Theravāda budističko društvo
Download PDF

Godwin Samararatne

8: Meditacija kao deo svakodnevice


Hurnse Gaper, Hurwenen, Holandija (25. juli 1998)


Prevod Maja Janković
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Želeo bih sa vama da podelim neka svoja razmišljanja o uključivanju meditacije u svakodnevni život. Za početak, moramo vrlo jasno da odredimo svoje prioritete. Ukoliko meditaciji i duhovnom životu dodelimo veoma visok prioritet, onda sve ostalo proističe iz toga. Teško da bi vam osoba koja se tako postavila rekla: ‚‚Nemam vremena da meditiram.“ Stoga po ovom pitanju morate biti veoma određeni.

Kad se probudimo ujutru, mogli bismo pokušati da provedemo nekoliko minuta samo ležeći u krevetu i slušajući zvuke ili osećajući svoje telo. Možda bismo ujutru mogli da praktikujemo meditaciju ljubavi i blagonaklonosti, imajući ovu misao na umu: “Nadam se da ću danas imati prilike da uradim nešto dobro za druge, da usrećim kako druge, tako i sebe.” To bi moglo da potraje pet do deset minuta dok još ležimo.

Predlažem takođe  da pokušamo biti svesni malih stvari i radnji koje rutinski obavljamo, kao što je pranje zuba: eto jednog veoma jednostavnog predloga. Možete uložiti malo napora kako biste osvestili pranje zuba. Svi znamo da je to radnja koju obavljamo mehanički, po navici, dok su nam misli ko zna gde. Ova jednostavna jutarnja vežba, pranje zuba sa posebnom pažnjom, pomoći će nam da razvijemo svesnost, a uz to ćemo još imati i blistav osmeh! Još jedna jednostavna vežba koju možete uraditi kada se tuširate ujutru je da dva do tri minuta samo pokušavate da osetite vodu na svom telu, da samo stojite mirno sa tim osećajem. To je veoma lep način da započnete dan.

Tokom dana možemo osetiti mnogo takozvanih negativnih emocija, ali možemo li se potruditi da osvestimo kada demoni nisu tu? Gde god da ste, na poslu ili kod kuće, šta god tom prilikom radili, premotajte film unazad i setite se vremena kada su vas demoni pohodili, kao i onih kada se to nije događalo. Ubrzo ćete shvatiti da više vremena provodite bez demona, što vas može inspirisati i uliti vam poverenje u Budin metod lečenja. Iznenadićete se kad budete shvatili koliko ste zapravo dobra osoba.

Rad se može posmatrati kao prilika za razvoj duhovnih kvaliteta poput strpljenja, brižnosti i saosećanja sa drugima. Mogao bih da sastavim dugačak spisak duhovnih kvaliteta povezanih sa radom. Tako da je moguće da posao kojim se bavite vidite kao praksu koju ćete koristiti da pomognete sebi i drugima.

Naš prijatelj dah može nam pomoći da u svakodnevnim aktivnostima iskusimo stvarnost sadašnjeg trenutka, pa makar samo na nekoliko minuta. Ovu vezu možete uspostavljati tokom celog dana, pogotovo kad se nakupe poslovi, stres i napetost. Samo napravite pauzu od nekoliko minuta. Možete za to vreme sedeti na svojoj stolici. Ne morate čak ni da zatvorite oči, ljudi oko vas ne moraju da znaju da meditirate. Razmišljanje o vašem prijatelju dahu može vas vratiti u stvarnost sadašnjeg trenutka i zaustaviti nagomilavanje napetosti.

Iznenadiće vas saznanje da je u glavnom budističkom tekstu koji govori o razvoju sabranosti i svesnosti, Satipatthana sutti, zapisano da čak i kad odete do toaleta možete praktikovati ove dve duhovne veštine! Odlaskom u toalet na veoma delotvoran način sprečavate pojavu stresa i zabrinutosti. Položaj je sasvim udoban, a nije mi poznato da igde u svetu postoje ograničenja u pogledu vremena koje možete provesti u toaletu. Samo se opustite i koristite dah, a ako vas ljudi zaista i budu primetili, pomisliće: "Jedna osoba je ušla u toalet, a sasvim druga osoba iz njega izlazi!’’

Razvijanje uma koji ne reaguje takođe je korisna alatka u svakodnevnom životu. Ako se nađete u situaciji koja vas čini zabrinutima ili nesrećnima pokušajte da kažete sebi da na to ne treba reagovati. U najvećem broju takvih situacija, upravo reagovanje na određene pojave je to što samo pogoršava stvari. Kada nam se nešto ne dopada, mi počnemo da pružamo otpor. To, po prirodi, dovodi do iscrpljujuće borbe.

Trebalo bi još i da naučite da se sa pažnjom odnosite prema upotrebnim predmetima koje koristite u svakodnevnim aktivnostima, kao što su računari. Na taj način  sa računarom stvarate odnos kao sa ljudskim bićem, iako je u pitanju samo mašina. Jedan moj veoma dobar prijatelj sa Šri Lanke priča sa svojim automobilom, dodiruje ga, ima veoma posebnu vrstu povezanosti sa njim. I naravno, današnji tehnološki napredak omogućio je da automobili i računari mogu da razgovaraju sa nama kad im se obratimo. To su zanimljive stvari za koje čujem kad putujem po Zapadu. Automobil može da razgovara sa nama i mi sada učimo kako da mu odgovorimo, baš kao i  računaru! Ako ovo pokušate, shvatićete da imate jedan potpuno drugačiji odnos sa mašinom, kao da je živo biće.

Kada ovo kažem, setim se starog baštovana koji je radio kod nas u Centru. Smatrao sam ga jednim od svojih učitelja. Učio me je svojim bićem, svojom otvorenošću, svojom blagošću, što i jeste pravo učenje. Imao je običaj da razgovara sa biljkama, sa drvećem, sa prirodom. Bilo je fascinantno posmatrati tu njegovu ličnu povezanost sa prirodom. Jednog dana mi je u razgovoru rekao da čak i u snovima vidi prirodu. Pozvao sam ga da meditira i posle izvesnog vremena ga pitao šta mu se tom prilikom događa. Rekao je: “Vidim  drveće i druge biljke!”

Takođe mislim da  bi, kao deo naše  duhovne prakse,  trebalo da naučimo šta treba zaboraviti. Ljudi često pamte samo negativne trenutke, a skloni su da zaborave one pozitivne. Na taj način, pomoću selektivnog pamćenja, stvaramo sebi više patnje. Veoma je interesantno, gotovo fascinantno, raditi na tom polju. Onaj ko je sklon samodestrukciji zapamtiće samo negativno, samo promašaje i greške koje je napravio.

Ponekad se srećemo sa ljudima koji nam prave probleme, to može biti naš šef ili neko od naših kolega sa posla. Kod kuće to može biti naš partner ili komšije. Svi se susrećemo sa takvim situacijama u svakodnevnom životu. Tada je najveći izazov uspeti da osetimo povezanost sa ljudima kojima nalazimo mane i loše osobine. Bitno je zapamtiti da ne smemo biti iznenađeni. A zašto bismo i bili? Prema budizmu, ljudi se loše ponašaju zbog pohlepe, mržnje i neznanja tj. nemogućnosti ili nevoljnosti da spoznaju stvarnosti. Svi u sebi imamo ova tri mehanizma.

Kada vidite to u drugim ljudima, shvatite: ‚‚U drugim ljudima vidim ono što i sam imam.“ Ako zaista proniknete u ovu spoznaju moći ćete da saosećate sa ljudima koji pokazuju svoje ljudske slabosti, bez da se osetite ljuto ili povređeno. Uobičajena reakcija je da  im odmah dajemo negativne poene. Ta navika je toliko ukorenjena u ljudskoj prirodi, da upravo to isto i sebi činimo. Ne vidimo Budinu prirodu u sebi, gotovo da odbijamo da sagledamo svoje kvalitete, te je potrebno uložiti poseban napor da bismo u tome uspeli. Budistički tekstovi svedoče da je Buda često naglašavao koliko je važno setiti se dobrih dela koje smo učinili. To nam može doneti ogromno samopouzdanje i radost, kao i znatan podsticaj i osećaj rasterećenosti. Iz ove perspektive, sasvim se drugačije odnosite prema sopstvenim i tuđim slabostima.

Ali i takva perspektiva vam može doneti nevolje, ako je koristite kao izgovor za odsustvo reakcije na loše ponašanje drugih. Možete reći sebi: ”Ne znaju šta čine.’’ i ne preduzeti ništa povodom toga. Ukoliko se roditelji bave meditacijom, mogu doći do stadijuma kada im se čini ispravnim da im se deca ponašaju kako god požele; ili, ako je šef meditant, uvek će imati izgovor za postupke svojih podređenih, jer su proistekli iz njihove pohlepe, mržnje i neznanja. Ako muž meditira, njegovoj ženi sve može da prođe. Ali to nije realno.

Pitanje je: kako pomiriti ove dve perspektive? Jedan od načina je da, bez ljutnje i davanja negativnih poena, navedemo osobu da razmisli i shvati zašto se ponaša na određeni način. Iznenadiće vas kad shvatite da većina ljudi sa kojima se srećete ne zna zašto se ponaša tako kako se ponaša. Njihovo ponšanje jednostavno je stvar navike, postalo je uslovljeno, te se oni, stoga, ponašaju sledeći određene obrasce; ili možda nose nezalečene rane. Ljudi se, jednostavno, ponašaju na određeni način, a ni sami ne znaju zbog čega. Davati takvim osobama negativne poene i ljutiti se na njih isto je kao da ozbiljno shvatate mentalno obolelog čoveka i pretite mu kao da je zdrav.

Ali, neki ljudi ne razumeju jezik razumevanja i za njih vam je potreban drugačiji pristup. Najbolja ilustracija za to je priča o kobri, koja dolazi iz indijske tradicije:

Bila jednom jedna kobra koja je meditirala u šumi. Veoma se trudila da se usredsredi na meditaciju ljubavi i blagonaklonosti, govoreći: "Neka svim bićima bude dobro, neka sva bića budu srećna, neka sva bića budu u miru". Bila je usred jedne lepe metta meditacije i na licu je imala lep i blag osmeh.

Tada naiđe jedna starica noseći naramak drva za potpalu. Ta starica nije videla dobro, pa je od kobre pomislila da je stari konopac. Zgrabila ju je i njome svezala svoj naramak drva, što joj je kobra dopustila budući da je bila usred metta meditacije. “Nek ti bude dobro, neka budeš srećna, nek je mir s tobom’’, pomislila je kobra. Pošto je žena odnela naramak svojoj kući, kobra je, nakon mnogih poteškoća, uspela da se izbavi. Osećala je strahovit bol i bila sva u ranama i modricama.

Odmah zatim, kobra je otišla pravo kod svog učitelja meditacije i rekla:” Želim da razgovaramo.’’ Učitelj je upitao: "U čemu je problem?” “U čemu je problem!”, odgovori kobra. “Praktikovala sam meditaciju ljubavi i blagonaklonosti i pogledaj šta mi se desilo!” “To što si praktikovala nisu ljubav i blagonaklonost, već idiotsko saosećanje. Trebalo je da zasikćeš i pokažeš joj da si kobra!” Tako i mi ponekad moramo pokazati ljudima da smo kobre. Ima trenutaka kada morate biti asertivni, u protivnom bi ljudi mogli početi da vas iskorišćavaju. Mogli bi zloupotrebiti vašu takozvanu ljubav i blagonaklonost. Ali vi morate znati kada treba zasiktati.

U ljudima koji nam zadaju nevolje možemo videti svoje gurue, svoje učitelje. Učitelj ili guru ukazuje osobi na ono što se u njenom umu zbiva. Upravo to vam radi i ova vrsta gurua, u liku vašeg šefa ili neke druge osobe, ukazuje vam na ono što se zbiva u vašem umu: na vaše nedostatke, na ono što vas iritira. Kakve samo dobre gurue imate u ovim ljudima! Umesto što obraćate pažnju na postupke te druge osobe, mogli biste sagledati sebe u ogledalu koje vam vaš guru pokazuje.
Kako ste ipak samo ljudi, može se desiti da se iznervirate, da vas nešto iziritira, možete se razbesneti i poželeti da se posvađate sa šefom ili nekom drugom osobom. Ako se to dogodi, nemojte sebi davati negativne poene; postavite se prijateljski prema negativnim stvarima, pokušajte da im pristupite s odobravanjem, pokušajte da ih učinite predmetom svoje meditacije. Ovaj isti princip možete primeniti i u odnosu prema drugim ljudima. Ukoliko stvari posmatrate na ovaj način, učinićete svoju duhovnu praksu i meditaciju koju upražnjavate veoma interesantnima: biće to jedna zaista fascinantna avantura. Neće vas biti strah da pogrešite, bićete spremni da učite iz svega.

Oduvek sam ohrabrivao meditante da eksperimentišu, da istražuju i sami otkrivaju stvari. Naučite da budete sami sebi učitelji, pogotovo u svakodnevnom životu. Napravite sopstvena otkrića o neprijatnim iskustvima poput fizičkog i duševnog bola, ali i o pozitivnim iskustvima kao što su sreća i blaženstvo.

Da biste u tome uspeli, trebalo bi da imate "um početnika’’ ili "neznalački um’’. Takav um je skroman. Ta skromnost nas čini otvorenima da učimo od bilo koga i bilo čega. Možemo učiti od drveta, ptice, neke druge životinje ili deteta. Svi oni mogu biti naši učitelji ako smo za to otvoreni.

S tim u vezi, želeo bih sa vama da podelim jedan događaj od pre par godina. Bilo je to poslednjeg dana povlačenja koje sam organizovao. Tu je bila jedna starija žena koja je, prilikom naše poslednje diskusije, saopštila grupi  da je sve što je naučila tokom tog povlačenja već ranije bila naučila od svog psa! Stoga sam je zamolio da mi kaže nešto više o svom psu. Rekla je: "Eto, rekli ste nam da budemo prisutni u sadašnjem trenutku, a moj pas upravo to jeste; rekli ste nam da treba da budemo zahvalni za ono što imamo, a moj pas je baš takav; za vreme povlačenja praktikovali ste nešto što nazivate joga, a to isto i moj pas radi.’’ U očajanju sam je upitao: "Zar nema nikakve razlike između vašeg psa i mene?’’ "Da’’, rekla je, ‘ima jedna. Vi mnogo pričate, za razliku od mog psa!’’

Način na koji je ona zaista učila od svog psa ostavio je na mene  veoma snažan utisak. Veoma je važno i lepo da čovek poseduje takav kvalitet u svakodnevnom životu.

Verovatno će vam se u životu nekada dogoditi da ne budete uspešni u svojoj praksi. Ono što želim da vam kažem je da ne treba da budete iznenađeni ako do takve situacije dođe. Ipak smo samo ljudi, i moguće je da kao takvi napravimo neku neočekivanu grešku. I ovde bi trebalo da vidimo šta iz toga možemo naučiti, bez davanja negativnih poena, bez da se zbog toga osećamo loše ili  pomisli da odustanemo od svoje prakse zato što se nešto neočekivano dogodilo. Recite sebi: "Šta mi se to, zapravo, dogodilo?’’ Možemo učiti iz svojih tzv. grešaka, odnoseći se prema njima blago i prijateljski.
Meditanti često osete smirenost i bistrinu uma prilikom povlačenja. Oni iskuse osećaj prostranstva, ljubavi i blagonaklonosti i nadaju se da će on trajati i  kada se vrate kući. To je najveći problem na povlačenjima: tamo veoma lako možemo uspavati svoje demone. Međutim, prirodno je da se oni probude kada se vratimo svojoj svakodnevici, i postanu veoma moćni i aktivni. Kao da kažu: "Došlo je naših pet minuta!’’ Zato je važno držati ih budnima tokom povlačenja, igrati se i raditi sa njima, razumeti ih i dati im prostora.

Oni se moraju javiti u svakodnevnom životu i to ne treba da vas iznenađuje, stoga nemojte davati negativne poene ni njima ni sebi. Prihvatite ih sa dobrodošlicom i vidite do koje mere možete da sarađujete sa njima, učinite ih predmetom svoje meditacije. Nekad ćete u tome uspeti, nekad nećete. Kada uspete, možete reći: ’’Eto, lek deluje.’’ A kada ne uspete, možete reći: ’’Pa dobro, sada ne mogu uzeti lek, ali ću ga uzeti kasnije kod kuće.’’ Tada, kada dođete svojoj kući, možete premotati film unazad i videti šta se zaista dogodilo, zašto ste se razbesneli, šta vas je u stvari isprovociralo. Razmišljajući tako mi zapravo i uzimamo lek, time naše tzv. greške postaju iskustva iz kojih učimo. Kroz život se ne možete provozati po ravnom terenu  kao da ste u Holandiji; život se sastoji od mnogih uspona i padova. Pa tako, kad ste u usponu, nemojte smatrati da je to veliki plus, a kada stvari pođu nizbrdo, nemojte im davati veliki minus. I jedno i drugo su samo iskustva iz kojih učimo, te stoga pokušajte da osetite zahvalnost u oba slučaja.

Uvek posvećujem dosta pažnje meditaciji ljubavi i blagonaklonosti i pokušavam da je koristim na različite načine. Jedna od primena ove vrste meditacije u svakodnevnom životu je u lečenju rana prouzrokovanih teškoćama u odnosu sa drugima. Bitno je pronaći im leka, a meditacija ljubavi i blagonaklonosti  može se veoma dobro primeniti u te svrhe.
Učenje da se prijateljski odnosimo prema svemu što nam se događa, pogotovo prema neprijatnim stvarima, još jedan je od aspekata meditacije ljubavi i blagonaklonosti. Ovo se može primeniti u povezivanju sa ljudima koji nam se ne dopadaju i osećanjima koja nam nisu prijatna. Kada vas obuzme jedno od tih osećanja, treba samo da se potrudite da ga dočekate prijateljski. To će umnogome promeniti stvari. Kada praktikujete meditaciju ljubavi i blagonaklonosti vaši odnosi sa drugima će se popraviti. Ispoljavanjem ljubavi i blagonaklonosti u komunikaciji sa drugima, gradite lep odnos sa njima i sa sobom samima.

Pored ljubavi i blagonaklonosti, ljudi bi takođe mogli da razvijaju i zahvalnost. To je jedna jako lepa osobina, koje se u praksi baš i ne setimo prečesto. Ima toliko mnogo toga na čemu bi trebalo da smo zahvalni, čak i sasvim malih stvari, ali mi ih uzimamo zdravo za gotovo. Na primer, jako je lep gest pre obroka osetiti zahvalnost za hranu koju ćemo pojesti. Osetiti zahvalnost za vid koji nam je podaren, jer znamo da ima ljudi koji ne mogu da vide. Osetiti zahvalnost za svest koju imamo, jer znamo da ima ljudi koji imaju mentalnih problema i ne znaju šta je svest i pažnja. Kada razvijate svesnost, možete osetiti zahvalnost zato što ste u mogućnosti da to radite.

Ako možemo male stvari da vidimo na ovaj način, možemo naučiti da osetimo zahvalnost za toliko toga što nas okružuje. Zahvalnost za računar ili telefon koji posedujemo. Zahvalnost za posao kojim se bavimo, jer nam daje profesiju i donosi novac. Zahvalnost za šefa od koga učimo, jer zahvaljujući njemu imamo gurua u kancelariji Osetiti zahvalnost je drugi način da se kaže:’’Sve mi je potaman.’’ Zadovoljni ste onime što vam se događa i nemate se na šta požaliti.

Za kraj, pomenuo bih da vam prijateljstva sa ljudima koji se bave duhovnošću mogu biti od pomoći u vašoj praksi na svakodnevnom nivou. Ovo su veoma lepa prijateljstva, u kojima zajedno sazrevate i ogledate se jedni u drugima. Dobro je priključiti se grupi za meditaciju ili čak sam oformiti malu grupu te vrste. Samo dvoje ili troje ljudi koji bi se povremeno sastajali, sedeli zajedno, diskutovali, praktikovali meditaciju ljubavi i blagonaklonosti, pevali itd. To nam zaista može pomoći da uvrstimo meditaciju u svoju svakodnevicu.