Theravāda budističko društvo

Tumačenja

 


Valpola Rahula: Čemu je Buda podučavao (Knjigu možete preuzeti i u PDF formatu)

U ovoj knjižici cilj mi je bio da u kraćim crtama, što je moguće neposrednije i jednostavnije, ali i što vernije izložim Budino učenje onakvo kakvo ga nalazimo u originalnim pali tekstovima Tipitake, koje su naučnici jednodušno ocenili kao najranije celovite zapise Budine nauke.

Godvin Samararatne: Učenje kroz meditaciju

Kada nešto vidimo, istog trena se jave i asocijacije sa onim što smo videli ranije, a odatle nastaje i osećaj sviđanja, nesviđanja, osećaj identifikovanja: sve naše želje će nastati iz toga, i naš osećaj ega će nastati, baš kao i naše predrasude i razna ograničenja. Sve te stvari nastaju i sprečavaju nas da vidimo stvari kakve zaista jesu, bez iskrivljavanja. Ovo funkcionisanje percepcije je jedna veoma važna i interesantna oblast za posmatranje.

Ađahn Ča: Samo kreni!

Udah… izdah… samo to. Neka te ništa drugo ne zanima. Čak i ako drugi dube na glavi, to je njihova stvar. Ne lupaj glavu oko toga. Samo se skoncentriši na udah i izdah. Budi svestan kad vazduh ulazi i kad izlazi. Ne obraćaj pažnju na bilo šta drugo. Nema potrebe da razmišljaš o tome šta ćeš dobiti. Ne obraćaj pažnju ni na šta. Samo znaj kad udišeš i kad izdišeš. Udah… izdah… Možeš u sebi reći "BUD" pri udahu i "DHO" pri izdahu. Ostani tako sa dahom. Kada vazduh ulazi, ti to znaš; kada izlazi, ti to znaš. Budi svestan na taj način sve dok um ne postane smiren, bez uznemirenja, bez rastresenosti, samo dah koji izlazi i ulazi. Neka ti um ostane u tom stanju. Još uvek ti nije potreban bilo kakav cilj. Upravo ovo stanje je prvi stupanj vežbanja.

Ađahn Ča: Nema Ađan Čaa – Antologija citata (Knjigu možete preuzeti i u PDF formatu)

Zbirka odlomaka grupisanih po temama, iz govora koje je jedan od najvećih tajlandski učitelja XX veka Ađan Ča održao tokom svoje dugogodišnje učiteljske prakse. "Meditacija", govorio bi, "ne znači da nešto treba da zadobijemo, već smirenje postignuto putem vežbanja; smirenost je okončanje konfuzije". Ili, "Mir treba pronaći u sebi, na onom istom mestu na kojem se nalaze i uznemirenost i patnja. On se ne pronalazi u šumi ili na vrhu planine, niti nam ga poklanja učitelj. Kada doživljavaš patnju, tada imaš šansu i da pronađeš slobodu od patnje. Bežati od patnje znači zapravo trčati joj u zagrljaj"

Ađahn Ča: Fragmenti učenja

Lekari propisuju lek da bi iz tela eliminisali bolest. Budino učenje se propisuje da bi se bolest eliminisala iz uma, da se on vrati u svoje prirodno stanje zdravlja. Zato se Buda može smatrati lekarem koji propisuje lekove za um.

Ađahn Ča: Dar Dhamme

Um je um. Mentalni sadržaji su mentalni sadržaji. Mentalni sadržaji nisu um, um nije mentalni sadržaji. Kako bismo jasno razumeli svoj um i mentalne sadržaje u našem umu, kažemo da je um ono što registruje mentalne sadržaje koji se u njemu jave. Kada te dve stvari, um i sadržaj, dođu međusobno u kontakt, javljaju se osećaji. Neki su dobri, neki su loši, neki su hladni, neki topli, ima ih raznih! Međutim, bez mudrosti u baratanju njima, um će biti u problemu.

Ađahn Ča: Priroda Dhamme

Sve jeste Dhamma. Ne samo stvari koje vidimo fizičkim očima, već isto tako i ono što vidimo u svom umu. Misao se pojavi, potom se menja, onda nestaje. To je “nāma Dhamma ”, jednostavno mentalna slika koja nastane i nestane. To je prava priroda uma. Sve zajedno, to je plemenita istina o Dhammi. Ako ne gledamo i posmatramo na ovakav način, mi zapravo ne vidimo! Ali, ako vidimo, tada imamo i mudrost da slušamo Dhammu koju je objavio Buda.

Ađahn Ča: Život sa kobrom

Treba da znaš da to nastajanje i nestajanje jeste samo aktivnost tvoga uma. Kad se nešto pojavi, ono i nestane, a za njim sledi novo nastajanje i nestajanje. Na putu Dhamme mi to nastajanje i nestajanje nazivamo "rođenje i smrt" i to je sve — to je sve što postoji!

Ađahn Ča: Ispravno vežbanje — neprekidno vežbanje (preveo Rastislav Kobac)

Ukoliko je um dobro uvežban svi problemi nestaju. Ukoliko problemi još postoje, to je zato što um još sumnja, što ne spoznaje u saglasnosti sa istinom. Zbog toga postoje problemi.

Ađahn Ča: Put ka miru

Održavajte svesnost u svakom trenutku i u svakom položaju, bilo da stojite, hodate, sedite ili ležite. Pre nego što načinite bilo kakav pokret, pre nego što progovorite i započnete razgovor, prvo uspostavite svesnost. Morate imati sati, morate biti sabrani, pre nego što bilo šta uradite. Nije bitno šta ćete reći, ali vaš um mora prvo biti sabran. Vežbajte to sve dok vam ne postane lako da to postignete. Vežbajte sve dok niste u stanju da neprekidno pratite šta vam se događa u umu.

Ađahn Ča: Pitanja i odgovori

Poštovani Ađan Ča je bio jedan od najuticajnijih učitelja "šumske" tradicije tajlandskog budizma. Pročuo se svojom veštinom u obučavanju monaha i striktnom disciplinom. Sem u Tajlandu, ova tradicija ima uporište i na Zapadu, gde se proširila na Veliku Britaniju, Švajcarsku, Italiju, Australiju, Novi Zeland i SAD. Ađan Ča je umro u manastiru Vat Pa Pong 16. januara 1992. u 73. godini, posle dugogodišnje bolesti.

Ađahn Ča: Naš pravi dom

Čvrsto usmeri svoj um na ono što ću ti reći. I dok budem govorio budi pažljiva prema mojim rečima kao da sâm Buda sedi pred tobom. Sklopi oči i ugodno se namesti, saberi svoje misli i skoncentriši um. Smerno dopusti trostrukom dragulju mudrosti, istine i čistote da počiva u tvome srcu, jer to je način da iskažeš poštovanje prema Potpuno probuđenome.

Razgovor sa Ađahn Sumedhom

Jedan od najvećih živih budističkih učitelja, rođen na Zapadu, govori o svom putu monaha od Tajlanda do Engleske i svom razumevanju Budine poruke.

Ađahn Sumedho: Opažanje prostora

"Obuhvatan um ima mesta za sve. On je poput prostora u ovoj sobi, koji ne povređuje bilo šta što ulazi i izlazi iz nje. U stvari, mi kažemo 'prostor u ovoj sobi', a zapravo ova soba je u prostoru; ova zgrada je u prostoru. I kada ova zgrada nestane, prostor će još uvek biti tu… Zahvaljujući meditaciji imamo priliku da posmatramo sopstveni um. Tišina uma je poput prostora u ovoj sobi, ona je uvek tu, ali je suptilna. Ona se ne ističe, ona ne hvata vašu pažnju. Ona nema neki izrazit kvalitet koji bi stimulisao i zarobio vašu pažnju, zato morate da usmerite pažnju, morate da budete pažljivi."

Ađahn Sumedho: Trenuci svakodnevnog puta

Pitanje: Kao monah tokom četrdeset godina, jako ste dobro upoznali čovekovu prirodu. Kada se osvrnete iza sebe, ima li nečega što se pokazalo kao najveće otkriće za tog tridesetogodišnjaka koji prvi put oblači ogrtač?

Odgovor: Da. Ne veruj ni reč onome što ti govori tvoj um.

Ađahn Sumedho: Nibbāna sada!

Na vezanosti koje su u nama, čak i za dobre stvari kao što je budizam, može se gledati kao na vezanosti koje nas čine slepim. To ne znači da treba da okrenemo leđa budizmu. Jednostavno prepoznajemo vezanost kao vezanost i vidimo da je stvaramo iz neznanja. Kako uporno promišljamo o ovome, sklonost ka vezivanju polako slabi, da bi nam se stvarnost nevezivanja, neprijanjanja prikazala kao ono što nazivamo nibbāna.

Ađahn Sumedho: Sada je znanje (Knjigu možete preuzeti i u PDF formatu)

Mudrost ne znači imati mnogo znanja o ovome svetu; ne moramo da idemo na univerzitet i gomilamo informacije o svetu da bismo bili mudri. Mudrost znači znati prirodu stanja dok ih doživljavamo. Ona znači ne biti ulovljen u reakcije ili uplitanje u stanja našeg tela i uma, po navici, iz straha, brige, sumnje, pohlepe i tako dalje. Ona je to korišćenje toga "Buddho", "onog koji zna", kako bismo uočili da se ta stanja menjaju. Znanje o toj promeni jeste to što zovemo Buda i u čemu uzimamo utočište. Ne smatramo Budu kao nešto što je "ja" ili "moje". Ne kažemo: "Ja sam Buda", već umesto toga: "Uzimam Budu za utočište". To je način poniznog priklanjanja toj mudrosti da budemo svesni, da budemo budni.

Ađahn Munindo: Neočekivana sloboda (Knjigu možete preuzeti i u PDF formatu)

Očigledno je vrlo jednostavno fokusirati pažnju na brzinu, intenzitet i haos sveta u kojem trenutno živimo. Srećom postoje mnogi koji imaju dovoljno intuicije da svoje vidike prošire izvan onoga što je očevidno – i među njih ne spadaju samo radikalni autsajderi ili religijski fanatici. Budino učenje ukazuje vrlo direktno i korisno na mir i jasnoću koji se mogu naći iza tog očiglednog… Umesto da od nas traži da verujemo u ono što drugi govore, Buda nas ohrabruje da se pouzdamo u ono što naša srca najviše zanima: sloboda od patnje; da se pouzdamo u polet i inteligenciju rođene iz takvog prirodnog impulsa.

Čedomil Veljačić

Bibliografija radova našeg najvećeg indologa i čoveka koji je najzaslužniji za buđenje interesovanja za Budino učenje i na našim prostorima.

Ayya Khema: Dajem vam svoj život (preveli Nastasja Rakić i Branislav Stojiljković)

Dug je bio put od Berlina, grada mog rođenja, do ovde, u Budinoj kući u Algauu, gde danas živim. Ta dva mesta zapravo razdvaja samo devet stotina kilometara, ali između njih se prostire čitav moj život. U svojoj petnaestoj godini morala sam da napustim Nemačku, zato što mi tadašnji progon Jevreja nije ostavljao drugog izbora. Imam sedamdeset četiri godine i nosim smeđu odoru budističke monahinje.

Ađahn Brahmavamso: Poduka za Bāhiyu: U onome što vidimo neka bude samo to što vidimo

Mnogi budisti suviše misle o Dhammi, a praktikuju je premalo. U pomanjkanju iskustva o tome šta znači poštovati principe morala i u pomanjkanju informacija koje bi im obezbedilo zadubljenje (đhāna), oni neizbežno iskrivljuju Dhammu svojim željama. Nažalost, neki od tih budista su i učitelji Dhamme.

Ađahn Brahmavamso: Osnovni metod meditacije (preveo Leo Pravda)

Meditacija je način da se postigne otpuštanje. U meditaciji se otpušta složeni svet spolja kako bi se dosegao spokojni svet unutra. U svim tipovima misticizma, u mnogim tradicijama, to je poznato kao put ka čistom i moćnom umu. Iskustvo ovog čistog uma, razrešenog od sveta, je predivno i blaženo.

Bhikkhu Sumedha: Budistički pogled na bol, napetost i bolest (preveo Leo Pravda)

Ono što je potrebno za pročišćenje uma jeste jasno posmatranje. Posmatranje jeste budno čekanje. Posmatranje je jasno u smislu da u tome nema uplitanja sviđanja ili nesviđanja. Na primer, ako neko želi da zna pravu prirodu ljutnje, treba da vidi ljutnju kada se ona pojavi u umu, bez nesviđanja (ili sviđanja) objekta ljutnje. Sa ispitivanjem misli bez ikakvog sviđanja ili nesviđanja, prava priroda misli počinje da se razotkriva. Tada postaje jasniji zakon koji upravlja mentalnim elementima. Dolazi do shvatanja na koji način su napetost i patnja izazvani u našem umu. Onda ćemo znati kako da izmaknemo patnji i uživamo u unutrašnjem miru.

Ađahn Thiradhammo: Sumiranje prakse

Tan Natiko me je pozvao da kažem nekoliko reči večeras, rekavši da bi voleo da čuje nešto o mom tridesetogodišnjem iskustvu monaha. Dakle, bio je to dobar povod da o svemu tome razmislim. Šta sam ja to radio poslednjih trideset godina?

Ađahn Passano: Vežbanje kao proces

Mnogo vremena provodimo odmeravajući svoju praksu, tako što se upoređujemo sa drugima. Znate ono: jesu li oni više napredovali od nas? Jesu li iza nas? Vrtimo se u krug sa tom idejom da izmerimo svoj napredak ili rast u praktikovanju duhovnog puta. I to je nešto što bismo mogli da istražimo i posmatramo, jer često odlazimo u krajnosti kada pokušamo da odredimo šta je napredak; a onda se nađemo na drugom polu govoreći sebi da zapravo ne treba uopšte o tome da brinemo, da jednostavno na treba da razmišljamo o napredovanju.

Ađahn Fuang Đotiko: Svesnost sama

"Koliko su drugi ljudi dobri ili loši, to je njihov problem. Usredsredi se umesto toga na svoj problem."

"Kad sedneš da meditiraš potrebno je dugo vremena da se um smiri, ali čim se sedenje završi ti skočiš na noge i tu smirenost odmah bacih u stranu. To je kao da se lagano penješ na merdevine, korak po korak, sve do drugog sprata, a onda skočiš kroz prozor." — Fragmenti učenja koje je sakupio njegov učenik Tanissaro Bhikkhu.

Ađahn Đagaro: Jesam li ja budista?

Je li budistički monah u isto vreme i budista? Možemo li biti budisti i ne znajući za Budino učenje?

Mahasi Sayadaw: Karma u budizmu

Karma je reč koja se već odavno odomaćila i na Zapadu. Pa ipak postoji izvesna konfuzija oko njezinog izvornog značenja i često je poistovećujemo sa sudbinom. Taj fatalistički stav nema nikakve veze sa budizmom, kako možemo videti iz ovog objašnjenja slavnog burmanskog budističkog učitelja

Ñanaponika Thera: Pet mentalnih prepreka i njihovo uklanjanje (preveo Rastislav Kobac)

Nepokolebljivo oslobođenje uma je najveći cilj Budinog učenja. Ovde oslobođenje znači uklanjanje pet mentalnih prepreka: 1. želje za čulnim zadovoljstvima, 2. ljutnje, 3. lenjosti i tromosti, 4. uznemirenosti i kajanja, i 5. sumnje.

Ñanaponika Thera: Kontemplacija osećanja — Vedana samyuta (preveo Rastislav Kobac)

Kompletno poglavlje Samyutta nikāye posvećeno osećanjima (Vedana samyutta), sa uvodnim komentarom. Kontemplacija osećanja je jedan od četiri temelja svesnosti (satipatthana) i može se praktikovati u okviru meditativnog vežbanja usmerenog ka što većem uvidu (vipassana). Važno je da ovu kontemplaciju imamo stalno na umu i primenjujemo je u svakodnevnom životu kad god osećanja počnu da prerastaju u emocije.

Ñanaponika Thera: Budizam i ideja boga (prevod Rastislav Kobac)

Kao pokušaj objašnjenja univerzuma, njegovog porekla i čovekove situacije u svetu, ideja Boga je smatrana potpuno neubedljivom među starim budističkim misliocima. Kroz vekove, budistički filozofi su formulisali detaljne argumente za odbacivanje doktrine o bogu stvaraocu. Bilo bi interesantno ovo uporediti sa načinima na koje su zapadni filozofi odbacili teološke dokaze o postojanju Boga.

Ñanaponika Thera: Hrabra vera (preveo Rastislav Kobac)

Vera ne uključuje samo verovanje u postojanje nečega, ili verovanje u istinitost glavnih religijskih formula, već takođe i poverenje u snagu predmeta verovanja. Religijska vera jeste verovanje i ubeđenost u snagu vrhovnog boga, a budistička vera je verovanje u neuporedivu snagu Osmostrukog plemenitog puta, ubeđenost u njegovu pročišćavajuću i oslobađajuću sposobnost.

Kusalo Bhikkhu: Pravila ponašanja theravādskih monaha i monahinja

Kada nešto ne razumemo, skloni smo da to olako i odbacimo kao egzotiku ili prazni ritual. Ovaj vodič treba da posluži kao vodič u upoznavanju nekih od budističkih monaških pravila života za one koji bi želeli da razumeju pozadinu i kontekst tih pravila i konvencija.

Bhikkhu Bodhi: Plemeniti osmostruki put (Knjigu možete preuzeti i u PDF formatu)

Suština Budinog učenja može se sumirati u dva principa: četiri plemenite istine i plemeniti osmostruki put. Prvi princip obuhvata teoriju i prvenstvena reakcija koju on izaziva jeste razumevanje; drugi obuhvata praksu, u najširem smislu te reči, i pre svega poziva na vežbanje. Unutar strukture učenja ova dva principa povezana su u jednu neraskidivu celinu koja se naziva Dhamma-Vinaya, učenje-i-praksa ili, ukratko, Dhamma. Unutrašnje jedinstvo Dhamme garantuje činjenica da poslednja od četiri plemenite istine, istina o putu, jeste plemeniti osmostruki put, dok prvi član plemenitog osmostrukog puta, ispravno razumevanje, predstavlja zapravo razumevanje četiri plemenite istine. Tako ova dva principa prožimaju i uključuju jedan drugog, jer formula četiri plemenite istine sadrži osmostruki put, a plemeniti osmostruki put sadrži četiri istine

Bhikkhu Bodhi: Eseji

Uvodni eseji o savremenim temama, koje je za BPS Glasnik pisao jedan od najvećih živih preovodilaca i proučavalaca theravada budizma

Bhikkhu Bodhi: Živeti sa bolom, ali ne i sa patnjom

Sve dok imamo telo, osećaćemo fizički bol. Budizam ne obećava bekstvo od njega. Ali ono što možemo da promenimo jeste način na koji doživljavamo taj bol. Bhikkhu Bodhi izlaže tehniku smanjivanja mentalne patnje usled bola, istražuje njegovu pravu prirodu i iz toga izvlači vredne pouke.

Thanissaro Bhikkhu: Otvaranja vrata Dhamme — Poštovanje u budističkoj misli i praksi

Možda najdelikatnija veština u pogledu poštovanja jeste naučiti kako da balansiramo sva tri aspekta poštovanja: za sebe, za istinu o uzročnosti i za uvide drugih. Ova ravnoteža je, naravno, ključ svake veštine. Ako želite da postanete grnčar, na primer, morate da učite ne samo od svoga učitelja, već i od sopstvenih postupaka i moći zapažanja, ali i od same gline. Onda treba da odmerite sva tri faktora tako da biste koristeći ih zajedno postigli majstorstvo.

Leonard A. Bullen: Akcija i reakcija u budističkom učenju (tekst možete preuzeti i u PDF formatu)

Čitavim univerzumom upravlja zakon i jedan neprekinuti sled akcije i reakcije odigrava se na planu mentalnih i moralnih postupaka, isto tako neizbežno kao i u slučaju fizičkih procesa. Otuda, Budino učenje naglašava da moralno poželjna misao, govor ili postupak kad-tad donose sreću počiniocu, dok na isti način postupci koji su moralno nepoželjni podstiču u budućnosti nastanak patnje. Ono što određuje moralni karakter nekog postupka – bilo da se radi o misli, govoru ili gestu – jeste volja ili mentalni cilj koji ga motiviše. Kada je on zasnovan na velikodušnosti, na dobroj volji ili nesebičnosti, tada je moralno poželjan; kada njegov motiv izvire iz pohlepe, mržnje ili obmanutosti smatra se moralno nepoželjnim. Kao što seme određuje kakav će biti plod. Posadivši koprivu uzalud čekamo da iznikne ruža!

Leonard A. Bullen: Budizam – metod vežbanja uma (tekst možete preuzeti i u PDF formatu)

Budino učenje protumačeno iz perspektive psihologije. Univerzumom upravljaju bezlični zakoni, a ne neki bog-stvoritelj. Molitva otuda nema smisla, jer Buda je bio učitelj koji pokazuje put, a ne neko božanstvo. I svaki izraz poštovanja prema učitelju ne smatra se religijskom obavezom, već jedino izražavanjem zahvalnosti, ali i sredstvom samorazvijanja.

Paul R. Fleischman: Zašto sedim (Knjigu možete preuzeti i u PDF formatu)

Prva stvar koju sam jutros uradio bila je da sam odsedeo jedan sat. Redovno to činim već devet godina i mnoge sam večeri, dane i nedelje proveo radeći isto to. Reč »meditirati«, sve donedavno, imala je neodređeno značenje, koje obuhvata niz aktivnosti kao što su dugotrajno produbljeno razmišljanje, molitva ili religiozna kontemplacija. U novije vreme »meditacija« je dobila privid određenosti: »TM«, duboka relaksacija ili alfa stanje, a prate je pojave koje koren vuku iz hinduizma, kao što su mantre, gurui i promenjena stanja svesti. »Sedeti« je osnovna reč, sa konotacijom u rasponu od dosade do mudrosti, tako da pruža neutralnu polaznu osnovu za objašnjavanje zašto sam proveo hiljade sati »sedeći« i zašto je to postalo suština moga života.

Tara Benet-Goleman: Emocionalna alhemija (deo knjige)

Zahvaljujući radu na samoj sebi, kao i radu kao terapeut i vođa raznih radionica, ustanovila sam da se kombinovanjem sabranosti pažnje sa psihološkim istraživanjem stvara jedno moćno sredstvo da se prodre u snažne emocije. Ova meditativna svesnost, ustanovila sam, može nam doneti suptilno razumevanje naših emocionalnih obrazaca i time pomoći da pronađemo način kako da otkrijemo duboke fiksacije i destruktivne navike.

Thich Nhat Hanh: Pet plemenitih pravila

Detaljna analiza pet pravila morala (pañća sila). Svako od pet klasičnih Budinih pravila ponašanja postavljeno je u kontekst savremenog života i dilema i izazova koje on postavlja pred nas. Ovo je tumačenje, kako kaže autor, "rezultat uvida stečenog na osnovu prakse čitave naše zajednice. Duhovna tradicija je poput drveta. Potrebno ju je zalivati kako bi iznikli novi listovi i izdanci, i onda ono nastavlja da bude živa stvarnost. Mi rast drveta budizma potpomažemo živeći duboko u sadašnjosti, u praktikovanju pravila, koncentraciji i uvidu. Ukoliko nastavimo da zaista predano praktikujemo ova pravila, u vezi sa našim društvom i kulturom, uveren sam da će naša deca i njihova deca još bolje razumeti Pet pravila i time dostići još dublji mir i radost."

Mudre – simbolički gestovi

Na Budinim kipovima, a i u indijskoj umetnosti uopšte, karakteristični su položaji šaka. Ovi gestovi imaju svoje dublje, simboličko značenje.