Theravāda budističko društvo

Šta je karma?

Karma u budizmu

Mahasi Sayadaw


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Šta je karma?

Karma je zakon uzročnosti u moralnoj sferi. Teorija karme je osnovno učenje budizma. To učenje je postojalo i pre pojave Bude. Pa ipak, Buda je bio taj koji je formulisao i objasnio ovo učenje u celovitom obliku kakav poznajemo i danas.

Šta je uzrok nejednakosti koja postoji među ljudima?
Zašto neko odrasta u izobilju, obdaren visokim mentalnim, moralnim i fizičkim kvalitetima, a neko drugi u krajnjoj bedi, ophrvan patnjom?
Zašto je jedna osoba čudo od deteta, a druga mentalno zaostala?
Zašto se jedan čovek rodi sa blagim karakterom, a drugi ima sklonosti ka kriminalu?
Zašto neko od malih nogu ima sklonosti ka jezicima, umetnosti, matematici ili muzici?
Zašto se neko rađa slep, gluv ili sa nekom drugom manom?
Zašto je neko blagosloven, a drugi proklet od dana rođenja?

Ta nejednakost među ljudima možda ima neki uzrok ili je potpuno slučajna. Niko razborit neće ove razlike, ovu nejednakost i raznolikost pripisati pukom slučaju.

U ovome svetu nam se ne događa ništa što na ovaj ili onaj način nismo zaslužili. Obično, prosečni ljudi ne mogu da razumeju taj razlog ili razloge. Određeni nevidljivi uzrok ili uzroci vidljivih posledica nije nužno ograničen na sadašnji život, već se može pratiti u bliža ili dalja prethodna rođenja.

Prema budizmu, ove negativnosti ne proizlaze samo iz nasleđa, okoline, prirodnih uzroka, već takođe i iz karme. Drugim rečima, ona je posledica naših proših postupaka, kao i sadašnjih. Mi sami smo odgovorni za sopstvenu sreću i nesreću. Mi stvaramo sopstveni raj. Mi stvaramo sopstveni pakao. Mi smo kovači svoje sudbine.

Zbunjen naizgled neobjašnjivim razlikama među ljudima, mladi tragalac za istinom došao je do Bude i počeo da ga ispituje o tom zamršenom problemu nejednakosti:

"Šta je uzrok, šta je razlog, o gospodine", zapita on, "da među ljudima nailazimo na one koji kratko žive i one koji dugo žive, na zdrave i bolesne, ružne i lepe, bezuticajne i uticajne, siromašne i bogate, niske i visoke po poreklu, neznalice i mudrace?"

Budin odgovor beše sledeći:

"Sva živa bića imaju svoje postupke (karma) kao svoje vlasništvo, svoje nasledstvo, kao uzrok svog rođenja, kao svoj najrođeniji rod i svoje utočište. Karma je ta po kojoj se bića rađaju na dobrom i na lošem mestu."

Zatim je uzrok tih razlika objasnio u skladu sa zakonom uzroka i posledice.

Svakako da se rađamo sa naslednim karakteristikama. U isto vreme posedujemo izvesne urođene sposobnosti, čiji nastanak nauka ne može do kraja da objasni. Svojim roditeljima dugujemo mušku i žensku polnu ćeliju, koje su spajanjem stvorile nukleus novog bića. Oni su se potencijalno nalazili u svakom od roditelja, sve dok taj spoj nije bio vitalizovan karmičkom energijom potrebnom da se stvori novi fetus. Karma je otuda neizbežni uzrok začeća toga bića.

Nagomilane karmičke tenedencije, akumulirane tokom prethodnih života, ponekad u formiranju i fizičkih i mentalnih karakteristika igraju daleko veću ulogu nego nasledne roditeljske ćelije i geni. 

Buda je, na primer, kao i svako drugo biće, nasledio te reproduktivne ćelije i gene od svojih roditelja. Ali fizički, moralno i intelektualno nije bilo nikoga u dugoj kraljevskoj lozi ko bi sa njim mogao da se uporedi. Kako kaže sâm Buda, on nije pripadao toj kraljevskoj lozi, već onoj plemenitih Buda. On je svakako bio natprosečno ljudsko biće, izuzetna tvorevina sopstvene karme.

Prema Lakkhana sutti, delu Digha nikāye (Zbirke dugih govora), Buda je posedovao izuzetne osobine, 32 istaknuta obeležja, kao rezultat svojih prošlih milosrdnih dela. Etički razlog zadobijanja svake od tih fizičkih osobina jasno je objašnjen u ovoj sutti.

Očigledno je iz ovog jedinstvenog slučaja da karmičke tendencije ne mogu uticati samo na naš fizički organizam, već isto tako mogu i da neutrališu potencijale roditeljskih ćelija i gena — otuda značenje Budine zagonetne tvrdnje: "Mi smo naslednici sopstvenih dela."

Raspravljajući o ovom problemu različitosti, Atthasalini, komentar Abhidharme, kaže:

"U zavisnosti od razlika u karmi javljaju se i razlike u rođenju bića, plemenito i nisko poreklo, na dobrom i lošem glasu, srećno i nesrećno rođenje. U zavisnosti od razlika u karmi javljaju se i individualne razlike bića, lepa i ružna, visoka i niska, lepo i ružno građena. U zavisnosti od razlika u karmi javljaju se i razlike u uslovima u kojima bića žive, materijalni dobitak i gubitak, pokuda i pohvala, sreća i nesreća."

Tako, sa budističke tačke gledišta, naše sadašnje mentalne, moralne, intelektualne i karakterne razlike su, u velikoj meri, nastale u skladu sa našim postupcima i sklonostima, i prošlim i sadašnjim.

Iako budizam te razlike pripisuje karmi kao glavnom uzroku, to međutim ne znači da sve nastaje na osnovu karme. Zakon karme, ma koliko bio važan, samo je jedan od 24 uslova opisana u budističkoj filozofiji.

Odbacujući pogrešno stanovište da "kakva god sreća ili nesreća da nas zadesi, to je zbog nekog prethodnog postupka", Buda je rekao:

"Dakle, prema tom stanovištu, zahvaljujući prethodnim delima ljudi postaju ubice, lopovi, lažljivci, spletkaroši, zlobnici i razvratnici. Kod onih koji ukazuju na ranija dela kao na jedini razlog svojih sadašnjih postupaka, uopšte se ne pominje sadašnja želja da deluju, ni napor da deluju, ni nužnost da tako postupaju ili da se uzdržavaju od tog postupka."

U ovom važnom govoru Buda se usprotivio verovanju da sve fizičke okolnosti i mentalni stavovi izviru isključivo iz prošle karme. Ako je sadašnji život potpuno uslovljen ili do kraja kontrolisan našim prošlim postupcima, onda je karma svakako drugi naziv za fatalizam, determinizam ili predestinaciju. Ako je to tačno, slobodna volja bi bila apsurd. Život bi bio potpuno mehanički, ne mnogo različit od nekakve mašine. Biti stvoren od nekog Svemoćnog Boga koji kontroliše naše sudbine i predodređuje našu budućnost ili biti proizvod jedne neizmenjive karme koja u potpunosti određuje našu sudbinu i kontroliše tok našeg života, nezavisno od bilo kakve slobodne akcije sa naše strane u suštini je isto. Jedina razlika leži u te dve reči: Bog i Karma. Jedno se lako može zameniti drugim, jer je delovanje obe ove sile u krajnjoj instanci identično.

Takvo fatalističko učenje nije isto što i budistički zakon karme.

Prema budizmu, postoji pet nivoa ili procesa (niyama) koji deluju u fizičkom i mentalnom svetu.

Oni su:

  1. Utu niyama – fizički neorganski nivo, na primer vremenski fenomeni kao što su vetrovi ili kiša. Nepromenljiva smena godišnjih doba, njihove karakteristike, uzroci vetrova i kiša, vrelina i hladnoća, sve to pripada ovoj grupi.
  2. Biđa niyama – nivo klica i semenja (fizički organski nivo), tj. pirinač proizveden iz semena, ukus slasti iz šećerne trske ili meda, posebne karakteristike nekog voća itd. Naučna teorija ćelija i gena i fizičke sličnosti blizanaca može se takođe pripisati ovom nivou.
  3. Karma niyama – nivo dela i rezultata, tj. poželjni i nepoželjni postupci stvaraju odgovarajući rezultat, dobar ili loš. Baš kao što voda uvek zauzima svoj položaj, isto tako i karma, kada se steknu okolnosti, donosi svoj neminovni plod, ne u obliku nagrade ili kazne, već kao deo jednog unutrašnjeg niza. Taj niz dela i posledice je isto tako prirodan i nužan kao što je to izlazak i zalazak Sunca i Meseca. 
  4. Dhamma niyama – nivo norme, tj. prirodni fenomen koji se događa pri pojavi Bodhisattve u njegovom poslednjem rođenju. Gravitacija i drugi slični zakoni prirode. Prirodni razlog da se bude dobar itd. može takođe biti uključen u ovu grupu.
  5. Ćitta niyama – nivo uma ili psihički zakon, na primer procesi svesti, nastanak i prestanak svesti, sastojci svesti, snaga uma itd. uključujući telepatiju, telekinezu, prekogniciju, vidovitost, čitanje misli i takve psihičke fenomene koje moderna nauka još nije u stanju da objasni.

Svaki mentalni ili psihički fenomen može se objasniti ovom sveobuhvatnom shemom pet nivoa ili procesa, koji su sami po sebi zakoni. Karma kao takva je samo jedan od tih pet nivoa. Kao i svim drugim prirodnim zakonima, njima nije potreban neki vrhovni upravljač.

Od ovih pet, fizičke neorganski nivo i nivo norme su više-manje mehanički, iako i oni mogu do izvesnog stepena biti kontrolisani čovekovim intervencijama i snagom uma. Na primer, vatra obično sve sagoreva i hladnoća sve ledi, ali čovek nekad može da hoda kroz vatru nepovređen i da meditira nag u snegu Himalaja, hortikultura je učinila čuda sa cvećem i voćem, jogiji uspevaju da lebde u vazduhu. Psihički zakon je podjednako mehanicistički, ali budistički trening ima za cilj da kontroliše um, što je moguće ispravnim razumevanjem i pravilno usmerenom voljom. Zakon karme dejstvuje sasvim automatski i, kada je karma snažna, čovek ne može da utiče na neizbežne posledice ma koliko se trudio; ali ovde takođe ispravno razumevanje i pravilno usmerena volja mogu mnogo postići u oblikovanju budućnosti. Dobra karma, ako je ima dovoljno, može da omete dozrevanje loše karme, ali karma je uopšte jedan vrlo slojevit zakon čije delovanje može do kraja da razume samo neko ko je potpuno probuđen. Za budistu cilj je eliminacija njegove celupne preostale karme.

Pali termin kamma ili sanskritski, mnogo rašireniji karma, doslovno znači akciju ili postupak. Svaka vrsta voljne akcije, bilo da je mentalna, verbalna ili fizička, smatra se karmom. On pokriva sve što je obuhvaćeno frazom "misao, reč i delo". Uopšteno govoreći, sva dobra i loša dela čine karmu. U svom krajnjem značenju karma znači svu moralnu i nemoralnu volju. Ona dela učinjena nesvesno, nenamerno, mada tehnički gledano jesu dela, ne čine karmu, jer tu nema volje, najvažnijeg faktora koji određuje karmu. 

Buda kaže:

"Kažem vam, o monasi, ta volja je karma. Ispunjeni voljom delujemo telom, govorom i mišlju." (Anguttara nikāya)

Svaka voljna akcija pojedinca, izuzev Budâ i arahanta, naziva se karma. Izuzetak koji oni čine jeste u tome da su oni sa druge strane dobra i zla; oni su iskorenili neznanje i želju kao korene karme.

"Ohlađeni njihovi umovi za novo nastajanje,
takvi, bez nove klice (khina biđa), bez želje za rođenjem,
smotreni, gase se poput plamena ovog."

kaže se u Ratana sutti, delu Sutta nipate.

Ovo ne znači da su Buda i arahanti pasivni. Oni su neumorni u radu na dobrobit i sreću svih. Njihova dela, obično uzeta kao dobra i moralna, nemaju tvoračku moć u pogledu njih samih. Razumevjući stvari kakve one zaista jesu, oni su konačno raskinuli svoje kosmičke okove — taj sled uzroka i posledice.

Karma ne znači uvek prošlu akciju. Ona obuhvata i prošla i sadašnja dela. Zato smo, u izvesnom smislu, mi rezultat onoga što smo bili i bićemo rezultat onoga što smo sada. U drugom smislu, trebalo bi dodati, mi nismo potpuno rezultat onoga što smo bili i nećemo biti potpuno rezultat onoga što smo sada. Sadašnjost je bez sumnje izdanak prošlosti, kao što je to budućnost u odnosu na sadašnjost, ali sadašnjost nije uvek pravi pokazatelj ni prošlosti ni budućnosti; toliko je kompleksno delovanje karme.

Upravo je ovo učenje o karmi to čemu majka podučava svoje dete kada mu kaže: "Budi dobar i bićeš srećan, a mi ćemo te voleti; ali ako si rđav, bićeš nesrećan i mi te nećemo voleti." Ukratko, karma je zakon uzroka i posledice na moralnom planu.