Theravāda budističko društvo

Ne skidajte se

Šravasti Dhammika

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Nagost je stanje čoveka bez odeće. Tokom istorije ljudi su hodali unaokolo nagi ili skoro nagi. Lovački-sakupljački narodi u tropskim krajevima često su bili nagi iz sasvim praktičnih razloga. Nagost je takođe praktikovana kao protest, kao kazna, čak kao nešto što doprinosi dobrom zdravlju. U drevnoj Indiji nagost je praktikovana iz religijskih razloga. Đainski monasi i ađivake išli su goli, a ekasataka askete su nosili tek parče tkanine preko genitalija. Golotinja, zajedno sa čupanjem kose, prestankom sečenja noktiju i šišanja, tako da se kosa zavija u ogromnu punđu i nikada se ne pere, sve to smatrano je znakom zadivljujuće nevezanosti za ovaj svet. Navodnu duhovnu vrednost nagosti jedan monah je ovako izrazio: „Nagost je korisna jer smanjuje želje, stvara zadovoljenost, pročišćava zlo, budi savesnost, pažljivost, smanjuje prepreke i budi energiju“ (Vin. I,305). Dva puta mesečno nezaređeni ađivaka sledbenici išli bi nagi i spavali na zemlji, imitirajući svoje monahe, a ideja je bila: „Nema nigde bilo šta, zato u meni nema bilo kakve vezanosti“ (AN I,206). Pošto se ti nezaređeni zapravo nisu odricali od bilo čega i već sledećeg dana nastavljali svoj redovan život, Buda je smatrao da njihovo „odricanje“ nije ništa drugo do zavaravanje.

Buda je uveo pravilo da monasi nikada ne idu nagi, čak ni u svojim privatnim odajama (Vin. II,121). Govorio je: „Nagost je nepristojna, neprikladna, neprilična, nedostojna jednog askete, nedopuštena i ne treba je praktikovati“ (Vin. I,305).  Za ovo je imao dva razloga. Prvi je da slično drugim asketskim vežbama ili spoljašnjim promenama načina življenja, nagost ne vodi do značajnije unutrašnje transformacije. Tako je rekao: „Ni lutanje nag naokolo, upletene kose, blatnjavog tela, ni gladovanje, ni ležanje na goloj zemlji, trljanje tela pepelom, a ni sedenje nepomično, ništa od toga ne pročisti onog ko sumnju prevladao nije“ (Dhp 141). Takođe se protivio nagosti zato što bez nekog valjanog razloga ide protiv normi pristojnosti. Njegova učenica Visakha je jednom videla neke monahinje kako se gole kupaju i prokomentarisala: „Golotinja žene je ružna, odbojna i za kritiku“ (Vin. I,293), što se čini generalno prihvaćenim stavom toga vremena. Buda je želeo da se njegovi monasi ravnaju prema uobičajenim pravilima učtivosti i dobrih manira, što bi im olakšalo da prenose Dhammu drugima. Buda je takođe smatrao važnim da se njegovi monasi i monahinje razlikuju od pripadnika drugih škola, kao po svojoj unutrašnjosti, tako i spolja. Pošto su mnogi drugi askete išli ili potpuno ili delimično nagi ili su nosili na sebi šta god im se dopalo, Buda je propisao da njegovi zaređeni nose posebnu vrstu ogrtača po kojem bi ih bilo lako identifikovati. Danas đainski monasi i monahinje, kao i nekoliko škola hinduističkih asketa još uvek praktikuju nagost. Najpoznatiji među njima su naga baba. Zanimljivo je da ovaj prvi deo njihovog naziva „naga“ dolazi od „nāga“ u značenju „zmaj“, „čudovišno stvorenje“ ili „plemenita zmija“. Zapravo ta reč dolazi od sanskritskog nagna, pali nagga, u značenju „nag“ i etimološki je srodno latinskoj reči nudus.