Theravāda budističko društvo

Šravasti Dhammika

Telo i meditacija


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Naše telo se uvek nalazi u određenom položaju (iriyapatha), pa tako i tokom meditacije. Budistički tekstovi često govore o četiri položaja – hodajući (gaććhanta), stojeći (thita), sedeći (nisinna) i ležeći (sayana, MN I,57) i to uglavnom u vezi sa meditacijom. Tako, tokom njene preliminarne faze, Buda preporučuje (MN I,56) da sedimo (nisidati) na tlu, prekrštenih nogu (pallankam) i pravih leđa (uđu kayam). Za većinu ljudi korisno je da sednu na manje, tvrdo jastuče, kako bi im kukovi bili nešto višlji od kolena, da zatim stave dlanove jedan preko drugog u krilu ili spuste na kolena i da sklope oči. Nekim meditantima više odgovara da sede na stolici, umesto na podu. Visuddhimagga daje koristan savet da meditanti isprobaju različite položaje, svaki tokom tri dana, a da onda odluče koji je najpogodniji za njih (Vis. 128). Dve najvažnije karakteristike dobrog položaja za meditaciju su (1) da su leđa prava, ali ne i ukočena, kako bismo mogli lako da dišemo i (2) da je telo opušteno i udobno, tako da nam različiti neugodni osećaji ne odvlače suviše pažnju (SN V,156).

Oni kojima je cilj da razviju sabranost, trebalo bi to da učine redovnim sedenjem. Međutim, pošto im je na taj način sabranost ojačala, neophodno je da je pokušaju proširiti, tako što će biti svesni i ostalih svojih aktivnosti, tj. dok su u bilo kojem od četiri položaja. Buda je rekao: "Monah je potpuno svestan kad odlazi i kad dolazi, kad gleda pravo i kad gleda u stranu, kad savija i kad pruža (svoje udove), kad nosi na sebi ogrtač i u ruci posudu za prošenje hrane, kad jede, pije, žvaće i oseća ukus hrane, kad obavlja nuždu, kad hoda, stoji, sedi, leže da spava, budi se, govori i ćuti".