Theravāda budističko društvo
Download PDF

Vede

Šravasti Dhammika

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Razumevanje onoga što je Buda govorio zahteva zagledanje u sopstveni um, svoje motive, osećaje i ponašanje. Razumevanje jezika koji je Buda pri tome koristio (sintagme, obrti, poređenja, analogije itd.), tema kojima se bavio i zašto je odlučio da ih obradi upravo na taj način zahteva da znamo ponešto i o svetu u kojem je živeo. Uzmimo Vede, svete spise bramanizma. Ako barem donekle poznajemo Vede, time nam postaje jasnije kako i zašto je Buda neka svoja učenja predstavljao na način na koji je to uradio. Vedski bramani su održavali tri svete vatre i obožavali su ih. Pozivajući se na tu činjenicu, Buda je govorio o potrebi da se ugase tri vatre (pohlepe, mržnje i obmanutosti). Braman se smatrao usavršenim ako je znao (tj. bio u stanju da iz glave recituje) tri Vede. Za Budu, osoba koja je duhovno usavršena ako je stekla Tri znanja (teviđđa): rađanje bća u skladu sa svojim postupcima, njihovo umiranje (buduće odredište) i znanje o razaranju nečistoća u umu (A.I,165). Prema Vedama, bramani su predstavljali vrhunac ljudskog roda, zato što su bili rođeni ili stvoreni iz Braminih usta. Buda je govorio da su njegovi učenici vrhunac ljudskog roda zato što su „rođeni“ iz Budinih usta; „rodila ih je Dhamma, stvorila ih je Dhamma“ (It.101). I, naravno, Vede su podučavale da samo onaj ko je rođen u bramanskoj porodici može i sam postati braman. Za Budu, braman postaje onaj ko postupa na način na koji bi braman trebalo da postupa (tam aham brumi brahmanam, Dhp.397-411). Bramanski mudraci su govorili o blistavom, večnom sopstvu (atman; u kasnijoj upanišadskoj misli sat, ćit, ananda), dok je suprotno tome Buda podučavao trojstvo dukkha, anićća i anatta. Ovi i na desetine drugih elemenata Dhamme odraz su na ovaj ili onaj način vedskih koncepata, pošto su Vede činile glavni tok religijske misli Budinog vremena.

Još jedan važan element Veda koji je uticao na budizam bio je način na koji su one bile sačuvane i prenošene na kasnije generacije. Stara zamerka koju kritičari budizma uvek iznose jeste ta da, pošto je budizambio usmeno prenošen nekoliko vekova, mora da su zapisi učenja koje danas imamo vrlo nepouzdani, čak bezvredni. A zapravo mnogo pre Bude bramani su razvili način memorisanja i prenošenja vedskih himni i to sa izuzetnom preciznošću. Mnogi Budini učenici bili su bramani i u svoju novu veru doneli su veštine koje su naučili kao deo svog obrazovanja, te su ih nadalje koristili da bi sačuvali Budine reči.

Nezavisno od svega ovoga, barem osnovno znanje o Vedama je korisno u svakom slučaju. Jer reč je o jednoj od najlepših religijskih književnosti ikada stvorenoj. Ako imate interesovanja, preporučio bih prevod Wendy Doniger The Rig Veda (objavljeno kao Penguin Classics). Donigerini prevodi su čitljivi, jasni i bez suviše fusnota. Njezin izbor i raspored (ukupno 108 himni) nui dobar uvod u ovu vrstu književnosti. Svi stari favoriti su tu – Himna vodi, Kockareva tužbalica, Himna stvaranju (Nasadiya), U pohvalu velikodušnoti i moja omiljena: Kreket žaba. Neke od ovih himni morale su biti poznate i Budi i sigurno je i sam ponekad slušao melofični i hipotički zvuk Veda dok ih recituju. Ako nikada niste čuli recitovanje Veda, poslušajte ova dva primera. Prvi primer je nešto modernizovana verzija

Drugi primer je prava stvar, urađena onako kako je to rađeno i u Budino vreme. Bramani mogu recitovati satima – uz savršenu intonaciju i bez i najmanje greške.

Vede su najstariji i najvažniji deo čitave indijske duhovne književnosti. Postoje četiri Vede, mada se u budističkim tekstovima spominju samo tri (M.II,133). To su Rg veda, Sama veda, Yađur veda, koje su nastale između 20. i 7. veka pre naše ere, i Atharva veda, uključena među sveta kanonska dela tek nekoliko vekova posle Bude. Za Vede se veruje da su večno (sanatana) otkrovenje (sruti) božanskog porekla (apauruseya). Za one koji poriču autoritet Veda se kaže da su "nečisti" (nastika). Buda je govorio da ništa nije večno, a otkrovenje je smatrao nepouzdanim sredstvom sticanja znanja i odbacivao je ideju boga kao neuverljivu. Takođe je ispoljavao ozbiljnu sumnju u vezi sa tvrdnjom da su autori Veda posedovalo božansko znanje. Jednom ga je neki braman zapitao šta misli o tvrdnji da su tvorci Veda imali direktni doživljaj božanskog. Buda je odgovorio:

"A šta ti misliš o tome? Ima li ijednog bramana koji kaže: 'Ja znam. Ja vidim. Samo ovo je istina, sve ostalo je pogrešno?' "

"Nema, Gotama."

"A da li je ijedan učitelj tih bramana ili čak učitelji njihovih učitelja, idući sve tako unazad sedam generacija, rekao tako nešto?"

'Nije, Gotama.'

"A šta je onda sa drevnim bramanskim mudracima koji su sastavili vedske himne, koji su ih pevali, izgovarali i dorađivali, a koje bramani i danas pevaju i recituju, samo ponavljajući ono što je ranije bilo pevano? Jesu li možda oni ikada rekli: 'Mi znamo. Mi vidimo. Samo ovo je istina, sve ostalo je pogrešno?'"

'Nisu, Gotama. Nisu rekli.'

"Zamisli niz slepaca koji se oslanjaju jedan na drugog. Prvi od njih ne vidi, onaj u sredini ne vidi, a ni onaj koji je na kraju. Tvrdnje bramana su slične tome. Prvi od njih ne vidi, onaj u sredini ne vidi, a ni onaj koji je na kraju. Tako se čini da je vera bramana bez osnova" (M.II,169-70).

Buda je odbacio i obožavanje svete vatre (aggihotta), centralnog rituala bramanizma, kao jednog "puta ka neuspehu" (apayamukhani, D.I,102). Žrtvovanje životinja, efikasnost rituala, sistem kasti, verovanje u večnu dušu i zapravo skoro sve druge prakse koje su zagovarale Vede Buda je na isti način odbacivao. Oni koji danas govore da je Buda bio hinduista ili da je budizam reformisani hinduizam zaista su u loše informisani.