Theravāda budističko društvo
Download PDF

F

FIZIČKI IZGLED, BUDIN

Ima dovoljno usputnih informacija u Tipiṭaki da bismo stekli predstavu o Budinom fizičkom izgledu. Bio je visok oko hvata (S.I,62), pri čemu je hvat (byāma) rastojanje između vrhova prstiju kada se obe ruke rašire sa strane. Takođe čitamo da je za četiri prsta bio višlji od svog polubrata Nande (Vin. IV,173). Kao mlad, pre nego što je postao beskućnik, imao je dugu crnu kosu i bradu (M.I,163). Iako Budine statue Doṇa, uvek pokazuju da je imao kosu, to je samo ikonografska konvencija i nije istorijski tačna. Posle napuštanja doma, slično ostalim monasima, on je "odsekao i kosu i bradu" (M.I,163). Svi se izvori slažu u tome da je Buda bio veoma prijatnog izgleda. Braman Soṇadaṇḍa opisao ga je kao "privlačnog, lepe spoljašnjosti, prijatnog za videti, skladnog oblika tela i lepih crta lica" (D.I,115). Ovaj prirodno lep izgled bio je još pojačan njegovim dubokim unutrašnjim mirom. Jedna druga osoba,opisala ga je kao "lepo, uliva poverenje, smiren i sabran, sa dostojanstvom i prisebnošću savršeno ukroćenog slona" (A.II,36). U vezi sa njegovim crtama lica jedan braman je rekao: "Divno je, zaista čudesno kako okrepljuje prisustvo Gotamino, kako je jasno i zrači njegovo lice. Baš kao zlatni jujuba plod što se blista u jesen… isto takvo je i lice Gotamino" (A.I,181). Međutim, kao i svako drugi, i Budin izgled se promenio sa dolaskom starosti. U poslednjim godinama života Buda je rekao o samome sebi. "Sada sam star, oronuo, istrošen, onaj koji je prešao životni put. Pošto mi je osamdeseta, približavam se kraju života. Baš kao što se stara kola kreću jedino ako se ojačaju užadima, isto tako i se i moje telo kreće jedino ako je ojačano" (D.II,100). Videti Crte lica i Ušne školjke.

FLEKSIBILNOST

Fleksibilnost (mudutā) jeste u psihološkom smislu sposobnost da vidimo promene i nijanse u nekoj situaciji ili principu i da se u skladu sa time prilagodimo. U Metta sutti, Buddha zagovara fleksibilnost, zajedno sa nekoliko drugih retko diskutovanih, ali vrlo važnih vrlina: "biti vešt, čestit i iskren, prijemčiv za pouku, blag i neobmanut, zadovoljan i bez velikih prohteva" (Sn. 143). U Đātakama je rekao: 'Savijaj se poput luka i budi gibak poput bambusa; tada nećeš biti u neprijateljstvu ni sa kim" (Ja. VI,295). Budina fleksibilnost je najvidljivija u njegovom stavu prema pravilima. On je napravio pravila za monahe i monahinje kako bi rešio određene probleme i očekivao je da ih svako shvati ozbiljno i pridržava ih se. Međutim, bio je dovoljno mudar da razume da nijedno pravilo ne može da reši svaku moguću situaciju, da se okolnosti menjaju i da otuda i pravila treba menjati kad je so pokaže neophodnim. U Vinayi vidimo kako su pravila bila prilagođavana i modifikovana, a neposredno pred smrt Buda je rekao učenicima da mogu da promene manja pravila kad to bude potrebno (DN 16). Intelektualna fleksibilnost (cittamudutā) takođe je važna (Dhs. 45). Imati stavove i gledišta, ali bez cepidlačenja, dogmatizma ili krutosti u vezi sa njima, jeste jedan važan vid oslobađanja. Videti Korisna sredstva.

FRANJA ASIŠKI

Franja Asiški (1182-1226) rođen je u Italiji u imućnoj porodici i tokom dobrog dela svoje mladosti vodio je sasvim običan i bezbrižan život. Onda se 1202. našao u zatvoru na nekoliko meseci i posle izlaska se teško razboleo. Razočaran svojim životom, okrenuo se molitvama, da bi se četiri godine kasnije javno odrekao svoje porodice i njezinog imetka, na zaprepašćenje svoga oca. Posle toga, Franja je živeo kao isposnik i dobar deo svog vremena provodio pomažući siromašnima. Postepeno je počeo da privlači učenike i na kraju osnovao i monaški red nazvan red male braće, a još kasnije i ženski red nazvan "klarise". Međutim, Franja nije bio dobar organizator i vremenom je svakodnevno upravljanje redom prepustio drugima, a sam se vratio životu kontemplacije u tišini. Tokom tog perioda počele su da se na njegovom telu pojavljuju neobične rane, slične onim Isusovim. Franja je umro 1226. i dve godine kasnije katolička crkva ga je proglasila za sveca.

Za budiste, sveti Franja je najprivlačniji od svih hrišćanskih svetaca. Na više načina je njegov život sličan Budinom. Njegovi postupci i učenje izrazili su ono najbolje iz Isusovog jevanđelja ljubavi, blagosti, opraštanja, jednostavnosti i nevezivanja, ali bez dogmatizma i strogosti. Bio je takođe naročito blag prema životinjama, a to je nešto što do tada nije postojalo u hrišćanstvu. Da je Franja bio jedan od njegovih učenika, Buda bi ga hvalio kao primernog monaha. Međutim, njih dvojica su se i razlikovala. Franja nije bio spretan u praktičnim stvarima, dok je Buda pokazivao veliku moć procenjivanja i praktičnosti u većini stvari koje je radio. Franjina privrženost jednostavnosti proširivala se i na intelektualne stvari; bio je bezazlen, poverljiv i prostodušan na najbolji mogući način. Buda je, sa druge strane, bio promišljen, pun znanja i intelektualno rigorozan. Franja je imao sve one drage osobine deteta; Buda, pak, najbolje atribute odraslog čoveka.

Životi, učenje i lični primer Bude i svetog Franje su važni danas po tome što mogu da posluže kao most razumevanja između budista i hrišćana.

FUNDAMENTALIZAM

Fundamentalizam (idaṃsaććābhinivesa) jeste verovanje da svete tekstove treba tumačiti doslovno. Fundamentalisti su skloni da budu dogmatični u pogledu praktikovanja svoje religije i netolerantni prema drugim religijama. Često su još netolerantniji prema pripadnicima svoje religije koji svete spise tumače drugačije od njih. Buda je fundamentalistu okarakterisao kao osobu koja bez prekida besno objavljuje: "Samo je ovo istina, sve drugo je pogrešno" (M.II,171). Zbog generalno istraživačke i otvorene prirode budizma, on je sasvim retko proizvodio fundamentaliste ili fundamentalističke pokrete. Buda je rekao da svako ko istražuje njegovo učenje mora u obzir da uzme doslovno značenje (vyaṭjana), ali isto tako i duh (attha), čime je hteo da kaže da postoje dimenzije i nijanse Dhamme koje su iza pukih reči i da poznavanje samo reči nije dovoljno (D.III,127; Vin.I,20). Na drugom mestu je dodao: "U pogledu Dhamme koju sam tako izložio na različite načine, ako ima onih koji mogu da se slože, da se saglase i da prihvate ono što je ispravno rečeno i ispravno izgovoreno, može se očekivati da oni  žive u prijateljstvu i slozi, bez razdora, kao mleko (što se lako meša) sa vodom, gledajući jedan na drugog prijateljskim očima." (S.IV,225). U čuvenoj Kālāma sutti je takođe rekao da u svojim naporima da procenimo religijske tvrdnje treba više da se oslonimo na svoje iskustvo, nego na religijske tekstove (A.I,187).