Theravāda budističko društvo

Suština budizma

Download PDF

Suština budizma

Narada Mahathera


Prevod Leo Pravda
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme



Namo Tassa Bhagavato Arahato Sammā-Sambuddhassa

 

Buddha

Na dan punog Meseca u maju, 623. godine p.n.e., na teritoriji današnjeg Nepala rodio se u plemenu Sakya indijski princ nazvan Siddhartha Gautama, kojemu je bilo suđeno da postane najveći religijski učitelj na svetu. Odgajen u sred luksuza, primio je obrazovanje kako priliči princu, oženio se i dobio sina.

Njegova kontemplativna priroda i neograničeno saosećanje nisu mu dali da uživa u prolaznim materijalnim zadovoljstvima kraljevskog doma. On sam nije patio, ali je duboko žalio zbog nedaća koje su mučile druge ljude.. Usred udobnosti i blagostanja shvatio je sveopštost muke. Sa svim svojim svetovnim razonodama palata više nije mogla da bude odgovarajuće mesto za saosećajnog princa. Vreme je sazrelo za njegovo odlazak. Shvativši ispraznost čulnih uživanja, odrekao se svih svetovnih zadovoljstava u svojoj dvadeset devetoj godini i obukao jednostavnu žutu odeću isposnika. Sam, bez novca, lutao je u potrazi za istinom i mirom.

Ovo je bio događaj bez presedana, jer se nije odrekao sveta u starosti, već u cvetu zrelosti, niti u siromaštvu, već u izobilju. Kako se u drevna vremena verovalo da se nikakvo izbavljenje ne može postići ako se ne vodi život strogog isposništva, naporno je vežbao u svim oblicima asketizma. „Nizao je bdenje za bdenjem, i pokoru za pokorom“, ulagao je nadljudske napore tokom šest dugih godina.

Njegovo telo je postalo gotovo kostur. Što je više mučio svoje telo, sve dalje je bio od svog cilja. Bolne, neuspešne pokore koje je naporno vežbao pokazale su se uzaludnim. Potpuno se uverio kroz lično iskustvo u uzaludnost samomučenja koje je oslabilo njegovo telo i rezultiralo klonulošću duha.

Izvukao je korist iz ovog neprocenjivog iskustva i odlučio se na kraju da prati nezavisan put, izbegavajući dve krajnosti – samougađanje i samouništenje. Prva sprečava duhovni napredak, a druga slabi intelekt. Novi put koji je sam otkrio je srednji put, majjhima patipada, koji je zatim postao jedan od istaknutih karakteristika njegovog učenja.

Jednog lepog jutra, dok je bio duboko pribran u meditaciji, bez pomoći bilo kake natprirodne sile i u potpunosti se oslanjajući na svoje napore i mudrost, iskorenio je sva mentalne otrove, pročistio se i sagledao stvari kakvim zaista jesu, čime je u svojoj 35. godini dostigao probuđenje. On se nije rodio kao Buddha [1], već je postao Buddha kroz sopstveni napor. Kao savršeno otelotvorenje svih vrlina koje je podučavao, obdaren dubokom mudrošću, koja je srazmerna njegovom neograničenom saosećanju, posvetio je ostatak svojeg dragocenog života služeći čovečanstvo i rečju i delom, bez ikakvog ličnog motiva.

Nakon vrlo uspešnog služenja od 45 dugih godina, Buddha je kao i svako drugo ljudsko biće podlegao neumoljivom zakonu promene i preminuo u 80. godini, upučujući svoje učenike da njegovo učenje drže za svojeg učitelja.

Buddha je bio ljudsko biće. Kao čovek se rodio, kao čovek je živeo i poput svakog čoveka – njegov život se okončao. Iako je bio ljudsko biće on je postao izvanredan čovek (acchariya manussa), ali nikad nije zahtevao da ga smatraju božanstvom. Buddha je naglašavao značaj ovakvog stava i nije ostavio nikakav prostor za pogrešno mišljenje da je on bio besmrtno božansko biće. Srećom, Buddha nije završio uzdignut na nivo božanstva. Međutim vredno je primetiti da nikada nije bilo Učitelja „ toliko dalekog od boga, a opet tako božanstvu sličnog poput Buddhe“.

Buddha nije niti inkarnacija hindu boga Višnua, kao što neki veruju, niti je izbavitelj koji svojim spasenjem spasava druge. Buddha podstiče svoje učenike da se uzdaju u same sebe, jer i čistota i okaljanost zavise od njih samih. Razjašnjavajući svoj odnos sa svojim učenicima i naglašavajući značaj samopouzdanja i individualnog napora, Buddha kaže: „Sami treba da uložite napor, Tathagate [2] su samo učitelji“. Buddhe ukazuju na put, a na nama je da sledimo taj put i stignemo do pročišćenja.

„Oslanjati se na druge radi spasenja je negativno, ali oslanjanje na sebe je pozitivno“. Zavisnost od drugih znači odustajanje od sopstvenog napora. Kao podstrek svojim učenicima da se oslanjaju na sebe, Buddha kaže u Paranibbana sutti: „Budite sami sebi ostrvo, budite sami sebi utočište, ne tražite utočište u drugima“. Ove značajne reči podižu vrednost nas samih, otkrivaju koliko je značajan sopstveni napor da bi se ostvario cilj i koliko je površno i uzaludno tražiti spasenje kroz dobroćudne spasitelje, kroz čežnju za varljivom srećom u posmrtni život, kroz umilostivljenje zamišljenih bogova ili kroz molitve bez odgovora i kroz besmislena žrtvovanja.

Nadalje, Buddha nema monopol na stanje probuđenosti, kao što ga ne polaže ni bilo koja druga osoba. On je dostigao najviše moguće savršenstvo kojem bilo koja osoba može da stremi i bez bilo kakvog skrivanja, učitelja otkrio je jedini put koji tome vodi. Prema učenju Buddhe, svako može da stremi ka tom vrhunskom stanju savršenstva ako uloži neophodan napor. Buddha ne osuđuje ljude, nazivajući ih jadnim grešnicima, već ih, naprotiv, bodri govoreći da su u suštini čistog srca. Po njegovom mišljenu, svet nije grešan, nego obmanut neznanjem. Umesto da obeshrabruje svoje učenike, rezervišući uzvišeno stanje samo za sebe, on ih ohrabruje i navodi da ga prate, jer je svako od nas sposoban da se probudi iz mraka neznanja. U tom smislu, svi smo mi potencijalne Buddhe.

Onaj ko stremi da postane Buddha naziva se Bodhisatta što, doslovce, znači biće mudrosti. Ovaj ideal Bodhisatte je najlepši i najprefinjeniji put života koji je ikada bio predstavljen ovom egocentričnom svetu, jer šta je plemenitije nego život dobročinstva i čistoće?

Kao čovek on je ostvario stanje budnosti i ukazao svetu na skrivene, nezamislive mogućnosti i stvaralačke moći čoveka. Umesto postavljanja iznad ljudi neviđenog svemoćnog boga, koji samovoljno upravlja sudbinama čovečanstva i čini ga pokornim vrhunskoj moći, on je podigao vrednost čovečanstvu. Buda je bio taj koji je podučavao da čovek može da se izbori za svoje izbavljenje i pročišćenje sopstvenim naporom, bez oslanjanja na spoljašnjeg boga ili na sveštenike kao posrednike. On je bio taj koji je egocentični svet podučio plemenitom idealu nesebičnog dobročinstva. On je bio taj koji se pobunio protiv ponižavajućeg kastinskog sistema, podučavao jednakosti svih ljudi i dao jednake šanse svima da unaprede svoj način života kakav god da je.

Objavio je da su kapije uspeha i napretka otvorene svakome u bilo kakvim da je životnim okolnostima, plemenit ili prost, svetac ili kriminalac, samo ako je spreman da okrene novi list i stremi savršenstvu.

Bez obzira na kastu, boju ili položaj, on je ustanovio demokratski sačinjen celibatski red zaređenih, kako za muškarce, tako i za žene. Nije prisilio svoje učenike da budu robovi bilo njegovim učenjima ili njemu samome, nego je pružio potpunu slobodu mišljenja.

Tešio je ucveljene svojim ohrabrujućim rečima. Služio je bolesne koji su bili napušteni. Pomagao je siromašnima, koji su bili zanemareni. Oplemenio je živote obmanutih, pročistio živote kriminalaca. Ohrabrivao je nejake, mirio podeljene, prosvetljivao neuke, razjašnjavao misticima, vodio neprosvećene, uzdizao proste, hvalio plemenite. I bogati i siromašni, sveci i kriminalci su ga podjednako voleli. Despotski i pravedni kraljevi, slavni i nepoznati prinčevi i plemići, velikodušni i nevelikodušni milioneri, sujetni i skrušeni učenjaci, siromasi bez igde ičega, potlačeni čistači, opake ubice, prezrene konkubine – svi su imali koristi od njegovih reči mudrosti i saosećanja.

Njegov plemeniti primer bio je svima izvor nadahnuća. Njegov spokojan i smiren lik bio je umirujuć prizor smernim očima. Njegovu poruku mira i trpeljivosti su svi prihvatili sa neopisivom radošću i bila je večna blagodat svima koji su imali sreće da je čuju i primenjuju.

Gde god su njegova učenja doprla, ostavila su neizbrisiv utisak na karakter tih naroda. Kulturni napredak svih budističkih naroda rezultat je ponajviše njegovih plemenitih učenja. U stvari, sve su budističke zemlje poput Šri Lanke, Burme, Tajlanda, Kambodže, Vijetnama, Laosa, Nepala, Tibeta, Kine, Mongolije, Koreje, Japana i tako dalje stasale u kolevci budizma. Iako je prošlo više nego 2500 godina od smrti najvećeg Učitelja, ipak njegova jedinstvena ličnost još uvek ima veliki uticaj na sve koji se sa njim upoznaju.

Njegova gvozdena volja, duboka mudrost, sveopšta ljubav, neograničeno saosećanje, nesebična služba, ogromno odricanje, savršena čistota, magnetska ličnost, primerne metode upotrebljene u prenosu učenja i njegov konačni uspeh – svi ovi faktori su ubedili otprilike jednu petinu populacije današnjeg sveta da hvale Buddhu kao svog vrhunskog učitelja.

Odajući svetlu počast Buddhi, Sri Radhakrishnan kaže: „U Gautami Buddhi nalazimo vrhunski um Istoka, kojem nema ravnog u pogledu uticaja na misao i život čovečanstva, on je osnivač religijske tradicije čije uporište nije ništa manje široko i duboko od bilo koje druge. On pripada istoriji svetske misli, opštem nasleđu svih obrazovanih ljudi, a prema intelektualnom integritetu, moralnoj čistoti i duhovnom uvidu, on je nesumnjivo jedna od najvećih ličnosti u istoriji sveta.“

U The Greatest Men in History H.G. Wells piše: „U Buddhi se jasno vidi čovek, jednostavan, predan, usamljen, koji se bori za svetlost – živahna ljudska ličnost, a ne mit. I on je dao poruku čovečanstvu univerzalnu po svom karakteru. Mnoge od naših savremenih ideja su u harmoniji sa njom. Sve bede i nezadovoljstva, podučavao je, postoje zbog sebičnosti. Pre nego li čovek može postati spokojan, on mora prestati da živi za svoja čula ili samog sebe. Onda se stapa sa velikim bićem. Buddha je pozivao ljude na različitim jezicima na samozaborav 500 godina pre Hrista. Na neki način, on je bliži nama i našim potrebama. Bio je jasniji u pogledu našeg individualnog značaja i službe nego Hrist, i nedvosmisleniji po pitanju lične besmrtnosti.“

St. Hilaire primećuje: „Savršen model svih vrlina koje propoveda, njegov život nema ni najmanje mrlje.“
Fausboll kaže – „Što više znam o njemu, to ga više volim.“ A skroman sledbenik bi dodao: „Što ga više poznajem, to ga više volim. Što ga više volim, to ga više poznajem.


Beleške

[1] Budni ili Probuđeni. [Natrag]

[2] Dosl. Onaj koji je tako došao. [Natrag]