Theravāda budističko društvo

Tri univerzalne karakteristike

Tri univerzalne karakteristike
svega postojećeg


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Karakteristika jeste činjenica koja nam govori nešto o prirodi neke stvari. Ukoliko je neka činjenica nekad povezana sa određenim stvarima, a nekad nije, onda to nije njena karakteristika i ona nam neće pomoći da razumemo prirodu te stvari.

Toplina, na primer, jeste činjenica. Toplina nije karakteristika vode, jer voda nije uvek topla. Toplota vode zavisi od drugih faktora kao što su sunce ili električni šporet. Ali toplina je karakteristika vatre, jer vatra je uvek topla i toplina vatre ne zavisi od bilo kog drugog faktora. Toplina je uvek povezana sa vatrom i govori nam nešto o prirodi vatre.

Buda je podučavao da sve što postoji ima tri karakteristike. One se nalaze u svemu što postoji i otuda nam mogu reći nešto o prirodi toga što postoji.

Te tri karakteristike su prolaznost, patnja i nepostojanje trajne suštine.

Prolaznost

Buda je učio da je svako postojanje prolazno, jer ne postoji ništa ni u nama ni oko nas što bi bilo trajno, stabilno, večno, što nije podložno propadanju i razaranju, što je uvek isto. Sve se neprekidno menja. Život je poput vode u reci ili plamena sveće, koji ni u dva susedna trenutka nije isti

Naše telo, na primer, sastavljeno je od materijalnih elemenata kao što su meso, kosti i krv, koji su prolazni. Od trenutka našeg rođenja telo nam je podvrgnuto neprestanoj promeni. I ljudski um, takođe, zavisi od mnoštva faktora. Neprekidno se menja. Nalik je majmunima koji neprekidno skaču sa grane na granu, ne ostajući na jednom mestu ni za trenutak. Ni telo ni um nisu trajni i nepromenljivi.

Nauka uči da se i prividno trajne stvari kao što su okeani, kontinenti, planinski masivi, čak i sama Zemlja, Sunce i Sunčev sistem neprestano menjaju i da će jednoga dana nestati. Ako je sve to podložno promeni i nestajanju, ne možemo a da ne dovedemo u sumnju ideju o večnosti života. Život može prestati u svakom trenutku. Niko ne može izbeći smrt i razaranje tela.

Razumevanje karakteristike prolaznosti ljudima donosi korist na dva načina. Prvo, može poboljšati čovekove odnose sa drugima i njegovo delovanje. Drugo, može ih ohrabriti da slede Plemenit osmostruki put.

Često shvatimo da smo napravili grešku u odnosu sa nekim drugim ljudima, jer zaboravljamo da uzmemo u obzir promene koje se neprekidno odigravaju u nama samima, a i u drugima. Često se prijateljstva raskidaju zato što jedna ili obe strane previđaju da su se ličnost, interesovanja i stavovi njihovih prijatelja promenili.

Kada razumemo da su ljudi i situacije prolazni i da se stalno menjaju, tada svakom trenutku našeg odnosa sa nekim prilazimo otvorenog uma. Postajemo sposobni da na svaku novu situaciju odgovorimo bez vezivanja za već zastarele ideje o ljudima. Tada prijateljstvo može biti plodonosno. Uspeh u životu zavisi od nečije sposobnosti da se prilagodi promenama situacije i na najbolji način iskoristi prilike koje iskrsavaju.

Shvativši da su mladost, zdravlje, materijalno blagostanje, čak i sam život prolazni, ljudi bi trebalo da na najbolji način iskoriste takve povoljne okolnosti još dok one traju. To znači da treba da praktikuju Plemeniti osmostruki put kako bi dostigli sreću i prosvetljenje. Budine poslednje reči bile su:

“Podložne promeni su sve stvari,
Nastavi dalje putem marljivo."

Patnja

Istina o patnji je prva među Četiri plemenite istine kojima je podučavao Buda. Patnja je činjenica života koju ljudi mogu iskusiti na sebi samima. Ona je jedna od tri karakteristike egzistencije.

Sve što je prolazno izvor je patnje. Sve što je nastalo trajaće izvesno vreme, tada će propadati i na kraju nestati. Stalno nova rađanja i umiranja teško je podneti. Ona uznemiravaju naš um i mir i izazivaju u nama patnju.

Tako su starost, bolest i smrt, kao dokazi prolaznosti života, ujedno i oblici patnje. Pošto su ljudi skloni da se vezuju za mladost, zdravlje, toplinu, druge ljude i materijalna dobra, uviđanje da su sve te stvari prolazne izaziva u njima nespokojstvo i strah. Rečeno je da su čak i bogovi zadrhtali kada ih je Buda podsetio da su nebeski svetovi takođe prolazni.

Razumevanje da je patnja univerzalna i neizbežna omogućuje nam da se sa realnošću života suočimo ispunjeni spokojstvom uma. Postajemo sposobni da se nosimo sa starošću, bolešću i smrću, a da nas ne ispune malodušnost i očaj. To razumevanje takođe nas ohrabruje da tragamo za rešenjem ovog problema patnje, isto onako kako je princ Sidarta tragao.

Nepostojanje trajne suštine

Ljudi često misle da mora postojati neka ličnost ili sopstvo (nekakvo "ja") koje je trajno, inače oni ne bi postojali, niti doživljavali stvari u ovom životu. Međutim, Buda je učio da uopšte ne postoji stvarna, trajna i nezavisna ličnost ili sopstvo. To je treća karakteristika svega što postoji.

Da trajno ili nezavisno sopstvo zaista postoji, bili bismo u stanju da se identifikujemo sa njim. Tako neki ljudi mogu reći da je telo njihovo sopstvo ili da je um njihovo sopstvo. Međutim, obe ideje su pogrešne. I telo i um su prolazni, stalno promenljivi i podložni razaranju, oni u svom postojanju zavise od mnoštva faktora. Tako ni telo ni um ne mogu biti trajno i nezavisno sopstvo.

Ako bi telo bilo sopstvo, bilo bi u stanju da po svojoj volji ostane jako i lepo. Međutim, telo se zamara, ogladni i razboli i protiv svoje volje, pa otuda ne može biti ličnost ili sopstvo.

Slično, ako bi um bio sopstvo, radio bi ono što poželi. Ali um često odluta od onoga za šta zna da je dobro i juri za onim što je loše. Postaje uznemiren, rastresen i uzbuđen i protiv svoje volje. Otuda ni um nije sopstvo.

Kada ljudi kažu, na primer: "Idem da radim", oni samo koriste konvencionalan naziv "ja" za skup fizičkih i mentalnih faktora. U stvarnosti, ne postoji ja ili sopstvo.

Sve dok ljudi misle da je sopstvo trajno i nezavisno, oni su nužno egoistični i ka sebi usmereni. Tako će ne samo neprestano bivati frustrirani zbog drugih ljudi i nepredviđenih situacija, već će se takođe osetiti primoranima da štite sebe, svoj posed i čak svoje stavove, po bilo koju cenu.

No, kada jednom shvatimo da je sopstvo samo konvencija za skup stalno promenljivih fizičkih i mentalnih faktora, tada se više nećemo tako grčevito boriti za njega, ispunjeni strahom i neizvesnošću. Ustanovićemo da od tada lakše sazrevamo, učimo, razvijamo se i osetićemo u sebi više velikodušnosti, ljubaznosti i saosećajnosti, jer više nemamo šta da očajnički branimo.

Razumevanje činjenice o impersonalnosti može nam pomoći da se efikasnije nosimo sa svakodnevnim situacijama. Ono ohrabruje negovanje ispravnog ponašanja i pomaže nam da napredujemo ka sreći, miru i prosvetljenju.

Prolaznost, patnja i nepostojanje sopstva jesu tri karakteristike svega što postoji. Šta god da je prolazno izaziva patnju, a šta god da je prolazno i izvor patnje ujedno je i bez ikakve trajne suštine. Oni koji shvate istinu o ove tri činjenice postojanja biće u stanju da prevaziđu patnju, jer su im umovi oslobođeni iluzije o trajnosti, zadovoljstvu i sopstvu.