Theravāda budističko društvo
Download PDF

Kamma i preporađanje u budizmu

Kamma je jedan od centralnih pojmova u budizmu. Uprkos tome, ona je takođe uzrok mnogim pogrešnim tumačenjima kako među budistima, tako i među nebudistima. Ovi nesporazumi obično postanu očigledni već na samo početku razgovora o kammi.

Hinduizam, đainizam i budizam

Česta je tvrdnja da su kamma i preporađanje bile opšteprihvaćena verovanja u drevnoj Indiji i da ih je Buda jednostavno preuzeo i ugradio u svoju Dhammu. Činjenice govore drugačije. Vede, najstariji tekstovi hinduizma, uopšte ne govore o kammi ili preporađanju. U vedskoj misli sudbina pojedinca bila je određena izvesnim ritualima i voljom bogova, a ne kammom. A posle smrt, čovek se ne preporađa, već odlazi u svet očeva (pitṛloka), tj. na nebo. Drugi korpus rane hinduističke književnosti, kao što je Satapatha Brāhmaṇa, koristi reč kamma samo u smislu obavljanja vedskih žrtvi i drugih ritula u vezi sa tim.

Prvi ne-đainski i ne-budisitčki tekst koji pominje kammu i preporađanje ili nešto slično tome jesu rane upaniṣade:  Bṛhadāraṇyaka, Chāndogya i Kauṣītaki upaniṣada. Ali njihove verzije ovih učenja veoma se razlikuju od đainske i budističke. Na primer, Kauṣītaki kaže da kada ljudi umru, oni svi odlaze na Mesec, koji je kapija ka nebu. A da bi kroz nju prošli, moraju da odgovore na pitanje. Oni koji to nisu u stanju, postaju kiša, koja onda pada na zemlju, a zatim postaju crvi, insekti, ribe, ptice, lavovi ili ljudi, već u skladu sa svojom kammom. A oni koji uspeju da odgovore na pitanje, ulaze u nebo i nalaze se u prisustvu Brame (Kau.1.2). Da li kamma ovde znači moralnu uzročnost ili ispravno obavljanje vedskih rituala nije sasvim jasno, ali je vrlo verovatno da se misli na ovo drugo. Chāndogya uči nešto slično, ali kada preminuli padnu na zemlju kao kiša, oni postaju biljke koje, kada ih muškarac pojede, zajedno sa njegovim semenom ulaze u žensku matericu i postaju novo biće. Zanimljivo je da Chāndogya takođe kaže kako „ovo (učenje) nije bilo poznato bramanima ranije“, drugim rečima, bilo je nešto novo unutra vedske tradicije. U Bṛhadāraṇyaka upanisadi Yāđnavalkya jasogovori da kamma u smislu morala jeste tajno učenje koje se otkriva samo iniciranima (Br.3.2). Ali zašto bi takvu ideju trebalo držati u tajnosti? Gotovo izvesno zato što nije bila deo izvornog vedskog učenja i Yāđnavalkya je želeo da izbegne optužbe za jeres. Druge upanišade ne pominju kammu ili preporađanje, a Kaṭha upaniṣada zapravo kaže da niko ne zna šta se događa sa čovekom kad umre (Kath.1.20). 

Takođe je nužno razmotriti vreme nastanka upanišada. Mnogi naučnici smatraju da je  Bṛhadāraṇyaka upaniṣada nastala oko 800. ili 700. pre n.e., iako je ovo datiranje prilično nepouzdano. Podjednako nepouzdano je i datiranje vezano za Budu, premda većina naučnika smatra da je živeo tokom 5 veka pre n.e. Ali iako najranije pominjanje nekog oblika ponovnog rođenja i smrti koji su određeni nekim oblikom kamme verovatno prethodi Budi, tvrdnje da su te ideje bile opšteprihvaćene ili čak široko prihvaćene u vreme Bude, kao što smo videli, nisu baš naročito uverljive.Sami budistički tekstovi nam pružaju dalju potvrdu za to. Samaññaphala sutta, naprimer, daje pregled učenja koje su zastupali šest najistaknutijih učitelja Budinog vremena i jedan od njih podučava izvesnu formu kamme (D.I,52-59). Slično ovome, i u budističkim i u đainskim tekstovima česta je kritika onih koji odbacuju kammu i preporađanje. Na primer, popularni učitelj toga vremena Makkhali Gosala je podučavao: „Ne postoji kamma, ni delo, niti (svrha ulaganja) napora“ (A.I,286). Dok su neki odbacivali kammu i preporađanje kao relativno nove i netradicionalne ideje, drugi kao što je princ Pāyāsi su ih odbacivali na osnovu logičkog zaključivanja. Pošto nije video bilo kakav empirijski dokaz za njih, ovaj obrazovani skeptik je došao do sledećeg zaključka: „Ne postoji drugi svet, ne postoje spontano rođena bića, niti ima bilo kakvog ploda ili rezultata dobrih i loših dela“ (D.II,316). Princ Pāyāsi mora d aje bio prilično poznata ličnost jer se pominje i u đainskim spisima.

Najranije nedvosmisleno i retaljno pominjanje kamme jeste u okviru đainske tradicije. Đainizam prethodi budizmu možda jednu ili dve dekade, te se njegov osnivač Mahāvīra i njegovo učenje često pominju u budističkim tekstovima. Međutim, đainsko shvatanje kamme se značajno razlikuje od budističkog. Na primer, prema đainizmu, svaki postupak, nameran ili ne, stvara kammu i za nju se veruje da je neka vrsta vrlo fine materijalne supstance koja se lepi za dušu i vuče je nadole. Đainizam takođe govori o duši koja prolazi iz jednog u drugi život, što budizam odbacuje.1 Svakako je moguće da je na Budu uticalo đainsko učenje o kammi i preporađanju, ali je očigledno da ga on nije preuzeo nekritički i bez razmišljanja. Mnogo je verovatnije da je Mahāvīra imao delimičan uvid u kammu i preporađanje, dok je probuđenje Budi dalo potpuno razumevanje.

Negde na prelazu iz prvog u drugi milenijum različite ideje o kami i preporađanju bile su na putu da budu integrisane u hinduizam. Ali čak i tada i kasnije nisu ni u kom slučaju bile opšteprihvaćene. Hinduizam je u celini evoluirao ili apsorbovao nove pojmove, ne napuštajući stare, što je dovelo do toga da predstavlja široki spektar nekada nepodudarnih ili čak međusobno kontradiktornih učenja. Čak i kada su kamma i preporađanje postali široko prihvaćeni unutar hinduizma, ove su ideje nekako štrčale iz čitave celine. Verovanje da bogovi mogu i da utiču u ljudskim poslovima, da predanost (bhakti) određenom bogu vodi do spasenja, da se gresi mogu sprati kupanjem u svetim rekama, da obavljanje određenih rituala, posećivanje svetilišta ili smrt u Varanasiju garantuju spasenje, čini se da poništava ideju kamme. Neke škole hinduizma odbacivale su kammu u ime sudbine (daiva), dok su druge tvrdile da je individualna sudbina određena vremenom (kāla), urođenom prirodom (svabhāva), slučajem (yadṛccha) ili d aje predodređena (bhāvivaśāt). Tako Śāvetāsvatara upaniṣada odbacuje različita objašnjenja, uljučujući i kammu, i tvrdi da je na kraju sve  u vlasti Boga (Ss.v.2-3). Mnogi odlomci u Dharmaśāstrama pominju kammu, dok u isto vreme preporučuju različite načine na koji se ona može zaobići. Ono što neke ljude privlači hinduizmu je upravo to što on sadrži tako širok dijapazon oblika, stavova i manifestacija.

Značenje kamme

Pre nego što objasnimo Budino učenje o kammi, biće korisno pogledati samu tu reč. Pāḷi termin kamma je. kao i njen sanskritski pandan karma, izvedenica iz korena kṛ i znači raditi, delati, izvesti ili načiniti. U prebudističkoj bramanskoj literaturi on je značio obavljanje različitih vedskih obreda i rituala na ispravan način i njihova efikasnost je upravo zavisili od toga jesu li izvedeni pravilno. U budizmu i đainizmu, ova reč u normalnom kontekstu znači raditi ili delovati, u uobičajenom značenju reči. Tako je rad ili profesija kojom neko zarađuje za život kammanta, poljoprivreda tj. obrada zemlje je kasakamma, añđalikamma jeste čin iskazivanja poštovanja prema nekome, a kammakara jeste radnik, onaj koji obavlja neki rad. No, kao tehnički termin u budizmu, kamma predstavlja ideju da namerni mentalni, verbalni ili telesni postupci imaju etički značaj i konsekvence. Da budemo precizni, kamma jeste moralno značajan nameran postupak, a vipāka je posledica ili rezultat jednog takvog postupka. Kada se nekome danas dogodi nešto loše ili neželjeno, on će možda reći: „To je moja loša kamma“. Bilo bi ispravnije reći: „Doživljavama lošu vipāku“ ili „Doživljavam vipāku loše kamme“.

Važnost namere, volje, intencije u kammi može se razumeti ako se zapitamo da li će ubadanje nožem nekoga biti dobar ili loš postupak. Većina ljudi će reći da je loš. Zapravo, oni će to smatrati zločinom. Ali budista će na takvo pitanje odgovoriti: „Sve zavisi“. Osoba koja drži nož možda jeste hirurg i obavlja operaciju kako bi spasao život svom pacijentu, a može biti i gangster koji napada bespomoćnu žrtvu u mračnoj ulici. Namera koja stoji iza postupka je ta koja mu daje njegov etički kvalitet.

Kammički determinizam

Pre nego što objasnimo šta je Buda rekao o kammi, pogledajmo šta kamma nije. Najraširenija zabluda o kammi je ideja da sve što se čoveku dogodi od etičkih ili neetičkih dela koja je učinio u prošlosti. Ako slomi nogu, bude ga supruga vara ili je siromašan, tvrdi se, sve je to zato što je učinio nešto nemoralno u prošlosti. Sa druge strane, ako lepo izgleda, dobije na lutriji ili dobije povišicu plate, to je navodno zato što je učinio nešto dobro. Apsolutno sve, od našeg socijalnog statusa, preko zemlje u kojoj smo rođeni, do stanja našeg zdravlja itd. itd., sve je to zbog prošle kamme. Ovakve tvrdnje direktno protivreče Budinoj Dhammi. Naime, prema Budi, postoje tri pogrešna i opasna gledišta: verovanje da sve što se događa jeste zbog prošle kamme  (pubbekatahetu), zbog volje vrhovnog božanstva (issaranimmānahetu) i verovanje da sve što se događa nema nikakav razlog (ahetu-appaccayā). (1)

Postoje čvrsti razlozi za odbacivanje svakog od ova tri uverenja, ali mi ćemo ovde istražiti onaj vezan za prošlu kammu. Ako sve što se nekome dogodi ima uzrok u nečemu što je on učinio u prošlosti, tada po toj logici čitav njegov život mora biti predeterminisan. Ne bi bio u stanju da učini ili se uzdrži od činjenja bilo čega, zato što je tok čitavog njegovog života bio unapred fiksiran. Ako bi bio dobar, to ne bi bilo zbog njegovog izbora ili truda, već zbog nečega učinjenog u prošlom životu i tako ad infinitum. Ako bi ovo bilo tačno, tada ne bi bilo potrebe da Buda podučava plemeniti osmostruki put, jer bi bilo nemoguće praktikovati bilo koji od njegovih delova, sem ako prošla kamma to nije omogućila.

Jedan primer pogrešnog tumačenja na osnovu kammičkog determinizma u vezi je sa dobrim i lošim zdravljem. Često čujemo ljude, uključujući monahe, koji bi ipak trebalo da budu bolje obavešteni, kako različite bolesti ili povrede tumače time što je oboleli učinio nešto loše u prošlom životu. Čuo sam kako se rak na grlu objašnjava kao kammička posledica čestog laganja, gluvoći je navodno razlog odbijanje da se slušaju govori o Dhammi, a problemima sa nogom jedenje pilećih bataka. Pre nekoliko godina istaknuti tajlandski monah je, prema izveštaju u medijima, objasnio da su HIV virus i sida kammičke posledice izopačenih seksualnih praksi. Imajući u vidu koliko su ovakve ideje raširene, zanimljivo je razmotriti koliko se one slažu sa Budinim izjavama o bolesti i zdravlju. On je rekao da bolesti i fizičke tegobe mogu imati različite uzroke, od kojih je kamma samo jedan. Neke bolesti izazvane su disbalansom tečnosti u telu, neke nepažnjom, druge nesrećnim slučajem, a neke su izazvane klimatskim promenama. (2) U nekoliko drugih govora lošu ili prekomernu ishranu označio je kao uzročnike fizičkih tegoba (A.III,144; Vin.I,199). Drugom prilikom pomenuo je da je njegovo zdravlje dobro zato što umereno jede (M.I,473), ponovo potvrđujući da bolest ili zdravlje ne treba automatski pripisivati prošloj kammi. Zanimljivo, Buda je isto tako rekao da samo da mnoge bolesti imaju prirodne (tj. ne-kammičke) uzročnike, već da nam isto to govori i naše iskustvo, te da je to široko prihvaćena činjenica. Da je živeo u XXI veku, dodao bi da tako misli i savremena medicina.