Theravāda budističko društvo

Put do nibbane

Suština budizma

Narada Mahathera


Prevod Leo Pravda
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Put do nibbane: Kako se ostvaruje Nibbana?

Praćenjem Plemenitog Osmostrukog Puta koji se sastoji od Ispravnog Razumevanja (samma-ditthi), Ispravnih Misli (samma-sankappa), Ispravnog Govora (samma-vaca), Ispravnog Delovanja (samma-kammanta), Ispravnog Življenja (samma-ajiva), Ispravnog Napora (samma-vayama), Ispravne Pribranosti (samma-sati) i Ispravne Koncentracije (samma-samadhi).

1. Ispravno razumevanje, koje je najznačajnija osobina budizma, je objašnjeno kao znanje o četiri Plemenite Istine. Ispravno razumeti znači razumeti stvari na način na koji one zaista jesu a ne kao što se čine da jesu. Ovo se pre svega odnosi na tačno razumevanje samog sebe jer kao što Rohitassa Sutta tvrdi, "Zavisne od ovog jedan hvat dugog tela sa njegovom svešću" su sve četiri Istine. U praktikovanju Plemenitog Osmostrukog Puta, Ispravno Razumevanje stoji i na njegovom početku a i na njegovom kraju. Minimalni stepen Ispravnog Razumevanja je neophodan na samom početku jer daje ispravnu motivaciju sedam ostalim faktorima Puta i daje ima tačnu smernicu. Na vrhuncu prakse, Ispravno Razumevanje sazreva u savršenu Mudrost Uvida (vipassana-pañña) koja vodi pravo ka stupnjevima svetosti.

2. Jasna vizija ispravnog razumevanja vodi do jasnog mišljenja. Drugi faktor Plemenitog Osmostrukog Puta je stoga Ispravne Misli (samma-sankhappa) koji ima dvostruku ulogu, naime, uklanjanje zlih misli i razvijanje čistih misli. Ispravne Misli naročito u vezi sa ovim su trostruke. Sastoje se od:

I Nekkhama – Odbacivanje svetovnih zadovoljstava ili razvijanje vrline nesebičnosti koja je suprotna vezanosti, sebičnosti i posesivnosti.
II Avyapada – Sveopšta ljubav, vedrina ili blagonaklonost, što je suprotno mržnji, zlovolji ili odbojnosti.
III Avihimsa – neškodljivost ili saosećanje, koje je suprotno okrutnosti i neosetljivosti.

3. Ispravna misao vodi do ispravnog govora, trećeg faktora, što uključuje uzdržavanje od laži, klevetanja, okrutnih reči i neozbiljnih razgovora.

4. Ispravan govor mora da bude praćen ispravnim delovanjem koje sačinjava uzdržavanje od ubijanja, krađe i neprikladnog seksualnog postupanja.

5. Pročišćavajući misli, reči i dela od samog početka, duhovni hodočasnik stremi da pročisti svoje življenje uzdržavanjem od pet vidova trgovine koji su zabranjeni nezaređenom sledbeniku. To su trgovanje oružjem, ljudskim bićima, životinjama namenjenih klanju, opojnim pićima i drogama, i otrovima. Neispravno življenje za monahe se sastoji od licemernog odnošenja i pogrešnih načina sticanja potrepština za monaški život.

6. Ispravan napor je četvorostruk, naime:

I Napor da se odbaci loše koje se već pojavilo u nama
II Napor da se spreči pojavljivanje onog lošeg koje se još nije pojavilo u nama
III Napor da se razvije dobro koje se još nije pojavilo u nama
IV Napor da se unapredi dobro koje se već pojavilo u nama.

7. Ispravna svesnost je neprestana sabranost pažnje na telo, osećaje, um i objekte uma.

8. Ispravni napor i ispravna svesnost vode do ispravne koncentracije koja je jednousmerena zadubljenost uma koja kulminira u jhanama ili meditativnim zadubljenjima.

Od ovih osam faktora Plemenitog osmostrukog puta prva dva su grupisana pod nazivom Mudrost (pañña), naredna tri pod Moralnost (sila) a poslednja tri pod Koncentraciju (samadhi), ali u pogledu reda po kojem se razvijaju redosled je sledeći:

I. Moralnost (sila)
Ispravan govor
Ispravno delovanje
Ispravno življenje

II. Koncentracija (samadhi)
Ispravni napor
Ispravna svesnost
Ispravna koncentracija

III. Mudrost (pañña)
Ispravno razumevanje
Ispravna misao

Moralnost (sila) je prvi stepen na putu ka Nibbani.

Bez ubijanja ili nanošenja povrede bilo kom živom biću čovek treba da bude ljubazan i saosećajan prema svemu, čak i najmanjem stvorenju koje gamiže pod njegovim nogama. Uzdržavajući se od krađe treba da bude čestit i pošten u svim ophođenjima. Uzdržavajući se od neprikladnog seksualnog ponašanja koje unižava uzvišenu ljudsku prirodu treba da bude čist. Odbacujući neispravan govor treba da bude istinoljubiv. Izbegavajući pogubna pića koja potpomažu nepažnju treba da bude trezven i vredan.

Ovi elementarni principi uređenog ponašanja su esencijalni za onoga koji kroči putem ka Nibbani. Njihov prekršaj znači nanošenje prepreka na put koje će preprečiti njegov moralni napredak. Njihovo pridržavanje znači postojan i gladak napredak putem. Duhovni hodočasnik, disciplinirajući na ovaj način svoje reči i dela može da napreduje korak dalje i da kontroliše svoja čula.

Dok polako i postojano napreduje podešenih reči i dela i zauzdanih čula, kammička sila stremećeg pripravnika može da ga ubedi da odbaci svetovna zadovoljstva i da prihvati isposnički život. Njemu se tada javlja pomisao:

"Brlog razdora je domaćinski život,
Ispunjen zamorom i potrebama;
Ali slobodan i visok kao otvoreno nebo
Je život koji beskućnici vode."

Ne treba pogrešno razumeti da se od svakoga očekuje da vodi život bhikkhua ili celibatski život da bi ostvario cilj. Postajući bhikkhu čovekov duhovni napredak je ubrzan iako i nezaređeni sledbenik može da postane arahat. Nakon ostvarenja trećeg stanja svetosti čovek vodi celibatski život.

Obezbeđujući sigurno uporište u temelju moralnosti napredujući hodočasnik zatim započinje višu praksu samadhija, kontrole i obrazovanja uma – drugi stadijum na Putu.

Samadhi – je "jednousmerenost uma". To je koncentracija uma na jedan objekat do mere isključenja svih drugih nerelevantnih stvari.

Postoje različiti predmeti meditacije već prema temperamentu individua. Koncentracijom na disanje se najlakše postiže jednosusmerenost uma. Meditacija na sveopštu ljubav je od velike blagodati pošto dovodi do mentalnog mira i sreće.

Negovanje četiri uzvišena stanja – sveopšte ljubavi (metta), saosećanja (karuna), saosećajne radosti (mudita) i staloženosti (upekkha) – je vrlo preporučljivo.

Nakon pažljivog razmatranja predmeta kontemplacije, trebalo bi da  izabere onaj koji najviše odgovara njegovom temperamentu. Kada se ovo razreši na zadovoljavajući način on daje dosledan napor u fokusiranju uma sve dok ne postane potpuno zaokupljen i zainteresovan za njega tako da sve ostale misli postanu ipso facto isključene iz uma. Pet prepreka napretku – naime, čulna želja, mržnja, lenjost i tromost, nemir i turobne misli, i sumnje su tada privremeno sprečene. Na kraju on dostiže ekstatičnu koncentraciju i na svoju neopisivu radost postaje obavijen u jhani, uživajući staloženost i vedrinu jednousmerenog uma.

Kada se stekne savršena jednousmerenost uma moguće je razviti jednu od pet natprirodnih moći (abhiñña): božansko oko (dibbacakkhu), božansko uho (dibbasota), sećanje na prošle živote (pubbenivasanussati-ñana), čitanje misli (paracitta vijñana) i različite psihičke moći (iddhividdha). Ne treba pogrešno razumeti da su te natprirodne moći suštinske za svetost.

Iako je um sada pročišćen još uvek u njemu počiva uspavana tendencije da da odušak svojoj strasti jer su koncentracijom strasti tek uljuljkane u privremeni san. One mogu da se pojave na površini u neočekivanim trenucima.

I Disciplina i Koncentracija su od pomoći da se Put očisti od prepreka ali jedino Uvid (vipassana pañña) daje moć da se stvari vide kakvim stvarno jesu i da se nakon toga dostigne konačni cilj kroz potpuno uništenje strasti koje je samadhi zauzdao. Ovo je treći i konačni stadijum na Putu ka Nibbani.

Jednousmerenim umom koji sada nalikuje izglačanom ogledalu gleda na svet kako bi stekao ispravno viđenje života. Gde god da se okrene ne vidi ništa osim Tri Karakteristike – anicca (prolaznost), dukkha (jad) i anatta (nepostojanje duše) kako se izdvajaju kao upadljiv reljef. On poima da se život stalno menja i da su sve uslovljene stvari prolazne. Niti u raju niti na zemlji ne može da nađe bilo kakvu istinsku sreću jer je svaki oblik zadovoljstva uvod bolu. Ono što je prolazno je stoga i bolno, a gde preovladavaju promena i jad ne može biti i trajne besmrtne duše.

Potom bira jednu od ove tri karakteristike koja mu je najbliskija i odlučno nastavlja da razvija Uvid u tom određenom smeru sve dok mu ne osvane slavni dan kad nazire Nibbanu po prvi put u svojem životu, uništivši tri okova – iluziju o sopstvu (sakkaya-ditthi), sumnje (vicikiccha), i odavanje (pogrešnim) obredima i ceremonijama (silabbataparamasa).

Na ovom stepenu on se naziva sotapanna (onaj ko je ušao u tok) – onaj ko je ušao u tok koji vodi ka Nibbani. Pošto nije iskorenio sve okove preporađa se još najviše sedam puta.

Prikupljajući svežu smelost kao rezultat ovog uvida u Nibbanu hodočasnik brzo napreduje i negovanjem dubljih uvida postaje sakadagami (jednom povratnik) oslabljujući još dva okova, naime čulnu želju (kamaraga) i zlovolju (patigha). Naziva se sakadagami jer se preporađa na zemlji samo još jednom ukoliko ne ostvari arahatstvo.

U trećem stadijumu svetosti – anagami (ne-povratnik) u potpunsti odbacuje prethodno pomenute okove. Nakon toga on se niti vraća u ovaj svet niti traži rođenje u nebeskim oblastima pošto nema više želje za čulnim zadovoljstvima. Nakon smrti se preporađa u "Čistim Prebivalištima" (suddhavasa), odgovarajućoj ravni Brahme, sve dok ne postigne arahatstvo.

Sada svetački hodočasnik ohrabren besprimernim uspehom svojih nastojanja preduzima konačnu akciju i uništavajući preostale okove, naime, požudu za životom u Oblasti Oblika (ruparaga) i Bezobličnim Oblastima (aruparaga), uobraženost (mana), uznemirenost (uddhacca) i neznanje (avijja) – postaje savršeni svetac, arahat, Poštovanja Dostojni.

Smesta shvata da je ono što je trebalo da ostvari ostvareno, da je teški teret jada ostavljen, a su sve vrste vezanosti u potpunosti uništene, i da je Put ka Nibbani pređen. Poštovanja Dostojni sad stoji na visinama višim od nebeskih, daleko uklonjen od neposlušnih strasti i uprljanosti sveta, doživljavajući neizrecivo blaženstvo Nibbane i poput mnogih arahata starine iskazuje zahvalnicu radosti:

"Blagonaklonost i mudrost, um metodom istreniran,
Najuzvišenije ophođenje zasnovano na dobrom moralu,
Čini smrtnike čistim, a ne položaj i bogatstvo."

Kao što T.H. Huxley izjavljuje – "Budizam je sistem koji ne poznaje Boga u Zapadnjačkom smislu, koji poriče dušu čoveku, koji ubraja verovanje u besmrtnost pod zabludu, koji poriče efikasnost molitve i žrtve, koji upućuje ljude da se za spasenje ne oslanjaju ni na šta osim na svoj sopstveni napor, koji u svojoj izvornoj čistoti nije poznavao zavete poslušnosti i nikad nije tražio pomoć sekularne vojske: no ipak se proširio preko značajne polovine sveta zadivljujućom brzinom – i još uvek je dominantna vera velikog dela čovečanstva."