Theravāda budističko društvo

Priroda karme

Karma u budizmu

Mahasi Sayadaw


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Priroda karme

U delovanju karme postoje povoljne i nepovoljne sile i uslovi koji sprečavaju i podržavaju taj samodelujući zakon. Vreme rođenja (gati), uslovi  (kala) preporađanja ili pokazivanje vezanosti za preporađanje (upadhi) i napor (payoga) deluju kao takve moćne potpore ili prepreke za dozrevanje karme.

Iako mi nismo ni potpune sluge ni apsolutni gospodari karme, evidetno je iz tih ometajućih i podržavajućih faktora da na dozrevanje karme do izvesne mere utiču spoljašnje okolnosti, okruženje, ličnost, individualne težnje i tako dalje.

Ovo učenje o karmi daje utehu, nadu, pouzdanje i moralnu hrabrost svakom budisti. Kada se dogodi neočekivano i on naiđe na teškoće, neuspehe i nesreću, budista shvata da žanje ono što je posejao i da otplaćuje stare dugove. Umesto da postane rezigniran, prepuštajući sve karmi, on ulaže postojan napor da oplevi korov i umesto njega poseje dobro seme, jer budućnost je u njegovim rukama.

Onaj ko veruje u karmu ne prezire čak ni najgore, jer i oni u svakom trenutku imaju svoju šansu da se poprave. Iako će sigurno patiti zbog onoga što su počinili, i oni imaju nadu u postizanje večnog mira. Svojim delima stvorili su sopstveni pakao, i sopstvenim delima isto tako mogu stvoriti sopstveni raj.

Budista koji je potpuno uveren u zakon karme ne moli se drugome da ga spase, već se s poverenjem oslanja na sebe radi sopstvenog oslobađanja. Umesto bilo kakvog predavanja ili pozivanja na neku natprirodnu silu, on se oslanja na sopstvenu snagu volje i bez prestanka radi na dobrobit i sreću svih. Ovo verovanje u karmu daje smisao njegovom  naporu i podstiče njegov entuzijazam, jer ga podučava individualnoj odgovornosti.

Za običnog budistu ispunjenog verom karma služi kao odvraćanje, dok za onoga ko se oslanja više na razum ona služi kao podsticaj da čini dobro. Takav postaje ljubazan, tolerantan i obziran. Jer ovaj zakon karme mu objašnjava problem patnje, ovladavanja takozvanom sudbinom i predestinacijom kakvu pominju druge religije, kao i svakovrsnih nejednakosti među ljudima.