Theravāda budističko društvo

Prepreke

Download PDF

Pet mentalnih prepreka i njihovo uklanjanje

Izabrani tekstovi iz pali kanona i komentari


Sakupio i priredio:

Ñāṇaponika Thera


Preveo Rastislav Kobac
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


II PREPREKE

Kao što, monasi, ovo telo preživljava hranjenjem, preživljava zaviseći od hranjenja, ne preživljava bez hranjenja – na isti način, monasi, pet prepreka opstaje hranjenjem, zavisi od hranjenja, ne preživljava bez hranjenja. (SN XLVI:2)

1. Čulna želja

Hranjenje požude

Postoje prelepi predmeti; često im se posvećuje preterana pažnja – ovo je hrana za nastajanje požude koja još nije nastala i hrana za povećanje i snaženje požude koja je već nastala. (SN XLVI:51)

Izgladnjivanje požude

Postoje neprijatni predmeti (korišteni za meditaciju); često im se posvećuje odmerena pažnja – ovo je sprečavanje nastajanja požude koja još nije nastala, i sprečavanje uvećanja i snaženja požude koja je već nastala. (SN XLVI:51)

Šest stvari vodi ka napuštanju čulne želje:

1. Učenje kako da se meditira nad neprijatnim objektima

2. Predanost meditaciji nad neprijatnim

3. Stražarenje na vratima čula

4. Umerenost u jelu

5. Prijateljstvo sa mudrima

6. Razgovor o korisnom

Komentar Satipatthana sutte

1. Učenje kako da se meditira nad neprijatnim objektima

2. Predanost meditaciji nad neprijatnim objektima

  1. Neprijatni objekti

    U onome ko je posvećen meditaciji nad neprijatnim objektima odbojnost prema privlačnim objektima je čvrsto utvrđena. Ovo je posledica. (AN V:36)

    Pod “neprijatnim objektima” se, ovde, podrazumeva meditiranje [1] na groblju, kao što je opisano u Satipatthana sutti i objašnjeno u Visuddhimaggi; ali se ovo odnosi i na odbojne aspekte objekata čula uopšte.

  2. Odvratnost tela

    Tako, monasi, monah razmišlja upravo o ovom telu, ograničenom kožom i punom različitih prljavština od tabana naviše i od vrha glave naniže: “U ovom telu su: dlake glave, dlake tela, nokti, zubi, koža, meso, mišići, kosti, koštana srž, bubrezi, srce, jetra, rebra, slezina, pluća, creva, stomak, izmet, žuč, gnoj, krv, znoj, salo, suze, limfa, pljuvačka, sluz, tečnost u zglobovima, mokraća (i mozak u lobanji).” (MN 10)

    Od kostiju i tetiva ispleteno,
    mesom i tkivom oblepljeno,
    i kožom pokriveno, ovo telose
    ne otkriva kakvo je stvarno…
    Budala misli da je prelepo,
    Neznanje njegovo ga je zavaralo…

    Sutta nipata, v.194, 199

  3. Različite kontemplacije

Objekti čula daju malo užitka, ali mnogo bola i mnogo očaja; opasnost u njima prevladava. (MN 14)

Neprijatnost savladava neobazrivog čoveka pričinjavajući mu se kao prijatnost, neugodnost ga obuzima pod maskom ugodnosti, a bolno pod maskom užitka. (Udana, II:8)

3. Stražarenje na vratima čula

Kako se stražari na vratima čula? Tako što se, monah, videvši oblik, ne vezuje za njegovu (varljivu) spoljašnjost u celini, niti u detaljima. Ukoliko mu je čulo vida bez kontrole, čežnja, tuga i druga rđava stanja će uploviti u njega. Zato on vežba da ga kontroliše, motri nad čulom vida, prihvata se njegove kontrole. Čuvši zvuk… miris… okusivši ukus … osetivši dodir … prepoznavši neki objekat uma, on se ne vezuje za njegovu (varljivu) spoljašnjost u celini… On se prihvata njegove kontrole. (SN XXXV:120)

Postoje oblici vidljivi okom, koji su poželjni, ljupki, prijatni, dopadljivi, povezani sa žudnjom, izazivaju želju. Ukoliko monah nije njima zaslepljen, nije vezan za njih, ne raduje im se, tada se u onome ko nije zaslepljen njima, nije vezan za njih i ne raduje im se, uživanje (u ovim oblicima) prekida; ako uživanja nema, nema ni vezanosti. Postoje zvuci dostupni uhu… objekti uma dostupni umu… ukoliko uživanja nema, nema ni vezanosti. (SN XXXV:63)

4. Umerenost u jelu

Kako je on umeren u jelu? Tako što monah uzima svoju hranu nakon razboritog razmatranja: ne radi uživanja, gordosti ili ulepšavanja tela ili njegovog ukrašavanja (mišićima); nego jedino u cilju održavanja i potpomaganja ovog tela, izbegavanja oštećivanja i kao potporu svetačkom življenju, razmišljajući: “Ovako ću uništiti staro bolno osećanje i neću dopustiti novom da se razvije. Imaću dug život, besprekoran i blagosloven. (MN 2; MN 39)

5. Prijateljstvo s mudrima

Ovde je naglasak posebno na takvim prijateljima koji imaju iskustvo i mogu biti uzor i pomoć u prevazilaženju čulne želje, posebno u meditaciji o neprijatnom. Takođe se ovo odnosi i na plemenito prijateljstvo opšte. Isto ovo dvostruko objašnjenje, uz odgovarajuće izmene, važi i za druge prepreke.

Celokupni svetački život, Ananda, jeste plemenito prijateljstvo, plemenito drugarstvo, plemenito savezništvo. Za onog monaha, Ananda, koji ima plemenitog prijatelja, plemenitog druga, plemenitog saveznika, može se očekivati da će negovati i praktikovati plemeniti osmostruki put. (SN XLV:2)

6. Razgovor o korisnom

Ovde je naglasak, konkretno, na razgovaranju o prevazilaženju čulne želje, posebno o meditaciji nad neprijatnim. Takođe se ovo tiče i svakog razgovora koji je koristan za naše napredovanje putem. Uz odgovarajuće izmene, ovo objašnjenje važi i za druge prepreke.

Ukoliko je karakter monaha sklon pričanju, on (bi trebalo da zapamti sledeće): “Razgovor koji je nizak, grub, neplemenit, nekoristan, koji ne vodi udaljavanji, niti oslobađanju od strasti, ne vodi utrnuću, niti spokojstvu, niti višem znanju, niti prosvetljenju, niti nibbani, konkretno, razgovor o kraljevima, o razbojnicima i ministrima, o armijama, opasnostima i ratu, o hrani i piću, odeći, ležajevima, vencima, mirisima, rođacima, kolima, selima, varošima, gradovima i provincijama, o ženama i vinu, o glasinama, o precima, raznim sitnicama, pričama o nastanku sveta i okeana, pričama o onome što se desilo i što se nije desilo – u takvim i sličnim razgovorima ja neću učestvovati.” U njemu oko ovoga nema nikakvog kolebanja.

Ali razgovor o isposničkom životu, razgovor koristan za oslobađanje uma, razgovor koji je koristan za potpunu nevezanost, za slobodu od strasti, utrnuće, spokojstvo, više znanje, prosvetljenje i nibbanu, konkretno, razgovor o umerenom životu, smirenosti, samoći, izdvojenosti iz društva, ohrabrivanju, razgovor o vrlini, koncentraciji, mudrosti, oslobođenju, o uvidu i znanju koje donosi uvid – u takvim i sličnim razgovorima ću učestvovati.” U njemu oko ovoga nema nikakvog kolebanja. (MN 122)

Sledeće stvari su, takođe, korisne u obuzdavanju čulne želje:

Usredsređenost uma, kao jedan od faktora zadubljenja (jhananga);

Sabranost pažnje, kao jedna od duhovnih sposobnosti (indriya);

Sabranost pažnje, kao jedan od faktora prosvetljenja (bojjhanga).

1. Poređenje

Ukoliko je voda u loncu pomešana sa crvenom, žutom, plavom ili narandžastom bojom, čovek sa normalnom sposobnošćui vida, gledajući u lonac, ne može da prepozna i vidi sopstveni lik. Na isti način, kada je nečiji um opsednut čulnom željom, preplavljen čulnom željom, tada on ne može pravilno da uoči izlaz iz čulne želje koja je nastala; tada on pravilno ne razume i ne vidi sopstveno dobro, niti dobro drugih, niti dobro i svoje i drugih; takođe, pouke davno zapamćene mu ne dolaze u svest, da se i ne spominju oni koje i nisu zapamćene. (SN XLVI:55)

2. Ljutnja

A. Hranjenje ljutnje

Postoje objekti koji izazivaju odbojnost; često im se posvećuje preterana pažnja – ovo je hrana za nastajanje ljutnje koja još nije nastala i hrana za povećanje i snaženje ljutnje koja je već nastala. (SN XLVI:51)

B. Izgladnjivanje ljutnje

Postoji oslobođenje srca ljubavlju; često mu se posvećuje odmerena pažnja – ovo je sprečavanje nastajanja ljutnje koja još nije nastala, i sprečavanje uvećanja i snaženja ljutnje koja je već nastala. (SN XLVI:51)

Razvijajte meditaciju ljubavi! Razvijanjem meditacije ljubavi, ljutnja nestaje. Razvijajte meditaciju saosećanja! Razvijanjem meditacije saosećanja, okrutnost nestaje. Razvijajte meditaciju radosti nad srećom svojom i srećom drugih! Razvojem meditacije radosti, neraspoloženje nestaje. Razvijajte meditaciju spokojstva! Razvijanjem meditacije spokojstva, bes nestaje. (MN 62)

Šest stvari pomaže u savladavanju ljutnje:

1. Znanje kako da se meditira o ljubavi;
2. Predanost meditaciji ljubavi;
3. Razumevanje da je svako gospodar i naslednik svojih dela (kamma);
4. Često razmišljanje o tome (na sledeći način):

Ovako bi trebalo razmišljati: “Ljut si na nekoga, šta možeš da mu učiniš? Možeš li uništiti njegovu vrlinu i njegove druge dobre osobine? Zar nisi dospeo u sadašnje stanje zahvaljujući sopstvenim delima, i neće li i ubuduće tako biti? Ljutnja spram drugog isto je kao i kada neko želi da udari drugoga, pa se maši za vreli kamen ili užareno gvožđe ili za izmet. Na isti način, ukoliko je druga osoba ljuta na tebe, šta može da ti učini? Može li uništiti tvoju vrlinu i tvoje dobre osobine? I ona je dospela u svoje sadašnje stanje zahvaljujući sopstvenim delima i tako će biti i ubuduće. Kao i neprimljen poklon ili kao šaka prljavštine bačena nasuprot vetru, njegova ljutnja će mu se vratiti pravo u lice.

5. Prijateljstvo s mudrima;
6. Razgovor o korisnom

Komentar Satipatthana sutte

Sledeće stvari su takođe od pomoći pri kroćenju ljutnje:

Ushićenje, kao jedan od faktora zadubljenja (jhananga);
Vera, kao jedna od duhovnih sposobnosti (indriya);
Ushićenje i staloženost, kao jedan od faktora prosvetljenja (bojjhanga).

1. Poređenje

Ukoliko se lonac vode greje na vatri, voda kipi i ključa, i čovek sa normalnom sposobnošću vida, gledajući u nju, ne može da prepozna i vidi svoj lik. Na isti način, kada je nečiji um opsednut zlovoljom, preplavljen zlovoljom, tada on ne može pravilno da uoči izlaz iz zlovolje koja je nastala; tada on pravilno ne razume i ne vidi sopstveno dobro, niti dobro drugih, niti dobro i svoje i drugih; takođe, pouke zapamćene pre mnogo vremena mu ne dolaze u svest, da se i ne spominju one koje i nisu zapamćene. (SN XLVI:55)

3. Lenjost i tromost

  1. Hranjenje lenjosti i tromosti

    Tu nastaje mlitavost, klonulost, lenjo protezanje tela, pospanost nakon jela, mentalna usporenost; često im se posvećuje preterana pažnja – ovo je hrana za nastajanje lenjosti-i-tromosti koja još nije nastala i hrana za povećanje i snaženje lenjosti-i-tromosti koja je već nastala. (SN XLVI:51)

  2. Izgladnjivanje lenjosti-i-tromosti

Postoji element pobuđenja nečije energije, element delovanja, element neprekidnog delovanja; često mu se posvećuje odmerena pažnja – ovo je sprečavanje nastajanja lenjosti-i-tromosti koja još nije nastala, i sprečavanje uvećanja i snaženja lenjosti-i-tromosti koja je već nastala. (SN XLVI:51)

Može da ništa ne ostane osim kože i mišića i kostiju; mogu meso i krv da se sasuše u telu! Pre nego što se dostigne ono što se može dostići odvažnom snagom, odvažnom energijom, odvažnim delovanjem – neka moja energija ne utrne!” (MN 70)

Šest stvari je korisno za napuštanje lenjosti-i-tromosti:

1. Znanje da je prejedanje njen uzrok.
2. Menjanje poloћaja tela.
3. Razmiљljanje o percepcepciji svetlosti.
4. Ostajanje na sveћem vazduhu.
5. Prijateljstvo s mudrima.
6. Razgovor o korisnom.

Sledeće dve stvari su, takođe, korisne u nadvladavanju lenjsoti-i-tromosti:

  1. Podsećanje na smrt

    Danas bi napor trebalo uložiti,
    ko zna hoće li možda sutra smrt nastupiti?
    (MN 131)

  2. Uočavanje patnje u nestalnosti

    U monahu koji je navikao da vidi patnju u nestalnosti i koji je često predan ovoj kontemplaciji, učvrstiće se takvo revnosno shvatanje opasnosti od lenjosti, dokolice, klonulosti, nehata i neobazrivosti, baš kao da mu preti ubojica sa izvučenim mačem. (AN VII:46)

4. Saradost. Radost zbog sreće svoje i onih oko nas

Razvijajte meditaciju saradosti! Razvijajući je, mlitavost će nestati. (MN 62)

Usmerena misao o faktorima zadubljenja (jhananga)

Energija duhovnih moći (indriya)

Istraživanje stvarnosti, energija i ushićenje nad faktorima probuđenja (bojjhanga)

Kada je um lenj, nije pogodno vreme za razvijanje sledećih faktora probuđenja: smirenost, koncentracija i ravnodušnost, jer lenj um njima teško da može biti inspirisan. (SN XLVI:53)

  1. Razmišljanje o duhovnom putovanju

    Hodaću putem kojim su Bude, Paccekabuddhe i veliki učenici nestali; ali nehajna osoba tim putem ne može da hodi.“
    (Vism. IV:55)

  2. Razmišljanje o Učiteljevoj veličini

    Maksimalno ulaganje energije propovedao je naš Učitelj, i on je nenadmašiv u svojim poukama i velika nam je pomoć. Iskazujemo mu poštovanje praktikovanjem Dhamme i nikako drugačije. (Ibid.)

  3. Razmišljanje o veličini nasledstva

    Steći ću posed nad Velikim nasledstvom, zvanim Dobra Dhamma. No onaj ko je nehatan ne može postati njen vlasnik." (Ibid.)

  4. Kako podstaći um?

    Kako se podstiče um onda kada um treba podstrek? Ako usled sporosti u primeni mudrosti ili usled nepostizanja sreće spokojstva um postane tup, tada bi ga on trebao pobuditi kroz razmišljanje o osam podstičućih objekata. Tih osam objekata su: rođenje, propadanje, bolest i smrt; patnja u nižim svetovima; patnja prošlosti ukorenjena u krugu postojanja; patnja budućnosti ukorenjena u krugu postojanja; patnja sadašnjosti ukorenjena u potrazi za hranom. (Vism. IV:63)

  5. Kako prevazići pospanost?

Jednom se Uzvišeni ovako obratio Uvaženom Maha-Moggalani: “Da li si pospan, Moggalana? Da li si pospan Moggalana?”

Da, uvaženi gospodine.”

  1. Onda, Moggallano, kakva god otupljujuća misao ti se javila, takvoj misli ne bi trebalo poklanjati pažnju, ne bi joj se trebalo često vraćati. Tada je moguće da, čineći tako, tromost nestane.”

  2. Ali ako, čineći tako, tromost ne nestane, trebalo bi da misliš i promišljaš o Dhammi o kojoj si slušao i učio, i trebalo bi je ponovo preispitati. Tada je moguće da, čineći tako, tromost nestane.”

  3. “Ali ako, čineći tako, tromost ne nestane, trebao bi srcem naučiti Dhammu, o kojoj si slušao i učio, u svoj svojoj potpunosti.Tada je moguće, da čineći tako, učmalost nestane.”

  4. Ali ako, čineći tako, tromost ne nestane, tada bi trebalo da protrljaš svoje uši i dlanovima izmasiraš svoje udove. Tada je moguće da, čineći tako, tromost nestane.”

  5. Ali ako, čineći tako, tromost ne nestane, trebalo bi da ustaneš sa svoga mesta, i nakon umivanja vodom, trebalo bi da pogledaš oko sebe u svim pravcima, kao i gore ka zvezdama na nebu. Tada je moguće da, čineći tako, tromost nestane.”

  6. Ali ako, čineći tako, tromost ne nestane, trebalo bi da čvrsto utvrditi (unutrašnju) percepciju svetla: kako po danu, tako i po noći; kako po noći, tako i po danu. Tako sa umom čistim i neometenim, trebalo bi da razvijaš svesnost koja je puna svetlosti. Tada je moguće da, čineći tako, tromost nestane.”

  7. Ali ako, čineći tako, tromost ne nestane, trebalo bi da, svestan onoga što je napred i nazad, hodaš gore-dole, sa čulima okrenutim ka unutra i sa umom koji se ne usmerava van. Tada je moguće da, čineći tako, tromost nestane.”

  8. Ali ako, čineći tako, tromost ne nestane, mogao bi leći dole na svoju desnu stranu, i zauzeti lavlji položaj, prekrivajući nogu nogom – pažljivo, jasne svesti, držeći u umu misao o ustajanju. A kad se opet probudiš, trebalo bi brzo da ustaneš, s mišlju: “Neću se prepustiti užitku ležanja i počivanja, užitku spavanja!”

Tako bi, Moggalano, trebalo da vežbaš!” (AN VII:58)

  1. Pet opasnosti

Ukoliko, monasi, monah uviđa ovih pet opasnosti, to mu je dovoljno da živi obazrivo, predano, sa srcem rešenim da dostigne nedostignuto, da dosegne nedosegnuto, da shvati neshvaćeno. Kojih su to pet opasnosti?”

  1. Tako, monasi, monah razmišlja ovako: “Sada sam mlad, mladić, mlad po godinama, crnokos, u cvetu mladosti, u prvoj fazi života. Ali doći će vreme kada će ovo telo ščepati starost. A onaj ko je obuzet starošću ne može lako da se udubljuje u učenje Bude; nije mu lako da živi u divljini, u šumi, u džungli ili u usamljenom boravištu. Pre nego što se ova neželjena stanja, tako neugodna i neprijatna, pojave, sakupit ću svoju energiju za dostizanje nedostignutog, za dosezanje nedosegnutog, za shvatanje neshvaćenog, i tako, posedujući ova stanja, živeću srećno čak i u starosti.”

  2. I dalje, monasi, monah razmišlja ovako: “Sada sam slobodan od iznurenosti, slobodan od bolesti, moje probavne sposobnosti rade ujednačeno, moja telesni sklop nije ni previše hladan ni previše vruć, on je urazvnotežen i sposoban za napor. Ali, doći će vreme kada će ovo telo biti obuzeto bolešću. I onaj ko je bolestan nije u stanju da se bez poteškoća udubljuje u Učenje Bude; nije mu lako da živi u divljini, u šumi, u džungli ili u usamljenom boravištu. Pre nego što se ova neželjena stanja, tako neugodna i neprijatna, pojave, sakupit ću svoju energiju za dostizanje nedostignutog, za dosezanje nedosegnutog, za shvatanje neshvaćenog, i tako, posedujući ova stanja, živeću srećno čak i u bolesti.”

  3. I dalje, monasi, monah razmišlja ovako: “Sada je tu izobilje hrane, dobre žetve, lako je dostupan isprošeni obrok, lako je živeti od sakupljene hrane i darova. Ali doći će vreme kada će zavladati glad, loša žetva, biće teško isprositi obrok, biće teško živeti od sakupljene hrane i darova. U oskudici ljudi se sele u naselja gde ima hrane u izobilju, i takva naselja postaju prenaseljena i pretrpana. Ali u naseljima pretrpanima i prenaseljenim ne može se lako udubljivati u Učenje Bude. Pre nego što se ova neželjena stanja, tako neugodna i neprijatna, pojave, sakupit ću svoju energiju za dostizanje nedostignutog, za postizanje nepostignutog, za shvatanje neshvaćenog, i tako, posedujući ova stanja, živet ću srećno čak i u oskudici.”

  4. I dalje, monasi, monah razmišlja ovako: “Sada ljudi žive u skladu i prijateljstvu, u skladnom društvu, kao da teče med i mleko, i gledaju jedni druge sa naklonošću. Ali doći će vreme opasnosti, vreme nemira između plemena kada će ljudi upregnuti svoja kola i odvesti se dalje i kada će se strahom obuzeti pomerati ka mestu sigurnosti, i tada će takva naselja postati prenaseljena i pretrpana. Ali u naseljima pretrpanim i prenaseljenim se ne može lako udubljivati u učenje Bude. Pre nego što se ova neželjena stanja, tako neugodna i neprijatna, pojave, sakupit ću svoju energiju za dostizanje nedostignutog, za dosezanje nedosegnutog, za shvatanje neshvaćenog, i tako, posedujući ova stanja, živeću srećno čak i u vreme opasnosti.”

  5. I dalje, monasi, monah razmišlja ovako: “Sada zajednica monaha živi u slozi i prijateljstvu, bez svađi, živi sretno pod jednim Učenjem. Ali doći će vreme kada će nastati razdor u zajednici. I kada je zajednica u razdoru ne može se lako udubljivati u učenje Bude; nije lako živeti u divljini, u šumi, u džungli ili u usamljenom boravištu. Pre nego što se ova neželjena stanja, tako neugodna i neprijatna, pojave, sakupiću svoju energiju za dostizanje nedostignutog, za dosezanje nedosegnutog, za shvatanje neshvaćenog, i tako, posedujući ova stanja, živet ću srećno čak ako dođe do rascepa u monaško jzajednici.” [2] (AN 5:78)

Ove stari su, takođe, korisne u prevladavanju lenjosti-i-tromosti:

Primenjena misao, kao jedan od faktora zadubljenosti (jhananga);

Energija, kao jedna od duhovnih sposobnosti (indriya);

Istraživanje realnosti,energija i ushićenje, kao faktori prosvetljenja (bojjhanga).

Kada je um lenj, nije pravo vreme za razvijanje sledećih faktora prosvetljenja: spokojstva, koncentracije i staloženosti, zato što lenji um teško može biti pokrenut njima.

Kada je um lenj, pravo je vreme za razvijanje sledećih faktora prosvetljenja: istraživanja realnosti, energije i ushićenja, zato što lenj um može lako biti pokrenut njima. (SN XLVI:53)

  1. Poređenje

Ukoliko je posuda sa vodom prekrivena mahovinom i vodenim biljkama, čovek sa normalnom sposobnošću vida, gledajući u vodu, ne može da prepozna i vidi sopstveni lik. Na isti način, kada je nečiji um opsednut lenjošću i tromošću, preplavljen lenjošću i tromošću, on ne može pravilno da uoči spasenje od lenjosti i tromosti koji su se razvili, tada on ne razume i ne vidi sopstveno dobro, niti dobro drugih, niti dobro i svoje i drugih; takođe, pouke zapamćene pre mnogo vremena mu ne dolaze u svest, da se ne spominju one koje i nisu zapamćene. (SN XLVI:55)

4. Uznemirenost i kajanje

  1. Hranjenje uznemirenosti i kajanja

    Postoji nemir uma; često mu se posvećuje preterana pažnja – ovo je hrana za nastajanje uznemirenosti i kajanja koje još nije nastalo i hrana za povećanje i snaženje uznemirenosti i kajanja koje je već nastalo. (SN XLVI:51)

  2. Izgladnjivanje uznemirenosti i kajanja

    Postoji utihnulost uma; često mu se posvećuje odmerena pažnja – ovo je sprečavanje nastajanja uznemirenosti i kajanja koje još se nije razvilo, i sprečavanje uvećanja i snaženja uznemirenosti i kajanja koje se već javilo. (SN XLVI:51)

    Šest je stvari korisnih za napuštanje uznemirenosti i kajanja:

    1. Poznavanje budističkih spisa (učenja i discipline);

    2. Postavljanje pitanja o njima;

    3. Bliskost sa Vinayom (pravilnik monaške discipline, kao i za sledbenike,
    sa principima moralnog ponašanja );

    4. Povezanost sa zrelima po godinama i iskustvu, koji poseduju dostojanstvo,
    uzdržanost i smirenost;

    5. Prijateljstvo s mudrima.
    6. Razgovor o korisnom.

    Sledeće stvari su, takođe, od pomoći u prevladavanju uznemirenosti i kajanja:

    Ushićenost, kao jedan od faktora zadubljenosti (jhananga);

    Koncentracija, kao jedna od duhovnih sposobnosti (indriya);

    Spokojstvo, koncentracija i ravnodušnost, kao faktori prosvetljenja (bojjhanga).

    Kada je um uznemiren, tada nije pravo vreme za razvijanje sledećih faktora prosvetljenja: istraživanje učenja, energija i ushićenost, zato što uzbuđen um teško da njima može biti smiren.

    Kada je um uznemiren, tada je pravo vreme za razvijanje sledećih faktora prosvetljenja: spokojstva, koncentracije i ravnodušnosti, zato što uznemireni um može lako biti smiren njima. (SN XLVI:53)

  3. Poređenje

Ukoliko se voda u posudi, uskomešana vetrom, pokreće, mreška i talasa, čovek sa normalnom sposobnošću vida ne može da prepozna i vidi sopstveni lik. Na isti način, kada je nečiji um opsednut uznemirenošću i kajanjem, preplavljen uznemirenošću i kajanjem, tada on ne može pravilno da uoči izlaz iz uznemirenosti i kajanja koji su nastali; tada on ne razume i ne vidi sopstveno dobro, niti dobro drugih, niti dobro i svoje i drugih; takođe, pouke davno zapamćene mu ne dolaze u svest, da se i ne spominju one koje i nisu zapamćene.

  1. Sumnja

  1. Hranjenje sumnje

    Postoje stvari koje prouzrokuju sumnju; često im se posvećuje preterana pažnja – ovo je hrana za nastajanje sumnje koja još nije nastala i hrana za povećanje i snaženje sumnje koja je već nastala. (SN XLVI:51)

  2. Izgladnjivanje sumnje

Postoje stvari koje su korisne ili nekorisne, besprekorne ili iskvarene, plemenite ili niske, i (drugi) kontrasti između tame i svetla; često pridavanje pažnje njima – to je sprečavanje nastajanja sumnje koja još nije nastala, i sprečavanje uvećanja i snaženja ljutnje koja je već nastala.

Od šest stvari korisnih za odbacivanje sumnje, prve tri i poslednje dve su identične sa onima datim za uznemirenost i kajanje. Ovo je četvrta:

4. Čvrsto poverenje u Buddhu, Dhammu i Sanghu.

Kao dodatak, sledeće je korisno u pokoravanju Sumnje:

Razmišljanje, kao jedan od faktora zadubljenja (jhananga);

Mudrost, kao jedna od duhovnih sposobnosti (indriya);

Istraživanje realnosti, kao jedan od faktora prosvetljenja (bojjhanga).

  1. Poređenje

Ukoliko lonac sa vodom koja je mutna, uskomešana i prljava stavimo na mračno mesto, tada čovek sa normalnom sposobnošću vida ne može da prepozna i vidi sopstveni lik. Na isti način, kada je nečiji um opsednut sumnjom, preplavljen sumnjom, tada on ne može pravilno da uoči izlaz iz sumnje koja je nastala; tada on ne razume i ne vidi sopstveno dobro, niti dobro drugih, niti dobro i svoje i drugih; takođe, pouke davno zapamćene mu ne dolaze u um, da se i ne spominju one koje i nisu zapamćene. (SN XLVI:55)


Beleške

[1] Misli se na kontemplaciju nad leševima u raznim fazama raspadanja (prim. prev.). [Natrag]

[2] Ovaj govor je jedan od sedam kanonskih tekstova preporučenih od cara Ašoke u drugom bhiaratskom klesanom ediktu: "Uvažena gospodo, ovo su odlomci Zakona: — Strahovi od onoga što se može desiti (anagata-bhayani) … na koje je ukazao poštovani Buda, — o njima, uvažena gospodo, želim da mnogi monasi i monahinje često slušaju i kontempliraju; isto tako bi i laici, bilo muški ili ženski, trebalo da rade (Vincent A. Smith, Asoka. 3rd ed., p. 54) [Natrag]