Theravāda budističko društvo

Cvetovi izbavljenja

Download PDF

Suština budističke meditacije

Ñāṇaponika Thera


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


CVETOVI IZBAVLJENJA

Antologija tekstova koji se odnose na ispravnu sabranost

 

IZ PĀLI KANONA
Priroda i cilj satipaṭṭhāne

1. Direktan put

Jednom je Blaženi boravio u gradu Uruvela, na obali reke Neranjđare, pod smokvinim drvetom, na odmorištu pastira. I dok je tako sedeo osamljen i u tišini, javi mu se sledeća misao:

„Postoji direktan put ka pročišćenju bića, ka prevladavanju žalosti i naricanja, ka nestanku bola i tuge, ka izbijanju na pravu stazu, ka dostizanju nibbāne – a taj put su četiri temelja sabranosti.

A koja su to četiri temelja? Tako monah boravi i kontemplira telo kao telo… kontemplira osećaje kao osećaje… kontemplira um kao um… kontemplira objekte uma kao objekte uma, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet."

A Brama Sahampati prozre svojim umom misli Blaženog i kao što snažan čovek u trenutku ispruži savijenu ruku ili savije ispruženu ruku, tako brzo i on napusti Bramin svet i pojavi se pred Blaženim. Prebacivši gornji deo ogrtača preko jednog ramena, on pozdravi Blaženog sklopljenim dlanovima i ovako mu se obrati:

„Tako je, Blaženi. Tako je, Srećni! Postoji direktan put ka pročišćenju bića… a taj put su četiri temelja sabranosti.” Tako reče Brama Sahampati. A potom nastavi:

„On vidi direktni put ka ukidanju preporađanja,
ispunjen samilošću, on zna plemenitu stazu
kojom je nekad prelažen okean patnje,
isto tako u budućnosti, a tako i sada.” (SN 47:18) [1]

2. Budi sam sebi utočište [2]

Budi sam sebi ostrvo, Ānanda, budi sam sebi utočište! Ne uzimaj bilo koje drugo utočište! Neka Učenje bude tvoje ostrvo, neka Učenje bude tvoje utočište; ne uzimaj bilo koje drugo utočište!

A kako je, Ānanda, monah sam sebi ostrvo, sam sebi utočište, bez ikakvog drugog utočišta?Kako je Učenje njegovo ostrvo i utočište, mimo svega ostalog?

Tako što monah boravi i kontemplira telo kao telo… kontemplira osećaje kao osećaje… kontemplira um kao um… kontemplira objekte uma kao objekte uma, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Na taj način, Ānanda, monah će biti sam sebi ostrvo i utočište, mimo svega ostalog.

I svi oni, Ānanda, koji bilo sada ili posle moje smrti žive tako što su sami sebi ostrvo, sami sebi utočište, mimo svega ostalog; kojima je Učenje ostrvo i utočište, mimo svega ostalog – to su oni među mojim beskućnicima koji će dosegnuti najveće visine ukoliko budu spremni da sebe vežbaju. (DN 16) [3]

3. Budućnost učenja

Jednom su poštovani Ānanda i poštovani Bhadda živeli u manastiru u Pataliputti. Onda jedne večeri, kada se poštovani Bhadda izašao iz osame, otide do poštovanog Ānande i pošto su razmenili prijateljske i učtive pozdrave, reče mu:

„Šta je, prijatelju Ānanda, uzrok, šta je razlog ako posle smrti Blaženog Ispravan zakon ne opstane dugo? A šta je, prijatelju Ānanda, uzrok, šta je razlog ako posle smrti Blaženog Ispravan zakon opstane dugo?”

„Dobro rečeno, prijatelju Bhadda, dobro rečeno! Raduje tvoja mudrost, raduje tvoj uvid, odlično je tvoje pitanje! Ako se, prijatelju, četiri temelja sabranosti ne neguju i ne praktikuju redovno, onda Ispravan zakon neće opstati dugo posle smrti Blaženog. Ali, prijatelju, ako se četiri temelja sabranosti neguju i praktikuju redovno, onda će Ispravan zakon opstati dugo posle smrti Blaženog”. (SN 47:22:23)

4. Veliki čovek

U Sāvatthiju. Jednom poštovani Sāriputta otide do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Sedeći tako sa strane, obrati se Blaženom sledećim rečima:

„‘Veliki čovek, veliki čovek’ – tako govore. A koliko je, gospodine, čovek zaista velik?”

„Onaj čiji je um, Sāriputta, oslobođen, za njega kažem da je veliki čovek. Onaj čiji um nije oslobođen nikada ne može biti veliki čovek.

A kako se to, Sāriputta, um oslobađa? Kada, Sāriputta, monah boravi i kontemplira telo kao telo… kontemplira osećaje kao osećaje… kontemplira um kao um… kontemplira objekte uma kao objekte uma, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet.

Tako se, Sāriputta, um oslobađa. A onaj čiji je um oslobođen, za njega kažem da je veliki čovek. Onaj čiji um nije oslobođen nikada ne može biti veliki čovek.” (SN 47:11)

5. Čudesno i veličanstveno

Isto tako, Ānanda, imaj na umu ovu čudesnu i veličanstvenu osobinu Probuđenoga: s njegovim znanjem se u Probuđenome javljaju osećaji, s njegovim znanjem traju, s njegovim znanjem prestaju; s njegovim znanjem se u Probuđenome javljaju opažaji, s njegovim znanjem traju, s njegovim znanjem prestaju; s njegovim znanjem se u Probuđenome javljaju misli, s njegovim znanjem traju, s njegovim znanjem prestaju. To, Ānanda, imaj na umu kao čudesnu i veličanstvenu osobinu Probuđenoga. (MN 123)

6. Pribežište

„Pet čula, bramanu, imaju svoja različita područja, različit doseg i ne zalaze u područje i doseg nekog drugog. Kojih pet?

Oko, uho, nos, jezik i telo. Tih pet čula imaju svoja različita područja, različit doseg i ne zalaze u područje i doseg nekog drugog; za njih je, bramanu, um pribežište [4] i um učestvuje u njihovom dosegu.”

„Ali, učitelju Gotama, šta je pribežište za um?”

„Za um je, bramanu, pribežište sabranost.”

„Ali, učitelju Gotama, šta je pribežište za sabranost?”

„Za sabranost je, bramanu, pribežište oslobođenje.”

„Ali, učitelju Gotama, šta je pribežište za izbavljenje?”

„Za izbavljenje je, bramanu, pribežište nibbāna.

„Ali, učitelju Gotama, šta je pribežište za nibbānu?”

„Ovde si, bramanu, prekoračio domet ispitivanja. Tvoje je pitanje nemoguće razumeti. Jer ne ulazi se u nibbānu da bi se živelo svetačkim životom; nibbāna je njegov cilj, nibbāna je njegov završetak.” (SN 48:42)

7. Vežbanje za sve

Jednom je Uzvišeni boravio među narodom Kosala, u bramanskom mestu Sālā. Tu se on obrati monasima sledećim rečima:

„Oni koji su novi monasi, koji nisu daleko odmakli, koji su se nedavno priklonili ovom učenju i vežbanju, njih treba ohrabriti, uputiti i utvrditi u negovanju četiri temelja sabranosti. Koja četiri?

Vežbajte, o prijatelji, kontemplaciju tela kao tela, marljivi, jasno razumevajući i sabrani, spokojnog srca, sabranog i skoncentrisanog uma, da biste videli telo onakvo kakvo ono zaista jeste.

Vežbajte kontemplaciju osećanja kao osećaja… da biste videli osećaje onakvim kakvi oni zaista jesu; vežbajte kontemplaciju uma kao uma… da biste videli um onakav kakav on zaista jeste; vežbajte kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, marljivi, jasno razumevajući i sabrani, spokojnog srca, sabranog i koncentrisanog uma, da biste videli objekte uma onakvim kakvi oni zaista jesu.

Takođe, oni monasi koji su na višem stupnju vežbanja, [5] ali nisu još dostigli cilj i teže najsavršenijem miru – i oni, takođe, borave marljivi, jasno razumevajući i sabrani, spokojnog srca, sabranog i skoncentrisanog uma, vežbajući kontemplaciju tela kao tela, da bi do kraja razumeli telo; vežbajući kontemplaciju osećaja kao osećaja, da bi do kraja razumeli osećaje; vežbajući kontemplaciju uma kao uma, da bi do kraja razumeli um; vežbajući kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, da bi do kraja razumeli [6] objekte uma.

Takođe, oni monasi koji su dostigli stanje svetosti (arahat) i u sebi više nemaju nečistoća, koji su proživeli moralan život, izvršili svoj zadatak, odložili teret, dostigli cilj, uništili okove egzistencije i oslobođeni su savršenom mudrošću – i oni, takođe, borave marljivi, jasno razumevajući i sabrani, spokojnog srca, sabranog i skoncentrisanog uma, vežbajući kontemplaciju tela kao tela, neokovani telom; vežbajući kontemplaciju osećaja kao osećaja, neokovani osećajima; vežbajući kontemplaciju uma kao uma, neokovani umom; vežbajući kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, neokovani objektima uma.

Tako bi i one koji su novi monasi, koji nisu daleko odmakli, koji su se nedavno priklonili ovom učenju i vežbanju – i njih bi takođe trebalo ohrabriti, uputiti i utvrditi u negovanju četiri temelja sabranosti.” (SN 47:4)

8. Satipaṭṭhāna, merilo napretka

Jednom poštovani Sāriputta reče poštovanom Anuruddhi:

„Ljudi govore o onima koji su na višem stupnju vežbanja, prijatelju Anuruddha. Kako se stiže do višeg stupnja vežbanja?”

„Delimičnim usavršavanjem četiri temelja sabranosti stiže se do višeg stupnja vežbanja.”

„Ljudi govore o onima koji su sa one strane vežbanja, [7] prijatelju Anuruddha. Kako se stiže sa one strane vežbanja?”

„Potpunim usavršavanjem četiri temelja sabranosti stiže se sa one strane vežbanja.” (SN 47:26-27)

9. Blagotvorna reč

Jednom su poštovani Anuruddha i poštovani Sāriputta živeli blizu grada Vesāli, u Ambapālinom gaju. Uveče, kada se Sāriputta vratio iz osame, zaputi se poštovanom Anuruddhi. Pošto su međusobno razmenili prijateljske i učtive pozdrave, on mu ovako reče:

„Tvoja pojava zrači, prijatelju Anuruddha. Blistavo i bez senki je tvoje lice. Koje je pribežište uma u kojem poštovani Anuruddha najčešće boravi?”

„Sa umom čvrsto ustaljenim u četiri temelja sabranosti sada najčešće boravim, prijatelju.

Onaj monah, prijatelju, koji je arahat i u sebi više nema nečistoća; koji je proživeo moralan život, izvršio svoj zadatak, odložio teret, dostigao cilj, uništio okove egzistencije i oslobođen je savršenom mudrošću – takav najčešće boravi sa umom ustaljenim u četiri temelja sabranosti.”

„Dobitak je ovo za mene, prijatelju, velik dobitak da sam čuo tu blagotvornu reč iz usta poštovanog Anuruddhe.” (SN 52:9)

10. Nepokolebljivost

Jednom je poštovani Anuruddha živeo u Sāvatthiju, u kući blizu salalā drveta. Tu se on obrati monasima sledećim rečima:

„Ova reka Gang, prijatelji, ide ka istoku, naginje ka istoku, usmerena je ka istoku. Zamislite da velika grupa ljudi dođe sa alatom i ogromnim vedrima i kaže: ‘Učinićemo da ova reka Gang ide ka zapadu, naginje ka zapadu, da je usmerena na zapad.’ Šta mislite, prijatelji: može li ta velika grupa ljudi zaista učiniti da Gang ide ka zapadu, naginje ka zapadu, da bude usmerena na zapad?”

„Svakako da ne, prijatelju.”

„A zašto?”

„Gang, naravno, ide ka istoku, naginje ka istok, usmeren je ka istoku. Nemoguće je učiniti da on teče na zapad, da skreće i da je usmeren na zapad, kakav god napor i trud ta velika grupa ljudi učinila.”

„Isto tako, prijatelji, i sa monahom koji je negovao i često praktikovao četiri temelja sabranosti, okruženim kraljevima i njihovim savetnicima, prijateljima, poznanicima i rođacima, a oni ga, nudeći mu bogatstvo, preklinju: ‘Hajde, dragi naš čoveče! Šta će ti taj žuti ogrtač? Zašto ideš unaokolo obrijane glave? Hajde, vrati se kućevnom životu, uživaj u svome blagostanju i čini dobra dela!’ Prijatelji, nemoguće je da monah koji je negovao i često praktikovao četiri temelja sabranosti odustane od tog vežbanja i vrati se na niži stupanj. A zašto? Nemoguće je da se monah koji je dugo išao ka nevezivanju, naginje ka nevezivanju i usmeren je ka nevezivanju vrati na niži stupanj.” (SN 52:8)

11. Besmrtnost

Postoje četiri temelja sabranosti, monasi. Koja četiri?

Kada monah praktikuje kontemplaciju tela kao tela, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Dok on tako praktikuje kontemplaciju tela kao tela, napušta ga svaka žudnja za telom. Napuštanjem žudnje besmrtnost se dostiže.

On praktikuje kontemplaciju osećaja kao osećaja, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Dok on tako praktikuje kontemplaciju osećaja kao osećaja, napušta ga je svaka žudnja za osećajima. Napuštanjem žudnje besmrtnost se dostiže.

On praktikuje kontemplaciju uma kao uma, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Dok on tako praktikuje kontemplaciju uma kao uma, napušta ga svaka žudnja za umom. Napuštanjem žudnje besmrtnost se dostiže.

On praktikuje kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Dok on tako praktikuje kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, napušta ga svaka žudnja za objektima uma. Napuštanjem žudnje besmrtnost se dostiže. (SN 47:37)

12. Prljanje

Postoje tri vrste prljanja, [8] o monasi: prljanje čulnošću, prljanje žudnjom za novim životom i prljanje neznanjem.
Da bi se sprečila ta tri prljanja, o monasi, treba negovati četiri temelja sabranosti. (SN 52:50)

13. Prošlost i budućnost

Da bi se napustile i prevazišle one teorije koje su zaokupljene prošlošću i budućnošću treba, o monasi, negovati četiri temelja sabranosti. (DN 29)

14. Na sopstvenu dobrobit

Na sopstvenu dobrobit, monasi, treba od izoštrene sabranosti načiniti čuvara svoga uma i to iz četiri razloga:

„Neka moj um ne gaji požudu ni prema čemu što izaziva požudu!” – zbog toga treba od izoštrene sabranosti načiniti čuvara svoga uma, na sopstvenu dobrobit.

„Neka moj um ne gaji mržnju ni prema čemu što izaziva mržnju!” – zbog toga treba od izoštrene sabranosti načiniti čuvara svoga uma, na sopstvenu dobrobit.

„Neka moj um ne bude obmanut bilo čime što izaziva obmanutost!” – zbog toga treba od izoštrene sabranosti načiniti čuvara svoga uma, na sopstvenu dobrobit.

„Neka moj um ne bude opsednut bilo čime što izaziva opsednutost!” – zbog toga treba od izoštrene sabranosti načiniti čuvara svoga uma, na sopstvenu dobrobit.

I kad tada, monasi, monahov um ne gaji požudu prema stvarima koje izazivaju požudu, zato što je oslobođen požude; kad njegov um ne gaji mržnju prema stvarima koje izazivaju mržnju, zato što je oslobođen mržnje; kad njegov um nije obmanut stvarima koje izazivaju obmanutost, zato što je oslobođen obmanutosti; kad njegov um nije opsednut stvarima koje izaziva opsednutost, zato što je oslobođen opsednutosti – onda se takav monah neće kolebati, tresti se i drhtati, neće podleći strahu, niti će prihvatiti stanovišta drugih asketa. [9] (AN IV:117)

15. Prava zaštita

Jednom je Blaženi boravio u zemlji Sumbha, u glavnom gradu zvanom Sedaka. Tu se on obrati monasima sledećim rečima:

„Nekada davno ovde je živeo jedan akrobata, koji je izvodio tačke sa bambusovim štapom. Uspravivši svoj bambusov štap, pozvao bi svoju pomoćnicu Medakathaliku: ‘Hajde, draga Medakatalikā, uspni se uz štap i stani mi na ramena!’ – ‘Da, učitelju’ rekla bi ona i učinila kako joj je bilo rečeno. A onda akrobata reče: ‘Sada, draga Medakatalikā, ti čuvaj mene i ja ću čuvati tebe. Tako ćemo, pazeći jedno na drugo, štiteći jedno drugo, pokazati našu veštinu, zaraditi za život i sigurno sići sa ovog bambusovog štapa.’

Ali pomoćnica Medakatalikā mu ovako odgovori: ‘Ne tako, učitelju. Vi bi, učitelju, trebalo da čuvate sebe, a ja ću takođe čuvati sebe. Tako, pazeći na sebe, štiteći sebe, pokazaćemo svoju veštinu, zaraditi za život i sigurno sići sa ovog bambusovog štapa’.”

„To je pravi način”, reče Blaženi i nastavi dalje rečima:

„Baš kao što pomoćnica reče: ‘Čuvaću sebe’, na taj način treba praktikovati temelje sabranosti. ‘Čuvaću druge’, na taj način treba praktikovati temelje sabranosti. Štiteći sebe, štitimo i druge; štiteći druge, štitimo i sebe.

A kako to čuvajući sebe čuvamo i druge? Redovnim i čestim praktikovanjem meditacije. [10]

A kako to čuvajući druge čuvamo i sebe? Strpljenjem i obuzdavanjem, nenasilnim životom, bez povređivanja drugih, ljubavlju i saosećanjem. [11]

‘Čuvaću sebe’, na taj način bi trebalo praktikovati temelje sabranosti. ‘Čuvaću druge’, na taj način bi trebalo praktikovati temelje sabranosti. Čuvajući sebe, čuvamo i druge; čuvajući druge, čuvamo i sebe.” [12] (SN 47:19)

16. Bolesni domaćin

Domaćin Sirivaddha, iz Rađagahe, sledbenik Učenja, beše na smrt bolestan i pošalje po plemenitog Ānandu da dođe kako bi ga video. Uslišivši molbu, blažem Ānanda pođe do bolesnikove kuće i obrati se Sirivaddhi sledećim rečima:

„Je li stanje u kojem si podnošljivo, domaćine, možeš li izdržati? Da li se bolovi smanjuju ili povećavaju? Osećaš li poboljšanje, a ne pogoršanje?”

„Ne, gospodine, stanje u kojem sam je nepodnošljivo, teško ga mogu izdržati. Bolovi se povećavaju, a ne smanjuju; može se očekivati pogoršanje, a ne poboljšanje.”

„Onda bi, domaćine, trebalo ovako sebe da vežbaš: ‘Praktikovaću kontemplaciju tela u telu… kontemplaciju osećanja u osećanjima… kontemplaciju objekata uma u objektima uma, marljiv, jasno shvatajući i sabran, nadvladavši želju i žaljenje za svetom’.”

„Ta četiri temelja sabranosti, gospodine, kojima je poučio Uzvišeni, mogu se naći kod mene i ja živim u skladu sa tim učenjem: jer ja boravim, o gospodine, praktikujući kontemplaciju tela u telu… kontemplaciju objekata uma u objektima uma, marljiv…

‘A što se tiče onih pet nižih okova [13] koje je objasnio Blaženi, ne vidim nijednog više u sebi, o gospodine’.”

„Dobitak je to domaćine, veliki dobitak! Plod koji si time zadobio, domaćine, stanje ne-povratka, [14] ne može ti umaći.”
(SN 47:29)

17. Bolesni monah

Jednom dok je poštovani Anuruddha živeo u okolini Sāvatthija razbole se na smrt i obuzeše ga bolovi. Tom prilikom nekoliko monaha otide do poštovanog Anuruddhe i ovako mu rekoše:

„Kakvo je to stanje uma kad toliki telesni bol ne može da uznemiri um plemenitog Anuruddhe?”
„To je stanje uma, prijatelji, koje je čvrsto zasnovano na četiri temelja sabranosti i zahvaljujući tome telesni bol ne može da uznemiri moj um.” (SN 52:10)

18. Thera Uttiya

Kad je bolest došla, sabranost se pojavila:
„Bolest me upozori: nema vremena za oklevanje!” (Thag. 30)

19. Od prinude do slobode

Čak i u stisci života se može naći učenje
koje vodi do nibbāne, izlečenja bolesti.
Nađoše ga oni što u sebi ustališe sabranost;
njihova srca postigoše savršenu koncentraciju. (SN 2:7)

20. Cvetovi izbavljenja

Potpuno izvežban i ustaljen u ispravnom naporu,
potpuno predan sabranosti pažnje –
ako je takvim cvetovima izbavljenja ukrašen,
izmakao je preporađanju, zauvek. (Thag. 100)

21. Svesnost sadašnjosti

Ne obaziri se na stvari što su minule,
niti za budućnost gaji slatku nadu;
prošlost si ostavio daleko za sobom,
budućnost još ni pristigla nije.

Ali onaj ko jasno videti [15] može
sadašnjost što je ovde i sad,
takav nek teži onome što se
nikad ni izgubiti, ni uništiti ne može. [16] (MN 13)

22. Nagomilavanje

„Gomila nepoželjnog”, kad tako govorimo o pet prepreka, tada ispravno govorimo o njima. Jer, zaista, one su do kraja jedna gomila nepoželjnog.

Kojih su to pet prepreka? Želja za uživanjem, zlovolja, lenjost i tromost uma, nespokojstvo i zabrinutost, sumnja.

„Gomila poželjnog”, kad tako govorimo o četiri temelja sabranosti, tada ispravno govorimo o njima. Jer, zaista, oni su do kraja jedna gomila poželjnog. (SN 47:5)

23. Dar prijateljstva

Oni prema kojima osećate simpatiju, o monasi, oni za koje smatrate da će vas saslušati – poznanici i drugovi, zemljaci i srodnici – njih bi trebalo ohrabriti, uputiti i ustaliti u četiri temelja sabranosti. (SN 47:48)

24. Pomoć svuda

Sabranost pažnje je, kažem vam o monasi, pomoć svuda i svakome. (SN 46:53)

Prvi koraci

25. Prepreke

Bez odustajanja od šest stvari, o monasi, neće biti moguće živeti praktikujući kontemplaciju tela kao tela… kontemplaciju osećaja kao osećaja… kontemplaciju uma kao umu… kontemplaciju objekata uma kao objekata uma. A kojih šest?

Sklonost poslovima, sklonost pričanju, sklonost spavanju; sklonost društvu; pomanjkanje kontrole čula; neumerenost u jelu.
(AN IV:118)

26. Postepeno napredovanje

Jednom je Blaženi boravio blizu Sakete u parku jelena zvanom Añđana-vana. U isto vreme tamo se pojavi i lutalica Kundaliya, asketa. I pošto se prijateljski i srdačno pozdravi sa Blaženim, sede on sa strane. Sedeći tako sa strane, obrati se Blaženom sledećim rečima:

„Često posećujem manastirske parkove, gospodine, i tu imam različite susrete. Posle obroka, pošto sam završio doručak, navikao sam da idem od manastira do manastira, od parka do parka. Tu srećem razne askete i bramane, koji se upuštaju u rasprave samo zato što misle da je korisno diskutovati i kritikovati. Da li poštovani Gotama smatra da je to korisno?”

„Savršeni plod oslobođenja putem znanja [17] smatram korisnim.”

„Blaženi Gotama, a šta treba negovati i često praktikovati da bi se zadobio plod oslobođenja putem znanja?”

„Ako se sedam elemenata probuđenja neguju i često praktikuju, može se zadobiti plod oslobođenja putem znanja.”

„A šta treba negovati i često praktikovati da bi se pridobilo sedam elemenata probuđenja?”

„Ako se četiri temelja sabranosti neguju i često praktikuju, može se zadobiti sedam elemenata probuđenja.”

„A šta treba negovati i često praktikovati da bi se zadobila četiri temelja sabranosti?”

„Trostruko dobro ponašanje.” [18]

„A šta treba negovati i često praktikovati da bi se zadobilo trostruko dobro ponašanje?”

„Kontrolu čula.” (SN 46:6)

27. Početak

Sāvatthi. Jednom poštovani Bāhiya ode do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Tako sedeći sa strane, obrati se Uzvišenom ovako:

„Bilo bi dobro, gospodine, ako bi mi Blaženi ukratko izložio učenje, tako da, pošto ga saslušam, mogu živeti u samoći, izdvojen, predan i odlučan.”

„Odlično, Bāhiya! Trebalo bi pre svega da pročistiš početak svih hvale vrednih stvari. A šta je početak svih hvale vrednih stvari? Dobro pročišćena vrlina i ispravno razumevanje. Kada ti je vrlina sasvim čista i tvoje razumevanje ispravno, tada, Bāhiya, potpomognut i opremljen vrlinom, možeš negovati četiri temelja sabranosti.

Ako, Bāhiya, tako potpomognut i opremljen vrlinom, neguješ četiri temelja sabranosti, bilo noću, bilo danju, možeš očekivati jedino rast u stvarima hvale vrednih, nikako opadanje.”

A poštovani Bāhiya, obradovan i zadovoljan rečima Blaženog, pokloni mu se i ode.

I živeo je potom poštovani Bāhiya u samoći i izdvojen, predan, marljiv i odlučan. I još u tom životu dostiže cilj zbog kojeg sinovi iz dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnički život. Najviše savršenstvo svetačkog života uskoro je direktno upoznao, ovako ga opisujući: „Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, zadatak je izvršen, posle ovoga ništa ne ostaje da s euradi”. Tako poštovani Bāhiya postade jedan od arahata. (SN 47:15)

28. Svrha moralnih propisa

„Zašto je, prijatelju Ānanda, Blaženi objavio ta hvale vredna pravila morala?”

„Dobro rečeno, Bhadda, dobro rečeno! Raduje tvoja mudrost, raduje tvoj uvid, odlično je tvoje pitanje! Ta hvale vredna pravila morala Blaženi je objavio radi negovanja četiri temelja sabranosti.” (SN 47:21)

Opšta uputstva za vežbanje

29. Uputstvo Bāhiyi

Ovako bi, Bāhiya, trebalo sebe da vežbaš: „U onome što je viđeno mora biti samo ono što je viđeno; u onome što je čuto mora biti samo ono što je čuto; u onome što je opaženo (kao miris, ukus, dodir) mora biti samo to što je opaženo; u onome što je mišljeno mora biti samo to što je mišljeno”. [19] (Ud. 1:10)

30. Usmerena i neusmerena meditacija

Sāvatthi. Jedno jutro, pošto se obukao, poštovani Ānanda uze posudu za prošenje hrane i ogrtač i ode do ženskog manastira. Kad je stigao, sede na već pripremljeno sedište. Monahinje mu priđoše i, pošto su se poklonile plemenitom Ānandi, sedoše sa strane i ovako mu se obratiše:

„Mnogo je monahinja ovde, poštovani Ānanda, zahvaljujući ustaljenosti u četiri temelja sabranosti iskusilo dobar rezultat, koji vremenom postaje sve veći i veći.”

„Tako je, sestre. Tako je, sestre. Svaki monah ili monahinje ustaljen u četiri temelja sabranosti može očekivati da iskusi dobar rezultat, koji vremenom postaje sve veći i veći.”

A onda poštovani Ānanda, kada je uputio, ohrabrio, obodrio i obradovao monahinje svojim govorom o Dhammi, produži dalje. Otišao je da prosi hranu u Sāvatthi, a kada se vratio, posle obroka, zaputi se Blaženome. Kada je stigao i poklonio se Učitelju, sede sa strane i ispriča mu o svojoj poseti ženskom manastiru. A Blaženi mu ovako reče:

„Tako je, Ānanda. Tako je, Ānanda. Svaki monah ili monahinje ustaljen u četiri temelja sabranosti može očekivati da iskusi dobar rezultat, koji vremenom postaje sve veći i veći.

A koja četiri? Kada monah boravi i kontemplira telo kao telo, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Dok on tako boravi i kontemplira telo kao telo, javi se u njemu, s telom kao objektom, telesna uzbuđenost ili mentalna tromost; ili mu je um privučen spoljašnjim stvarima. Taj monah bi, Ānanda, tada trebalo svoje misli da usmeri ka bilo kom objektu koji u njemu budi poverenje. [20] Kad tako postupi, u njemu se javlja radost. U radosnom umu rađa se zadovoljstvo. U zadovoljnom umu javiće se unutrašnji mir. Onaj ko je miran u sebi, osetiće sreću; a srećan um postiže koncentraciju. Sada on razmišlja: ‘Svrha zbog koje sam usmerio svoj um (negde drugde) sada je ispunjena. Zar ne bi sada trebalo da se sada okrenem od toga?’ I okrene se, [21] ne razmišljajući više i ne razmatrajući. [22] ‘Sada sam oslobođen razmišljanja i razmatranja, sabran u sebi i srećan’, tako on zna.

Potom, Ānanda, monah boravi i kontemplira osećaje kao osećaje… kontemplira stanje uma kao stanje uma… kontemplira objekte uma kao objekte uma. Dok on tako boravi, javi se u njemu sa osećajima… stanjem uma… objektima uma kao objektom, telesna uzbuđenost ili mentalna tromost; ili mu je um privučen spoljašnjim stvarima. Taj monah bi, Ānanda, tada trebalo svoje misli da usmeri ka bilo kojem objektu koji u njemu budi poverenje. Kad tako postupi, u njemu se javlja radost. U radosnom umu rađa se zadovoljstvo. U zadovoljnom umu javiće se unutrašnji mir. Onaj ko je miran u sebi, osetiće sreću; a srećan um postiže koncentraciju. Sada on razmišlja: ‘Svrha zbog koje sam usmerio svoj um (negde drugde) sada je ispunjena. Zar ne bi sada trebalo da se sada okrenem od toga?’ I okrene se, ne razmišljajući više i ne razmatrajući. ‘Sada sam oslobođen razmišljanja i razmatranja, sabran u sebi i srećan’, tako on zna.

To je, Ānanda, usmerena meditacija. [23]

A šta je, Ānanda, neusmerena meditacija? [24]

Kada, Ānanda, monahov um nije potrebno usmeriti ka spolja, [25] on zna: ‘Moj um nije usmeren ka spolja.’ I on još zna: ‘U ranijim i kasnijim (fazama vežbanja) ja sam bez smetnji, slobodan, neskrenut s puta’. [26] I on dalje zna: ‘Boravim i kontempliram telo kao telo, kontempliram osećaje kao osećaje, kontempliram stanje uma kao stanje umu, kontempliram objekte uma kao objekte uma, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. I srećan sam.”

To je, Ānanda, neusmerena meditacija.

Tako sam ti, Ānanda, pokazao usmerenu meditaciju i neusmerenu meditaciju. Ono što učitelj može učiniti za svoje učenike, želeći im dobro, iz saosećanja i ljubavi, to sam ja za tebe učinio. Ovde su, Ānanda, stabla drveća i prazne pećine! Vežbaj meditaciju, Ānanda! Ne budi nemaran, da se kasnije ne bi kajao! To ti je moj savet.”

Tako reče Blaženi. Ozarena srca, obradova se poštovani Ānanda rečima Blaženog. (SN 47:10)

Objašnjenja govora

31. Kontempliranje faktora nastanka

Pokazaću vam, monasi nastajanje i nestajanje u četiri temelja sabranosti. Dobro slušajte šta ću vam reći!

Šta je, monasi osnova nastanka tela? Nastankom hrane nastaje i telo. Nestankom hrane nestaje i telo.

Nastankom čulnog opažaja [27] nastaju osećaji. Nestankom čulnog opažaja nestaju i osećaji.

Nastankom uma i tela (nāma-rūpa) nastaje svest. [28] Nestankom uma i tela nestaje i svest.

Nastankom pažnje nastaju objekti uma. [29] Nestankom pažnje nestaju i objekti uma. (SN 47:42)


Beleške

[1] Prema ovom tekstu, Budina prva misao o oslobađajućem putu sabranosti rodila se neposredno posle probuđenja. Prema jednom ranom tekstu iz Mahāvagge, dela Vinaya piṭake (Košare pravila discipline), Buda je prvih sedam nedelja posle probuđenja proveo u neposrednoj blizini bodhi drveta. Petu i sedmu nedelju sedeo je u podnožju pastirske smokve (ađapāla-nigrodha), tako poznate pošto su pod njom običavali da se odmaraju pastiri. Na to vreme i mesto odnosi se gornji tekst. [Natrag]

[2] Poslednji period monsuna pre no što je preminuo, Buda je proveo u seocetu po imenu Beluva. Tu se ozbiljno razboleo. No, gonjen željom da monasima koji su živeli na drugim mestima pruži još jednu, poslednju priliku da ga vide pre no što umre, snagom volje potisnuo je bolest. Digao se sa bolesničke postelje i seo na senovito mesto. Tada mu priđe poštovani Ānanda, njegov verni pratilac tokom niza godina, i izrazi svoju radost što se Učitelj oporavio, govoreći da je tešio sebe mišlju da Učitelj neće umreti pre no što dâ uputstva u vezi sa monaškom zajednicom. Ali Buda mu reče: „Šta to, Ānanda, od mene očekuje monaška zajednica? Objavio sam, Ānanda, učenje ne praveći nikakvu razliku između onog što je za sve i onoga što je samo za posvećene. Savršeni ništa od svoga učenja ne drži skriveno u stisnutoj šaci. Ko god misli: ‘Ja ću voditi monašku zajednicu i ona bi trebalo mene da sledi’, taj bi mogao poželeti da dâ poslednja uputstva u vezi sa monaškom zajednicom.”

Posle još nekoliko rečenica, načinio je on ovu jedinstvenu i značajnu izjavu, koja u kontekstu koji je ovde ukratko skiciran u sebi nosi posebu upečatljivost i značenje. [Natrag]

[3] Prema tradiciji, ova epizoda odigrala se otprilike deset meseci pre Budine smrti. Za tih deset meseci umrli su takođe dva njegova glavna učenika, Sāriputta i Mahā-Mogallāna. Kada su mu saopštili za Sāriputtinu smrt, Buda je ponovio gornju opomenu. Tako tekstovi 1 i 2 pokazuju da satipaṭṭhāna stoji na početku i na kraju Budinog propovedanja. [Natrag]

[4] Paṭisaraṇaṃ: doslovno – sklonište, utočište. [Natrag]

[5] Viši stupanj vežbanja je parafraza pāli termina sekha, „obučavanje”. Odnosi se na sledbenike koji sebe vežbaju na tri načina (sikkha; u vrlini, koncentraciji i mudrosti) i toliko su napredovali da su dostigli one nivoe probuđenja gde je konačno oslobođenje osigurano. Ti nivoi su „ulazak u tok”, „jednom povratnik” i „nepovratnik”. [Natrag]

[6] Termin „do kraja razumeti” (pariñña) odnosi se na visok stupanj metodične meditacije uvida (vipassanā-bhāvanā) gde se prava priroda svih fenomena razume na osnovu direktnog iskustva, a njene karakteristike su nepostojanost, nedovoljnost, odsustvo trajne suštine i uslovljenost. [Natrag]

[7] Asekha: onaj ko je dostigao konačno izbavljenje, plod stanja probuđenosti (arahatta-phala); videti belešku 46. [Natrag]

[8] Āsava: često se prevodi kao „nečistoće” ili „predrasude”. Pāli termin implicira značenje toka, ali ovde se ne misli na „uticaje” spolja, već na unutrašnje prljanje toka misli kroz pogrešne motive ili porive da se luta krugom egzistencija. Drugi tekstovi pominju četvrtu āsavu, pogrešno stanovište.[Natrag]

[9] Danas bismo rekli: „Niti će prihvatiti druge filozofske teorije.” [Natrag]

[10] Doslovno: „čestim vežbanjem (āsevanāya), mentalnim razvojem (ili meditacijom; bhāvanāya) i čestim radom na njoj (bahulikammena).” – Komentar. To je monah koji je, napustivši čulnost i druge prepreke, i posvetivši se danju i noću svom osnovnom objektu meditacije postigao stanje probuđenosti (arahatta). Neko ga vidi i pomisli: „Zaista je vredan divljenja ovaj monah koji živi tako savršenim životom!” Inspirisan takvom mišlju, njegovo srce ispunjava radosno poverenje (u Budu i njegovo učenje) i posle smrti on se preporađa u nebeskom svetu. Na taj način čuvajući i pomažući sebi (putem meditacije) čuvamo i pomažemo i drugima.” [Natrag]

[11] Komentar: „Monah je meditirajući nad jednim od tri uzvišena stanja (brahmavihāra; a to su prijateljska ljubav, saosećanje i saradost) prošao prva tri meditativna zadubljenja (đhāna). Uzevši to kao osnovu, kontemplira on telo i mentalne sadržaje, jača uvid i dostiže stanje probuđenosti. Na taj način, štiteći druge (putem negovanja prijateljske ljubavi itd.) štiti on sebe.” [Natrag]

[12] Ovaj tekst na jezgrovit način izlaže principe budističke etike, koja je, kao i Budino probuđenje, zasnovana na „vrlinama bliznakinjama”: saosećanju (karuṇā) i mudrosti (pañña). U ove dve kratke maksime čuvanje sebe i čuvanje drugih je međusobno usko povezano i svako od ta dva pravila temelj je saosećanja, kao i mudrosti. Ali oboje, i saosećanje i mudrost, kao nezaobilazan uslov daljeg razvijanja, zahtevaju čuvanje sebe. Zato u ovom tekstu Buda potvrđuje stav pomoćnice. Videti takođe tekst 77.
Uključivanje satipaṭṭhāne u ovaj kontekst potvrđuje Budinu tvrdnju da je „sabranost svuda upotrebljiva”. Zaštita sebe i zaštita drugih zahtevaju sabranost, koja se razvija trovrsnim vežbanjem: njezinom primenom na unutrašnje (na sebe), na spoljašnje (na druge) i međusobnom kombinacijom prva dva načina. Moguće je da je poslednji pasus našeg teksta aluzija na takvo trovrsno vežbanje: rečenice „zaštitiću sebe” i „zaštitiću druge” odnose se na unutrašnje i spoljašnje; dok poslednja dva iskaza u tekstu odgovaraju kombinaciji unutrašnjeg i spoljašnjeg. [Natrag]

[13] Pet nižih okova (samyođana) su: 1. verovanje u postojanje ličnosti, 2. sumnja, 3. privrženost običajima i ritualima, 4. strast, 5. zlovolja. [Natrag]

[14] Ne-povratnik (anagami) koji je dostigao treći i četvrti stupanj na putu ka stanju svetosti (arahatta) više se ne rađa u čulnoj sferi, već nibbānu doseže u nebeskim svetovima sfere suptilne materije. [Natrag]

[15] Pāli termin je vipassati, aludirajući na vipassanu, meditativno razvijanje oslobađajućeg uvida. [Natrag]

[16] Ovo se odnosi na nibbānu. [Natrag]

[17] Viđđā-vimutti-phala. [Natrag]

[18] Mišlju, rečju i delima. [Natrag]

[19] Prema ovom uputstvu, um bi trebalo vežbati da se zaustavi već na početnom registrovanju golog predmeta opažanja, bez ikakvog uplitanja sviđanja ili nekog drugog emocionalnog i intelektualnog prosuđivanja. Svrha i vrednost ovakvog vežbanja su mnogostruke: omogućava razlikovanje pojedinačne faze naizgled jedinstvenog procesa opažanja, koji se vrlo često poistovećuje sa vrednovanjem koje sledi neposredno za njim; nudi direktan uvid u nepostojanu, uslovljenu i bez suštine prirodu realnosti. Videti tekstove 53,54. [Natrag]

[20] Komentar: „Ukoliko se pojavi telesna uznemirenost izazvana strastima ili, pak, lenjost i rastresenost, ne treba podleći uticaju takvog prljanja. Tada treba (privremeno) odložiti objekat meditacije i usmeriti um prema nekom objektu koji izaziva poverenje, kao što je, na primer, nalaženje utočišta u Budi.” [Natrag]

[21] Vraća se prvobitnom objektu meditacije. [Natrag]

[22] Komentar. Više ne razmatra nepovoljne misli. [Natrag]

[23] Komentar: paṇidhāya bhāvanā; reč je o prekinutoj meditaciji, gde je glavni objekat privremeno odložen (ṭhapetvā). [Natrag]

[24] Komentar: apaṇidhāya bhāvanā, bez odlaganja (aṭhapetvā); to jest neprekinuta meditacija. [Natrag]

[25] Izvan glavnog objekta. [Natrag]

[26] Pāli termin ovde je opet apaṇihitaṃ „neusmeren” (vidi apaṇidhāya u belešci 21); to jest, bez usmeravanja uma ka drugom objektu. [Natrag]

[27] Čulni opažaj ili kontakt (phassa) jeste šestovrstan: proizveden putem pet fizičkih čula i uma. Videti petu kariku u formuli uslovljenog nastanka (paṭićća-samuppāda). [Natrag]

[28] Ćitta: U prevodu Govora označeno kao (stanje) uma. [Natrag]

[29] Komentar: Nastajanjem usmerene pažnje (yoniso manasikāra) nastaju i mentalni objekti elemenata probuđenja; nastajanjem neusmerene pažnje (ayoniso manasikāra) nastaju i mentalni objekti pet prepreka. [Natrag]