Theravāda budističko društvo

Vrlina

Nema Ađan Čaa

Antologija citata


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


14. Vrlina

144. Dobro pazi da poštuješ naša pravila morala. Vrlina je osećaj stida. Ono u šta sumnjamo ne bi trebalo da činimo ili govorimo. To je vrlina. Čistota je biti izvan svih sumnji.

145. Ima dva nivoa prakse. Prvi nivo čini temelj, a to je razvijanje vrline, pravila morala, kako bismo uneli sreću i sklad među ljude. Drugi nivo je praktikovanje Dhamme, s jedinim ciljem oslobađanja srca (uma). To oslobađanje izvor je mudrosti i saosećanja, to je pravi razlog Budinog učenja. Razumevanje ova dva nivoa osnova je istinske prakse.

146. Vrlina je osnova harmoničnog sveta u kojem ljudi mogu živeti kao istinska ljudska bića, a ne kao životinje. Razvijanje vrline je u središtu naše prakse. Drži se pravila. Neguj saosećanje i poštovanje za sve živo. Budi pažljiv u svojim postupcima i govoru. Koristi vrlinu da svoj život učiniš jednostavnm i čistim. Sa vrlinom kao osnovom svega što činiš, um će ti postati blag, čist i smiren. U takvom okruženju meditacija lako napreduje.

147. Staraj se o svojoj vrlini kao što se vrtlar stara o svojim biljkama. Ne vezuj se ni za veliko ni za malo. Važno ili nevažno. Neki ljudi tragaju za prečicama. Kažu: "Pusti koncentraciju, idemo pravo na uvid; zaboravi vrlinu, krenućemo od koncentracije." Toliko je mnogo opravdanja za naše vezanosti.

148. Ako učiniš nešto dobro i ispoljiš vrlinu, sačuvaj to u svom umu. Tu je najbolje mesto gde bi se to mogao zadržati.

149. Ispravan napor i vrlina nisu u vezi sa onim što ti činiš spolja, već sa neprekidnom unutrašnjom svesnošću i uzdržanošću. Tako, ako je nešto dato sa dobrim namerama, može doneti sreću i tebi i drugima. Ali vrlina mora biti osnova velikodušnosti da bi ova bila čista.

150. Buda nas je učio da se uzdržimo od onoga što je loše i da pročistimo svoje srce. Naša je praksa, otuda, da se oslobodimo onoga što je bezvredno i zadržimo ono što je vredno. Imaš li još uvek bilo šta loše i štetno u svome srcu? Naravno! Pa zašto onda ne počistiš kuću? No, istinska praksa nije samo oslobađati se lošega i negovati ono što je dobro. To je samo jedan njen deo. Na kraju moramo da odemo iza dobrog i lošeg. Na kraju je sloboda koja uključuje sve, pa i bezželjnost iz koje ljubav i mudrost prirodno izviru.

151. Moramo početi upravo odavde gde smo sada, direktno i jednostavno. Kada su prva dva koraka, vrlina i ispravno razumevanje, razvijeni, tada će se prirodno javiti treći korak iskorenjivanja nečistoća. Kada se javi svetlost više ne brinemo oko toga kako da se oslobodimo tame, niti se pitamo kuda je ta tama nestala. Samo znamo da postoji svetlost.

152. Sleđenje pravila morala ima tri nivoa. Prvi je preuzeti ih kao pravila vežbanja koja nam je dao učitelj. Drugi se javlja kada ih sami preuzmemo i pridržavamo ih se. Ali za one na najvišem nivou, za prosvetljene, nije neophodno da razmišljaju o pravilima, o dobrom i lošem. Njihova istinska vrlina dolazi iz mudrosti uvida četiri plemenite istine u sopstvenom srcu i deluje u skladu sa tim razumevanjem.

153. Neki se monasi razmonašuju da bi otišli na front na kojem meci fijuču oko njih svaki dan. Tako im je draže. Zaista žele da odu. Opasnost ih svuda okružuje, a ipak su spremni da idu. Kako to da ne uviđaju opasnost? Spremni su da umru od metka, ali niko ne voli da umre negujući vrlinu. To je zapanjujuće, zar ne?