Theravāda budističko društvo
Download PDF

Šravasti Dhammika

Prirodni uzroci, kammički uzroci


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Ljudi često pitaju: "Zašto dobri ljudi nekada pate, dok loši nekada prođu nekažnjeno?" Budistička filozofija podučava teoriju kauzalnosti, ideju da događaji imaju svoj uzrok ili uzroke. Ali postoji razlika između prirodnih uzroka i moralnih ili kammičkih uzroka. Oluja je prirodan događaj sa prirodnim uzrocima ili serijom uzroka. Ljutiti se zato što mi je kiša pokvarila planove za vikend i provesti subotu i nedelju psujući vreme i dureći se jeste kammički događaj koji će imati i negativnu vipāku. U stvari upravo taj neprijatan osećaj besa i nervoze jeste vipāka. Ne mogu da kontrolišem kišu, ali mogu, ili bih mogao da donekle kontrolišem svoje reakcije na kišu i svoj stav prema njoj. Budistička psihologija pravi razliku između bola (dukkha) i patnje (domanassa).(25) Bol je fiziološka stvar, a patnja psihološka. Ako nešto teško ispustim i padne mi na nogu, doživeću fizički bol bilo da sam dobra osoba ili nisam. Potom ću se možda razbesneti na sebe što sam tako nepažljiv, kritikovati i psovati samog sebe, što će dodatno povećati ljutnju do stepena gneva. Ova druga reakcija uvećava neprijatan osećaj koji doživljavam. Ne mogu da kontrolišem bol, sem ako ne uzmem neko sredstvo protiv bolova. On ima prirodni uzrok ili uzroke. Ali imam izvesnu kontrolu, ili bih mogao da je imam, nad svojom reakcijom na bol. Što se tiče kiše, mogao bih s radošću da prihvatim činjenicu da aktivnosti na otvorenom ovog vikenda nisu moguće, te da pronađem nešto drugo što bih radio i u tome uživao. Postoji gomila kompleksnih razloga zašto ljudi doživljavaju bol i zadovoljstvo – to što su na pogrešnom ili pravom mestu u pogrešno ili pravo vreme ili jednostavno zato što je to „tek jedna od onih stvari“. Ovaj univerzum i svaka sila i predmet unutar njega je u stanju konstantnog kretanja. Nekada se stvari i događaji kreću u pravcu koji nam ide u prilog, ali nekada baš i nije tako. Naša sposobnost da kontrolišemo i predviđamo šta univerzum čini ili će učiniti jeste ograničena. Pa zašto onda dobri ljudi nekada trpe fizički bol, a loši ljudi nekada uživaju u zadovoljstvu? Zato što i oni, poput svih ostalih, žive u jednom dinamičnom univerzumu. Zašto ljudi doživljavaju sreću ili patnju je jedno sasvim drugo pitanje. Jer na to možda utiče i njihova kamma.

Spekulacije o kammi

Ispravno je reći da smo mi uslovljeni sopstvenom kammom, pre nego da smo njome određeni. I kao što smo videli, vipāka je takođe uslovljena: kammičkim kontekstom u kojem se ispoljava, intenzitetom naših namera, našim delovanjem vođenim pomešanim motivima, onim što uradimo odmah posle nekog određenog postupka itd. Ideja da neki pojedinačan akt neizbežno vodi do jedne jedine posledice potpuno istog intenziteta ili obima predstavlja simplifikovanje jednog mnogostrukog fenomena kakav je kamma. Sammohavinodani ispravno kaže: „Iz jednog uzroka ne nastaje jedan, već mnogo rezultata, kao što iz mnogo uzroka ne postoji samo jedan rezultat. Umesto toga, iz mnogo uzroka nastaje mnogo rezultata.“6 Otuda je Buda govorio da je nemoguće, čak nepromišljeno, spekulisati kakva će biti vipāka jedne određene kamme.(26) Time nije hteo da kaže kako ne treba da se trudimo da razumemo opšte principe kamme. Ali lupanje glave oko toga koja kamma je uzrokovala da neko ima određeno iskustvo ili kakva će biti vipāka nečega što je neko uradio ili kako će se preporoditi neko treći zbog onoga što je uradio, teško da će nam doneti tačan odgovor. Dovoljno je teško znati sopstveni kammički kontekst, želje, motive i reakcije, a kamoli sve to za druge. Samo probuđena osoba ima mudrost i uvid da to učini na iole precizan način.(27)

Imajući sve ovo u vidu, ipak treba napomenuti da je u isto vreme tačno kako razumevanje osnovnog pojma kamme i uzimanje u obzir toga kada se odlučujemo na delovanje može biti korisno za naš duhovni život. Ako znamo da će naša dela pre ili kasnije imati neki efekat, to je snažan motiv da činimo dobro i izbegavamo loše. (28a,b) Kada vidimo druge da se loše ponašaju ili kada smo žrtva njihovih loših postupaka, pomisao da će i oni, slično nama, snositi posledice toga što čine može nam pomoći da se oslobodimo pravedničkog gneva ili ogorčenja. (29a,b) Kada vidimo druge da deluju vođeni vrlinom, herojstvom ili nesebičnošću i imaju od toga korist, to nas može ohrabriti da pokušamo isto što i oni.