Theravāda budističko društvo
Download PDF

R

RACIONALIZAM

Racionalizam jeste filozofska teorija po kojoj se do znanja može doći jedino putem ljudskog razuma. Neki nadahnuti, ali slabo obavešteni budisti tvrdili su da je Buda bio racionalista i da je budizam "čisti racionalizam". Iako budizam zaista sadrži izrazito racionalne elemente, verovatno više od većine drugih religija, preterivanje je reći da je on potpuno racionalan. Buda je bio isuviše svestan onog suptilnog uticaja koji žudnja i predrasude mogu imati na proces mišljenja, a da bi se potpuno oslonio na razum. Prema njemu, tri stvari igraju ulogu u sticanju znanja ili mudrosti — znanje stečeno obrazovanjem (sutamaya paññā), znanje stečeno razmišljanjem (cintāmaya paññā) i znanje stečeno meditacijom (bhāvanāmaya paññā).

RAD

Videti Življenje, ispravno.

RADOST

Radost (pīti) jeste osećaj suptilne i rafinirane sreće i sličan joj je. U budističkoj psihologiji, radost se vidi kao rezultat življenja u vrlini, znakom uspešne meditacije i kao indikacija rasta duhovne zrelosti. Mnogi različiti tipovi radosti su prepoznati u budizmu. Radost zbog sreće drugih na primer, jeste sposobnost da obradujemo uspehu i sreći drugih. Kada je mudrac Bāvari samo čuo reč "Buda", doživeo je ushićenje (udagga), razdraganost (vedajāta) i zadovoljstvo (attamāna, Sn.998-9). Buddhālambana pīti jeste smirena radost koju možemo osetiti dok kontempliramo kip Budin. U Visuddhimaggi, radost se kategorizuje prema svom intenzitetu i efektu koji ima na telo; tako postoji manja radost (khuddikā pīti), trenutna radost (khaṇikā pīti), obilna radost (okkantikā pīti), nadahnjujuća radost (ubbegā pīti) i prožimajuća radost (pharaṇā pīti, Vis.143). Neki ljudi zaziru od radosti, misleći da ih može odvesti ka vezivanju, ali Buddhaghosa je načinio zanimljiv komentar o tome: "To osećanje se zove radost zato što njoj treba da se radujemo" (Vis.143). Radost je važan deo đhāna i jedan od sedam ogranaka puta koji vodi ka probuđenju (D.II,79).

RĀĐAGAHA

Rāđagaha, što znači "Kraljevo boravište", bila je prestonica kraljevstva Magada i najveći grad u Srednjoj zemlji. Buda ju je tokom života često posećivao. Sastojala se od dva dela, starog grada podignutog u brdima i novog dela smeštenog na ravnici, u podnožju tih brda. Oba dela bila su opasana ogromnim zidom, čiji je ostatke moguće videti još i danas. Budina dva omiljena mesta u gradu bili su Bambusov gaj i oniže kamenito brdo nazvano Lešinarev vrh, u blizini istočne kapije grada. Arheolozi su uspeli da lociraju i iskopaju mnoge delove Rāđagahe koji se pominju u Tipiṭaki. Rāđagaha se danas naziva Rađgir i nalazi se u severnoindijskoj saveznoj državi Bihar.

RĀHULA

Rāhula jedino Budino dete (A.I,24). Ime je možda dobio po tome što se rodio u vreme pomračenja Meseca (rāhu). Neposredno posle njegovog rođenja Buda je doneo konačnu odluku da napusti svet svakodnevnice, postane monah i krene na put traganja za istinom. Seda-osam godina kasnije Buda se vratio u Kapilavatthu, prvi put video Rāhulu od kada je napustio dom, naložio Sāriputti da ga zamonaši, te ga poveo sa sobom. Ovo je izazvalo veliku uznemirenost kako nekadašnje Budine žene Yasodhare, i njegovog oca Suddhodane. Verovatno je Budina namera bila da sinu pruži obrazovanje više zasnovano na duhovnosti, nego što bi je dobio da je ostao kod kuće. Rāhula je izrastao u uzornog monaha i na kraju je postao probuđen. Tako je prokomentarisao: "Zovu me 'Rāhula Srećnik' iz dva razloga. Zato što sam Budin sin i zato što sam jedno sa Istinom" (Th.295). Sem nekoliko uzgrednih informacija, Tipiṭaka daje malo podataka o Rāhuli. Tri Budina govora u Mađđhima nikāyi bila su namenjena njegovom sinu (M.I,414; 421;III,277).

RASA I RASIZAM

Rasa je pojam koji podrazumeva da neke grupe ljudi imaju fizičke i psihološke karakteristike koje ih znatno razlikuju od onih u drugim zajednicama.  Takav pojam rase je danas uglavnom u nauci odbačen kao suviše neprecizan i nepodesan za definisanje. Rasizam je verovanje da neke grupe ljudi imaju fizičke i psihološke karakteristike koje ih čine znatno inferiornijim ili superiornijim u odnosu na druge grupe. Neki primeri rasizma su nacistička ideologija "više rase", teologija holandske reformističke crkve, učenje baptističke crkve na jugu SAD, prema kojem je ropstvo crnaca Božija volja, kao i hinduistički sistem kasti. Buda je bio verovatno prva osoba u istoriji koja je izrazila sumnju oko pojma rase i izričito odbacila rasizam. U čuvenoj Vāseṭṭha suttia, delu Sutta nipāte, on kaže: "Pogledajte travu i drveće. Iako o tome ne govore, među njima je moguće uočiti različite vrste. Pogledajte insekte… četvoronošce, reptile… ribe… ptice. Iako o tome ne govore, među njima je moguće uočiti različite vrste. Među tim bićima razlike su mnogobrojne i jasne, dok su među ljudima one beznačajne. Ni po kosi, glavi, ušima, očima ili ustima, niti po nosu, usnama, obrvama, vratu, ramenima, stomaku ili leđima, ni po stražnjici, grudima, muškim i ženskim polnim organima, šakama ili stopalima, niti po prstima, noktima, listovima, butinama, boji ili glasu, nije moguće na osnovu svih tih razlika uočiti različite vrste kao kod drugih bića. Razlike među ljudima su beznačajne' (Sn. 601-11).

RAT

Rat (yuddha) jeste situacija kada dve ili više zemalja ili grupa učestvuje u međusobnom oružanom konfliktu tokom određenog vremenskog perioda. Pošto rat nastaje usled straha, pohlepe i mržnje i uvek uključuje ubijanje, budizam smatra da je on protiv prvog pravila morala. Budistički filozofi i mislioci nikada nisu posumnjali da je rat nešto loše, pa tako nikada nije mogao ni da nastane pojam svetog rata — krstaški rat ili jihad — ili pravednog rata. Međutim, pojedini budisti jesu smatrali da u nekim vremenima učestvovanje u ratu može biti manje od dva zla, te da jeste neprihvatljivo, ali nužno. Drugi mudri budisti su možda odbijali da se uključe u rat bez obzira na okolnosti. Međutim, ratovi ne izbijaju iznenada, već se obično nalaze na kraju perioda tenzija i straha. Najkonzistentniji budistički odgovor na rat jeste baviti se uzrocima rata, pre nego što oni dođu do tačke kada je oružani sukob neizbežan.

Politička istorija budističkih zemalja puna je ratova kao i u svim drugim zemljama. Međutim, ratovi radi čisto religijskih ciljeva ili radi širenja budizma nisu bili uobičajeni. Prigovor savesti, tj. odbijanje da se služi vojska bilo u vreme mira ili rata bio je skoro nepoznat u budističkim zemljama, a najupadljiviji je primer Južnog Vijetnama 60-tih i 70-tih godina prošlog veka. Tajland je imao obavezni vojni rok skoro sto godina i tokom tog vremena nije bilo nijednog slučaja prigovora savesti. Paradoksalno je da su u Burmi sve donedavno mnogi mladi ljudi videli vojnu službu kao alternativu zamonašenju.

RAZUMEVANJE, ISPRAVNO

Ispravno razumevanje (sammā diṭṭhi) jeste prvi korak na Budinom Plemenitom osmostrukom putu. Engleska reč razumevanje (understanding) znači bukvalno "stajati ispod", biti vrlo blizu nečemu, tako da ga vrlo dobro poznajemo. Pāḷi reč diṭṭhi bukvalno znači "viđenje". Otud, ispravno razumevanje znači negovanje onih kvaliteta uma koji će nam omogućiti da potpuno i na realističan način shvatamo stvari ili, kako je to Buda izrazio: "znanje i viđenje stvari kakve one zaista jesu" (na primer, S.III,59). Neki od stavova koji nam mogu pomoći u razvijanju ispravnog razumevanja uključuju pokušaj da nešto direktno iskusimo, umesto da  se oslanjamo na tuđa mišljenja, oslobađanje od predubeđenja, izbegavanje prebrzog zaključivanja, otvorenost za različita objašnjenja, osiguravanje vremena sebi da izvučemo pravi zaključak, spremnost da promenimo mišljenje kada nam se prezentuju činjenice koje mu protivreče, nebrkanje dela i celine neke stvari itd. Svaki od ovih stavova je Buda pomenuo u nekom od svojih govora. Sāriputta je takođe rekao da slušanje drugih, obraćanje pomne pažnje, razgovor, vrlina i spokojan um mogu pomoći u razvijanju ispravnog razumevanja (M.I,294). Očigledno, ispravno razumevanje je pre proces nego fiksirana ideja, verovanje ili mišljenje. A kulminacija i okončanje tog procesa biće probuđenje.

RAZVOD

Razvod jeste legalno okončanje braka. U mnogim religijama brak je religijski čin i otuda postoje različita ograničenja u pogledu braka. U nekima od tih religija razvod je moguć jedino ako jedan od partnera počini preljubu, dok je u drugima razvod moguć, ali samo na inicijativu muža. Pošto budizam gleda na brak ne kao na nešto sveto, već kao na ugovor između dve osobe, on prihvata da ukoliko se to dvoje ljudi složi da okončaju svoju vezu, oni to i mogu da učine. Budizam i sve budističke kulture su oduvek gledale na brak kao na nešto što je vredno očuvati, ali u isto vreme nikada nisu postavljali pravne barijere u pogledu razvoda.

RECIKLAŽA

Terminom reciklaža danas se obično označava praksa racionalnog i odgovornog korišćenja resursa. Ova praksa izrasla je iz zabrinutosti za prekomerno zagađenje prirodne okoline, svesti da su prirodni resursi ograničeni i iz poštovanja prema prirodi. Budisti su motivisani na reciklažu zbog svakog od ova tri motiva, ali i Budinim učenjem o zahvalnosti i poštovanju svakog oblika života. Buda je svoje monahe i monahinje video kako žive potpuno od onoga što dobiju od drugih, te ih je podsticao da to što im je dato iskoriste do kraja i sa pažnjom. Ānanda je jednom rekao kada ogrtač jednom postane suviše iskidan da bi se mogao dalje nositi, on pronalazi mnoge druge načinje njegove upotrebe (Ja.II,23). Buda je takođe podučavao učenike da budu obazrivi prema životinjama i biljkama. Ovo uključuje i uzimanje od prirode samo ono što nam je potrebno, korišćenje toga na najbolji mogući način i davanje nečega zauzvrat.

RECITOVANJE

Recitovanje (đappa ili saṅgīti) jeste ritmičko izgovaranje reči ili teksta propraćenog nekada muzikom. Recitovanje je imalo vrlo važnu ulogu u prenošenju Dhamme. Tokom najmanje 300 godina monasi i monahinje su se redovno sastajali i recitovali sutte, kako bi ih sačuvali u pamćenju. Danas, recitovanje ima socijalnu, kontemplativnu i čak terapeutsku vrednost. Njime je moguće smiriti misli i fokusirati pažnju, a to je dobra priprema za meditaciju. Rašireno je uverenje da recitovanje Budinih reči, naročito govora kao što je Metta sutta, može imati isceljujući efekat, a postoje i neki dokazi koji govore tome u prilog. Blag i relaksirajući zvuk pri recitovanju može okrepiti i telo i um, a grupa ljudi koja se okupila oko bolesnika da recituje može učiniti da se on oseti prihvaćenim i paženim, a što doprinosi procesu izlečenja. Kineski monah iz VII veka I-tsing nabrojao je sve blagodeti recitovanja: "Omogućuje nam da saznamo za sve vrline Budine, učimo da cenimo poeziju, pročišćuje jezik, širi pluća, učimo se poverenju u zajednicu i utiče na poboljšanje zdravlja (tako što podstiče duboko disanje)". Videti Muzika.

REČI, BUDINE POSLEDNJE

Neposredno pre nego što je umro u Kusināri, Buda je dao poslednja uputstva onima okupljenim oko njega. Pošto je to učinio, izgovorio je svoje poslednje reči, koje je trebalo da posluže i kao opomena i kao ohrabrenje. Te reči su bile: "A sada vam, monasi, kažem: sve uslovljene stvari su nepostojane. Uz pomoć svesnosti, do cilja stignite" (Vayadhammasankhāra. Appamādena sampadetha). Zatim je ušao u duboko meditativno stanje i posle izvesnog vremena mirno izdahnuo (D.II,156).

REINKARNACIJA

Reinkarnacija je termin kojim se obično označava verovanje da posle smrti naša duša ili sopstvo prelazi u novo telo i nastaviće to da čini sve dok ne stigne do konačnog cilja. Hinduizam, đainizam, Druzi i neki zagovornici new age pokreta veruju u reinkarnaciju. Buda je, međutim, negirao ideju reinkarnacije i zagovarao umesto toga ideju preporađanja.

REKE

Reka (gaṅgā, nadī ili savantī) jeste prirodni vodeni tok, kji se proteže na većem rastojanju sve do neke druge vodene površine: druge reke, jezera ili mora. Posle Himalaja, najuočljivija prirodna karakteristika Srednje zemlje, onog dela Indije u kojem je živeo Buda, jesu reke. One imaju ogromnu važnost, kao transportni put, izvor hrane (ribe) i izvor vode za navodnjavanje useva. Neke od reka koje teku kroz Srednju zemlju — Gang i Yamnuā, Rapti, Gandak i Ghanghara (A.V,22) izuzetno su bogate vodom. Reka Son je kod Dehrija, gde je Buda morao da prelazi putujući za Sārnāth, široka skoro četiri kilometra. Kada bi praćen monasima i monahinjama stigao do reke, često su morali da potraže neki čamac, drugo plovilo ili bi napravili splav od trske i granja kako bi prešli na drugu obalu (D.II,89). Zato su za Budu, koji je dobar deo svog života proveo putujući zemljom, reke predstavljale pre svega veliku prepreku. Otuda ne iznenađuje da je često koristio reku i mnoge druge stvari sa njom povezane kao metafore za duhovno traganje i njegov cilj.

On je uobičajeni način života nazivao "ovom obalom" (ora) a nirvāṇu "drugom obalom" (pāra). Prvi stupanj probuđenja nazvao je "ulazak u tok" (sotāpatti), što bi odgovaralo plivanju preko reke. Za njega se negativni stavovi i emocije predstavljali "bujice" ili "poplave" (ogha) koje nas ponesu sa sobom. Za monaha koji marljivo proučava Dhammu, da je "onaj koji zna za uvalu" (titthaṃ jānāti, M.I,221). Govedar Nanda je ubeđivao Budu u svoju odlučnost i sposobnost da bude dobar monah sledećim rečima: "Gospodine, neću ostati zarobljen na ovoj obali, niti ću se nasukati na suprotnoj. Neću potonuti na sred reke i neću se nasukati na rečno ostrvo. Neka me Učitelj prihvati za monaha" (S.IV,181). U jednom od svojih najčuvenijih poređenja Buda je Učenje uporedio sa improvizovanim splavom, koji pošto je iskorišćen može biti odbačen; ideja je u tome da se ne treba vezivati čak ni za nešto tako dragoceno kao što je Učenje koje nas je oslobodilo (M.I,134).

Svaki put kada lutajući monah ili monahinja naiđu na veliku reku kako klizi u tišini ili kada prosti govedar poput Nande otera stoku na pojilo, imaće priliku da se podseti nekog vida Budinog učenja.

RELIGIJA

Reč religija dolazi od latinske reči religio, što znači "pobožnost", a u vezi je i sa religens, što znači "strah od bogova". Često se kaže da budizam nije religija već "način života". Teško je komentarisati ovu tvrdnju ukoliko nemamo definiciju i "religije" i "načina života". U rečnicima se religija definiše kao "verovanje u postojanje boga ili bogova, kao i aktivnosti usmerene ka njihovom obožavanju". Prema ovoj definiciji, budizam sigurno nije religija, ali nisu ni đainizam, konfučijanizam, kao i neke od škola hinduizma.

Ako je budizam "način života", onda su to sigurno i judaizam, hrišćanstvo, hinduizam, sikizam itd. zato što zahtevaju ponašanje na određeni način, a ne samo verovanje u određene dogme. Pa ipak, sa svojim snažnim naglaskom na realizam i razumevanje, nasuprot slepoj veri, budizam se izdvaja od drugih religija. Možda bi ga najbolje bilo opisati kao "religijsku filozofiju" ili "duhovnu psihologiju".

Danas je postalo popularno na Zapadu smatrati da su sve religije u suštini iste. Ovakav stav je rezultat razumljive reakcije na netolerantnost u prošlosti, pada poverenja u religiju i pogrešnog uverenja da upoređivati i odlučiti se za jednu od ponuđenih stvari znači biti "netolerantan". Već letimično razmatranje glavnih svetskih religija, a ne samo onih manjih, otkriće nam njihova zajednička obeležja, ali isto tako i nepomirljive razlike. Jednom je neko upitao Budu: "Da li svi učitelji i sveštenici podučavaju istu ideju, sprovode istu praksu, slave istu stvar i streme istom cilju?" Buda je odgovorio: "Ne, oni to ne čine." "A zašto?" upita znatiželjnik. "Zato", odgovori Buda, "što je ovaj svet sačinjen od mnogo različitih stvari. Pošto je to tako, neka se bića fokusiraju na jedno, a druga na drugo među tim stvarima. Na šta se fokusiraju, za to postaju vezana i onda objavljuju: 'Samo je ovo istina. Sve drugo je lažno'. I tako ne podučavaju istu ideju, ne sprovode istu praksu, ne slave istu stvar i ne streme istom cilju" (D.II,282).

REVNOST

Revnost (ćhanda) jeste osećaj velike energije i entuzijazma. Mogu ga aktivirati nekoliko stvari — osećaj sigurnosti nastaje proučavanjem i praktikovanjem Dhamme, inspirisanost nekom naročito časnom i mudrom osobom, doživljavanjem blagodeti meditacije, čak kontempliranjem neizbežnosti smrti. Buda kaže da je vrednost revnosti u tome da animira volju i daje nam energiju, samouverenost i odlučnost (MN 95). Međutim, ako nije pod kontrolom, revnost se može izmetnuti u uznemirenost, zabludu da je sve moguće postići pukom snagom volje i čak u fanatizam. Trebalo bi da, govorio je Buda, koristimo svoju energiju onako kako bismo u šaci držali pticu. Ako je jako stegnemo, možemo da je ubijemo. Ako je stegnemo dovoljno, mogla bi nam se izmigoljiti između prstiju (MN 128). Neophodan je balans između revnosti, sa jedne strane, i strpljenja, relaksiranosti i mentalnog mira, sa druge. Videti Napor.

RITUALI

Ritual (pūđāvidhi ili vata) jeste serija postupaka koja se izvodi uvek na isti način, u uverenju da imaju neki religijski efekat kada se pravilno izvede. Iako Buda generalno nije mnogo cenio rituale, nije se ni protivio onima koji su neškodljivi i koji na neki način pomažu ljudima. Sa druge strane je takođe rekao da mišljenje kako obavljanje ili učestvovanje u ritualima za nečiji račun može imati nekakvu duhovnu vrednost (sīlabbataparāmāsa) jeste zabluda, koja u krajnjoj liniji ometa naše napredovanje na Putu (Dhp.271). Prema Budi, jedino etično ponašanje, postupci ljubaznosti, smirenje i pročišćenje uma, kao i razvijanje razumevanja, mogu nas dovesti bliže probuđenju. Uprkos ovome, predani, ali neobavešteni ljudi širom budističkog sveta izvode najrazličitije rituale, verujući u njihovu duhovnu vrednost. Neki od tih rituala uključuju veliki broj prostracija, komplikovane postupke pred statuama Bude i učestvovanje u ceremonijama blagosiljanja. I dok takve stvari mogu pružiti ohrabrenje i sigurnost, biti motivisani dobrim namerama, one suviše lako postaju zamena za onu praksu koja nas zaista menja — podrška klonulome, poštenje, neporočnost, pomaganje siromašnima itd. Buda je rekao: "Mudri kažu da se čistotu ne može zadobiti onaj ko je traži u spoljašnjim stvarima" (S.I,169). Videti Vezivanje za pravila.

RITUALNO ČISTO I PRLJAVO

Mnoge religije uče da su neke materije, često neka vrsta hrane, telesne tečnosti ili određene životinje, nečiste i da na neki način prljaju onoga ko sa njima dođe u kontakt. U vezi sa ovakvim idejama i na njima zasnovano jeste i shvatanje da pranje u vodi ili simboličko pranje vraća pojedinca u stanje čistote. Ovakva verovanja bila su dominantna u Indiji Budinog vremena. Tako su bramani podučavali da je grehe moguće sprati kupajući se u Gangu ili nekoj drugoj svetoj reci (M.I,39). Takođe su učili da će ih kontakt sa pripadnicima niže kaste, sa ženama u vreme menstruacije ili sa nekim životinjama uprljati. Kao i sa drugim sličnim verovanjima i sujeverjima, Buda je ideju ritualne nečistoće podvrgao zdravorazumskoj analizi i ustanovio da je neosnovana. Kontakt sa prljavštinom nekoga zaista može uprljati, ali to se jednostavno može ukloniti pranjem (M.II,151). Kada joj je rečeno da ljudi mogu grehe sprati pranjem u svetim rekama, monahinja Puṇṇikā je u šali odgovorila da onda sve barske kornjače, krokodili i žabe sigurno idu u raj (Thī.341). Pravo prljanje, objasnio je Buda, dolazi od negativnih misli i nemoralnog ponašanja i ta nečistoća se može ukloniti jedino promenom našeg srca i postupaka. On je to nazvao "unutrašnjim pranjem" (sināto antarena sinānena, M.I,39).

RODITELJI I ODGAJANJE DECE

Roditelji su nečija majka (mātā) i otac (pitu), a njihov je zadatak da odgajaju svoju decu. Pošto smo potpuno zavisno od svojih roditelja tokom prvih nekoliko godina i pošto su oni prvi ljudi sa kojima imamo vezu, roditelji imaju ključnu ulogu u našem fizičkom, intelektualnom i moralnom razvoju. Pošto je i sam bio roditelj, Buda je imao šta da kaže o veštini odgajanja dece. Uloga roditelja, sem da vole i brinu za svoje potomstvo, govorio je Buda, jeste "da odvrate svoju decu od lošeg, da ga ohrabre da čine dobro, daju mu obrazovanje, obezbede mu odgovarajućeg bračnog druga i ostave mu nasledstvo" (D.III,189). Takođe je rekao da deca treba da vole i poštuju svoje roditelje, "jer majke i očevi čine toliko toga za svoju decu — odgajaju ih, hrane i upoznaju sa svetom" (A.II,69). Kao da je želeo da naglasi blagoslov zahvalnosti, Buda je takođe rekao da nam je nemoguće da se potpuno odužimo roditeljima za sve ono što su učinili za nas. Zatim je dodao pravilo: "Ali ko god svoje roditelje koji ne veruju ohrabruje da veruju, tako da njegovi nemoralni roditelji postanu moralni ili njegovi roditelji neznalice postanu mudri, taj se time odužuje, čini i više od oduživanja, za svoje roditelje" (A.I,61). Videti Domaćinski život.

ROPSTVO

Ropstvo je pravni sistem u kojem neko može legalno da poseduje drugu osobu i prisiljava je da za njega radi. Robovi (dāsa), kao i svako drugo vlasništvo, mogu biti kupovani, prodavani i stavljani pod hipoteku. U staroj Indiji bilo je pet vrsta robova: onih koje je rodila robinja, kupljeni, dobrovoljni robovi (na primer da bi izbegli glad u vreme suše), oni koji su postali robovi iz straha i oni zarobljeni tokom vojnih pohoda (Ja.VI,285; Vin.IV,224). Život roba bio je vrlo težak; i za mali prekršaj mogao ga je vlasnik išibati, okovati, žigosati ili hraniti otpacima (Ja.I451). Tako čitamo o ženi koja je razbila glavu svojoj sluškinji zato što je ustala kasno (M.I,125).

Buda je govorio da je kupovina i prodaja ljudskih bića loš način zarađivanja za život (A.III,207) i zabranjivao je monasima i monahinjama da kao poklone primaju robove ili da ih poseduju (D.I,5).  To učenje se čini najstarijom poznatom zabranom ropstva. Uprkos ovome, ropstvo je postojalo u budističkim zemljama kao i svugde drugde. A kada je tamo bilo zabranjeno, to je učinjeno pod kolonijalnom vlašću — na Šri Lanki dvadesetih godina XIX veka, a u Burmi, Laosu i Kambodži krajem tog veka. I u Tajlandu, koji je bio nezavistan, ropstvo je zabranjeno otprilike u to vreme, pod pritiskom zapadnih sila. Poslednja budistička zemlja koja je ukinula ropstvo bio je Butan, 1962. godine. Poslednja zemlja sveta koja je ropstvo stavila van zakona bila je Mauritanija, 1980. godine, iako zapravo ono nastavlja da postoji i tamo i u nekim delovima Srednjeg istoka.