Theravāda budističko društvo
Download PDF

Uvod u meditaciju

Šravasti Dhammika


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Deo 3: Proširivanje svesnosti

Dobar dan i dobrodošli! [1] Nastavljamo našu seriju govora o meditaciji. Sada smo u trećoj nedelji kako praktikujemo meditaciju. I prisetićete se da smo zapravo govorili o svesnosti u odnosu na dah. O tome da smo svesni, pažljivi i svesni činjenice da dišemo. I rekli smo da je cilj svega toga da nam postepeno omogući da osetimo sami sebe, u većoj meri nego što smo to inače u stanju. Jer ako nismo, tada smo lak plen svim onim spoljašnjim silama koje utiču na nas.

Rekli smo da kada smo pažljiviji i svesniji, tada smo u boljoj situaciji da znamo šta se događa u nama i oko nas, tada smo u boljoj situaciji da donosimo inteligentnije odluke, umesto da nas pokreću impulsi, emocije. Takođe smo rekli da na početku ovog procesa postajanja svesnim odabiramo jedan objekat, u ovom slučaju dah, i jednostavno počnemo da ga budemo svesni. Proveravamo jesmo li u stanju da budemo svesni jednog običnog, svakodnevnog iskustva kakvo je disanje. Jer ako smo u stanju da budemo svesni toga, verovatno ćemo biti u stanju da proširujemo svoje polje svesnosti i na druge stvari.

Za sada, naša svesnost je ograničena, uglavnom ignorišemo druga iskustva i usmeravamo svoju svesnost na dah. Danas bih zato želeo da govorim o onim stvarima uz pomoć kojih tako suženu svesnost možete postepeno da transformišete i učinite je sveobuhvatnijom. Tako se njezine granice postepeni šire da bi uključile sve više iskustava.

Dakle, protekle nedelje vi ste radili otprilike sledeće: sedeli ste u ugodnom položaju, sa nogama ukrštenim ili savijenim jedna pored druge. Šake su vam ležale u krilu, oči zatvorene, i pažnju ste fokusirali, bili ste svesni činjenice da dišete. Možda vam je pažnja bila usmerena na izdizanje i spuštanje trbuha ili na osećaj svežina dok udišete i osećaj toplote dok izdišete, širenje i skupljanje grudnog koša, a možda ste brojali udahe i izdahe, nije važno, Bilo koja od tehnika koju ste odabrali u redu je, ukoliko vam pomaže da postane svesniji sopstvenog disanja.

I tokom poslednje nedelje uočili ste da je bilo dosta kolebanja. Na jednoj strani je želja da budete svesni daha, a na drugoj strani kao da je um išao kuda on hoće. Uprkos što ste želeli da vaš um bude svestan disanja, um bi rekao: ne, ja hoću da budem svestan tog zvuka napolju, tog osećaja ili hoću da se setim tog iskustva iz prošlosti. Otkrili ste da vaš um kao da je podeljen između dve stvari: željenog cilja i cilja koji se čini kao da je izvan vaše želje, izvan vaše kontrole… izvan vaše volje.

Ali mi smo rekili, i nadam se da ste to shvatili ozbiljno, da ne treba da se brinete, da ne treba da se uznemirite, ako vaša svesnost krene ka drugim stvarima, jer poslednja stvar koju želimo od ove vežbe da načinimo jeste da je pretvorimo u bitku, u borbu, to nam najmanje treba. To će nas samo iscrpeti, a bez nekog rezultata.

Dakle, to ste radili poslednjih nedelju dana i ove bih želeo da govorim o dve stvari koje možete da dodate svom vežbanju, te pomognete da svesnost postepeno bude sve šira, sve obuhvatnija. A od sada pa do našeg narednog susreta zamolio bih vas da radite sledeće. Jednom dnevno, barem jednom dnevno, sedite na mesto na kojem meditirate, na pod ukrštenih nogu ili na stolicu, sa rukama u krilu ili na kolenima. Zatvorite oči, proverite da vam je udobno i da ste opušteni, te postanite svesni svog daha. Dugog udaha i izdaha, kratkog udaha i izdaha, osećaja topline i osećaja svežine izazvanog strujanjem vazduha tik ispod nozdrva, širenja grudnog koša i njegovim skupljanjem, izdizanja i spuštanja stomaka, jednostavno budite svesni da se to događa. Budite svesni da ste ovde, sada, da udišete i izdišete, da komunicirate sa spoljašnjim svetom, univerzumom, tako što dah unosite u sebe i dopuštate da izađe iz vas.

Već kroz nekoliko trenutaka, čućete neki zvuk spolja ili će negde početi da vas svrbi, ili ćete možda početi da se sećate nečega što se dogodilo pre nekoliko sati, ili ćete početi da mislite o nečemu što treba da obavite kad završite meditaciju. To je ono što ste obično doživljavali tokom protekle nedelje i to će ostati i dalje dobar deo vašeg iskustva i određeno vreme u budućnosti.

Tako, sedite, registrujete sve te stvari kad se jave i onda vratite pažnju na disanje, dakle ponovo uspostavljate svoju svesnost daha. Ali ovoga puta bih voleo da probate sledeće: kada uočite da vam je pažnja odlutala, kada više ne počiva na dahu, već na nečem drugom, probajte da istražite taj objekat, šta god da je, i to na nekoliko trenutaka. I tek onda se vratite na dah, ponovo uspostavite svesnost daha.

A kako to možete da uradite? Uporedio bih to sa kupovanjem voća. Odete na pijacu i kupite recimo jabuke ili mango. I šta radite kad idete u piljarnicu ili na pijacu da biste kupili nekoliko jabuka ili mangoa. Odete tamo, pogledate izloženo voće, uzmete jedan plod, držite ga u ruci i istražujete ga, razgledate, da proverite ima li na sebi neke rupice, je li ugnječen, i onda ga spustite. Ne uzmete ga i odmah spustite. Ne, razgledate ga nekoliko trenutaka. Zatim uzmete sledeći plod, pomirišete ga, i spustite.

Ako to možete da uradite sa objektom koji vam je odvukao pažnju sa daha, to bi bilo vrlo korisno. I ako to možete da radite u kontinuitetu, vi time proširujete svoje polje svesnosti i na druga iskustva. No ako sedite u mirnoj sobi, sa zatvorenim očima, tada imate samo ograničen broj iskustava. Tu je iskustvo slušanja – zvukovi, tu je iskustvo razmišljanja – sanjarenje, fantazije, sećanja, sanjarenja, planovi, i tu je iskustvo telesnih osećaja – odeća vas zateže ispod pazuha ili vas steže kaiš ili osećate odeću koja dodiruje kožu, osećate kragnu oko vrata. Ili ako ste u prostoriji za klimom ili ventilatorom, možda osećate strujanje hladnog vazduha sa jedne strane i malo drugačiji osećaj sa druge strane tela.

Ili možda osećate golicanje, svrab, pritisak i takve stvari. Nije bitno o čemu je reč. Ako sedite u udobnom položaju, sa zatvorenim očima, onda su to sva iskustva koja imate. Iskustvo slušanja, iskustvo razmišljanja, iskustvo osećaja. Dakle, evo šta treba da uradite. Sedite i pažnja vam negde odluta. Uočavate da pažnja umesto da je na dahu zapravo je otišla negde drugde. Pre svega, uočite koja je to vrsta iskustva. Je li to iskustvo razmišljanja, je li iskustvo osećaja ili iskustvo slušanja.

Recimo da se radi o buci saobraćaja spolja. Dakle, pažnja je odlutala, slušate zvukove kola, čujete njihovu buku. Čim to zapazite, samo u sebi recite: "Slušanje". I tokom nekoliko trenutaka posmatrajte tu situaciju, budite svesni zvukova, budite svesni činjenice da je vaša pažnja na njima. I kad ste to uradili, uspostaviti ponovo svesnost u odnosu na disanje.

Ovo je naredni korak u procesu meditacije, postepeno proširivanje granica vaše svesnosti. Dakle, prošle nedelje, cilj vašeg vežbanja bio je da budete svesni jedino daha. Sada se od vas traži da budete svesni svakog iskustva, uključujući i dah, pri čemu je dah koristite kao tačku fokusa, koristite zapravo dah kao lenger. Svesni ste neke druge stvari – i vratite se u središte. Svesni ste nekog zvuka – i vratite se u središte. Svesni ste osećaja – i vratite se u središte. Svesni ste misli, maštanja, ideje – i vratite se u središte.

Tako sada svom vežbanju dodajete i disciplinovanost u posmatranju. To je prva stvar. Takođe bih voleo da od sada pa do naredne nedelje vreme meditiranja produžite za pet minuta. Sve u svemu vežbanju koje ste radili do sada dodajte i disciplinovanost u posmatranju. Dakle, to je prva stvar.

Postoji još jedna stvar koju možete učiniti kako biste proširili granice svesnosti. Od sada pa do našeg narednog susreta voleo bih da među stvarima koje svakodnevno obavljate odaberete jednu, neki postupak, neku aktivnost, neki zadatak koju radite barem jednom ili dva puta na dan. Na primer, to može biti jedenje, što verovatno radite tri puta na dan, najmanje. To može biti odlazak u toalet, što možda takođe radite dva-tri puta na dan. To može biti pešačenje na posao i natrag. Ili odlazak do stanice, sa koje odlazite na posao. I vraćanje sa te stanice kad završite radni dan. Može biti umivanje ili pranje ruku. Može biti oblačenje ujutru i skidanje uveče. Uopšte nije važno šta ste odabrali. Odaberite određenu aktivnost koju obavljate barem dva-tri puta na dan, svakoga dana.

Tako, pretpostavimo da se odabrali oblačenje i skidanje odeće. I evo šta radite. Pre nego što večeras odete na počinak, pribeležite na papir i stavite pored kreveta. I kad se ujutro probudite, sačekajte nekoliko trenutaka da se sasvim razbudite. Možda obično prvo idete u kupatilo, umivate se, i onda se spremate za posao. I odabrali ste zadatak oblačenja i skidanja odeće.

Tako, od trenutka kad pružite ruku da biste uzeli odelo, vidite da li ste u stanju da do trenutka dok se ne obučete, učinite to sa pažnjom, svesnošću i prisutnošću. Ništa vas drugo ne zanima, samo da budete tu sa tim jednostavnim zadatkom. Dakle, uzmete košulju, osećate hladnoću platna, svesni ste dok je stavljate na telo, dok ruku provlačite kroz rukav, svesni ste osećaja dugmadi pod prstima, kako ih provlačite kroz rupice, svesni ste dok povlačite košulju nadole, upasujete je, dok oblačite pantalone, zatežete kaiš,
obuvate čarape i cipele, vezujete pertle.

Probajte da ovaj zadatak, nijedan drugi, samo ovaj, obavite sa što je moguće više svesnosti i pažnje. Budite potpuno sa tim zadatkom. A onda uveče, kada se vratite kući i krenete na spavanje, nadam se da ćete zapaziti onu cedulju koju ste stavili pored kreveta, i onda se setite: "Ah da, moj zadatak kao meditanta je da se skinem što je moguće svesnije." Ta cedulja vam pomaže da se setite toga. I onda radite potpuno istu stvar, sa potpunom pažnjom, samo ovoga puta sasvim svesni dok skidate odeću.

Ili, recimo, odlučili ste se za jedan drugi zadatak. Pranje sudova. Verovatno to morate da radite barem dva puta na dan ili nekoliko puta na dan, a možda ste se odlučili za bilo kakvo pranje, tanjira ili šolje, jer ponekad smo toliko nesvesni da zaboravimo da se pridržavamo zadatka koji smo sami sebi zadali. Zato, možete staviti natpis pored sudopere. "Budi svestan!"

I kada uveče završite večeru, donesete odluku, od trenutka kad pružim ruku da odvrnem slavinu do trenutka kad na kraju zavrnem slavinu pokušaću da bude potpuno sa ovim poslom. Neću ga smandrljati kako bih što pre seo pred TV. Jednostavno ću ga raditi i biti potpuno sa tim poslom. Osećam hladnoću ili toplotu vode, svestan sam dok posežem za suđem, dok okrećem tanjir da vidim da li je dobro opran, izvlačim čep i čujem šum vode koja otiče. Samo sam sa tim što radim i ni sa čim drugim.

Ili ste recimo odabrali jedenje. Moja odluka je da od trenutka kad povučem stolicu da bih seo za sto pa to trenutka kad ustanem pošto sam završio obrok, moja odluka, moja vežba biće da što je moguće pažljivije i svesnije pojedem svoj obrok. Neću čitati novine, neću slušati radio, samo ću posmatrati hranu, osećati njen miris, biti svestan teksture hrane u mojim ustima, do kraja je sažvakati, osetiti ukus, svesno pružati ruku ako hoću da sipam još, slušati zvuk kašike ili šolje kad je vraćam na sto. Šta god da je, moja je odluka da taj zadatak radim sa punom pažnjom i svesnošću. Koliko god da sam to u stanju.

I ako ove dve dimenzije dodate svom vežbanju, videćete da, pre svega, kroz prvu vežbu, disciplinovanost u posmatranju, postepeno postajete svesni mnogostrukosti vaših iskustava. Počeli ste sa jednim iskustvom, blagim kretanje udaha i izdaha, i sada to proširujete na mnoga druga iskustva: zvukove, osećaje, misli i tako dalje.

Ali, činjenica je da ako meditirate dvadeset minuta na dan, dvadeset minuta nije suviše velik deo vaših ukupnih iskustava, to je tek njegov manji deo. I to je možda najmanje zanimljiv deo vaših iskustava. I zato, za ono vreme kada ne meditirate, odabrali ste neko drugo iskustvo, odlazak na toalet, pranje sudova, odlačenje i svlačenje, jedenje, nešto drugo. I taj posao postaje za vas meditacija.

I najlepša stvar u vezi sa ovim jeste da ako ovako vežbate, jedna uobičajena radnja, situacija, postaje specijalna, može postati specijalna. Nešto što radite i radili ste godinama može postati prolaz ka jednoj duhovnoj dimenziji.

Da ponovimo. Od sada pa do naredne nedelje radite sledeće. Prvo, produžite vreme meditacije za pet minuta. Drugo, vežbi koju ste već do sada radili, dodajte i to da na nekoliko trenutaka pažljivo posmatrate, u sebi klasifikujete kao iskustvo mišljenja, iskustvo slušanja ili iskustvo osećaja, označite kojoj od ove tri grupe pripada to što vam je odvuklo pažnju, istražujte ga nekoliko trenutaka, prepoznajte ga, a onda se vratite disanju. To je jedno.

A drugo je da odaberete neku radnju, sasvim jednostavnu, koju obavljate možda dva ili tri puta na dan i donesite odluku da je obavljate sa što je moguće više sabranosti, što je moguće više svesnosti. I kao što smo već rekli, svrha svega ovoga je ne samo da produbi, već i da proširi domen vaše svesnosti.

Sa ovim ćemo završiti i vidimo se naredne nedelje.


Napomena

[1] Ovo je transkript video snimka trećeg od šest predavanja o meditaciji, koje je moguće ovde naći [Natrag]