Theravāda budističko društvo

Petominutni uvod u budizam

Šta je budizam?
Budizam je religija koju danas sledi oko 300 miliona ljudi širom sveta. Njegov naziv dolazi od reči "bodhi", biti "probuđen". Nastao je pre oko 2500 godina, kada se indijski princ po imenu Siddhattha Gotama, poznatiji kao Buda, probudio za stvarnost življenja u svojoj 35. godini.

Je li budizam religija?
Za mnoge budizam predstavlja nešto više od religije i bliži je filozofiji ili "veštini življenja". On je filozofija zato što ta reč na grčkom znači "ljubav prema mudrosti" i budistički put se može sumirati kao:

(1) voditi moralan život
(2) biti svestan svojih misli, reči i postupaka
(3) razvijati mudrost i razumevanje

Kako budizam može meni pomoći?
Budizam objašnjava šta je smisao života, on dalje objašnjava nepravdu i nejednakosti koje vidimo svuda u svetu i obezbeđuje nam sistem vežbanja ili način življenja koji nas vodi do istinske sreće.

Zašto danas interesovanje za budizam postaje sve veće?
Budizam postaje sve prihvaćeniji i na Zapadu iz više razloga. Prvi dobar razlog jeste zato što nudi razložne odgovore na mnoge probleme današnjih, izrazito materijalističkih društava. On takođe uključuje duboko razumevanje čovekovog uma i načine rada sa njim, a koje istaknuti psiholozi i terapeuti širom sveta sada otkrivaju kao vrlo napredne i efikasne metode.

Ko je bio Buda?
Siddhattha Gotama je rođen 486. godine pre naše ere u aristokratskoj porodici u Lumbiniju, mestu smeštenom na današnjoj granici Indije i Nepala. U 29. godini shvatio je da mu bogatstvo i luksuz u kojem je do tada živeo nisu doneli trajnu sreću, te je krenuo da istražuje različita učenja svoga vremena, kako bi pronašao ključ čovekove sreće. Posle šest godina učenja i meditacije, na kraju je pronašao "srednji put" i postao probuđen. Posle probuđenja, Buda je ostatak života proveo podučavajući druge onome što je sam otkrio i to svoje učenje nazvao je Dhamma, Stvarnost ili Istina. Umro je u 80. godini života.

Je li Buda bio bog?
Nije, niti je za sebe to tvrdio. Bio je čovek poput nas, koji je na osnovu sopstvenog iskustva podučavao put do trajne ljudske sreće.

Da li budisti obožavaju idole?
Budisti imaju običaj da se poklone Budinom kipu, ali ne kao znak obožavanja, niti kako bi ga time umilostivili i dobili nešto za uzvrat. Budina statua, sa blagim osmehom saosećanja i rukama koje mirno počivaju u njegovom krilu, podstiču nas da se i sami potrudimo da u sebi razvijemo mir i ljubav prema samima sebi i svim drugim bićima. Klanjanje Učiteljevom kipu je tek izraz zahvalnosti za učenje koje nam je podario.

Postoje li različite vrste budizma?
Budizam je tokom svog širenja po Aziji i u kontaktu sa lokalnim kulturama zadobio različite forme. Ali uvek je zadržavao svoju suštinu i ciljeve ka kojima nas usmerava.

Da li to znači da su druge religije pogrešne?
Budizam je sistem učenja koji je tolerantan prema drugim verama i religijama. Budizam je saglasan sa moralnim učenjima drugih religija, ali on ide i dalje od toga i kroz mudrost i razumevanja već u ovom životu, ovde i sada, daje nam smisao i pravac življenja i delovanja. Pravi budisti su veoma tolerantni i ne obraćaju mnogo pažnju na nazive kao što su "hrišćanin", "musliman", "hinduista" ili "budista". Jer svakog čoveka određuju njegova dela, a ne naziv koji je za sebe odabrao. Otuda istorija ne poznaje ratove koji su se vodili u ime budizma, niti budistički monah sme da preobraća. Sve što on može da radi jeste da objasni Učenje onome ko mu je takvo objašnjenje zatražio.

Ima li budizam veze sa naukom?
Nauka jeste znanje koje je moguće organizovati u jedan koherentan sistem, a zavisi od testiranja opažljivih činjenica i izvođenja opštih prirodnih zakona. Srž budizma se uklapa u jednu ovakvu definiciju, zato što Četiri plemenite istine (videti niže) svako može testirati i proveriti. Zapravo, sam Buda je od svojih sledbenika zahtevao da mu ne veruju slepo na reč, već da njegove tvrdnje testiraju kroz sopstveno iskustvo. Otuda se budista više oslanja na razumevanje, nego na veru.

U čemu se sastoji Budino učenje?
Buda je podučavao mnoštvo stvari, ali se osnovni postulati mogu sažeti kroz pojmove Četiri plemenite istine i Plemenitog osmostrukog puta.

Koje su to Četiri plemenite istine?
Prva istina jeste da u životu postoji neizbežna patnja, to jest da on nužno u sebe uključuje bol, starenje, bolest i na kraju smrt. Mi takođe trpimo psihički bol, kao što su usamljenost, frustracije, strah, stid, razočarenje i bes. To je jedna nepobitna činjenica, koju nije moguće opovrgnuti. Ona je realistična, pre nego pesimistična (kako se nekome može učiniti na prvi pogled), jer pesimizam znači očekivanje da će stvari krenuti lošim tokom. Umesto toga, budizam objašnjava na koji način tu patnju jeste moguće izbeći i kako možemo biti istinski srećni.

Šta je druga plemenita istina?
Druga istina kaže da patnju u nama izazivaju žudnja ili odbojnost. Patićemo ako očekujemo da drugi ljudi budu tačno onakvi kakva su naša očekivanja, ako čeznemo da nas drugi vole, ako ne dobijemo ono za čim žudimo itd. Drugim rečima, dobiti ono što želimo ne garantuje sreću. Umesto da se neprekidno upinjemo da se dokopamo onoga što želimo, pokušajmo da modifikujemo svoje želje. Jer upravo nas one lišavaju osećaja zadovoljenosti i sreće. Život ispunjen žudnjom, naročito žudnjom za večnim postojanjem, stvara snažnu energiju koja na kraju postaje uzrok naše nove egzistencije. Dakle, žudnja vodi do fizičke patnje i zato što je uzrok da se ponovo rodimo u ovom svetu kao novo biće.

Šta je treća plemenita istina?
Treća istina je da patnju jeste moguće prevazići i dostići sreću, da su istinska sreća i zadovoljstvo mogući. Ako dignemo ruke od beskorisne žudnje i naučimo da živimo dan po dan (da se ne vraćamo neprekidno u prošlost ili stalno maštamo o budućnosti), tada možemo postati vrlo srećni i slobodni. Tada imamo više vremena i energije da pomognemo i drugima. To je nibbana (nirvana).

Šta je četvrta plemenita istina?
Četvrta istina govori da put koji vodi do okončanja patnje jeste Plemeniti osmostruki put.

Šta je Plemeniti osmostruki put?
Ukratko, Plemeniti osmostruki put znači biti moralan (po onome što govorimo, radimo i kako zarađujemo za život), fokusirati um na to da budemo potpuno svesni svojih misli i postupaka, kao i razvijati mudrost u sebi kroz razumevanje Četiri plemenite istine i razvijanje saosećanja za druga bića.

Šta je to Pet pravila morala?
Moralni kodeks u okviru budizma čine pravila, od kojih su pet osnovna: ne ubijati bilo koje svešću obdareno biće, ne uzimati ništa što nam nije dato slobodnom voljom, odustati od nedoličnih seksualnih odnosa i stalnog trčanja za zadovoljstvima čula, odustati od laganja i izbegavati uzimanje bilo čega što utiče da naša svesnost bude oslabljena, kao što su alkohol ili droge.

Šta je kamma (karma)?
Kamma jeste zakon da svaki uzrok ima i neku posledicu, to jest da naši postupci nužno donose i svoje rezultate. Ovaj jednostavan zakon objašnjava niz stvari: nejednakost koju vidimo u svetu, zašto se neki rađaju sa umanjenim sposobnostima, dok ih drugi imaju u izobilju, zašto neki žive vrlo kratko, a drugi vrlo dugo itd. Kamma ističe važnost toga da je svaka individua odgovorna za svoje prošle i sadašnje postupke. Kako možemo proceniti kammičke efekte svojih dela? Pre nego što nešto učinimo, treba da razmislimo o tri stvari: (1) koja vrsta namere pokreće to delo, (2) koji su efekti tog dela na nas i (3) koji su efekti na druge.

Šta je mudrost?
Budizam uči da bi mudrost trebalo razvijati naporedo sa saosećanjem. Ukoliko nema balansa, kao jedna krajnost, možete biti dobrodušna budala, a kao druga, možete steći znanje, ali bez ikakvih emocija. Budizam preporučuje srednji put razvoja oba ova kvaliteta. Najviša mudrost jeste uviđanje da u stvarnosti svi fenomeni jesu prolazni, nezadovoljavajući i da ne poseduju bilo kakvu trajnu suštinu. Ovo uključuje i nas same koji, uprkos prividu, ne posedujemo bilo kakvo nepromenljivo, večno središte bića poput ega, duše, sopstva, atmana itd. Sve je u neprekidnom kretanju i promeni, sve je samo proces, a ne statički entitet. Istinska mudrost nije tek verovanje u ove tvrdnje, već lični doživljaj i razumevanje istine stvarnosti. Takva mudrost zahteva jedan otvoren, objektivan, predubeđenjima neopterećen um. Budistički put zahteva hrabrost, strpljenje, fleksibilnost i inteligenciju.

Šta je saosećanje?
Saosećanje obuhvata kvalitete spremnosti da ono što imamo podelimo sa drugima, da utešimo, saosećamo i brinemo o drugima. U budizmu, u stanju smo da zaista razumemo druge onda kada zaista razumemo sebe, zahvaljujući mudrosti koju smo razvili.

Kako da postanem budista?
Postoji vrlo jednostavan ritual kojim neko na formalan način sebe definiše kao budistu. Ali ako živite u skladu sa gore nabrojanim principima učenja, vi ste i bez tog formalnog određenja već budista, jer je važno kako delate, a ne kako sebe nazivate. Budističko učenje svako može razumeti i testirati na sebi. Budizam uči da su rešenja naših problema u nama, a ne izvan nas. Buda je od svih svojih sledbenika tražio da ne primaju njegove reči kao apriori istinite, već da radije testiraju učenje u svakodnevnim situacijama u kojima se nađu. Na taj način, svaka osoba odlučuje sama za sebe i preuzima odgovornost za svoje postupke i razumevanje. To od budizma čini manje jedan fiksiran set pravila koja treba prihvatiti kao celinu, a više učenjem koje svako od nas proučava i koristi na sopstveni način.