Theravāda budističko društvo

Raznolikost sekti

Šravasti Dhammika


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


U Budino vreme postojala su dva glavna religijska pokreta, brahmani i samane. Nisam uspeo da proverim, ali pretpostavljam da je naša reč šaman u vezi sa pali reči samana. Brahmani su sledili staru religiju zasnovanu na Vedama i smatrali ih krajnjim duhovnim autoritetom. Međutim, liberalniji brahmani toga vremena počeli su da dovode u pitanje efikasnost vedskih rituala i više pažnje posvećuju etici i meditaciji. Naročito su sa neodobravanjem gledali na one rituale u kojima se žrtve bile životinje. No, oni su i dalje sebe videli unutar vedske ortodoksije, te je ispravnije reći da su oni bili osnovači različitih škola, nego sekti.

Samane, sa druge strane, odbacivali su Vede i većinu brahmanskih verovanja i praksi, tako da su ih brahmani smatrali neortodoksnim, čak jereticima. Ovakav stav neodobravanja brahmana prema samanama dobro ilustruje Ambatthin komentar da su Buda i njegovi učenici "bezvredni ćelavci, neznalice samane, prljavština sa nogu Brahminih" (DN I,90). Poslednji deo ove uvrede odnosi se na indijsko verovanje da je ljude najniže kaste Brahma, vrhovno božanstvo, stvorio od svojih nogu. Pošto većina samana ignorišu kastinska pravila, to ih u očima brahmana stavlja u isti rang sa najnižom kastom, kao i onima koji su još niži, to jest nedodirljivi. Samane su ignorisali društvene norme i očekivanja, obično su živeli u celibatu, a u duhovnim stvarima davali su prednost iskustvu naspram duhovnog autoriteta. Eksperimentisali su sa meditacijom, asketskim vežbama, jogijskim disanjem, gladovanjem i izolacijom. Kada bi, kao rezultat takvih praksi, neko od njih doživeo različite vrste mističnih iskustava, to ga je navodilo da veruje kako je dostigao probuđenje ili oslobođenje, zatim bi privukao učenike i to bi vodilo do formiranja nove sekte.

Neke od tih sekti pomenutih u Tipitaki uključuju ađivake (oni koji žive čistim životom), mundaka savake (obrijani učenici), đatile (oni sa punđama), paribađđake (lutalice), međandike ili medandike (oni koji nose trozubac), aviruddhake (oslobođeni), gotamake (Gotamini učenici) i devadhammike (bogoliki, AN III, 276). Ove i druge sekte samana kolektivno su poznati kao "vodiči preko gaza" (titthiya), zbog tvrdnje da su u stanju da pokažu mesto "prelaska" iz ovog sveta  u sledeći. Uskoro su budisti počeli da koriste ovaj naziv za bilo koju ne-budističku sektu samana. Dve dominantne takve sekte Budinog vremena i jedine koje su preživele do današnjeg dana bile su niganthe (nesputani, AN III.276), kasnije poznati kao đaini, i sakyaputte, to jest budisti. Budu su često nazivali "samana Gotama" (DN I.4).

U Budino vreme bio je čest slučaj da ljudi menjaju religiju. U ranoj fazi Budine propovedničke karijere tri čuvena brata Kassape, koji su predvodili grupu đatila, postali su njegovi učenici i sa sobom poveli i svoje sledbenike (Vin. I) Ovaj događaj je, više nego bilo koji drugi, privukao pažnju ka Budi, koji je tek postao učitelj. Dvojica kasnijih glavnih Budinih učenika, Sariputta i Moggallana, bili su obojica ađivake, pre nego što su postali budisti. Povremeno, oni koji su sledili Budu prišli bi nekoj drugoj sekti, a Sunakkhatta je jedan takav primer (DN III.2)