odigrava postaje mnogo upadljivije. Ovaj princip odnosi se i na nezaređene. Pokušajte da pronađete što je moguće više samoće. To je dobro za vas. Kada ljudi imaju problem da žive u samoći, to pokazuje da u njima ima još mnogo nezavršenog posla.

Pretvorite svoj dom u mesto osame. Isključite TV, ugasite svetlo, dopustite sebi da budete sami, bez mnogo stvari koje odvlače pažnju. Svima recite da vam je potrebno da redovno budete malo sami sa sobom. Kada to uradite, vidite kako stvari koje su obično negde u dubinama vašeg uma počinju da izlaze na površinu, a jedino kada su na površini u stanju ste da sa njima radite. Kada ste tako sami, bez mnogo spoljašnjih podražaja, prirodno je da um lakše ostaje sa dahom. Moguće je da će biti u početku mnogo onoga unutrašnjeg dijaloga, ali posle nekog vremena on vam dosadi. Radije biste da jednostavno budete mirni. U isto vreme, izvlačite se iz zone uticaja tuđih misli i mišljenja. Morate sebe da zapitate: “U šta zaista veruješ? Koje je tvoje mišljenje? Šta ti je zaista važno kada nisi pod uticajem mišljenja drugih?”

I to nas vodi do petog principa, a to je razvijanje ispravnog razumevanja. Ispravno razumevanje ima dva nivoa. Prvi, postoji uverenje u princip karme, da ono što uradite ima svoj rezultat — i da to zaista zavisi od vaših postupaka. Nije to neka spoljašnja sila što dejstvuje kroz vas, ni zvezde, ni neki bog ili bilo šta drugo. Vi ste taj koji donosi odluke i imate sposobnost da ih učinite korisnim ili ne, u zavisnosti od vaših namera. Važno je verovati u ovaj princip, jer on je taj koji daje više snage vašem životu. To je uverenje koje jača — ali isto tako uključuje i odgovornost. Zato je nužno da budete toliko obazrivi oko toga šta radite, zato ne možete da budete nepromišljeni. Ako vodite računa o svojim postupcima, lakše je biti obazriv i sa svojim umom kada dođe vreme za meditaciju.

Što se tiče drugog nivoa ispravnog razumevanja, transcendentnog, on znači videti stvari kroz četiri plemenite istine: nespokojstvo i patnja, uzrok nespokojstva i patnje, prestanak nespokojstva i patnje i put vežbanja koji vodi do tog prestanka. Samo pogledajte svoje iskustvo i umesto da ga delite u uobičajene fragmente “ja” i “ne-ja”, jednostavno pogledajte da biste videli: gde je tu patnja? Gde je tu nespokojstvo? Šta ide uz njih, šta to radite da bi nastalo nespokojstvo? Možete li to da prestanete? I koje kvalitete je neophodno da razvijete, koje stvari je neophodno da napustite kako biste napustili žudnju, ono neznanje koje je u osnovi nespokojstva? Kada napustite žudnju, možete li biti svesni šta se događa? Prečesto, kada se okrenemo od neke želje, to je samo zato da bismo zgrabili neku drugu. Možete li da učinite sebe svesnijim tog prostora između pojedinačnih žudnji i da proširite taj prostor? Kako to izgleda imati um bez žudnji?

Prema Budi, važno je videti stvari na ovakav način, jer ako sve određujete kroz sebe, kako uopšte nešto možete shvatiti onakvim kakvo zaista jeste? Ako patnju čvrsto držite kao svoju, kako možete razumeti tu patnju? Ako na nju jednostavno gledate kao na patnju, ne stavljajući joj tu etiketu “moje”, onda uviđate šta ona jeste i učite kako da je napustite. Ako je ona vi, ako se čvrsto uvereni da je ona deo vas, tada ne možete da je napustite. No, gledanje u okvirima četiri plemenite istine vam dopušta da rešite problem patnje.

Dakle, počnite da svoj život gledate u drugom svetlu. Umesto da za svoje probleme okrivljujete ljude oko sebe, vidite šta vi to radite da biste stvorili tu patnju, kako joj doprinosite, i prvo se na to fokusiraje u svojim naporima. Kada takav stav razvijete u svakodnevnom životu, mnogo ga je lakše primeniti na meditaciju. Stvarate okruženje u kojem sve više ima smisla slediti plemeniti put.

Dakle, postoje faktori koji stvaraju ambijent za meditaciju, bilo da ste tek zaređeni monah koji živi ovde u manastiru ili nezaređeni sledbenik koji živi izvan manastira: Želite da se pridržavate pravila morala, obuzdavate čula, vežbate obuzdavanje svog govora, stvarate mirno, osamljeno mesto za sebe i razvijate ispravno razumevanje. Kada sledite ove principe, oni stvaraju povoljnije okruženje za koncentraciju, kao i prijemčiviji ambijent da rezultati koncentracije prožmu što više toga. Na taj način vaša praksa, umesto da je zatočena u neprijateljskom, tuđem okruženju, ima prostora da se razvija i ujedno transformiše sve oko sebe.