Theravāda budističko društvo
Download PDF

Budina kosa

Šravasti Dhammika


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


OK, evo nešto za vas. Zašto je Budina kosa obično prikazivana kao mnoštvo zavojitih lokni? Tragajući po internetu naišao sam na dva objašnjenja koja mi se čine naročito klimavim. (1) Buda je sedeo i meditirao toliko dugo da su mu se puževi uspuzali uz telo i na kraju se skrasili na glavi. Čini se da je ova teorija zasnovana na sličnosti između spiralnih punjđica i puževih kućica (zev, zev! to ja počinjem da zevam). (2) Na sajtu „crnog ponosa“, na kojem iznose tezu da je većina velikih civilizacijskih inovacija potekla iz Afrike ili su ih načinili crnci, takođe tvrde da je Buda zapravo bio Afrikanac. A sav dokaz je u toj nazovi afro frizuri (ha, ha!). Dobro, posle ovog malog izleta u zemlju čarolija, da se vratimo na zemlju i pogledamo kakvim činjenicama raspolažemo. Pre svega, budimo načisto da se ovde pre radi o pitanju vezanom za ikonografiju i istoriju umetnosti, nego za samu budističku misao i praksu. Drugo, ne znam ni za jedan ozbiljan pokušaj budističkih učenjaka ili istoričara umetnosti da objasne spiralne lokne na Budinim kipovima. I treće, ni Tipitaka ne nudi neku autentičnu informaciju o Budinoj kosi, sem što kaže da je bila crna (kalakesa) i da ju je odsekao kad je okrenuo leđa svetovnom životu da bi postao monah (M. I,163). Iako se nigde ne pominje u Tipitaki, možemo sa dosta pouzdanosti pretpostaviti da je Buda brijao glavu kao i ostali monasi. Njegovo prikazivanje sa kosom je jedna ikonografska konvencija koja nema nikakvo istorijsko uporište.

Pa odakle su onda te punjđice iskrsle? Lakkhana sutta i nekoliko drugih sutta posvećene su ideji 32 obeležja Velikog čoveka (mahapurisalakkhana), prilično neobičnoj ideji koja je u budizam uvedena relativno kasno. Jedno od tih obeležja odnosi se i na kosu. Deo koji nas zanima glasi: “Uddhaggani lomani đatani nilani anđanavannani kundalavattani padakkhinavattaka đatan“ (D.II,17). Doslovni prevod bio bi — uddhaggani = koji se uvrće ili ide nagore, lomani = kosa, nilanianđanavannani = crn po boji, slično kolirijumu (lek kod upale očiju), kundalavattani = kudrav i padakkhinavatta = uvrnut udesno. Dakle, prema ovoj sutti, kosa Velikog čoveka je crna i uvrnuta udesno i nagore. Verovatno se smatralo da zavoj ide udesno zato što je desna strana, u skoro svim kulturama, smatrana povoljnijom. To da mu je kosa boje kolirijuma je zanimljivo. Na paliju i na sanskritu reč nila znači crno, plavo ili tamno. E sad, kolirijum kakav se koristio u Indiji spravljao se od pepela srčuna (Pulicaria dysenterica), gija i nekoliko drugih sastojaka i to je jedna crna masna supstanca. U mahayana sutrama reč nila postepeno je počela da se tumači kao „plavo“. Tako u Gandhavyuha sutri, kada se diskutuje o obeležjima Velikog čoveka, nila se objašnjava kao „boja vairoćana dragulja“, koji je plave boje. To je razlog zašto tibetanske statue Bude imaju plavu kosu.

Bilo kako bilo, kada su prvi skulptori pravili Budine statue, pokušali su da prikažu barem neka od 32 obeležja Velikog čoveka. Smatra se da su prve statue Bude načinjene u Gandhari, pod grčkim uticajima, i u Mathuri, negde u I ili II veku. Tvorci ovih skulptura su možda bili Grci ili pod grčkim uticajem i u svom stvaralaštvu su možda bili bliži realnosti, pa su Budinu kosu prikazivali više naturalistički, kao tek talasastu desno. Nasuprot tome, prvi Mathura Budini kipovi prikazuju ga sa jednom velikom, uvijenom punjđom, koja nas danas podseća na sladoled natočen iz automata. Gandhara stil nikada nije prodro na indijski potkontinent i na kraju je i izumro. Spiralni Mathura stil je, pak, vremenom evoluirao u više spiralnih uvojaka i Budina kosa je od tada pa nadalje prikazivana upravo na taj način.