Theravāda budističko društvo

Eseji

Download PDF

Eseji

Bhikkhu Bodhi


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


NOVI PODUHVAT

U omogućavanju Budinog učenja (Dhamme) da bude dostupno što širem krugu ljudi, važno je da ono ne bude okrenuto samo ka svom izvornom i glavnom zadatku, a to je ukazivanje na vanvremenu stazu probuđenja, već isto tako i ka onim tegobnim egzistencijalnim problemima koje nam nameću specifične okolnosti našega doba. Jedan od tih problema koji naročito pada u oči jeste raširena moralna i duhovna degradacija, vidljiva u toliko mnogo sfera čovekovog života. Na sve veći broj ljudi kako na Istoku, tako i na Zapadu, cinizam, skepticizam i uska fiksacija na materijalne ciljeve prevagnuli su nad tradicionalnim gledištima i vrednostima, a da umesto njih nisu ponudili bilo šta kao valjanu alternativu. I tako, premda naše nauke otkrivaju najskrivenije tajne prirode i njezine sile stavljaju pod kontrolu, ipak nas i dalje opseda osećaj unutrašnjeg siromaštva, lišeni smo onih temeljnih principa koji mogu dati dublje i bogatije značenje našim životima.

U korenu našeg današnjeg duhovnog nereda leži iskrivljena percepcija vrednosti, koja krajnji cilj čovekovih aktivnosti smešta unutar zadovoljenja ličnih želja. Prećutno prihvaćena i sleđena bez ikakvog promišljanja, ova teza je postala dominantna polazna osnova savremene civilizacije. Pokrećući podjednako pojedince, etničke grupe i narode, ona ih uvlači u jedan iscrpljujući lov na moć, bogatstvo i zadovoljstva, okreće ih jedne protiv drugih u borbi za primat i ispunjava ili hladnom sumnjičavošću ili strasnom mržnjom. I tako, kada imamo veru u samo-ispunjenje u jednom vremenu opadanja moralnog žara, ne iznenađuje da smo u sred obilja svedoci mahnitog traganja za trenutnim zadovoljstvima i sve snažnije plime destruktivnosti neobuzdane čak ni barem najmanjom simpatijom za drugoga.

Da bi ova uznemirujuća situacija bila popravljena, nije dovoljno moralističko propovedanje, niti se mnogo može očekivati od ekonomskih, socijalnih i političkih reformi koje su izolovane od nekih drugih, fundamentalnijih promena. Jer u središtu naše krize nalazi se kriza savesti. Njezini pravi uzroci sežu dublje od naših institucija, dublje od naših kulturnih normi, dublje od naših proklamovanih motiva i ciljeva. Njezin uzrok leži u jednom skrivenom sloju uma, na mestu gde se rađaju one burne emocionalne i voljne sile koje je Buda sumirao kao tri "korena svega lošeg" — pohlepa, mržnja i obmanutost.

Otuda, ukoliko će uopšte postojati nekakva promena u smeru kojim ovaj svet ide, ključna je promena u onima koji taj svet i oblikuju, a to je u nama samima. Da bismo ostvarili svoju istinsku dobrobit i efikasno unapredili dobrobit drugih, potrebna nam je oštroumnost da jasno uvidimo razliku između onoga što je zaista u našem interesu i onoga što u ovom može biti prijatno, ali nam šteti na duže staze; takođe nam je potrebna čvrstina da se bacimo na posao oslobađanja sopstvenog uma od okova pohlepe, mržnje i obmanutosti. Podrazumeva se da će broj onih koji uviđaju potrebu unutrašnje promene i u stanju su da ulože neophodan napor uvek biti mali. Međutim, brojčanost ne eliminiše nužnost. Za one sa jasnim pogledom, koji su prijemčivi za zov dobroga, nema drugog izbora već da prionu na težak posao samotransformacije.

I ako rad na tom unutrašnjeg razvoju treba da donese svoj puni plod, on mora započeti i biti vođen pravim stavom, onim uviđanjem prave prirode života koje se jezikom Dhamme naziva "ispravno razumevanje". Nepogrešivi putokaz ka ka ispravnom razumevanju koji je Buda obezbedio jesu Četiri plemenite istine. I upravo ta perspektiva Četiri plemenite istine, sa svetlom koje ona baca na komplikovane odnose između žudnje, sreće i patnje, može biti najvažniji doprinos koji daje Dhamma u smirivanju raširene konfuzije našega doba. Nasuprot čitavom svetu, koji stoji na pretpostavci da sreću treba dostići zadovoljavanjem želja, Buda podučava da je čitav taj poduhvat da se utole želje osuđen na propast, da trčanje za željom vodi ne do sreće, već do patnje. U učenju Probuđenoga, put do istinske i nerazorive sreće vodi preko stišavanja želje i ovladavanja njome. Samo vežbajući sebe da se odupremo primamljivom zovu zadovoljstva i moći, da se okrenemo od traganja za samo-veličanjem i da olabavimo vezanost za stvari koje nas privlače, samo tako možemo za sebe pronaći nerazorivi mir oslobođenja. I samo tako postajemo sposobni da iz istinskog saosećanja delujemo na dobrobit drugih, za dobro, blagostanje i sreću ovoga sveta.


Buddhist Publication Society Newsletter #1 (leto 1985), uvodni esej
Copyright © 1985 Buddhist Publication Society