Theravāda budističko društvo
Download PDF

Šravasti Dhammika

New Age / Novo doba


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Termin new age / novo doba je počeo da se upotrebljava 80-tih godina prošlog veka kako bi opisao vrlo fleksibilan, pseudoreligijski skup verovanja koje je izrastao iz pokreta kontrakulture na Zapadu dve decenije ranije. Ovaj termin aludira na verovanje da novo duhovno doba, takozvano „doba vodolije“, upravo počinje. Uprkos činjenici da su neki budistički pojmovi i prakse bili uključeni u new age duhovnost, sam budizam i new age pokret imaju malo toga zajedničkog.

Jedan budista može videti ozbiljne probleme sa ovim pokretom. Naime, već glavna premisa da „novo doba“ počinje pokazala se pogrešnom. Tragično je da se nastavio beskrajan niz oružanih konflikata, pohlepe, mržnje, hipokrizije i očajanja, kakav je postojao i ranije. Takođe, novo doba je vrlo komercijalizovan pokret i na taj način veoma podseća na „staro doba“, za koje tvrdi da ga zamenjuje. Kratak pregled new age sajmova, prodavnica, magazina i kataloga pokazuje da sve što se nudi ima svoju cenu, često i prenaduvanu. Pokret novog doba nema neke svoje ključne pojmove ili vodeće principe, već ga pokreće trenutna moda. Neka verovanja ili prakse postaju trend (piramide, kristali, keltske legende, šamanski bubnjevi itd.), da bi ih uskoro zamenilo nešto sasvim drugo. New age ima upadljivu narcističku i nestabilnu prirodu. Ljudi koji se uključe u new age često postanu preokupirani sopstvenim zdravljem, načinom ishrane, aditivima hrani, neortodoksnim lekovima i terapijama itd. Možda još ozbiljnija stvar je da je new age naivno optimističan. On ne nudi bilo kakvo rešenja za vrlo stvaran i ozbiljan problem čovekove patnje, sem „mudrih izreka“,  maštarija i neodređenih generalizacija.

Budista bi takođe mogao reći da new age duhovnost ne pravi veliku štetu, ali ne donosi ni bog zna kakvu korist. Jedna pozitivna stvar koja bi se mogla reći o new age pokretu je sledeće: on na najbolji način pokazuje kako uprkos široko rasprostranjenog odbacivanja religije na Zapadu, ljudi i dalje poseduju i ispoljavaju duhovne težnje. Treba se otuda nadati da će u takvoj situaciji više ljudi zadovoljenje te težnje potražiti u koherentnom, realističnom i kroz dva i po milenijuma proverenom Budinom učenju.