Theravāda budističko društvo
Download PDF

Šravasti Dhammika

Je li ovo u redu?

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Ljudi me često pitaju: „Koja je najbolja tehnika meditacije? i „Kako da znam da li vežbam ispravno?“ Postoje četiri kriterijuma koje je moguće koristiti da procenimo ono što je Buda nazivao „poboljšanje, rast, napredovanje“ (vuddham, virulham, vepullam) u meditaciji. Ja nisam nabolji učitelj meditacije na svetu, ali su meni ova uputstva bila korisna. Ukoliko (1) ako ste generalno srećniji nego kada ste počeli da meditirate; (2) ako uočavate porast pozitivnih i smanjenje negativnih kvaliteta u sebi; (3) ako ste opušteniji i otvoreniji i (4) ako ste u stanju da budete objektivniji u vezi sa samim sobom, to su sve pokazatelji da vaša meditacija ide u pravcu u kojem bi i trebalo.

Neki pristupi meditaciji, kao i stavovi koje neki ljudi unesu u meditaciju mogu one koji je praktikuju učiniti napetim, sumornim i preterano ozbiljnim. Kralj Pasenadi uočio je upadljivu razliku između sledbenika drugih učitelja i Budinih učenika. Prvi su bili toliko mršavi i lošeg izgleda „da se ne biste radovali da ih ponovo vidite“, dok su ovi drugi bili „nasmejani, veseli, ushićeni i radosni, blistavog lica, opušteni, bez napetosti, zadovoljni onim što dobiju i uma nalik šumskom jelenu“ (MN II,121). Bezbroj puta Buda je povezivao izbalansiranu, zrelu meditaciju i sreću. „Um koji je srećan postaje skoncentrisan (sukhino cittam samadhiyati); „Sabrana osoba postaje srećnija“ (satima sukham edhati), „Sada vi možda pomišljate: ’Možda će ove nečistoće uma nestati… a mi ćemo i dalje ostati nesrećni’. Ali ne treba tako misliti. Ako nečistoća nestane… samo ushićenje i radost, vedrina, sabranost i jasnoća ostaju, a to je jedno srećno stanje“ (DN I,73; SN I,208; DN I,196).

Umesto da sebe vide takvima kakvi jesu, neki meditanti imaju sliku kakvi bi „trebalo“ da budu i onda koriste potiskivanje i razne smicalice da sebe uguraju u taj lik. Rezultat je često telesna rigidnost: napet, ozbiljan izraz lica, kruti pokreti i ukočeno telo. Drugi meditanti razviju neku vrstu mentalne rigirdnosti, postaju puritanci i nepokolebljivi u stavovima prema makar i najsitnijim pravilima, dogmatični oko tumačenja Dhamme i tehnika meditacije. Često čujemo takve ljude kako izjave da je način na koji oni vežbaju „apsolutno ispravan“, a da su drugi načini, pa makar razlike bile neznatne, „apsolutno pogrešni“. Takva fizička i psihološka rigidnost je vrlo loš znak. Nasuprot tome, uspešan meditant ima dovoljno poverenja da se „opusti i rasplete kosu“ (appossukka, pannaloma), a da ne postane nemaran, kao i sposobnost da vidi pojmove Dhamme i meditativne tehnike kao korisne stepenike, pre nego kao nešto za šta se apsolutno treba vezati.

Uspešan meditant će postepeno oslabiti svoj ego, tako da slika koju imamo o sebi postaje manje važna i vezanost za nju se smanjuje, uključujući i vezanost za i fokusiranost na sopstvene loše strane. Na osnovu toga meditanti bi trebalo da su u stanju da sebe vide i procenjuju na mnogo realističniji i pronicljiviji način, da budu pošteni i iskreni o svom unutrašnjem životu. Tako bi trebalo da postanu prijemčiviji za savet duhovnih prijatelja i učitelja, spremniji da priznaju greške, sposobniji da prihvate pohvalu bez crvenila u licu i kritiku bez poricanja i kontranapada. Zreo meditant će, govorio ej Buda, biti spreman da „otkrije svoje slabosti učitelju ili iskusnom monahu, tačno onako kakve su“ (AN IV, 189-190).

Tako, na pitanje „Koja je najbolja tehnika meditacije?“ odgovor bi trebalo da bude „Ako gore navedeni kvaliteti postaju vidljiviji kao rezultat meditacije, tada je to znak da praktikujete tehniku meditacije koja je najpogodnija za vas“.