Theravāda budističko društvo
Download PDF

Majčina ljubav

Šravasti Dhammika


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Budistički tekstovi sadrže mnoge nazive za ljubav, kao što su ādara, atthakāma, dalhabhatti, hita, kāma, lokassādara, manāpa, mettā, paṭibaddhaćitta, paṭisanthāra, pema, petteyya, piya, sambhađeyya, sampiya, siniddha, sineha i vissāsa. Neke od ovih reči su sinonimi, druge označavaju različite tipove ljubavi. Iako nije uvek lako naći pravi prevod za njih, neke se mogu identifikovati sa velikom sigurnošću. Na primer, paṭibaddhaćitta znači zaljubljenost, petteyya je roditeljska ljubav, kāma jeste erotska ili senzualna ljubav, a vissāsa označava uzajamnu privrženost. Matteyya znači majčinsku ljubav, ali i ljubav prema majci. Budistička tradicija je odavno uključila personifikacije različitih tipova pozitivnih osećanja. Na primer, Avalokitesvara se može posmatrati kao personifikacija manifestacije saosećanja. A ako bi majčinska ljubav imala svoju personifikaciju, onda bi to bila Hariti.

Legenda kaže da su Harati i njezin muž Pañcika obitavali u šumama i stenovitim vrletima u okolini Rađagahe. Imali su mnogobrojno potomstvo, a omiljeno dete im je bilo Pingala. Hariti bi zgrabila dete koje bi ostalo nečuvano ili bez pratnje odraslih, tako da bi ga posle ona i njezin podmladak pojeli. Jednoga dana, očajni građani Rađagahe došli su do Bude, moleći ga da učini nešto u vezi sa Hariti. Iz saosećanja, pristao je da im pomogne, te je namamio Pingalu da ga prati, a onda ga u zgodnom trenutku poklopio svojom prosjačkom zdelom. Hariti je čitavu nedelju provela tragajući za voljenim sinom, ali bez uspeha. Na kraju je sva očajna došla kod Bude da traži pomoć. Kad je video, Buda je upita zašto je tako tužna, a ona odgovori: "Kako majka da ne bude tužna, kada joj je dete nestalo?" Na to Buda odgovori: "A šta je sa majkama sve one dece koju si pojela? Zar one ne osećaju isti takav bol kakav je tvoj?" Shvativši istinitost njegovih reči, Hariti obeća da će prestati da krade decu. Kako bi nadoknadila sav onaj bol koji je uzrokovala drugima, takođe je obećala da će sve svoje moći iskoristiti da štiti decu. Videvši iskrenost u njenim obećanjima, Buda pokaza Hariti gde je sakrio Pingalu.

Vekovima je Hariti poštovana kao otelovljenje majčinske ljubavi. Verovalo se da je zaštitnica dece od svake ozlede, da se stara kako bi majke imale dovoljno mleka da doje svoje bebe, kao i da olakšava muke porođaja. Za nju se takođe verovalo da štiti od ovčijih boginja, bolesti od koje su deca najranjivija. Hariti je naročito bila popularna svuda gde je dominirao mahayana budizam, mada su njezini oltari i statue pronalaženi i u Tajlandu i Indoneziji, a pominje se i u šrilankanskom epu Mahavamsa. Popularnost Hariti je opala skoro u čitavom budističkom svetu tokom poslednjih vekova, ali se još uvek održala u Nepalu i Japanu, gde je poznata kao Kariteimo.