Theravāda budističko društvo
Download PDF

Šravasti Dhammika

Oči čvrsto otvorene


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Mistika je termin koji obuhvata različita intenzivna iskustva ili načine razvijanja takvih iskustava. Mistiku je očigledno teško definisati. William James rekao je da su glavne karakteristike mističkog iskustva neizrecivost, noetski kvalitet, privremenost i pasivnost. Evelyn Underhill pisala je da se mistika može opisati kao nešto što je više praktično nego teorijsko, jedna potpuno duhovna aktivnost, čija svrha i metod jeste ljubav, a nikada nije traganje za samim sobom. Problem sa ovim, a zapravo sa svim definicijama mistike jeste u tome da su one primenjive uglavnom na glavne monoteističke religije i ne uzimaju u obzir budizam, đainizam, taoizam i nereligijsko mistično iskustvo.

No, najbolje promišljanje mističnog iskustva koje sam do sada čitao jeste ono Waltera Kaufmanna, u njegovoj briljantnoj knjizi Critique of Religion and Philosophy. Za razliku od Jamesa, Underhill, G. Parrindera i drugih, Kaufmann je dobro poznavao budizma i uzeo ga je u obzir kada je pisao svoju studiju. Što se pak tiče knjige D. T. Suzukija Mysticism, za mene je ona bila više mistifikovanje nego o mistici.

Posmatrano iz perspektive savremene psihologije, možemo reći da većina, ako ne i sva iskustva koja se označavaju kao mistična imaju ove četiri karakteristike: (1) poseduju jednu intenzivnu emocionalnu komponentu, (2) pokreće ih fizički ili psihološki stres — očaj, čežnja, gladovanje, potiskivanje seksualnosti, dugo bdenje itd., (3) ono nikada nije u suprotnosti sa teološkim uverenjima mistika — hrišćani nemaju vizije Višnua, muslimani nikad ne ugledaju Sveto trojstvo itd. i (4) to iskustvo se tumači kao da ga je izazvao neki spoljašnji uzrok — Bog, anđeli, itd. Budin opis sopstvenog probuđenja ne uklapa se najbolje u opise mističkog stanja koje daju James ili Underhill, niti ono ima neku od četiri karakteristike mistike.

Čini se da je Buda bio izuzetno miran i pribran, čak bez emocija, dok je počinjao meditaciju u časovima pre probuđenja  (M.I,167). Intenzivna radost (vimuttisukha) koju je osetio došla je tek kasnije (Ud.1-3). U vreme kada je dostigao probuđenje, bio se potpuno oporavio od ranijih asketskih napora. Pominje da je jeo odgovarajuću hranu, odmarao se i povratio snagu (balaṃ gahetvā, M.I,247). Nema nikakvog nagoveštaja da je prethodno imao bilo kakvu ideju o četiri Plemenite istine ili o uslovljenom nastanku. Zapravo, izričito je izjavio da se o istinama koje je uvideo "nije čulo ranije" (pubbe ananussutesu, SV,422). Buda nikada svoje probuđenje nije opisao kao poklon Boga ili rezultat božanske milosti. Uvek je učio da svako do probuđenja stiže "zahvaljujući sopstvenom znanju i viđenju" (sayaṃ abhiṭṭā, D.III,55).

Neki autori na temu religije pominju nešto što nazivaju "budističkom mistikom". Zanimljivo je da reč mistika dolazi od latinske reči mysterium, a to znači "zatvoriti oči", dok pāḷi reč za probuđenje (bodhi) znači upravo suprotno, "probuditi se" ili "otvoriti oči". Otuda je vrlo problematično opisivati intenzivna i transformišuća iskustva u budizmu kao „mistična“.