Theravāda budističko društvo
Download PDF

Uvod u meditaciju

Šravasti Dhammika


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Deo 4: Radost, balans i prirodnost

Dobar dan svima! [1] Danas nastavljamo sa četvrtim u nizu govora o meditaciji. Kao što se sećate, prošli put govorili smo o onim stvarima uz pomoć kojih svoju svesnost (sati), pažljivost, možete da učinite sveobuhvatnijom. Kao što smo rekli, ideja je da počnemo sa jednim objektom kao što je dah, i da postepeno postajemo sve više svesni i drugih stvari, drugih iskustava. Druga stvar bila je da odaberete neku aktivnost u svakodnevnom životu, neku običnu radnju koju obavljate, kao što je pranje sudova, odlazak u toalet, oblačenje i skidanje odeće. Dakle, opredeliti se za određenu aktivnost i onda vežbati tako da je obavljamo sa što je moguće više svesnosti.

Ono o čemu bih želeo da govorim danas ne odnosi se toliko na to kako da proširite svesnost tako što ćete raditi nešto posebno, već kako da u isto vreme proširujete i da integrišete svoju svesnost, razvijajući jednu posebnu vrstu mentalnog stava, pogleda na stvari, jednu naročitu vrstu meditacije, kao i načina razmišljanja o meditaciji.

Kao i kod svake iole vredne aktivnosti, postoje i oni načini da je obavljamo koji nisu od velike pomoći. I mogu vam reći, posle mnogo godina vežbanja meditacije, vežbanja i sa drugima, kao i podučavanja drugih meditaciji, da sam često nailazio, često sretao ljude koji su meditirali neko vreme, katkad i po više godina, i da se ili nisu nimalo izmenili u odnosu na to kakvi su bili ranije. Neki od njih ipak jesu postali drugačiji, ali su sada bili mnogo negativniji, dok se kod nekih dešavalo i da su razvili neki ozbiljniji poremećaj ličnosti.

I zanimljivo je da postoji mnogo tehnika meditacije čak i u okviru jedne iste škole Dhamme, recimo u okviru theravada tradicije. Čak i u okviru theravada tradicije mnogo je različitih tehnika meditacije. Zapravo, možda bi bilo preciznije reći da svako ko podučava meditaciju ima svoj specifičan ugao, svoju specifičnu tehniku. Ali ono što sam primetio srećući ljude koji su zaista imali koristi od vežbanja, jeste da svi oni nisu koristili jednu istu tehniku, već dolaze sa različitih strana. Neki sledbenici Goenke su fantastični, isto je sa učenicima koje je podučavao Mahasi Sajado, neki od učitelja koji podučavaju meditaciju uvida ili neki od burmanskih "sajado" ili tajlandskih "ađana".

Ali i suprotno je istina. Kada posmatram ljude koji kao da se nisu uopšte promenili iako meditiraju, odnosno čini se da nisu imali bilo kakve koristi od meditacije, vidim da ih ima u svakoj od nabrojanih tehnika. Doduše, u nekima više nego u drugima. To me navodi na pomisao da nije tehnika ta koja je toliko važna, već stav i polazna tačka sa koje prilazite praksi. Kako gledate na to što radite, a ne toliko na koji način to radite. To kako meditirate, ne u smislu tehnike, već sa kojim stavom krećete da meditirate jeste ono što će vam u životu doneti nešto zaista lepo i dobro, pravu blagodet.

Moj osećaj je da postoje tri stvari. I ako imate te tri stvari, ako u svojoj praksi sa blagonaklonošću gledate na te tri stvari, ako  integrišete te tri stvari ili ih uzmete u obzir dok meditirate, vaše vežbanje će biti uspešno, ono će vas transformisati na način koji je za vas zaista blagotvoran.

A koje su to te tri stvari? Piti, samatha i dhammatha

piti = radost, radostan pogled na stvari, radostan stav,
samatha = balans i
dhammata = prirodnost.

O ove tri stvari bih želeo da govorim danas.

Kada sedite i meditirate, kao i kad pokušavate da meditaciju integrišete u svoj svakodnevni život, kao što je pažljivo pranje sudova, odlazak u toalet, čišćenje cipela ili usisavanje, čak i kada uopšte ne meditirate, imajte na umu važnost ove tri stvari: radost, balans i prirodnost.

A zašto je radost važna? Do sada ste već uočili da razvijanje redovnosti u vežbanju, sedenje svakoga dana, i sedenje puno predviđeno vreme, barem u početku predstavlja izazov. Možete smisliti mnoštvo izgovora da ne sedite i meditirate toga dana ili da počnete, ali da meditaciju završite ranije. Možete smisliti vrlo dobar razlog zašto da je ne radite danas, već sutra.

Ali pre ili kasnije iz te faze u kojoj meditacija predstavlja dužnost prelazite u fazu gde meditirate jer osećate da je to dobro za vas, jer uživate u tome. Užitak je onda to što vam donosi radost. Kada dođete do tog nivoa, ne morate da ulažete više veliki napor, radite to zato što vam se to dopada. Tako su radost, sreća, blaženstvo, zapravo vrlo važni u meditaciji. Jednom kada stignete u fazu radosti, dobili ste bitku. I sama radost ima niz pozitivnih efekata, nezavisno od toga što je meditacija sama po sebi dragocena, vredna sama po sebi.

No, čini se da nije ovako sa svima. Sretao sam meditante, zapravo često sam sretao meditante koji kao da su postali suviše strogi, bez osmeha, rigidni i ne izgledaju srećni. Izgledaju suviše ozbiljni. Jedan razlog je da su celu stvar shvatili pogrešno, misle da biti ozbiljan znači izgledati ozbiljan, a drugi razlog je da meditacija nije u njima donela istinsku promenu.

Kada me ljudi pitaju, koji je kriterijum na osnovu kojeg mogu razlučiti da li moja praksa deluje ili ne, ja uvek uzvratim: Ako možete da se osvrnete unazad i za sebe kažete: "Sada sam srećniji, radosniji nego što sam bio nekada", tada vaša praksa sigurno deluje. Ovim ne želim da kažem da ste, ako meditirate, srećni sve vreme, da nemate bilo kakvih problema, da nikada nećete biti loše raspoloženi. Ne, to nikako ne tvrdim. Ali, uzevši sve u obzir, srećniji ste nego što ste bili ranije.

Još jedna vrednost radosti jeste da vremenom to što ste radosni, to što vam je život radosniji, doprinosi da se rastvore, da se razvežu i neki u vama duboko skriveni čvorovi ili problemi koji su bili potisnuti u nesvesno. Radost ima tu izvanrednu sposobnost da zaceli neke od dubokih rana koje ste možda zadobili u životu. Pa kako da razvijete tu radost? To nije tako lako objasniti, ali možete početi sa time da se potrudite da vam je telo uvek opušteno. Nikada ne naprežite i ne napinjite svoje telo, uvek ga održavajte relaksiranim. Zato vežbanje joge ili ta-čija ili neke druge vrste svesnog vežbanja pre nego što sednete da meditirate može biti vrlo korisno.

Isto tako, dok meditirate, s vremena na vreme usmerite pažnju da pojedinim delovima tela da biste proverili da nisu napeti. To je takođe vrlo korisno. Ali više nego bilo šta drugo, važan je vaš mentalni stav: "Meditiram zato što volim sebe", "Moja meditacija je čin blagonaklonosti prema samome sebi", "Neka moja meditacija bude uspešna", "Neka se sve strasti u meni smire", "Neka vrline ojačaju". Sa takvim stavom, vi prirodno postajete radosniji.

Još jedna stvar koja pomaže jeste da pet pravila morala shvatate ozbiljno. A pravila su: izbegavanje namernog povređivanja živih bića i umesto toga potpomagati život. Drugo pravilo je ne uzimati ono što pripada drugima i umesto toga deliti sa drugima ono što pripada vama. Treće pravilo je poštovati dostojanstvo drugih, ne zavoditi ih i iskorišćavati radi sopstvenog zadovoljstva. Četvrto pravilo je da umesto da saopštavamo laži, saopštavamo istinu; biti istinoljubiv u komunikaciji sa drugima. I peto pravilo je poštovati sopstveni um, tako što ćemo ga uvek održavati prirodno budnim, u njegovom prirodnom stanju, a ne zamagljivati drogama ili alkoholom.

To su pret pravila i ako ih se pridržavamo time umanjujemo konflikte koje imamo u svakodnevnom životu i uvećavamo radost. Tako u slučaju prvog pravila, ono mi omogućuje da poštujem život drugih. Drugim pravilom razvijam poštovanje za svojinu drugih. Trećim pravilom poštujem dostojanstvo drugih. Četvrtim pravilom poštujem pravo drugih da znaju istinu, da im se obraćamo istinitim rečima. A petim pravilom poštujem jasnoću sopstvenog uma.

Tako, kada se prema drugima odnosim sa više ovakvog poštovanja, u skoro svim slučajevima i oni će se prema meni odnositi sa sličnim poštovanjem i time moj život postaje lakši, sa manje napetosti, sa manje konflikta. A kad je tako, prirodno je da ću se osećati i srećnijim. To su neke od stvari kojima uvećavate radost. A što više radosti imate, to vam je lakše da meditirate, više želite da meditirate.

Balans – samatha. Ponekad pomislim da jedina stvar koja ljude sprečava da imaju koristi od meditacije jeste jednostavno pomanjkanje balansa, osećaja za meru. Tipičan meditant obično sledi ovakav put. Postaje vrlo zainteresovan za meditaciju, zatim je nadahnut, želi da meditira sve vreme. Prirodno, ubrzo postaje iscrpljen i onda odustaje, u njemu nije preostalo energije. A onda nedelju dana kasnije počne da oseća grižu savesti. "O bože, već nedelju dana nisam meditirao!" I, kao za kaznu, grozničavo kreće ponovo da meditira. I tako kreće, prestaje, kreće, prestaje, nema u njemu balansa.

Drugi problem može biti da ljudi potpuno razdvoje meditaciju od celokupne Dhamme. Smatraju da je Buda podučavao plemeniti jednostruki put, umesto Plemenitog osmostrukog puta. Misle: "Meditiraću, ali će sve ostalo ostati kao što je bilo i ranije". Ali činjenica je da to nije moguće. Meditacija je samo jedan deo čitavog sistema. Drugi delovi sistema su razvijanje razumevanja, zatim razvijanje morala… morala i integriteta, i takve stvari.

To sve ukazuje da takva osoba nema balans. Meditaciju je istrgla iz konteksta i vežba je nezavisno od ostatka Učenja. Da bi meditacija bila uspešna, neophodan je osećaj balansa, proporcije i ravnoteže u svim elementima duhovnog života. Na primer, neophodan je balan između samoće i druželjubivosti. Ako uvek maštamo da budemo sami, da pobegnemo u džunglu ili Himalaje, kako bismo živeli u pećini, to je tek maštanje. Da, provodite vreme u samoći, ali ne zaboravite i svoje prijatelje i porodicu, provodite vreme i sa njima.

Potreban je takođe balans između meditacije i intelektualnog razumevanja Dharme. Treba da čitate, jer vam to daje osećaj za pravac u kojem se krećete. Budini govori su prepuni korisnih naznaka i uputstava o tome kako da praktikujete meditaciju. Zato, ako ste dobro upućeni u teoriju, a to je izbalansirano sa praksom, ništa bolje od toga. Zatim je neophodan balans između tela i uma. Ovo može biti problem u nekim od tradicionalno budističkih zemalja, jer monasi ponekad nemaju dovoljno fizičkog napora, a ponegde ni ne rade bilo kakav fizički posao.

Zdravo telo ne znači i zdrav um. Ali isto tako, zdrav ume ne mora da automatski znači i zdravo telo. Vodite računa o svom fizičkom stanju, obratite pažnju na svoju ishranu, vežbajte telo, odnosite se prema njemu sa ljubavlju, i ono će postati prikladno mesto na kojem vaš uma može da boravi. Zato je balans između te dve stvari vrlo važan.

Zatim je važan balans između napora i odmora. Buda je rekao da uspeh u meditaciji, kada je u pitanju energija, količina energije koju ulažete, liči na držanje prepelice u rukama. Kao što znate, prepelica je mala ptica, i zato je rekao da je to kao kad čovek obuhvati prepelicu rukama. Ako je ne drži dovoljno čvrsto, ona će mu se izmigoljiti kroz prste. Ali ako je drži suviše čvrsta, možda će je ugušiti. Dakle, mora da zna koja je prava mera, da pronađe balans. Isto je sa meditacijom. Ako ste budni i prijemčivi za svoja stanja, tada ćete znati kada treba da malo pojačate pritisak, a kada da ga malo olabavite. Zato, balansiranje energije je vrlo, vrlo korisno. Izuzetno korisno za vašu praksu.

Ovo je druga stvar koju treba da unesete u svoju praksu. Osećaj balansa u svemu što radite.

I poslednja stvar – dhammata. To znači prirodnost, biti prirodan. Ponekad ljudi meditiraju i umesto da su svesni, postaju ono što bismo mogli nazvati "mučno samosvesnim". Mučno su svesni sebe, mučno su svesni i raznih drugi stvari. Recimo, posmatrajte kako se neki ljudi pridržavaju pravila morala. Neprekidno su u panici da slučajno ne stanu na nekog mrava, neprekidno strepe da li su se obratili učitelju na pravi način, uvek zabrinuti da li to što rade rade na ispravan način i tako dalje. Sve u svemu, oni jesu postali svesni, ali to je nekako pogrešan tip svesnosti.

Druga stvar jeste da dođe trenutak kada vaša praksa treba da postane prirodan deo vašeg ukupnog života. Zato, u početku, ali i dosta vremena posle toga, odabiranje vremena i mesta, kao i korišćenje određene tehnike, ne samo da pomaže, već bih rekao da predstavlja ključnu stvar. Ali ako to i ostane tako, onda možda i neće više biti toliko korisno. Dođe trenutak kada, pošto ste se popeli, možete da odgurnete merdevine, pošto ste prešli reku, možete ostaviti za sobom splav. Istina, mnogi ljudi žele da odgurnu merdevine ili odbace splav znatno pre vremena kada bi to treba učiniti. Međutim, postajati sve prirodniji, opušteniji, izuzetno je korisno. I kad meditirate i kad ne meditirate. Dopustite praksi da bude tek normalan deo vašeg života. Nema oko nje ničeg grandioznog, ničeg specijalnog.

To je jedan stav koji je na tako lep i precizan način izražen sledećim rečima: "Sedim mirno, ne radim ništa, a proleće dolazi i trava raste sama od sebe." Vrlo lep način da se to kaže. Ako se neprekidno osvrćemo da bismo videli koliko smo odmakli, ako uvek gledamo tamo negde napred da vidimo koliko nam je još ostalo, ako svaki put kad razgovaramo sa drugim meditantima strastveno diskutujemo o tome na kojem se od različitih stupnjeva sada nalazimo, to onda nije jako dobar znak. Dopustite svojoj meditaciji da se razvija prirodno.

Kada je svesnost spremna, ona će doći. Vaš je zadatak da sve delove stavite na svoje mesto, sednete i vežbate, a cvetovi će procvetati kad budu spremni. I tako, ako ove tri stvari dodate svojoj meditaciji, nema nikakve sumnje da će ona biti korisna. Dopustite meditaciji… zapravo dopustite čitavom svom životu da postepeno postane sve plodonosniji. Sve što činite, činite sa osećajem balansa i mere i što je moguće više, pustite stvarima da se razvijaju na svoj prirodan način. I ako tako radite, vaša meditacija će se razvijati zaista dobro.

Sledeće nedelje, sledeći put, želeo bih da vam predstavim jedan drugi tip meditacije, koji ide ruku pod ruku sa ovim o kojem smo do sada govorili. Tako, ovim završavamo za danas i zahvaljujem vam se na pažnji.


Napomena

[1] Ovo je transkript video snimka četvrtog od šest predavanja o meditaciji, koje je moguće ovde naći [Natrag]