Theravāda budističko društvo

Nibbana

Suština budizma

Narada Mahathera


Prevod Leo Pravda
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Nibbana

Proces rođenja i smrti se nastavlja ad infinitum sve dok se ovaj tok ne preobrazi tako reći u nibbanadhatu, krajnji cilj budista.

Pali reč Nibbana obrazovana je od "Ni" i "Vana". "Ni" je odrečna rečca a "vana" znači požuda ili žudnja. "Naziva se Nibbanom po tome što je ona rastajanje od žudnje koja se naziva vana, požuda." Doslovce, Nibbana znači nevezanost.

Takođe može da se definiše kao gašenje požude, mržnje i neznanja, "Čitav svet je u plamenovima," kaže Buddha. "Kojom vatrom je zapaljen? Zapaljen je vatrom požude, mržnje i neznanja, vatrom rođenja, starosti, smrti, bola, jadikovanja, jada, žalosti i očajanja."

Pogrešno je misliti da je Nibbana stanje ništavila ili uništenje usled činjenice da je ne možemo nazreti našim svetovnim znanjem. Ne može se reći da ne postoji svetlost samo zato što je slep čovek ne vidi. I u onoj poznatoj priči se riba raspravlja sa svojim prijateljem kornjačom i trijumfalno zaključuje da ne postoji kopno.

Nibbana budista nije niti puko ništavilo niti stanje uništenja nego to što ona jeste ni jedna reč ne može adekvatno da izrazi. Nibbana je Dhamma koje je "nerođena, nepotekla, nestvorena i neoblikovana". Zbog toga je ona večna (dhuva), poželjna (subha) i srećna (sukha).

U Nibbani ništa ne postaje "večnim" niti se bilo šta "uništava", osim patnje.

Prema Pali tekstovima Nibbana je oslovljena kao sopadisesa i anupadisesa. U pitanju nisu dve vrste Nibbane nego jedna jedina Nibbana koja prima ime prema načinu na koji je doživljena pre i posle smrti.

Nibbana nije smeštena ni na kakvom mestu niti je ona neka vrsta raja gde bi transcendentalni ego boravio. To je stanje koje zavisi od samog ovog tela. To je ostvarenje (dhamma) koje je svima nadohvat. Nibbana je nadsvetsko stanje ostvarivo čak i u ovom sadašnjem životu. Budizam ne tvrdi da se ovaj konačni cilj može ostvariti tek u narednom životu. Ovde leži glavna razlika između budističkog pojma o Nibbani i nebudističkog pojma večnog raja ostvarivog tek nakon smrti ili o jedinstvu sa Bogom ili Božanskom Esencijom u posmrtnom životu. Kada se Nibbana ostvari u ovom životu sa još postojećim telom naziva se sopadisesa nibbana-dhatu.

U rečima Ser Edwin Arnolda:

"Ako ko podučava da je Nirvana prestati
Reci takvima da lažu.
Ako ko podučava da je Nirvana živeti
Reci takvima da greše."

Sa metafizičke tačke gledišta Nibbana je izbavljenje od patnje. Sa psihološke tačke gledišta Nibbana je iskorenjivanje egoizma. Sa etičke tačke gledišta Nibbana je uništenje požude, mržnje i neznanja.

Da li arahat nakon smrti postoji ili ne?

Buddha odgovara: "Arahat koji se oslobodio pet sastojaka bića je dubok, nemerljiv kao veličanstveni okean. Reći da je preporođen ne bi odgovaralo istini. Reći da on nije niti preporođen niti nepreporođen ne bi odgovaralo istini."

Ne može se reći da je arahat preporođen pošto su sve strasti koje uslovljavaju preporađanje iskorenjene. Niti se može reći da je arahat uništen jer nije ni bilo ničega što bi se uništilo.

Naučnik Robert Openheimer piše: "Ako se pitamo, na primer, da li položaj elektrona ostaje nepromenjen, moramo reći "ne"; ako se pitamo da li je položaj elektrona promenjen sa vremenom, moramo reći "ne"; ako se pitamo da li elektron miruje, moramo reći "ne"; ako pitamo da li je u pokretu, moramo reći "ne".

Buddha je davao takve odgovore kada su ga ispitivali o stanju ljudskog sopstva nakon smrti, [1] ali to nisu i uobičajeni odgovori iz naučne tradicije 17. i 18. veka."


Beleška

[1] Očigledno pisac misli na stanje arahanta posle smrti. [Natrag]