Theravāda budističko društvo

Dar Dhamme

Download PDF

Dar Dhamme

Ađan Ča


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Srećan sam što ste iskoristili priliku i došli u Wat Nong Pah Pong da posetite svoga sina, koji je monah ovde. [1] Međutim, žao mi je da nemam nikakav poklon da vam dam. Francuska i tako već ima dovoljno materijalnog blagostanja, ali je tamo vrlo malo Dhamme. Pošto sam bio tamo, uverio sam se da tamo zaista nema bilo kakve Dhamme koja bi vodila ka miru i spokojstvu. Postoje jedino stvari koje neprekidno um zbunjuju i uznemiruju.

Francuska je već materijalno prosperitetna, ona ima toliko stvari da ponudi koje su provokativne za čula — slike, zvukove, ukuse i prijatne dodire. Međutim, ljudi koji ne znaju za Dhammu njima postaju samo još više zbunjeni. Zato sam odlučio da vam danas ponudima malo Dhamme da je ponesete sa sobom u Francusku, kao dar iz naših manastira Wat Nong Pah Pong i Wat Pah Nanachat.

A šta je to Dhamma? Dhamma je ono što može da se uhvati ukoštac sa problemima i poteškoćama čovečanstva i postepeno ih potpuno ukloni. To ja zovem Dhammom i to je ono što bi trebalo da proučavamo u svakodnevnom životu, tako da kada se javi u nama neki mentalni podražaj, u stanju smo da se sa njim nosimo i da ga prevaziđemo. Svi mi imamo svoje probleme, bilo da živimo u Tajlandu ili negde drugde. i ako ne znamo kako da ih rešimo, uvek ćemo biti žrtve patnje i bola. Ono što rešava te probleme jeste mudrost, a da bismo stekli mudrost moramo da vežbamo i razvijamo sopstveni um. Tako nam predmet vežbanja nije uopšte daleko, on je ovde u našem telu i umu. Zapadnjaci i Tajlanđani su isti, i jedni i drugi imaju telo i um. Konfuzno telo i um znače konfuznog čoveka, a smireni telo i um znače smirenog čoveka. Zapravo, um je slično kišnici čist u svom originalnom obliku. Međutim, ako u čistu kišnicu kapnemo malo zelene boje, ona će postati zelena. Ako kapnemo žutu, ona će postati žuta. i um slično reaguje. Kada ugodan mentalni podražaj "kapne" u um, um postaje ugodan, kada je neugodan i um postaje neugodan. Um postaje "zamućen" slično obojenoj vodi.

Kada čista voda dođe u kontakt sa žutom, i ona se pretvori u žutu. Tako ona svaki put promeni boju. Zapravo, ta voda koja je zelena ili žudi u prirodno stanju je čista i bistra. Takav je i um u prirodnom stanju, čist, bistar i nepometen. Pometen postaje jedino zato što juri za mentalnim podražajima, izgubi se u raspoloženjima!

Da to malo bolje razjasnim. U ovom trenutku mi sedimo u mirnoj šumi. i ako nema vetra, listovi na drveću su nepomični. Kad dune vetar, ono treperi i podrhtava. Um je poput lista. Kada dođe u kontakt sa nekim mentalnim podražajem, i on "treperi i podrhtava" u skladu sa prirodom tog podražaja. Što manje znamo o Dhammi, to će više um neprekidno juriti za podražajima. Ako se oseti srećnim, on podlegne toj sreći. Ako se oseća nesrećnim, on podlegne toj nesreći. Neprekidna zbrka!

Na kraju ljudi postanu neurotični. Zašto? Zato što ne znaju! Jednostavno slede svoja raspoloženja i ne znaju kako da se pobrinu za sopstveni um. A kada se o umu niko ne brine, on je poput deteta bez majke i oca koji bi vodili računa o njemu. Siroče nema nikakvu zaštitu i, bez zaštite, ono je vrlo nezaštićeno.

Slično ovome, ako se niko ne stara o umu, ako nema vežbanja ili sazrevanja karaktera uz pomoć ispravnog razumevanja, on počne da pravi neprilike. Metod vežbanja uma koji vam danas dajem jeste kammathāna. "Kamma" znači "delo, postupak", dok "thāna" znači "osnova". U budizmu, to je metod smirivanja i stišavanja uma. Na vama je da ga koristite za vežbanje uma i da sa tako uvežbanim umom istražujete svoje telo.

Naše biće sačinjeno je od dva dela: jedan je telo, drugi je um. Postoje jedino ta dva dela. Ono šta se naziva "telom" je ono što možemo da vidimo svojim fizičkim očima. "Um", sa druge strane, nema tu fizičku karakteristiku. Njega je moguće videti jedino "unutrašnjim okom" ili "okom uma". Te dve stvari, telo i um, neprekidno su u stanju kovitlaca.

Šta je to um? Um zapravo nije nikakva "stvar". Konvencionalno govoreći, on ono čime osećamo i shvatamo. To što oseća, prima i doživljava sve mentalne podražaje naziva se "um". U ovom trenutku sa nama je i um. Dok vam govorim, vaš um razume šta vam govorim. Zvukovi ulaze kroz uvo i vi znate šta je rečeno. To što doživljava izgovoreno se naziva "um". Taj um nema bilo kakvo sopstvo ili suštinu. On nema bilo kakav oblik. On samo registruje mentalne aktivnosti, to je sve! Ako taj um naučimo da ima ispravno razumevanja, tada taj um neće imati bilo kakvih problema. Biće spokojan.

Um je um. Mentalni sadržaji su mentalni sadržaji. Mentalni sadržaji nisu um, um nije mentalni sadržaji. Kako bismo jasno razumeli svoj um i mentalne sadržaje u našem umu, kažemo da je um ono što registruje mentalne sadržaje koji se u njemu jave. Kada te dve stvari, um i sadržaj, dođu međusobno u kontakt, javljaju se osećaji. Neki su dobri, neki su loši, neki su hladni, neki topli, ima ih raznih! Međutim, bez mudrosti u baratanju njima, um će biti u problemu.

Meditacija je put razvijanja uma kako bi se stvorila osnova za nastanak mudrosti. Ovde dah služi kao fizički temelj. Tu vežbu zovemo ānāpānasati ili "sabranost pažnje na dah". Ovde od daha pravimo mentalni sadržaj. Uzimamo ga kao objekat meditacije zato što je najjednostavniji i zato što je ta metoda bila ključni metod meditacije još od davnina.

Kada se ukaže povoljna prilika za sedeću meditaciju, sedite sa ukrštenim nogama: desna noga je povrh leve, desna ruka povrh leve. Leđa držite pravim. Recite sami sebi: "Sad ću odložiti sav svoj teret i brige." Ne treba vam ništa što će vas učiniti zabrinutim. Za sada napustite sve svoje brige. Fiksirajte pažnju isključivo na dah. i krenite da udišete i izdišete. Pri razvijanju svesnosti disanja nemojte namerno da produžavate ili skraćujete dah. Niti ga činite dubljim ili plićim. Dopustite mu da teče normalno i prirodno. Sabranost pažnje i samosvesnost koje se javljaju u umu će znati kada udišete, a kada izdišete. Opustite se. Ne razmišljajte o bilo čemu. nema potrebe da mislite o ovome ili onome. Nemate bilo šta drugo da radite sem ovoga! Održavajte fokus pažnje čvrsto na udahu i izdahu. Kod udaha, početak je na vrhu nosa, sredina u predelu srca, a kraj u abdomenu. Kod izdisanja, obrnuto je: početak izdaha je u abdomenu, sredina u području srca, a kraj na vrhu nosa. Razvijajte svesnost daha: 1. na vrhu nosa, 2. kod srca, 3. u stomaku. Zatim obrnutim redom: 1. u stomaku, 2. kod srca, 3. na vrhu nosa.

Fokusiranje pažnje na ove tri tačke će vas osloboditi briga. Ne razmišljajte o bilo čemu drugom! Održavajte pažnju na dahu. Možda se neke druge misli pojave u umu. Nametnu vam neku drugu nit i skrenu za objekta pažnje. Ne uzbuđujte se. Jednostavno se ponovo okrenite disanju kao objektu pažnje. Um se možda uplete u kritikovanje i istraživanje stanja u kojem ste, ali svejedno, nastavite da vežbate, neprekidno svesno početka, sredine i kraja svakog udaha i izdaha.

Na kraju, um će biti svestan daha u te tri tačke sve vreme. Kada ovo budete vežbali neko vreme, um i telo se priviknu na to. Umor nestaje. Telo se oseća lakšim, a dah postaje sve rafiniraniji. Sabranost pažnje i samosvesnost će zaštititi um i voditi brigu o njemu.

Ovako vežbate sve dok um ne postane smiren i spokojan, sve dok nije jedno. Jedno znači da je um potpuno zadubljen u disanje, da se ne razdvaja od njega. Tako će um postati nerastresen i opušten. Znaće početak, sredinu i kraj svakog daha i ostati nepokolebljivo fiksiran na to.

Zatim, kada se um dovoljno smiri, fiksirajte pažnju isključivo na udah i izdah na vrhu nosa. Ne treba više da ih pratite dole do stomaka i natrag. Samo se skoncentrišite na vrh nosa, na mesto gde dah ulazi i izlazi.

Ovo se zove "smirivanje uma", njegovo opuštanje i stišavanje. Kada je dostignuta smirenost, um se zaustavlja; zaustavlja se na samo jednom objektu, na dahu. To znači smiriti um kako bi mudrost mogla da se rodi.

Ovo je početak, temelj naše prakse. Trebalo bi da nastojite da ovako vežbate svaki dan, gde god da se nađete. Bilo da ste kod kuće, u kolima, ležite ili sedite, treba da budete sabrani i neprekidno motrite na sopstveni um.

Ovo se naziva mentalnim treningom, koji treba praktikovati u sva četiri položaja tela. Ne samo u sedećem, već isto tako i dok stojimo, hodamo ili ležimo. Cilj je da u svakom trenutku znamo koje je stanje uma, a da bismo to postigli, moramo konstantno biti sabrani i svesni. Je li um srećan ili pati? Je li zbunjen? Je li smiren? Kada na ovaj način upoznamo svoj um, to mu omogućuje da postane stišan, a kada je um stišan, javlja se mudrost.

Tako stišanim umom istražuj objekat meditacije, a to je telo, od vrha glave do stopala, a onda natrag do vrh glave. Neprekidno to radi. Pogledaj i vidi kosu, malje na telu, nokte, zube i kožu. U ovoj meditaciji ćemo videti da je čitavo ovo telo sastavljeno od četiri “elementa”: zemlje, vode, vatre i vetra.

Tvrd i čvrsti delovi našeg tela čine element “zemlja”; tečni i tekući delovi tela čine elemenat “voda”. Gasovi koji kruže telom čine elemenat “vetar”, a njegova toplota je elemenat “vatra”.

Zajedno uzeti, oni čine ono što nazivamo “ljudsko biće”. Međutim, kada se telo razloži na svoje sastavne delove, ostaju samo ova četiri elementa. Buda je učio da ne postoji “biće” kao takvo, nema čoveka, nema Tajlanđanina, nema Zapadnjaka, nema osobe, već u krajnjem ishodu postoje samo ova četiri elementa – to je sve! Mi pretpostavljamo da postoji osoba ili “biće”, ali u stvarnosti ništa takvo ne postoji.

Bilo da ih uzmemo pojedinačno, kao zemlja, voda, vatra i vetar, ili zajednički i na njih stavimo etiketu “ljudsko biće”, oni su prolazni, podložni patnji i bez sopstva. Svi su oni nestabilni, nepouzdani i u stanju neprekidne promene – ne zaustavljaju se ni za trenutak!

Naše telo je nestabilno, neprekidno se menja. Kosa se menja, nokti se menjaju, zubi se menjaju, koža se menja – sve se menja, potpuno! I naš um se stalno menja. On nije sopstvo ili suština. On zapravo nije “ja”, niti je “on”, iako može misliti da jeste. Možda će početi da planira da ubije samoga sebe. Možda će početi da misli o sreći ili o patnji – o raznim drugim stvarima! On je nestabilan. Ako nemamo mudrost i verujemo tom umu, on će nastaviti da nas laže. i tako nastavljamo da s vremena na vreme patimo ili bivamo srećni.

Taj um je jedna nepouzdana stvar. i ovo telo je nepouzdano. I jedno i drugo je prolazno. I jedno i drugo je izvor patnje. I jedno i drugo je bez trajne suštine. Ni jedno, ni drugo, ukazivao je Buda, nije ni biće, ni osoba, ni sopstvo, ni duša, ni “ja”, ni “on”. Sve su to tek elementi: zemlja, voda, vatra i vetar. Samo elementi!

Kada um ovo uvidi, on će sebe osloboditi vezivanja, koje smatra da “ja” jesam lep, “ja” jesam dobar, “ja” jesam zao, “ja” patim, “ja” imam, “ja” ovo ili “ja” ono. I doživećete stanje jedinstva, jer ćete shvatiti da je u suštini čitavo čovečanstvo isto. Ne postoji “ja”, Postoje samo elementi.
Kada kontemplirate i vidite prolaznost, patnju i odsustvo sopstva, tada neće više biti vezivanja za sopstvo, biće, ja, njega ili nju.
U umu koji to vidi rađa se nibbida, odbojnost, otrežnjenje i hlađenje strasti. Um sve stvari vidi samo kao prolazne, patnju i ne sopstvo.
Um se tada zaustavlja. Um postaje Dhamma. Pohlepa, mržnja i obmanutost će se tada malo pomalo smanjivati i nestajati, sve dok na kraju ne ostane samo um – samo čisti um. To se naziva “praktikovanje meditacije”.

I tako vas molim da primite ovaj poklon Dhamme koji vam nudim da ga proučavate i kontemplirate u svom svakodnevnom životu. Molim vas da primite ovo učenje o Dhammi iz manastira Wat Nong Pah Pong i Wat Pah Nanachat kao nasledstvo koje vam je uručeno. Svi ovi monasi ovde, uključujući i vašeg sina, i svi učitelji, poklanjaju vam ovu Dhammu da je ponesete sa sobom natrag u Francusku. Ona će vam pokazati put ka smirenju uma, ona će vaš um učiniti spokojnim i bez konfuzije. Vaše telo će mozda biti u previranju, ali vaš um neće. Drugi u ovom svetu mogu biti zbunjeni, ali vi nećete. Iako postoji konfuzija u vašoj zemlji, vi nećete biti zbunjeni, jer vaš um će videti, vaš um biće Dhamma. To je pravi put, valjani put.

Želim vam da se ovog učenja sećate i ubuduće.

Želim vam da budete zdravi i srećni.


Beleška

[1] Govor održan grupi monaha Zapadnjaka, iskušenika i nezaređenih u Bung Wai šumskom manastiru u Tajlandu, 10. oktobra 1977. Ovaj govor bio je namenjen takođe roditeljima jednog od monaha, kojeg su oni došli iz Francuske da posete. [Natrag]