Theravāda budističko društvo

Kontemplacija osećaja

Kontemplacija osećaja

Grupa govora o osećajima – Vedana samyuta

Ñāṇaponika Thera


Preveo Rastislav Kobac
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Uvod

"Osećati jeste sve!" — tako je uzviknuo nemački pesnik. Mada su ovo prevšiše znane reči, one dobro naglašavaju činjenicu da su osećanja glavni faktori u ljudskom životu. Bilo da su ljudi toga svesni ili ne, svoje živote uglavnom provedu u neprekidnom nastojanju da pojačaju prijatna osećanja i izbegnu neprijatna. Sve ljudske ambicije i težnje služe ovoj svrsi: od jednostavnih užitaka svakodnevnog življenja do snažnog podsticaja moćne i kreativne radosti velikog umetnika. Sve što se želi jeste da se ima sve više i više prijatnih osećanja, zato što ona donose sa sobom emocionalno zadovoljenje zvano sreća. Takva sreća može da ima različite nivoe rafiniranosti i da dostigne veliku snagu. Ova osećanja sa svoje strane će proizvesti mnoge namere i njihove konkretne posledice. Radi zadovoljenja "principa zadovoljstva" počinjena su mnoga herojska, kao i mnoga neherojska i beskrupulozna dela. Zarad proizvodnje stvari koje podstiču prijatna osećanja razvilo se hiljade industrija i službi, sa milionima radnika. Tehnologija i primenjena nauka, takođe, služe različitim nivoima rastućih potreba za čulnim uživanjem i prijatnošću. Obezbeđujući sebi problematične puteve bežanja od stvarnosti, ovi kupci emotivnih i čulnih zadovoljstava pokušavaju da ublaže bolna osećanja kao što su strah i strepnja.

Iz ovog kratkog pregleda može se shvatiti značaj Budinog iskaza da se "sve stvari sustiču u osećanjima". Iz ovakve centralne pozicije osećanja takođe se može shvatiti da pogrešno razumevanje osećanja pripada grupi od dvadeset personalističkih shvatanja [1] gde je sastojak bića koji nazivamo "osećanja" (grupa osećanja (vedana khandha) na različite načine poistovećen sa "sopstvom", za koje se pretpostavlja da postoji. [2

Ipak, osećanje samo po sebi, u svom osnovnom stanju, u dobroj meri je neutralno dok registruje dodir sa objektom kao prijatan, neprijatan ili neutralan. Jedino kada su emocionalne ili voljne primese prisutne, razviće se žudnja i ljubav, odbojnost i mržnja, strepnja, strah i pogrešna gledišta. Ali to ne mora tako da bude. Ove primese nisu neodvojivi delovi konkretnog osećanja. U stvari, mnogi slabiji utisci koje primamo tokom dana ostanu na prostom opažanju nerazgovetnih i kratkotrajnih osećanja, bez dalje emocionalne reakcije. To pokazuje da zaustavljanje na ogoljenom osećanju jeste psihološki moguće i da se ono može namerno ostvariti pomoću pažljivosti i samoobuzdavanja, čak i kada je stimulus koji osećaje pretvara u emocije snažan. Kroz konkretno iskustvo može tako biti potvrđeno da večiti krug "uslovljenog nastanka" (paticca-samuppada) može biti zaustavljen u fazi osećanja, i da nije neizbežno da za osećanjima sledi žudnja. Ovde uviđamo da su osećanja ključni faktor na putu oslobođenja, i zato je kontemplacija osećanja, u budističkoj tradiciji, uvek bila visoko cenjena kao korisna pomoć na tom putu.

Kontemplacija osećanja je jedan od četiri temelja sabranosti (satipatthana) i može se praktikovati u okviru meditativnog vežbanja usmerenog ka što većem uvidu (vipassana). Važno je da ovu kontemplaciju imamo stalno na umu i primenjujemo je u svakodnevnom životu kad god osećanja počnu da prerastaju u emocije. Naravno, ne treba pokušavati proizvoditi u sebi osećanja namerno, samo zbog vežbanja; pre bi ih trebalo prepustiti pažljivom posmatranju onda kada se pojave. Biće mnogo takvih prilika, pod uslovom da je um dovoljno budan i smiren da jasno opazi osećanja u njihovom osnovnom stadijumu.

U kontemplaciji nad osećanjima, prvo bi trebalo da postoji pažljiva svesnost o osećanjima koja nastaju, i trebalo bi ih jasno razlikovati kao prijatna, neprijatna (bolna) ili neutralna. Ne postoji tako nešto kao što su "pomešana osećanja".

Pažljivost bi trebalo održavati u kratkom trajanju tog specifinog osećanja, sve do njegovog prestanka. Ukoliko se tačka iščeznuća osećanja konstantno uočava sa sve snažnijom jasnoćom, postaće mnogo jednostavnije da se uhvate, i najzad zaustave, one emocije, misli i namere, koji obično slede tako brzo, i koji su tako često po navici povezani sa osećanjima. Prijatna osećanja su obično povezana sa užitkom i žudnjom; neprijatna sa odbojnošću; neutralna sa dosadom i zbunjenošću, ali ona takođe služe i kao podloga za pogrešna gledišta. No, kada je ogoljena pažnja usmerena prema nastajanju i nestajanju osećanja, ovi zagađajući dodaci će biti ograničeni; onda kada nastanu trenutno će biti prepoznati u svojoj prirodi, i takvo prepoznavanje često može biti dovoljno da ih zaustavi u njihovom daljem jačanju.

Ako su osećanja opažana kao mehuri koji se naduvavaju i prskaju, njihova trajna povezanost sa žudnjom ili odbojnošću će sve više slabiti, sve dok se zavisnost konačno ne prekine. Takvim vežbanjem, vezanost za dopadljivost ili odvratnost biće smanjena i unutrašnjost će biti sposobna za razvoj finijih emocija i vrlina: ljubaznosti, saosećanja, zadovoljstva, strpljenja i uzdržljivosti.

U ovoj kontemplaciji od posebne je važnosti razdvojiti osećanja od čak i najnerazgovetnijih misli o "ja" ili "moje". Ne bi trebalo biti upućenosti na ego, kao na primer "ja osećam (i samim tim 'ja sam')." Niti bi trebalo biti misli o posedovanju osećanja: "Imam prijatna osećanja. Kako sam srećna!" Sa mišlju: "Želim još da ih posedujem", nastaje žudnja. Ili sa: "Imam bolove. Kako sam samo nesrećna" i željom da se oslobodimo bolova, nastaje odbojnost.

Izbegavajući ova pogrešna i nerealna gledišta, treba biti svestan osećanja kao uslovljenih i privremenih procesa. Sabranost treba držati spremnom i usmerenom na ogoljenu činjenicu da postoji samo mentalna funkcija ovakvog ili onakvog osećanja; i ovakva sabranost ne treba da služi drugoj svrsi do onoj o znanju i pažljivosti, kao što je navedeno u Satipatthana sutti. Sve dok se po navici vezuju osećanja sa osobom koja ih "poseduje", čak i tokom meditacije, ne može biti napretka u ovoj kontemplaciji.

Svesnost o osećanjima bez upućenosti na ego će takođe pomoći u njihovom razlikovanju od fizičkih stimulusa koji ih izazivaju, kao i od kasnijih mentalnih reakcija na njih. Tako će meditant biti sposoban da zadrži svoju pažnju usmerenu na sama osećanja, bez lutanja po drugim oblastima. To je značenje izraza "on kontemplira osećanja u osećanjima" navedenog u Satipatthana sutti. Na ovom nivou vežbanja, meditant će se približiti uviđajućem znanju "razumevanja mentalnog i telesnog" (nama-rupa-pariccheda).

Dalji napredak, međutim, zahtevaće istrajnost u pažljivom posmatranju nastajanja i nestajanja trenutnih osećanja kad god da se ona pojave. Ovo će voditi produbljujućem shvatanju nestalnosti (anićća), jednom od glavnih prolaza ka konačnom oslobođenju. Kada, u meditaciji uvida (vipassana), trenutak nestajanja osećanja postane jasnije uočen, nestalna priroda osećanja će se utisnuti duboko u meditantov um. Ovakvo iskustvo, dobijeno i od drugih mentalnih i telesnih procesa, će postepeno sazrevati u uviđajuće znanje rastvaranja (bhanganana). Dosezanjem tog stadijuma, meditant će videti da dobro napreduje na putu ka daljem razvoju.

Unutar vežbanja meditacije uvida kontemplacija osećanja može da razvije svoju punu snagu kao delotvorno oruđe za raskidanje lanca patnje u njegovoj najslabijoj kariki. Ali od ove kontemplacije značajna korist može da proistekne i za one koji se u svom svakodnevnom životu posvećuju samo tihom posmatranju svojih osećanja i emocija, čak i ako to rade retrospektivno. Oni ubrzo saznaju da su osećanja i emocije "razdvojivi". Čak i ovakvo samoposmatranje i retrospektivna kontemplacija može da im pomogne u punijoj svesnosti o osećanjima i emocijama kada se oni zaista pojave. Ovo opet može da ih sačuva od zanošenja svakodnevno suprotstavljenim ushićenostima i utučenostima. Um će tako postepeno dosegnuti viši nivo postojanosti i ravnoteže, samo jednostavnom procedurom posmatranja, ili povratnog posmatranja, svojih osećanja i emocija.

Ovo, ipak, ne bi trebalo i nije potrebno da se učini stalnim vežbanjem, ali bi se trebalo koristiti u pogodnim prilikama i u ograničenim vremenskim periodima sve dok se ne upoznaju mehanizmi osećanja koja su praćena emocijama. Takvo razumevanje procesa će dovesti do povećanja kontrole nad sopstvenim emocionalnim reakcijama, i ovo će se dogoditi na prirodan, spontan način. Ne treba se bojati da će usmeravanje na osećanja i emocije, ovako opisano, voditi hladnoj ravnodušnosti ili emocionalnom povlačenju. Naprotiv, um i srce će postati otvoreniji svim onim finijim emocijama spomenutim ranije. Ono neće isključiti tople ljudske odnose, niti uživanje u lepoti umetnosti ili prirode. Ali će iz njih izdvojiti grozničavost i prijanjanje, tako da će ovakva iskustva davati dublje zadovoljenje, onoliko koliko to ovaj svet dukkhe dozvoljava.

Život življen na ovaj način može dobro da se razvija sa željom da se kontemplacija osećanja koristi za svoju najvišu svrhu: konačno oslobođenje uma od patnje.

Ñanaponika Thera
Kandy, Sri Lanka
januar, 1983

 

Mesto osećanja u budističkoj psihologiji

Na početku treba da je jasno da u budističkoj psihologiji "osećanje" (pali: vedana) jeste ogoljeni utisak opažen kao prijatan, neprijatan (bolan) i neutralan (ravnodušan). Zato ga ne treba mešati sa emocijom, koja premda nastaje od osnovnog osećanja, njemu dodaje dopadljivost ili odbojnost različitog intenziteta, kao i druge misaone procese.

Osećanje, u ovom smislu, jeste jedno od sastojaka (khandha) koji čine ono što se obično naziva "osobom". Specifični faktori koji deluju u emocijama pripadaju skupu mentalnih sastojaka (sankhara-khandha). Osećanje je jedno od četiri mentalna sastojka koji nastaju, nerazdvojivo, u svim stanjima svesti; ostala tri su opažanje, mentalni obrasci i svest.

Osećanje nastaje kad god su prisutna tri faktora, to jest, čulni organ, objekt i svest. Susret ova tri faktora, u budistikoj psihologiji, naziva se čulni utisak (kontakt, dodir; phassa), koji je mentalni, a ne fizički proces. On je šestostruk, pošto je uslovljen ili sa pet fizičkih čula ili sa umom. Šestostrukim čulnim utiskom je uslovljeno odgovarajućih šest osećanja. U formuli uslovljenog nastanka (paticca-samuppada), ovo je izraženo karikom: "čulni utisak uslovljava osećanje" (phassa paccaya vedana). Kada slede i emocije, one to čine u skladu sa sledećom karikom uslovljenog nastanka: "Osećanje izaziva žudnju" (vedana paccaya tanha).

Osećanje koje nastaje kontaktom sa vizuelnim oblicima, zvukovima, mirisima i ukusima je uvek neutralno. Prijatna i neprijatna osećanja ne slede uvek u vezi sa ova četiri perceptivna čula; ali kada slede, ona su onda naknadno stanje procesa opažanja i kasnija su od neutralnog osećanja koje je prvi odgovor.

Telesni utisak (dodir, pritisak, itd.) može da uzrokuje prijatna ili neprijatna osećanja.

Mentalni utisak može da prouzrokuje zadovoljstvo, tugu ili neutralno (ravnodušno) osećanje.

Osećanje je jedan od onih mentalnih faktora (cetasika) koji su bliski svim vidovima svesnosti. Drugim rečima, svako svesno iskustvo ima nijansu osećanja, čak iako je to neutralno ili indiferentno osećanje, koje takođe ima jasan sopstveni kvalitet.

Osećanje po sebi (ukoliko se ono može tako izdvojiti) je, kako je to već rečeno, gola senzacija primećena kao prijatna, bolna ili neutralna. Naknadne emotivne, praktične, moralne ili duhovne vrednosti povezane sa ovim osnovnim osećanjem su određene drugim mentalnim faktorima koji naknadno nastaju u vezi sa tim osećanjem i klasifikacijom pripadaju skupini mentalnih obličja (sankara-kkhandha). Kvalitet tih drugih mentalnih funkcija jeste taj koji čini prethodna osećanja dobrim ili lošim, plemenitim ili niskim, karmičkim ili ne-karmičkim, zemaljskim ili uzvišenim.

Osećanje može da se zaustavi na nivou ogoljene senzacije u svim slabijim stanjima svesti, ali takođe i kada postoji pažljiva kontrola osećanja. U takvim slučajevima ne postoji vrednovanje ovih osećanja bilo emotivno ili intelektualno.

Grupa govora o osećanjima
(Vedana samyutta, Samyutta nikāya XXXVI)

1. Koncentracija

"Postoje, o monasi, ova tri osećanja: prijatno osećanje, bolno osećanje, i ni-prijatno-ni-bolno osećanje."

Pažljivi učenik Bude, 
jasnim razumevanjem i sabranim umom
poznaje osećanja [1] i poreklo [2] njihovo,
kao i završetak [3] njihov i put koji
ka završetku ovom vodi. [4]
Dosegnuvši osećanja kraj
u monahu takvom se žeđa gasi
i on doseže nibbanu. [5]

Beleške

[1] Komentar: On poznaje osećanja prema istini o patnji. [Natrag]

[2] Komentar: On poznaje osećanja prema istini o poreklu patnje. [Natrag]

[3] Komentar: On zna, prema istini o prestanku, da osećanja prestaju u Nibbani. [Natrag]

[4] Komentar: On poznaje osećnja prema istini o Putu koji vodi ka prestanku patnje. [Natrag]

[5] Parinibbuto,"potpuno utrnuo"; komentar: kroz potpuno utrnuće nečistoća (kilesa-parinibbanaya). [Natrag]


2. Sreća 

"Postoje, o monasi, ova tri osećanja: prijatno osećanje, bolno osećanje, i ni-prijatno-ni-bolno osećanje."

Bilo da je osećanje prijatno 
bilo neprijatno, ili neutralno, 
bilo naše ili tuđe, 
osećanje svake vrste [6
on poznaje kao štetno, varljivo i nepostojano. 
Videvši kako ono ponovo i ponovo udara i nestaje, [7
on nadmašuje vezanost za osećanje, oslobođen od žudnje

Beleške

[6]  O osećanjima svake vrste videti govor 22. [Natrag]

[7] Phussa phussa vayam disva, komentar objašnjava drugačije navodeći ove reči kao ñanena phusitva phusitva, ponovljeno (njihovo) doživljavanje putem znanja (o nastanku i prestanku) Ovi stihovi se takođe javljaju u Sutta nipati, 739, sa jednim dodatnim stihom. [Natrag]


3. Napuštanje (preveo Branislav Kovačević)

"U slučaju prijatnih osećaja, o monasi, treba napustiti s njima povezanu sklonost [8] ka požudi; u slučaju bolnih osećaja treba napustiti s njima povezanu sklonost ka odbacivanju (odbojnosti); u slučaju ni-bolnih-ni-prijatnih osećaja treba napustiti s njima povezanu sklonost ka neznanju.

Ako je monah napustio sklonost ka požudi u vezi sa prijatnim osećajima, sklonost ka odbacivanju u vezi sa bolnim osećajima i sklonost ka neznanju u vezi sa ni-bolnim-ni-prijatnim osećajima, tada se on označava kao onaj ko je oslobođen svih (štetnih) sklonosti, onaj ko ima pravi uvid. On je presekao želju, raskinuo okove (nove egzistencije) i potpuno uviđajući u čemu je obmana, [9] stigao je na kraj patnje."

Ako osećamo radost, ali ne znamo i prirodu tog osećaja,
koji lako vodi do požude, tad je izbavljenje za nas još daleko.
Ako osećamo bol, ali ne znamo i prirodu tog osećaja,
koji lako vodi do mržnje, tad je izbavljenje za nas još daleko.

Čak i neutralan osećaj, kojeg kao smirujućeg
najviši znalac označi,
ako bismo se i za njega vezali,
ne bismo našli slobodu iz začaranog kruga.

A ko ga napusti, još u ovom životu
oslobađa sebe jada, oslobađa sebe muke.

Zreo u znanju, ustaljen u Dhammi,
kad mu života kraj dođe, kad telo klone,
sva merila i pojmove nadišao je on.

Beleške

[8] Anusaya. [Natrag]

[9] "Obmana" označava naročito samoobmanu (asmi-mano), tj. verovanje u postojanje sopstva, i na intelektualnom i na emocionalnom nivou. [Natrag]


4. Jama bez dna

"Kada, o monasi, neuk, prosečan čovek kaže da u velikom okeanu postoji jama bez dna, [10] on govori o nečemu nerealnom i nepostojećem. [11] "Jama bez dna", o monasi, pre je ime za bolna telesna osećanja. Kada je neupućeni laik pod uticajem bolnih telesnih osećanja, on se brine ali i, jadikuje, udara u svoje grudi, plače i zbunjen je. On tada ne može da izađe na kraj sa jamom bez dna i ne može iz nje da se iskobelja. Ali kada je dobro podučeni plemeniti učenik [12] pod uticajem bolnih telesnih osećanja, on neće brinuti, ali ni jadikovati, on se neće udarati u grudi, niti će biti zbunjen. Tada se za njega kaže da je on plemeniti učenik koji može da izađe na kraj sa jamom bez dna i koji može iz nje da se iskobelja.

Ko ne može podneti bol što u telu nastaje
i čak život ugrožava, taj drhti usred jada.
Jadikuje i glasno nariče taj nejaki čovek.
Sa jamom bez dna da izađe na kraj on ne može,
niti iz nje da se iskobelja.

Ali onaj ko može podneti bol što u telu nastaje
i ne drhti ni kada mu je život ugrožen,
taj zaista može sa jamom bez dna da izađe na kraj
i iz nje da se iskobelja.

Beleške

[10] Patala. [Natrag]

[11] Komentar (prepričan): Prema narodnom verovanju, postoji u okeanu vrlo dubok bezdan, koji je voda izdubila, i u njemu žive vodena stvorenja, zmajevi (naga) itd. Za ta stvorenja, taj bezdan predstavlja osnovu njihovog života, sasvim prijatno boravište. Otuda, zvati ga jamom bez dna je sasvim neprimereno i nije u skladu sa činjenicama, jer daje njen sasvim neprikladan opis i značenje te reči. Pre je telesni bol, neodvojiv od telesnog postojanja, koji zaslužuje da se nazove "rupom bez dna" patnje, pošto je deo beskrajne samsare. [Natrag]

[12] Komentar: U ovom govoru se rečima "plemeniti učenik" pre svega misli na onoga ko je "ušao u tok" (sotapanna). Ali isto tako je i meditant sa snažnim uvidom i oštrog uma u stanju da podnese osećanja koja se u njemu jave, a da ga ne zavedu. I njega ovde treba uključiti (jer je u izvesnoj meri u stanju da prozre osećanja — Podkomentar). [Natrag]


5. Da se zna

Postoje, o monasi, ova tri osećanja: prijatno, bolno i ni-bolno-ni-prijatno. Na prijatna osećanja treba gledati kao na bolna, na bolna osećanja treba gledati kao na trn, a na ni-bolna-ni-prijatna osećanja kao na prolazna. Ukoliko monah gleda na osećanja na ovaj način, kaže se za njega da ima pravi uvid. On je presekao želju, raskinuo okove (postojanja) i, potpuno uviđajući u čemu je obmana, stigao je do kraja patnje.

Ko vidi bol u sreći, ko posmatra bolno osećanje kao trn,
i opaža prolaznost u neutralnom osećanju što bezazleno je —
ispravan uvid, zaista, ima takav monah jer potpuno razume ova osećanja;

a prozrevši ih, on će se lišiti prljanja u ovom životu.
Sazreo u znanju, snažan u Dhammi,
jednom kada mu se životni put završi, i telo slomi,
svaku meru i shvatanje on je nadišao.


6. Strela (preveo Branislav Kovačević)

"Monasi, neuk, prosečan čovek oseća osećaj zadovoljstva, osećaj bola, osećaj ni zadovoljstva ni bola. Dobro upućen sledbenik plemenitih takođe oseća osećaj zadovoljstva, osećaj bola, osećaj ni zadovoljstva ni bola. Pa kakva je razlika, koja odlika, koja karakteristika koja razdvaja dobro upućenog sledbenika plemenitih od neukog, prosečnog čoveka?"

"Za nas, gospodine, učenje ima Blaženog kao svoj koren, kao svog vodiča i utočište. Bilo bi dobro ako bi Blaženi objasnio značenje ovoga što je malopre rekao. Ono što čuju od Blaženog, monasi će to i zapamtiti."

"U tom slučaju, monasi, slušajte i dobro pazite. Kazaću vam."

"Kako vi kažete, gospodine," odgovoriše monasi.

A Blaženi reče: "Kada ga pogodi osećaj bola, neuk, prosečan čovek žali, tuži i jadikuje, udara se u grudi, postaje mahnit. Tako on oseća dva bola, fizički i mentalni. Baš kao što čovek pogođen jednom strelom ubrzo potom biva pogođen i drugom, isto tako će i on osećati bol dve strele. Na isti način, kada ga pogodi osećaj bola, neuk, prosečan čovek žali, tuži i jadikuje, udara se u grudi, postaje mahnit. Tako on oseća dva bola, fizički i mentalni.

I kad ga pogodi osećaj bola, on mu se odupire. Tu na scenu stupa do tada prikrivena sklonost odupiranju tom osećaju bola. Pogođen bolom, on čezne za čulnim zadovoljstvom. A zašto? Zato jer neuk, prosečan čovek ne vidi nijedan drugi izlaz iz osećaja bola izuzev čulnog zadovoljstva. Prepuštajući se čulnom zadovoljstvu, na scenu stupa do tada prikrivena sklonost prema strasti za tim čulnim zadovoljstvom. On ne uviđa ono što se događa, a to je nastanak i nestanak, zavodljivost, štetu i način da pobegne od tog osećaja. I pošto ne uviđa nastanak i nestanak, zavodljivost, štetu i način da pobegne od tog osećaja, tada na scenu stupa skrivena sklonost neznanju u odnosu na osećaj ni zadovoljstva ni bola.

Doživljavajući osećaj zadovoljstva, sa njim se poistovećuje. Doživljavajući osećaj bola, sa njim se poistovećuje. Doživljavajući osećaj ni zadovoljstva ni bola, sa njim se poistovećuje. To znači da je neuk, prosečan čovek vezan za rođenje, starost i smrt, za žalost, naricanja, bolove, uznemirenost i očaj. On je vezan, kažem vam, za nespokojstvo i patnju.

Ali znalac, sledbenik plemenitih, kada ga pogodi osećaj bola, ne žali, ne tuži i ne jadikuje, ne udara se u grudi, ne postaje mahnit. Tako on oseća samo jedan bol, fizički, ali ne i mentalni. Baš kao što čovek pogođen jednom strelom ubrzo potom ne biva pogođen i drugom, isto tako će i on osećati bol samo jedne strele. Na isti način, kada ga pogodi osećaj bola, znalac, sledbenik plemenitih, ne žali, ne tuži i ne jadikuje, ne udara se u grudi, ne postaje mahnit. Tako on oseća samo jedan bol, fizički, ali ne i mentalni.

I kad ga pogodi osećaj bola, on mu se ne odupire. Tako na scenu ne stupa do tada prikrivena sklonost odupiranju tom osećaju bola. Pogođen bolom, on ne čezne za čulnim zadovoljstvom. A zašto? Zato jer znalac, sledbenik plemenitih, vidi i drugi izlaz iz osećaja bola izuzev čulnog zadovoljstva. Ne prepuštajući se čulnom zadovoljstvu, na scenu ne stupa do tada prikrivena sklonost prema strasti za tim čulnim zadovoljstvom. On uviđa ono što se događa, a to je nastanak i nestanak, zavodljivost, štetu i način da pobegne od tog osećaja. I pošto uviđa nastanak i nestanak, zavodljivost, štetu i način da pobegne od tog osećaja, tada na scenu ne stupa skrivena sklonost neznanju u odnosu na osećaj ni zadovoljstva ni bola.

Doživljavajući osećaj zadovoljstva, sa njim se ne poistovećuje. Doživljavajući osećaj bola, sa njim se ne poistovećuje. Doživljavajući osećaj ni zadovoljstva ni bola, sa njim se ne poistovećuje. To znači da znalac, sledbenik plemenitih, nije vezan za rođenje, starost i smrt, za žalost, naricanja, bolove, uznemirenost i očaj. On nije vezan, kažem vam, za nespokojstvo i patnju.

To je razlika, to je odlika, to je ono što razdvaja znalca, sledbenika plemenitih, od neukog, prosečnog čoveka."

Čovek sa uvidom, znalac,
ne doživljava (mentalni) osećaj zadovoljstva ili bola:
To je razlika u znanju
između mudraca i prosečnog čoveka

Kod učenoga,
koji je razumeo Dhammu,
jasno sagledavajući ovaj svet i sledeći,
prijatne stvari ne zavode um,
a one neprijatne ne rađaju otpor.

On ne poseže ni za čim
niti bilo šta odguruje od sebe,
kad stigne do kraja života,
za njega novog rođenja nema.

Upoznavi to stanje bez prljanja, bez patnje,
on ispravan uvid stiče,
i time izvan kruga rođenja stiže,
na Drugu obalu stiže.


7. U bolesničkoj sobi  I

Jednom je Blaženi boravio u Vesaliju, u Velikoj šumi, u Kući sa zabatima. Naveče, nakon što je Blaženi ustao iz zadubljenja, uputio se ka bolesničkoj sobi i seo na pripremljeno mesto. Sedeći, ovako se obratio monasima:

"O, monasi, sabran i sa jasnim shvatanjem bi monah trebalo da provodi svoje vreme. Ovo je moje uputstvo vama!

A kako je, o monasi, monah sabran? On boravi vežbajući kontemplaciju tela u telu, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, prevazišavši želju i žalost zbog sveta. On boravi vežbajući kontemplaciju osećanja u osećanjima, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, prevazišavši želju i žalost zbog sveta. On boravi vežbajući kontemplaciju uma u umu, prevazišavši želju i žalost zbog sveta. On boravi vežbajući kontemplaciju objekata uma u objektima uma, prevazišavši želju i žalost zbog sveta. Tako je, monasi, monah sabran.

A kako, o monasi, monah jasno shvata? On primenjuje jasno shvatanje idući napred i idući nazad; kad gleda ispred sebe i gleda negde drugde; kad savija i proteže (svoje udove); kad oblači ogrtač i nosi prosjačku činiju; pri jelu, piću, žvakanju i mirisanju; pri vršenju nužde; kad hoda, stoji, sedi, kad leže da spava i kad se budi, kad utihne — u svemu tome on primenjuje jasno shvatanje.

Ukoliko u monahu ovako sabranom i sa jasnim shvatanjem, revnosnom, iskrenom i postojanom, nastane prijatno osećanje, on zna: 'Sada je prijatno osećanje nastalo u meni. Ono je uslovljeno, nije neuslovljeno. Čime je uslovljeno? Baš ovim telom je uslovljeno. [13] A ovo telo, naravno, jeste nestalno, sastavljeno, uzročno nastalo. Ali ako ovo prijatno osećanje koje je nastalo, jeste uslovljeno telom koje je nestalno, sastavljeno i uzročno nastalo — kako takvo prijatno osećanje može biti postojano?'

Posmatrajući zajedno telo i prijatno osećanje on boravi kontemplirajući prolaznost, boravi kontemplirajući nestalnost, boravi kontemplirajući neprijanjanje, boravi kontemplirajući utrnuće, boravi kontemplirajući odvraćenost. I u njemu koji tako boravi, prikrivena sklonost ka želji povezanoj sa telom i prijatnim osećanjem nestaje.

Ukoliko u njemu nastane bolno osećanje, on zna: 'Sada je bolno osećanje nastalo u meni. Ono je uslovljeno, nije neuslovljeno. Čime je uslovljeno? Baš ovim telom je uslovljeno. A ovo telo, naravno, jeste nestalno, sastavljeno, uzročno nastalo. Ali ako ovo bolno osećanje koje je nastalo, jeste uslovljeno telom koje je nestalno, sastavljeno i uzročno nastalo — kako takvo bolno osećanje može biti postojano?'

Posmatrajući zajedno telo i bolno osećanje on boravi kontemplirajući prolaznost, boravi kontemplirajući nestalnost, boravi kontemplirajući neprijanjanje, boravi kontemplirajući utrnuće, boravi kontemplirajući odvraćenost. I u njemu koji tako boravi, prikrivena sklonost ka odbojnosti povezanoj sa telom i bolnim osećanjem nestaje.

Ukoliko u njemu nastane neutralno osećanje, on zna: 'Sada je neutralno osećanje nastalo u meni. Ono je uslovljeno, nije neuslovljeno. Čime je uslovljeno? Baš ovim telom je uslovljeno. A ovo telo, naravno, jeste nestalno, sastavljeno, uzročno nastalo. Ali ako ovo neutralno osećanje koje je nastalo, jeste uslovljeno telom koje je nestalno, sastavljeno i uzročno nastalo; kako takvo neutralno osećanje može biti postojano?'

Posmatrajući zajedno telo i neutralno osećanje on boravi kontemplirajući prolaznost, boravi kontemplirajući nestalnost, boravi kontemplirajući neprijanjanje, boravi kontemplirajući utrnuće, boravi kontemplirajući odvraćenost. I u njemu koji tako boravi, prikrivena sklonost ka neznanju povezanim sa telom i neutralnim osećanjem nestaje.

Kada oseti prijatno osećanje, on zna da je ono prolazno, zna da se za njega ne treba vezivati; zna da mu se ne treba prepustiti. Ukoliko oseti bolno osećanje… neutralno osećanje, on zna da je ono prolazno, zna da se za njega ne treba vezivati, zna da mu se ne treba prepustiti.

Kada oseti prijatno osećanje, on ga oseća kao neko ko nije zarobljen njime. Kada oseti bolno osećanje, on ga oseća kao neko ko nije zarobljen njime. Kada oseti neutralno osećanje, on ga oseća kao neko ko nije zarobljen njime.

Kada bolna osećanja ugrožavaju telo, on zna: 'Bolno osećanje mi ugrožava telo.' Kada bolna osećanje ugrožavaju život on zna: 'Bolno osećanje mi ugrožava život.' I on zna: 'Nakon rastvaranja tela, kada se život završi, sva ova osećanja kojima se ne treba preputati sasvim će uminuti.'

Baš kao što svetiljka gori snagom ulja i fitilja; ako ulje i fitilj dođu do kraja, plamen se gasi usled nedostatka goriva. Slično tome ovakav monah zna: 'Nakon rastvaranja tela, kada se život završi, sva ova osećanja kojima se ne treba preputati sasvim će uminuti."

Beleška

[13] Izraz telo treba ovde razumeti kao prvih pet od šest osnova čulnog utiska. [Natrag]


8. U bolesničkoj sobi  II

Jednom je Blaženi boravio u Vesaliju, u Velikoj šumi, u Kući sa zabatima. Naveče, nakon što je Blaženi ustao iz zadubljenja, uputio se ka bolesničkoj sobi i seo na pripremljeno mesto. Sedeći, ovako se obratio monasima:

"O, monasi, sabran i sa jasnim shvatanjem bi monah trebalo da provodi svoje vreme. Ovo je moje uputstvo vama! A kako je, o monasi, monah sabran? On boravi vežbajući kontemplaciju tela u telu, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, prevazišavši želju i tugu zbog ovog sveta. On boravi vežbajući kontemplaciju osećanja u osećanjima, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, prevazišavši želju i tugu zbog ovog sveta. On boravi vežbajući kontemplaciju uma u umu, prevazišavši želju i tugu zbog ovog sveta. On boravi vežbajući kontemplaciju objekata uma u objektima uma, prevazišavši želju i tugu zbog ovog sveta. Tako je, monasi, monah sabran.

A kako, o monasi, monah jasno shvata? On primenjuje jasno shvatanje idući napred i idući nazad; kad gleda ispred sebe i gleda negde drugde; kad savija i proteže (svoje udove); kad oblači ogrtač i nosi prosjačku činiju; pri jelu, piću, žvakanju i mirisanju; pri vršenju nužde; kad hoda, stoji, sedi, kad leže da spava i kad se budi, kad utihne — u svemu tome on primenjuje jasno shvatanje.

Ukoliko u monahu ovako sabranom i sa jasnim shvatanjem, revnosnom, iskrenom i postojanom, nastane prijatno osećanje, on zna: 'Sada je prijatno osećanje nastalo u meni. Ono je uslovljeno, nije neuslovljeno. Čime je uslovljeno? Baš ovim čulnim utiskom [14] je uslovljeno. A ovaj čulni utisak, naravno, jeste nestalan, sastavljen, uzročno nastao. Ali ako ovo prijatno osećanje koje je nastalo, jeste uslovljeno čulnim utiskom koji je nestalan, sastavljen i uzročno nastao, kako takvo prijatno osećanje može biti postojano?'

Posmatrajući zajedno čulni utisak i prijatano osećanje on boravi kontemplirajući prolaznost, boravi kontemplirajući nestalnost, boravi kontemplirajući neprijanjanje, boravi kontemplirajući utrnuće, boravi kontemplirajući odvraćenost. I u njemu koji tako boravi, prikrivena sklonost ka želji povezanoj sa čulnim utiskom i prijatnim osećanjem nestaje.

Ukoliko u njemu nastane bolno osećanje, on zna: 'Sada je bolno osećanje nastalo u meni. Ono je uslovljeno, nije neuslovljeno. Čime je uslovljeno? Baš ovim čulnim utiskom je uslovljeno. A ovaj čulni utisak, naravno, jeste nestalan, sastavljen, uzročno nastao. Ali ako ovo bolno osećanje koje je nastalo, jeste uslovljeno čulnim utiskom koji je nestalan, sastavljen i uzročno nastao, kako takvo bolno osećanje može biti postojano?'

Posmatrajući zajedno čulni utisak i bolno osećanje on boravi kontemplirajući prolaznost, boravi kontemplirajući nestalnost, boravi kontemplirajući neprijanjanje, boravi kontemplirajući utrnuće, boravi kontemplirajući odvraćenost. I u njemu koji tako boravi, prikrivena sklonost ka odbojnosti povezanoj sa čulnim utiskom i bolnim osećanjem nestaje.

Ukoliko u njemu nastane neutralno osećanje, on zna: 'Sada je neutralno osećanje nastalo u meni. Ono je uslovljeno, nije neuslovljeno. Čime je uslovljeno? Baš ovim čulnim utiskom je uslovljeno. A ovaj čulni utisak, naravno, jeste nestalan, sastavljen, uzročno nastao. Ali ako ovo neutralno osećanje koje je nastalo, jeste uslovljeno čulnim utiskom koji je nestalan, sastavljen i uzročno nastao, kako takvo neutralno osećanje može biti postojano?'

Posmatrajući zajedno čulni utisak i neutralno osećanje on boravi kontemplirajući prolaznost, boravi kontemplirajući nestalnost, boravi kontemplirajući neprijanjanje, boravi kontemplirajući utrnuće, boravi kontemplirajući odvraćenost. I u njemu koji tako boravi, prikrivena sklonost ka neznanju povezanom sa čulnim utiskom i bolnim osećanjem nestaje.

(Završni deo je identičan sa prethodnim govorom Sn XXXVI:7, od "Kada oseti…" pa do kraja.)

Beleška

[14] Čulni utisak, ili kontakt (phassa) jeste mentalni faktor i on ne označava fizički kontakt.. [Natrag]


9. Prolaznost

"Tri vrste osećanja, o monasi, su prolazna, sastavljena od više faktora, nastala od nekog uzroka, podložna propadanju, nestajanju, laganom iščeznuću, utrnuću — to su prijatno osećanje, bolno osećanje i neutralno osećanje."


10. Ukorenjenost u čulnom utisku

"Postoje, o monasi, ove tri vrste osećanja, ukorenjenih u čulnom utisku, prouzrokovanih čulnim utiskom: prijatna, bolna i neutralna osećanja.

Zavisno od čulnog utiska koji je moguće osetiti kao prijatan, nastaje prijatno osećanje. Kada taj čulni utisak koji je moguće osetiti kao prijatan prestane, onda senzacija nastala od njega [15] — odnosno prijatno osećanje nastalo zavisno od takvog čulnog utiska — takođe prestaje i smiruje se.

Zavisno od čulnog utiska koji je moguće osetiti kao neprijatan (neutralan), nastaje neprijatno (neutralno) osećanje. Kada taj čulni utisak koji je moguće osetiti kao neprijatan (neutralan) prestane, onda senzacija nastala od njega — odnosno neprijatno (neutralno) osećanje nastalo zavisno od takvog čulnog utiska — takođe prestaje i smiruje se.

Kao što se spajanjem i trljanjem dva drvena štapa dobija toplina i stvara vatra, a njihovim razdvajanjem i rastavljanjem toplina prestaje i nestaje, tako je takođe i sa ova tri osećanja koja su nastala na čulnom utisku, ukorenjena u čulnom utisku, prouzrokovana čulnim utiskom, zavisna od čulnog utiska: u zavisnosti od čulnog utiska određene vrste nastaje odgovarajuće osećanje; prestankom takvog čulnog utiska prestaje i odgovarajuće osećanje."

Beleška

[15] Tajjam vedayitam. [Natrag]


11. Osamljenje

Jednom je neki monah doao da vidi Blaženoga i, nakon to ga je sa poštovanjem pozdravio, sede sa strane. Sedeći tako, on se ovako obratio Blaženome:

"Povukavi se u osamljenost, dok sam boravio u samoći, ova misao mi se javila: 'Trima osećanjima je podučavao Blaženi: prijatnim, bolnim i neutralnim osećanjima. Ali Blaženi je takođe rekao da sve to se oseća je unutar patnje. U odnosu na ta je Blaženi rekao da sve to se oseća je unutar patnje?'

"Dobro rečeno, monaše, dobro rečeno! Kao to sam podučavao trima osećanjima, prijatnim, bolnim i neutralnim, takođe sam rekao i da je sve to se oseća unutar patnje. Ovako sam izjavio upućujući na nestalnost (svih) uslovljenih fenomena (sankhara). To sam rekao zato što su svi uslovljeni fenomeni podloni unitenju, nestajanju, iščeznuću, utrnuću i promeni. U vezi sa ovim sam rekao: 'Sve to se oseća je unutar patnje.'

Dalje sam podučavao, monaše, postepenom prestanku uslovljenih fenomena. U onome ko je postigao prvi stepen meditativnog zadubljenja (jhana), govor je utihnuo. Postižući drugo zadubljenje, razmišljanje i razmišljanje su prestali. Dosežući treće zadubljenje, radost je prestala. Dosežući ćetvrto zadubljenje udisanje i izdisanje su prestali. Dosežući područje prostorne neograničenosti, opažanje oblika (materije) je prestalo. Postižući područje neograničene svesti, opažanje područja neograničenog prostora je prestalo. Dosežući područje ničega, opažanje područja neograničene svesti je prestalo. Dosežući područje ni-opažanja-ni-neopažanja, opažanje područja ničega je prestalo. Postigavi prestanak opažanja i osećanja, opažanje i osećanja su nestali. U monahu slobodnom od nećistoće pohlepa, mržnja i zabluda su utihnuli.

Dalje sam podučavao, monaše, postepenom smirivanju uslovljenih fenomena (sankhara). U onome ko je dosegao prvo meditativno zadubljenje, govor se smirio. Dosegavši drugo zadubljenje, zamišljanje i razmišljanje su smireni… (nastavlja se ovako, sve do:) Dosegavši prestanak opažanja i osećanja, opažanje i osećaji su smireni. U monahu slobodnom od nećistoće, pohlepa je smirena, mržnja je smirena, zabluda je smirena.

Postoje, monaše, ovih šest stiavanja. U onome ko je postigao prvo zadubljenje, govor je utihnuo. Postižući drugo zadubljenje, zamišljanje i razmišljanje su utihnuli. Postižući treće zadubljenje, radost je utihnula. Dosegnuvi ćetvrto zadubljenje, udisanje i izdisanje su utihnuli. [16] Postigavši prestanak opažanja i osećanja, opažanje i osećanja su utihnuli. U monahu oslobođenom od nećistoća, pohlepa je utihnula, mržnja je utihnula, zabluda je utihnula.

Beleška

[16] U odeljku "stišavanje" (patipassaddha) četiri nematerijalna zadubljenja (arupajjhana) nisu spomenuta. Prema komentaru ona se podrazumevaju u delu koji govori o "prestanku opažanja i osećanja" (jer su zadubljenja uslov za taj prestanak). [Natrag]


12. Na nebu  I

"Na nebu, o monasi, različite vrste vetrova duvaju: vetrovi sa istoka, zapada, severa i juga, vetrovi koji nose prašinu i vetrovi bez prašine, vetrovi topli i hladni, blagi i divlji. Slično tome, monasi, nastaju u ovom telu različite vrste osećanja: nastaju prijatna osećanja, nastaju bolna osećanja i nastaju neutralna osećanja.

Baš kao što na nebu različiti vetrovi duvaju:
Dolazeći sa istoka ili zapada, sa severa ili juga,
Noseći prašinu ili bez nje, hladni ili vrući,
divlji ili blagi — oni su tako različiti.

Isto tako u ovom telu, različita osećanja nastaju:
Prijatno osećanje i bolno i neutralno.

Ali ako je monah revnostan i ne zanemaruje
vežbanje sabranosti i jasnog shvatanja,
prirodu svih osećanja će on razumeti
i prozrevši ih, u ovom životu se očistiti.

Sazreo u znanju, snažan u Dhammi,
jednom kada mu se životni put završi, i telo slomi,
svako merilo i pojam on je nadišao.


13. Na nebu  II

(Ovaj tekst ponavlja prozni deo teksta broj 12, bez promena)


14. U gostinskoj kući

U gostinskoj kući, o monasi, ljudi sa istoka mogu da stanuju, ili ljudi sa zapada, severa ili juga. Ljudi iz ratničke kaste mogu da dođu i stanuju tu, kao i bramani, ljudi iz srednja klasa i sluge.

Slično ovome, o monasi, nastaju u ovom telu različita vrsta osećanja; nastaju prijatna osećanja, bolna osećanja i neutralna osećanja; svetovna osećanja koja su prijatna, bolna ili neutralna, i duhovna osećanja koja su prijatna, bolna i neutralna.


15. Govor Anandi  I

Jednom je poštovani Ananda otišao da vidi Blaženoga. Pozdravivši ga sa poštovanjem, sede sa strane. Sedeći tako, upita:

"Šta su to osećanja, gospodine? Šta je izvor osećanja, šta je njihov prestanak i koji put vodi ka njihovom prestanku? Šta je ugodnost u osećanjima? Šta je opasnost od osećanja? I šta je bekstvo od njih?"

"Postoje, Ananda, tri vrste osećanja: prijatno, bolno i neutralno. Sa nastajanjem čulnog utiska nastaju i osećanja; sa prestankom čulnog utiska prestaju i osećanja. Plemeniti osmostruki put jeste put koji vodi ka prestanku osećanja: ispravno razumevanje, ispravne misli, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna sabranost i ispravna koncentracija.

Sreća i zadovoljstvo nastaju zadovoljenjem želje podstaknute osećanjima. To je ugodnost u osećanjima. Osećanja su prolazna, (sklona da postanu) bolna i promenljiva. To je opasnost u osećanjima. Uklanjanje i odustajanje od žudnje i pohlepe za osećanjima jeste bekstvo od osećanja.

Dalje sam učio, Ananda, postepenom prestanku uslovljenih fenomena (sankhara). U onome ko je postigao prvi stepen meditativnog zadubljenja (jhana), govor je utihnuo. Postižući drugo zadubljenje, razmišljanje i razmišljanja su prestala. Dosežući treće zadubljenje, radost je prestala. Dosežući ćetvrto zadubljenje udisanje i izdisanje su prestali. Dosežući područje prostorne neograničenosti, opažanje oblika (materije) je prestalo. Postižući područje neograničene svesti, opažanje područja neograničenog prostora je prestalo. Dosežući područje ničega, opažanje područja neograničene svesti je prestalo. Dosežući područje ni-opažanja-ni-neopažanja, opažanje područja ničega je prestalo. Postigavši prestanak opažanja i osećanja, opažanje i osećanja su nestali. U monahu slobodnom od nečistoće pohlepa, mržnja i zabluda su utihnuli.


16. Govor Anandi  II

U ovoj sutti sam Buda postavlja poštovanom Anandi ista ona pitanja kao i u prethodnoj sutti i odgovara na njih na isti način.


17-18. Mnogobroni monasi

U ovim suttama ponavljaju se ista pitanja i odgovori iz SN XXXVI:15, samo što su slušaoci sada "mnoštvo monaha".


19. Drvodelja sa pet alata [17] (Preveo Čedomil Veljačić)

Jednom je drvodelja sa pet alata otišao da poseti poštovanog Udajia. Pozdravivši ga s poštovanjem, sede on sa strane. Sedeći tako, upita on poštovanog Udajia:

— Koliko vrsta osećanja ima, poštovani Udaji, prema onome kako podučava Blaženi?

— Tri su vrste osaćanja, drvodeljo, prema učenju Blaženog: ugodno, neugodno i ni-ugodno-ni-neugodno. To su tri vrste osećanja prema učenju Blaženog.

Posle tih reči, drvodelja sa pet alata reče: — Nema tri vrste osećanja, poštovani Udaji, prema učenju Blaženog. Postoje dve vrste osećanja o kojima je govorio Blaženi: prijatna i neprijatna osećanja. Za neutralan osećaj je Blaženi govorio da pripada stanju uzvišene sreće.

Ali poštovani Udaji odogovori: — Blaženi nije podučavao da postoje dve vrste osećanja, već tri: prijatna, neprijatna i neutralna osećanja.

(Ovakva razmena stavova ponovila se po drugi i treći put,) ali niti je drvodelja sa pet alata bio u stanju da ubedi poštovanog Udajia, niti je poštovani Udaji mogao da ubedi drvodelju sa pet alata. No, desilo se da je poštovani Ananda čuo ovaj razgovor i on otide do Blaženog da se raspita. Pozdravivši Blaženog s poštovanjem, sede on sa strane. Sedeći tako, ponovi on čitav razgovor koji se vodio između poštovanog Udajia i drvodelje sa pet alata.

A Blaženi reče:

— Ananda, Udajijev način izlaganja, sa kojim se drvodelja sa pet alata nije saglasio, ispravan je, zaista. Ali i način izlaganja drvodelje sa pet alata, sa kojim se nije saglasio Udaji, ispravan je. Jednim načinom izlaganja govorio sam o dve vrste osećanja, a drugim načinom izlaganja govorio sam o tri, o šest, o osamnaest, o trideset šest i o sto osam vrsta osećanja. [18] Tako sam izložio Dhammu na različite načine.

U pogledu Dhamme koju sam tako izložio na različite načine, ako ima onih koji ne mogu da se slože, da se saglase i da prihvate ono što je ispravno rečeno i ispravno izgovoreno, može se očekivati da se posvađaju, da se zapetljaju u raspravu i objašnjavanje, povređujući jedan drugog oštrim rečima.

U pogledu Dhamme koju sam tako izložio na različite načine, ako ima onih koji mogu da se slože, da se saglase i da prihvate ono što je ispravno rečeno i ispravno izgovoreno, može se očekivati da oni žive u prijateljstvu i slozi, bez razdora, kao mleko (što se lako meša) sa vodom, gledajući jedan na drugog prijateljskim očima.

Pet je struna čulne želje. Kojih pet? Oblici dostupni oku za kojima neko žudi, priželjkuje ih, priklanja i prijanja uz njih, sputan čulnom željom i razdiran požudom. Zvuci dostupni uhu… mirisi dostupni nosu… ukusi dostupni jeziku… dodiri dostupni telu, za kojima neko žudi, priželjkuje ih, priklanja i prijanja uz njih, sputan čulnom željom i razdiran požudom. To je pet struna čulne želje. Zadovoljstvo i užitak koji zavise od tih pet struna čulne želje, to se naziva čulnim zadovoljstvom.

I ako bi sada neko rekao: 'Ovo je najviše zadovoljstvo i užitak koji se može doživeti', ja to ne bih potvrdio. A zašto? Zato što postoji druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i još je uzvišenija. A koje je to zadovoljstvo? Ovde, sasvim napustivši čulne želje, napustivši štetna stanja uma, monah dostiže i boravi u prvom meditativnom zadubljenju (jhana), koje je praćeno zamišljanjem i razmišljanjem, i ispunjava ga užitak i zadovoljstvo rođeni iz osamljenosti. To je prva vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to (čulno) zadovoljstvo i uzvišenije je.

Ako bi neko rekao: 'Ovo je najviše zadovoljstvo koje se može doživeti', ja to ne bih potvrdio. A zašto? Zato što postoji druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i još je uzvišenija. A koje je to zadovoljstvo? Ovde, stišavanjem zamišljanja i razmišljanja… monah dostiže i boravi u drugom meditativnom zadubljenju… u području beskonačnog prostora… beskonačne svesti… ništavila… ni-opažanja-ni-neopažanja.

Ako bi neko rekao: 'Ovo je najviše zadovoljstvo koje se može doživeti', ja to ne bih potvrdio. A zašto? Zato što postoji druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i još je uzvišenija. A koje je to zadovoljstvo? Ovde, potpunim nadilaženjem područja ni-opažanja-ni-neopažanja monah dostiže i boravi u stanju prestanka opažanja i osećanja. Ovo je druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i još je uzvišenije. [19]

Može se dogoditi, Ananda, da askete iz neke druge sekte kažu ovako: "Osamljenik Gotama govori o prestanku opažanja i osećanja i opisuje to kao zadovoljstvo. Kakvo je (zadovoljstvo) i kako je to moguće?"

Onima koji tako kažu trebalo bi ovako odgovoriti: "Blaženi opisuje kao zadovoljstvo ne samo osećaj zadovoljstva. Tathagata pak opisuje kao zadovoljstvo sva stanja kada i gde se ono postigne."

Beleške

[17] Ovaj govor identičan je sa MN 59 (Bahuvedaniya sutta — Mnogo vrsta osećanja). [Natrag]

[18] Videti SN XXXVI:22 [Natrag]

[19Komentar: "Od ćetvrtog zadubljenja nadalje, ni-prijatno-ni-neprijatno osećanje (postoji u tim meditativnim stanjima). Ali to neutralno osećanje se, takođe, naziva 'zadovoljstvom' (sukha), pošto je to stanje spokojstva i uzvišenosti. Ono što se javlja putem pet struna čulne želje i putem osam meditativnih postignuća zove se 'zadovoljstvo koje se oseća' (vedayita-sukha). Stanje prestanka percepcije i osećaja jeste 'zadovoljstvo, koje se ne oseća' (avedayita-sukha). Otuda, bilo da je reč o zadovoljstvu koje se oseća ili ne, oboje su svakako 'zadovoljstvo', u smislu da se radi o stanjima bez bola (niddukkhabhava-sankhatena sukhena)."

U AN IX:34 poštovani Sariputa uzvikuje: "Nibbana je sreća, Nibbana je sreća, zaista!" Onda monah Udaji upita: "Kako može postojati sreća kada nema osećanja?" poštovani Sariputa je odgovorio: "Upravo to jeste sreća, prijatelju, da nema osećanja." Nastavak te sutte može se uporediti sa ovim tekstom. O nibbani kao sreći govori se i u AN VI:100. [Natrag]


20. Govor monasima

Ovaj tekst, upućen izvesnim monasima, ponavlja glavne delove prethodne sutte, bez uvodnog dela.


21. Govor Sivaki

Jednom je Blaženi boravio u Rađagahi, u manastiru u Bambusovom gaju, kraj mesta gde se hrane veverice. Tu jedan asketa lutalica po imenu Molija Sivaka srete Blaženoga i nakon što razmeniše pozdrave i prijateljske reči, sede on sa strane. Tako sedeći, prozbori:

"Ima, poštovani Gotamo, nekih asketa i brahmana koji imaju ovakvo učenje i gledište: 'Šta god da osoba doživi, bilo zadovoljstvo, bol ili ni-bol-ni-zadovoljstvo, sve je to prouzrokovano prethodnim delima.' Šta poštovani Gotama kaže o tome?"

"Prouzrokovana (poremećajima u stvaranju) žuči nastaju, Sivaka, određene vrste osećanja. Da se ovo događa možemo se i sami uveriti; takođe to je i u svetu prihvaćeno kao istina. Prozrokovana (poremećajima u stvaranju) sluzi…gasova..(sve troje) zajedno… promenama klime… nepromišljenim ponašanjem … usled povreda… kao rezultat kamme — (kroz sve ovo), Sivaka, nastaju određene vrste osećanja. Da se ovo događa možemo se i sami uveriti; takođe to je i u svetu prihvaćeno kao istina.

Kada askete i brahmani imaju takvo učenje i gledište da 'šta god da osoba doživi, bilo zadovoljstvo, bol ili ni-bol-ni-zadovoljstvo, sve je to prouzrokovano prethodnom akcijom', tada oni idu iza onoga što su sami saznali i što je prihvaćeno kao istina u svetu. Zato ja kažem da su ove askete i brahmani pogrešili."

Kada je ovo izrečeno Molija Sivaka, lutajući asketa, reče: "Odlično, poštovani Gotamo, to je svakako odlično!… Neka me poštovani Gotama primi kao nezaređanog sledbenika koji od danas uzima utočište u njemu sve dok život traje."


22. Sto osam osećanja (Preveo Branislav Kovačević)

"Pokazaću vam, o monasi, izlaganje o Dhammi po kojem postoji sto osam osećanja. Zato me poslušajte.

Na jedan način, o monasi, govorio sam vam o dve vrste osećanja, a na drugi o tri, pet, šest, osamnaest, trideset šest i sto osam osećanja.

Koja su to dva osećanja? Telesna i mentalna osećanja.

Koja su to tri osećanja? Prijatno, bolno i ni-prijatno-ni-bolno osećanje.

Kojih su to pet osećanja? Stanje zadovoljstva, bola, radosti, žalosti i spokojstva.

Kojih su to šest osećanja? Osećanja rođena zahvaljujući utiscima primljenim kroz čula: oko, uho, nos, jezik, telo i um.

Kojih su to osamnaest osećanja? To je (gornjih) šest osećanja kroz koja prilazimo (predmetima) sa radošću, zatim šest prilaza sa žalošću i šest prilaza sa spokojstvom.

Kojih su to trideset šest osećanja? To je šest osećanja radosti zasnovanih na domaćinskom životu i šest zasnovanih na monaškom životu; šest osećanja žalosti zasnovanih na domaćinskom životu i šest zasnovanih na monaškom životu; šest osećanja spokojstva zasnovanih na domaćinskom životu i šest zasnovanih na monaškom životu.

Kojih su to sto osam osećanja? To je (gornjih) trideset šest osećanja u odnosu na prošlost, zatim trideset šest osećanja u odnosu na budućnost i trideset šest osećanja u odnosu na sadašnjost.

To su, o monasi, sto osam osećanja i to je izlaganje o Dhammi po kojem postoji sto osam osećanja."


23. Bhikkhu sutta (SN XXXVI:23) — Govor monasima.
24. Pubbe sutta (SN XXXVI:24) — Znanje o prošlosti.
25. Ñana sutta (SN XXXVI:25) — Znanje.
26. Sambahulabhikkhu sutta (SN XXXVI:26) — Govor Sambahuli
27. Samanabrahmana sutta (SN XXXVI:27) — Kontemplativci i bramani (1)
28. Samanabrahmana sutta (SN XXXVI:28) — Kontemplativci i bramani (2)
29. Samanabrahmana sutta (SN XXXVI:29) — Kontemplativci i bramani (3)

Ove sutte ponavljaju paragrafe 3-4 iz SN XXXVI:15; jedino se sagovornici menjaju.


30. Pročišćen od osećanja

Ova sutta sadrži jedino nabrajanje tri vrste osećanja – prijatna, bolna i ni-prijatna-ni-bolna.


31. Duhovno (preveo Branislav Kovačević)

Postoji, monasi, svetovna radost (piti), postoji duhovna radost i postoji još veća duhovna radost. Postoji svetovna sreća (sukha), postoji duhovna sreća i postoji još veća duhovna sreća. Postoji svetovna ravnodušnost, postoji duhovna ravnodušnost i postoji još veća duhovna ravnodušnost. Postoji svetovna sloboda, postoji duhovna sloboda i postoji još veća duhovna sloboda.

A šta je to, monasi, svetovna radost? Pet je struna čulne želje: oblici koje raspoznaje oko i za kojima se javlja želja i žudnja, koji se čine prikladni i poželjni, vezani za čulnu želju i podsticaj za pohlepu. Zvuci koje raspoznaje uho… mirisi koje raspoznaje nos… ukusi koje raspoznaje jezik… dodiri koje raspoznaje telo i za kojima se javlja želja i žudnja, koji se čine prikladni i poželjni, vezani za čulnu želju i podsticaj za pohlepu. Radost koja se javlja u zavisnosti od ovih pet struna čulne želje naziva se "svetovnom radoću".

A šta je to duhovna radost? Sasvim daleko od čulnih želja, daleko od štetnih stanja uma, monah dostiže i boravi u prvom meditativnom zadubljenju (jhana), koje je praćeno zamišljanjem i razmišljanjem i sadrži radost rođenu iz osame. Sa stišavanjem zamišljanja i razmišljanja dostiže on i boravi u drugom meditativnom zadubljenju praćenim unutrašnjim pouzdanjem i sabranošću uma, bez zamišljanja i razmišljanja, i sadrži radost i sreću rođene iz koncentracije. To se naziva "duhovnom radošću".

A šta je još veća duhovna radost? Kada monah ispravnog ponašanja pogleda svoj um, oslobođen pohlepe, oslobođen mržnje, oslobođen neznanja, tada se javlja radost. I ona se naziva "još većom duhovnom radoću".

A šta je to, monasi, svetovna sreća? Pet je struna čulne želje: oblici koje raspoznaje oko i za kojima se javlja želja i žudnja, koji se čine prikladni i poželjni, vezani za čulnu želju i podsticaj za pohlepu. Zvuci koje raspoznaje uho… mirisi koje raspoznaje nos… ukusi koje raspoznaje jezik… dodiri koje raspoznaje telo i za kojima se javlja želja i žudnja, koji se čine prikladni i poželjni, vezani za čulnu želju i podsticaj za pohlepu. Sreća koja se javlja u zavisnosti od ovih pet struna čulne želje naziva se "svetovnom srećom".

A šta je to duhovna sreća? Sasvim daleko od čulnih želja, daleko od štetnih stanja uma, monah dostiže u boravi u prvom meditativnom zadubljenju… Sa stišavanjem zamišljanja i razmišljanja dostiže on i boravi u drugom meditativnom zadubljenju… Sa smirivanjem i radosti, boravi on u ravnodušnosti, sabran i potpuno svestan on oseća sreću u sebi, te dostiže i boravi u trećem meditativnom zadubljenju, za koje plemeniti kažu: "Ko je ravnodušan i paljiv, živi zadovoljno". To se naziva "duhovnom srećom".

A šta je još veća duhovna sreća? Kada monah ispravnog ponašanja pogleda svoj um, oslobođen pohlepe, oslobođen mržnje, oslobođen neznanja, tada se javlja radost. I ona se naziva "još većom duhovnom srećom".

A šta je, monasi, svetovna ravnodušnost? Pet je struna čulne želje: oblici koje raspoznaje oko… dodiri koje raspoznaje telo i za kojima se javlja želja i žudnja, koji se čine prikladni i poželjni, vezani za čulnu želju i podsticaj za pohlepu. Ravnodušnost koja se javlja u odnosu na ovih pet struna čulne želje naziva se "svetovnom ravnodušnoću".

A šta je to duhovna ravnodušnost? Sasvim daleko od zadovoljstva i bola, a pošto su u njemu iščezli radost i žalost, monah doseže i boravi u ćetvrtom meditativnom zadubljenju, koje karakteriše ni-bol-ni-zadovoljstvo i koje poseduje čistotu sabranosti zahvaljujući ravnodušnosti. I to se naziva "duhovnom ravnodušnoću".

A šta je još veća duhovna ravnodušnost? Kada monah ispravnog ponašanja pogleda svoj um, oslobođen pohlepe, oslobođen mržnje, oslobođen neznanja, tada se javlja ravnodušnost. I ona se naziva "još većom duhovnom ravnodušnošću".

A šta je, monasi, svetovna sloboda? Sloboda povezana sa materijalnim. A šta je duhovna sloboda? Sloboda povezana sa nematerijalnim. A šta je još veća duhovna sloboda? Kada monah ispravnog ponašanja pogleda svoj um, oslobođen pohlepe, oslobođen mržnje, oslobođen neznanja, tada se javlja sloboda."


Različiti tekstovi
korisni u kontemplaciji nad osećanjima

Osećanja su kao mehuri.
Khandha samyutta, 95

Sve stvari se oslanjaju na osećanja.
Anguttara nikāya, IX:19

"Sva osećanja — bilo prošla, buduća ili sadašnja, bilo u nama ili u drugima, bilo sirova ili plemenita, niska ili uzvišena, daleka ili bliska — treba posmatrati sa ovakvim ispravnim razumevanjem: "Ovo nije moje, ovo nisam ja, ovo nije moje sopstvo."
Anatta-lakkhana sutta, Samyutta nikāya, XXII, 59.

Prijatno osećanje je prijatno dok je prisutno; bolno je kada se menja.
Bolno osećanje je bolno dok je prisutno; prijatno je kada se menja.
Ni-bolno-ni-prijatno osećanje je ugodno ukoliko ga razumemo; ono je bolno ukoliko ne postoji razumevanje.
44; Ćula-vedalla

Dobro podučen učenik… ne smatra da je osećanje sopstvo, niti da je sopstvo vlasnik osećanja, niti smatra osećanje kao uključeno u sopstvo, niti sopstvo kao uključeno u osećanje.

O tako dobro podučenom učeniku može se reći da je on nesputan ropstvom osećanja, nesputan ropstvom bilo unutrašnjim bilo spoljašnjim. On je video obalu, on je video drugu stranu, i on je potpuno slobodan od patnje — ovome ja podučavam.
Khandha samyutta 117

Rečeno je da bi trebalo poznavati osećanja, njihovo uslovljeno poreklo, njihovu raznolikost, njihove posledice, njihovo prestanak i put ka njihovom prestanku. Zato je ovo rečeno?

Šta su osećanja? Ovo troje: prijatnost, bol, i ni-prijatnost-ni-bol.

Šta je uslovljeno poreklo ovih osećanja? Čulni utisak je uslovljeno poreklo ovih osećanja.

Šta je raznolikost osećanja? Postoje prijatna osećanja, svetovna i duhovna; postoje bolna osećanja, svetovna i duhovna; i postoje neutralna osećanja, svetovna i duhovna.

Šta je posledica osećanja? To je ličnosna egzistencija (attabhava) zasnovana na ovome ili onome (osećanju), pohvalnog ili rđavog karaktera koji onaj što oseća prouzrokuje.

Šta je prestanak osećanja? To je prestanak čulnog utiska to je i prestanak osećanja.

Plemeniti osmostruki put je put koji vodi ka prestanku osećanja: ispravno razumevanje, ispravna misao, ispravan govor, ispravna akcija, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.

Ukoliko plemeniti učenik poznaje na ovaj način osećanja, njihovo uslovljeno poreklo, njihovu raznolikost, njihove posledice, njihov prestanak i put koji vodi ka prestanku, on će spoznati ovaj pronicljivi svetački život, to jest prestanak osećanja.
Nikaye, Šestice, 63

Na osnovu čega je rečeno da su četiri plemenite istine ona Dhamma koju sam podučavao, koja je neosporna, neizbleđujuća, besprekorna i besprigovorna od strane inteligentnih asketa i brahmana?

Zasnovano na šest elemenata [20] postoji spuštanje u matericu. Kada se desi takvo spuštanje u matericu, nastaće um-i-telo (nama-rupa). Um i telo uzrokuju šestostruku osnovu čula. Šestostruka čulna osnova uzrokuje čulni utisak. Čulni utisak uzrokuje osećanje. Ovo je za onoga ko oseća [21] da sam ja podučavao: "Ovo je patnja", "Ovo je poreklo patnje", "Ovo je prestanak patnje", "Ovo je put koji vodi ka prestanku patnje"

"Sestre, pretpostavite da postoji lampa koja je upaljena: tu je ulje, tu fitilj, tu je plamen, tu je sjaj, sve prolazno i podložno promeni. Sada, da li bi iko govorio ispravno kada bi rekao: "Dok je ova lampa upaljena, ulje, fitilj i plamen su prolazni i podložni promeni, ali njen sjaj je stalan, trajan, večan i ne podložan promeni?" — " Svakako da ne, poštovani gospodine," "Zašto ne?" — "Zato što, poštovani gospodine, dok lampa gori, ulje je nestalno i podložno promeni, kao što su to i fitilj, plamen i sjaj."

"Na isti način, sestre, da li bi iko govorio ispravno kada bi rekao: "Ovih šest (organa) utemeljenih u nama su nepostojani, ali ono što, zasnovano na njima, ja osećam kao prijatno ili bolno ili ni-prijatno-ni-bolno, jeste stalno, trajno, večno i nepodložno promeni. — "Svakako da ne, poštovani gospodine." "Zašto ne?" — "Zato što, poštovani gospodine, svaka vrsta osećanja se razvija zavisno od odgovarajućih uslova i sa prestankom odgovarajućih uslova prestaju i odgovarajuća osećanja.'

"Dobro rečeno, sestre, dobro rečeno! Kada plemenita učenica ovo opaža, ona to vidi sa ispravnim razumevanjem, kao što to zaista i jeste."
Iz Mađđhima nikāye, 146; Nandakin govor

Prijatna osećanja su prolazna, uslovljena, zavisno nastala, imaju prirodu propadanja, nestajanja, iščezavanja i prestajanja. Bolna osećanja kao i neutralna takođe, su nestalna, uzrokovana, zavisno nastala, imaju prirodu propadanja, nestajanja, iščezavanja i prestajanja.

Kada dobro podučeni učenik ovo opaža, on postaje neuzbuđen prijatnim osećanjima, neuzbuđen bolnim osećanjima i neuzbuđen neutralnim osećanjima. Budući neuzbuđen, njegova žudnja iščezava, a sa iščezavanjem žudnje on je oslobođen. Pošto je osobođen, u njemu se javlja znanje da je on oslobođen. On tada zna: "Rođenje je iscrpljeno, svetački život je iživljen, urađeno je ono što se trebalo uraditi, nema više povratka.

Monah čiji je um ovako oslobođen, ne slaže se niti spori sa bilo kim; on koristi jezik uobičajen u svetu, ali bez zabluda o njemu.
Iz Mađđhima nikāye 74, Dighanakha

Aforizmi iz komentarske literature

Znati, kakvo zaista jeste, poreklo, (prekid i put ka prekidu) osećanja, itd. vodi oslobođenju prianjanja, zato što sudeluje u putu.

Nedostatak punog pronicanja u poreklo, itd., osećanja vodi ka zatvaranju u zatvor samsare, zato što je (takvo neznanje) uslov za tvorevine kamme (sankhara).

Neznanje koje sakriva pravu prirodu osećanja, vodi ka uživanju u osećanjima.

Ali razumevanje osećanja onakvim kakva ona zaista jesu, vodi ka pronicanju u osećanja i neuzbuđenost njima.

Nerazumevanjem opasnosti i nesreće (adinava) u osećanjima, žudnja za osećanjima će se razviti; to se dešava zato što se razmatra samo ono što je prijatno u osećanjima (assada).

Kada postoji želja za onim što se osetilo, vijugaće se u zagrljaju misli o sebi i sopstvenom vlasništvu, u zagrljaju misli o večnosti i tako dalje. Ovo je određeno blizinom razloga za to, pošto vezivanje (za verovanje u sopstvo i gledišta) je uslovljeno željom.

Za one koji objavljuju učenja o večnosti, itd. ili osećaju (njima) odgovarajuće emocije, čulni utisak je uzrok (hetu). Ovo se javlja zato što se (posedovanje takvih ideja ili emocija) ne može javiti bez susreta sa čulnim organom, objektom i svešću (koji sačinjavaju čulni utisak).
Iz podkomentara Brahmajala sutte (pakarana-naya).

Beleške

[20] To su elementi zemlje, vode, vatre, vetra, prostora i svesti. Vidi Mađhima nikaya 140. [Natrag]

[21] Komentar ovo dodeljuje onome ko razume osećanja i navodi početak kontemplacije osećanja iz Satipatthana sutte — Drugačije, "onaj koji oseća" može da se odnosi i na sva bića koja osećaju patnju i traže oslobođenje od nje. [Natrag]