Theravāda budističko društvo

Ađan Ča

 


Kada bi ljudi rekli Ađan Čau (Ajahn Chah, 1918-1992) da dokle god žive svetovnim životom ne mogu da vežbaju, on bi im uzvratio pitanjem: "Ako bih te ubadao u grudi užarenim gvožđem da li bi mi rekao da zaista patiš, ali sve dok živiš svetovnim životom ne možeš od toga da pobegneš?"

Ađan Čaov odgovor nije daleko od onoga što je Buda rekao o čoveku probodenom strelom, koji nije dozvoljavao nikome da tu strelu iščupa sve dok mu ne odgovore na pitanja o poreklu strele, luka kojim je odapeta i strelca koji ga je pogodio. Pri tome je jedini problem u tome što će jadnik verovatno pre umreti nego što sazna odgovore na sva ta svoja pitanja.

Ađan Ča je tu neodložnost čupanja korena patnje, odnosno upornog i mudrog vežbanja, u svome učenju neprekidno isticao: "Patite! Pa pomozite sebi sada!" On nije trošio mnogo reči o stanjima spokojstva, mudrosti ili nibbāne. Radije je isticao važnost praktikovanja stalne sabranosti na ono što se događa u telu i umu u sadašnjem trenutku, pri čemu učimo kako da sve to uočimo, a onda napustimo. Meditacija, govorio bi, ne znači da nešto treba da zadobijemo, već smirenje postignuto putem vežbanja. Ta smirenost je okončanje konfuzije.

"Stalno govorim o stvarima koje treba razvijati i stvarima koje treba napustiti, ali zapravo nema ničega što bi trebalo razvijati i ničega što bi trebalo napustiti."