Theravāda budističko društvo
Download PDF

Dobra pitanja – dobri odgovori

Šravasti Dhammika

Prevod Mladen Danić, Nenad Ivanović, Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


12. Istorija i razvoj

Pitanje: Danas je budizam religija velikog broja ljudi u mnogim zemljama. Kako se to dogodilo?

Odgovor: Sto pedeset godina nakon Budine smrti, njegovo učenje se uveliko proširilo po celoj severnoj Indiji. Zatim se, oko 262. godine pre naše ere, indijski car Ašoka Maurja preobratio u budizam i proširio Dhammu kroz celo svoje carstvo. Budizam je mnoge ljude privukao svojim visokim etičkim standardima i protivljenjem hinduističkom sistemu kasti. Ašoka je takođe sazvao veliki sabor monaške zajednice i potom poslao monahe, misionare u susedne zemlje, pa čak i u daleku Evropu. Najuspešnija od svih je bila misija u Šri Lanki. Ostrvo je postalo budističko i ostalo takvo sve do današnjih dana. Ostale misije su prenele budizam u južnu i zapadnu Indiju, Kašmir, južni deo današnje Burme i poluostrvski deo Tajlanda. Oko sto godina nakon ovoga su Avganistan i planinski deo severne Indije prihvatili budizam i njihovi monasi i trgovci su odatle postepeno širili svoju veroispovest u centralnu Aziju i naposletku u Kinu, odakle je ona kasnije prodrla u Koreju i Japan. Interesantno je ovde primetiti da je budizam jedini strani sistem razmišljanja koji je ikada uhvatio koren u Kini. Negde u dvanaestom veku je budizam postao glavna veroispovest u Burmi, Tajlandu, Laosu i Kambodži, uglavnom zahvaljujući naporu monaha iz Šri Lanke.

Pitanje: Kada je i kako Tibet prihvatio budizam?

Odgovor: Negde u osmom veku je tibetanski kralj poslao svoga ambasadora u Indiju da dovede monahe i prenese budističke spise na Tibet. Budizam je tamo pustio koren, ali nije postao glavna veroispovest delimično zbog suprotstavljanja sveštenika tamošnje domaće religije koja se zvala bon. Nakon toga, veliki broj monaha i učitelja iz Indije dolazi na Tibet i budizam tamo postaje čvrsto ustoličen. Od tada, Tibet je jedno od najjačih budističkih uporišta.

Pitanje: Znači budizam je postao široko rasprostranjena veroispovest?

Odgovor: Ne samo to, nego postoji veoma malo primera da se budizam sukobljavao sa religijama na koje je naišao dok se širio ili da je širen uz pomoć osvajačkih armija. Budizam je uvek bio blagi način življenja, tako da je sama ideja korišćenja sile ili pritiska da bi se nametnulo verovanje oprečna budizmu.

Pitanje: Kakav je uticaj imao budizam na zemlje u kojima se proširio?

Odgovor: Kada su monasi misionari išli u različite zemlje, oni su obično sa sobom nosili više od samog Budinog učenja. Donosili su tim zemljama i najbolje darove indijske civilizacije. Monasi su ponekad bili obrazovani u oblasti medicine, pa su uvodili nove ideje u područja gde one prethodno nisu postojale. Ni Šri Lanka, ni Tibet, a ni mnoga područja centralne Azije nisu imala svoje pismo dok ga nisu monasi uveli. Naravno, sa pismom su stigla i nova znanja i nove ideje. Pre dolaska budizma, Tibetanci i Mongoli su bili divlji, necivilizovani narodi, a budizam ih je učinio blagim i civilizovanim. Čak je i u Indji žrtvovanje životinja izašlo iz prakse zahvaljujući budizmu, a kastinski sistem je oslabio, bar za neko vreme. Čak i danas, kada se budizam širi po Evropi i Americi, može se primetiti uticaj njegovog uvida u ljudski um na modernu zapadnu psihologiju.

Pitanje: Zašto je budizam zamro u Indiji.

Odgovor: Niko još nije dao zadovoljavajuće objašnjenje ovog nesretnog razvoja događaja. Neki istoričari tvrde da je u Indiji budizam postao toliko korumpiran da su se ljudi okrenuli protiv njega. Drugi kažu da je usvojio previše hinduističkih ideja i vremenom postao neraspoznatljiv od hinduizma. Druga teorija je da su monasi počeli da se okupljaju u velikim manastirima koji su bili finansijski potpomognuti od strane kraljeva i da ih je to otuđilo od običnih ljudi. Šta god da je razlog, indijski budizam je već u osmom ili devetom veku bio u ozbiljnom padu. Kompletno je nestao tokom haosa i nasilja koje su doneli islamski okupatori Indije u trinaestom veku.

Pitanje: Ali u Indiji i dan danas ima nešto budista, zar ne?

Odgovor: Ima, i zaista od sredine dvadesetog veka budizam je ponovo počeo da raste u Indiji. Godine 1956. godine se vođa “nedodirljivih” [1] u Indiji preobratio u budizam ,jer su on i njegovi ljudi mnogo propatili zbog  kastinskog sistema. Od tada je osam miliona ljudi prešlo u budizam i taj broj i dalje raste.

Pitanje: Kada je budizam prvi put stigao na zapad?

Odgovor: Prvi Zapadnjaci koji su postali budisti su verovatno bili Grci koji su se selili u Indiju pred invazijom Aleksandra Velikog u trećem veku pre nove ere. Jedna od najvažnijih drevnih budističkih knjiga, Milindapanha, sastoji se od dijaloga između indijskog monaha Nagasene i indijsko-grčkog kralja Milinde. U novijoj prošlosti budizam je počeo da izaziva divljenje i poštovanje Zapada pred kraj devetnaestog veka, kada su naučnici počeli da prevode budističke spise i pišu o budizmu. Na početku dvadesetog veka je nekoliko Zapadnjaka počelo da naziva sebe budistima, a jedan ili dva su se čak i zamonašili. Od šezdesetih godina ovoga veka broj zapadnih budista konstantno raste i danas oni čine malu, ali značajnu populaciju u većini zapadnih zemalja.

Pitanje: Da li možete da nam kažete nešto o različitim pravcima u budizmu?

Odgovor: U svom najvećem usponu, budizam se proširio od Mongolije do Maldivskih ostrva, od Balka na severu Avganistana do Balija, pa je trebalo da se uklopi u mnogo različitih kultura. Dalje, opstao je mnogo vekova i trebalo ga je prilagođavati kako se socijalni i intelektualni život razvijao. Kao posledica toga, iako je suština Dhamme ostala ista, njen spoljni oblik se znatno promenio. Danas imamo tri glavna pravca u budizmu – theravada, mahayana i vađrajana.

Pitanje: Šta je theravada?

Odgovor: Ime theravada znači “učenje starih” i bazirano je uglavnom na pali Tipitaki, najstarijem i najkompletnijem zapisu Budinog učenja. Theravada je konzervativniji oblik budizma, čiji su nosioci monasi, i koji stavlja naglasak na osnove Dhamme i teži jednostavnijem i umerenijem pristupu. Theravada se danas uglavnom praktikuje u Šri Lanki, Burmi, Tajlandu, Laosu i Kambodži.

Pitanje: Šta je mahayana budizam?

Odgovor: Otprilike do prvog veka pre nove ere neki od iskaza Budinog učenja su dublje istraženi. Takođe, društvo se razvijalo i to je zahtevalo novije i relevantnije tumačenje učenja. Mnogo škola je izraslo iz ovih novih razvoja i tumačenja i one su dobile zajednički naziv mahayana, što znači “veliki put”, zato što su tvrdile da su relevantne za svakoga, a ne samo za monahe i monahinje koji su odbacili svetovni život. Mahajana je vremenom postala preovlađujući oblik budizma u Indiji i danas se praktikuje u Kini, Koreji, Tajvanu, Vijetnamu i Japanu. Neki sledbenici theravade tvrde da je mahayana izvitopereno Budino učenje. Sledbenici mahayane, međutim, ukazuju na to da je Buda prihvatao promenu kao jednu od najfundamentalnijih istina, te da njihova interpretacija budizma nije ništa veća deformacija Dhamme nego što je hrast deformacija žira.
Pitanje: Često se srećem sa pojmom “hinajana”. Šta ovaj pojam znači?

Odgovor: Dok se mahayaha razvijala, htela je da bude raspoznatljiva od starijih škola budizma, pa se nazvala mahayana, “veliki put”. Na osnovu toga je starije škole nazvala hinajana, što znači “mali put”. Prema tome, hinajana je u neku ruku sektaški naziv koji mahayanisti daju theravadinima.

Pitanje: Šta je to vađrajana?

Odgovor: Ovaj pravac budizma se pojavio u Indiji u šestom i sedmom veku nove ere. U to vreme je hinduizam doživljavao veliki preporod u Indiji. Kao posledica toga, neki budisti su bili pod uticajem nekih oblika hinduističke prakse, specijalno služenja božanstvima i upotrebe složenih rituala. U jedanaestom veku je vađrajana postala sasvim ustaljena na Tibetu, gde je prolazila kroz dalji razvoj. Sama reč vađrajana znači “dijamantski put” i odnosi se na navodno “nesalomivu” logiku koju vađrajanisti koriste da opravdaju i odbrane neke od svojih ideja. Vađrajana se više oslanja na tantričku literaturu nego na tradicionalne budističke spise, pa je zbog toga takođe poznata i pod imenom tantrajana. Vađrajana danas preovlađuje u Mongoliji, Tibetu, Ladaku, Nepalu, Butanu i među Tibetancima koji žive u Indiji.

Pitanje: Ovo sve može biti veoma zbunjujuće. Ukoliko želim da praktikujem budizam, kako mogu da izaberem koji pravac da sledim?

Odgovor: Verovatno bismo to mogli da uporedimo sa rekom. Ukoliko odete na izvor reke, a zatim na njeno ušće, verovatno će vam reka na ova dva mesta izgledati potpuno različito. Ali, ako biste pratili reku od njenog izvora kako krivuda na svom putu kroz brda i doline, preko vodopada, pored brojnih malih pritoka, vremenom biste stigli do ušća i shvatili zašto ušće izgleda tako različito od izvora. Ukoliko želite da studirate budizam, krenite od najstarijih osnovnih učenja – četiri plemenite istine, plemeniti osmostruki put, život istorijskog Bude i tako dalje. Potom izučavajte kako su i zašto ova učenja dalje evoluirala, a zatim se fokusirajte na pristup budizmu koji vam najviše odgovara. Tada će vam biti nemoguće da kažete da je izvor reke inferioran u odnosu na ušće, niti da kažete da je ušće izobličenje izvora.


Napomena prevodioca

[1] Radnici koji rade najniže poslove u društvu u vrlo zagađenom okruženju se u kastinskom sistemu smatraju “zagađenim” i zbog toga “nedodirljivima”. Oni nemaju skoro nikakva prava u društvu. To je najgora osobina kastinskog sistema. [Natrag]