Theravāda budističko društvo
Download PDF

Dobra pitanja – dobri odgovori

Šravasti Dhammika


Prevod Mladen Danić, Nenad Ivanović, Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


7. Mudrost i saosećanje

Pitanje: Često čujem budiste kako govore o mudrosti i saosećanju. Šta ova dva pojma znače?

Odgovor: Neke religije veruju da je saosećanje ili ljubav (ova dva su veoma slična) najvažniji duhovni kvalitet, ali pri tome greše što ne poklanjaju pažnju mudrosti. Rezultat toga je da možeš da završiš kao jedna dobrodušna budala, veoma ljubazna osoba, ali sa malo ili nimalo razumevanja. Drugi sistemi razmišljanja, kao što je nauka, veruju da mudrost može najbolje da se razvije kada su sve emocije, uključujući saosećanje, odstranjene. Rezultat ovoga je da nauka teži da bude preokupirana rezultatima, zaboravljajući da ona treba da služi čovečanstvu, a ne da ga kontroliše i da njime dominira. Kako su inače naučnici mogli da upotrebe svoja znanja da razviju atomsku bombu, bakterije za biološki rat i tome slične stvari? Budizam uči da morate da razvijete i saosećanje i mudrost da biste bili dobro uravnotežena i kompletna osoba.

Pitanje: Šta je to mudrost prema budizmu?

Odgovor: Najveća mudrost je videti da su u realnosti sve pojave nekompletne, prolazne i bez trajnog sopstva. Ovo razumevanje je potpuno oslobađajuće i vodi do velike sigurnosti i sreće koja se zove nirvana. Međutim, Buda nije mnogo pričao o ovom nivou mudrosti. Nije mudrost jednostavno verovati sve što nam se kaže. Istinska mudrost je da sami za sebe direktno vidimo i razumemo. Tada, na ovom nivou, mudrost je biti otvorenog, pre nego zatvorenog uma, slušati tuđa gledišta pre nego biti ohol, pažljivo istražiti činjenice koje su u suprotnosti sa našim verovanjima radije nego držati glavu u pesku, biti objektivan radije nego imati predrasude, uložiti vreme u formiranje naših stavova i verovanja radije nego prihvatiti prvo ili najemotivnije što nam se ponudi. Biti uvek spreman da promenimo naša verovanja kada su nam prezentovane činjenice koje ih opovrgavaju, to je mudrost. Osoba koja ovako čini je zasigurno mudra i zasigurno će pre ili kasnije da dopre do razumevanja. Put na kome jednostavno poverujete u sve što vam se kaže je lak put. Put budizma zahteva hrabrost, strpljenje, fleksibilnost i pamet.

Pitanje: Mislim da to može veoma mali broj ljudi. Kakva je onda svrha budizma kada samo mali broj ljudi može da ga praktikuje?

Odgovor: Tačno je da nisu još svi spremni za istine budizma. Ali ako neko nije sposoban da razume Budina učenja sada, možda će biti dovoljno zreo za to u idućem životu. Međutim, ima puno onih koji su sposobni da, uz samo malo pravih reči i ohrabrenja, uvećaju svoje razumevanje. Upravo iz toga razloga budisti teže da blago i mirno dele uvide budizma sa ostalima. Buda nas je poučavao iz saosećanja i mi treba da poučavamo druge iz saosećanja.

Pitanje: Šta je to saosećanje prema budizmu?

Odgovor: Kao što mudrost pokriva intelektualnu ili razumnu stranu naše prirode, tako saosećanje pokriva emocionalnu ili osećajnu stranu. Kao mudrost, saosećanje je isključivo ljudska osobina. Reč saosećanje se sastoji od dve reči, “sa” i “osećanje”. To je upravo ono što saosećanje jeste. Kada vidimo nekoga ko je iznuren i u bolu i kada osećamo njegov bol kao da je naš sopstveni i težimo da odstranimo ili umanjimo njegov bol, to je saosećanje. Sve najbolje u ljudskim bićima, sve Budi slične osobine kao što su deljenje, spremnost da se pruži uteha, razumevanje, briga i nežnost – sve ovo su manifestacije saosećanja. Primetićete takođe kod saosećajne osobe da njena briga i ljubav za druge imaju svoje korene u brizi i ljubavi prema sebi. Najbolje ćemo razumeti druge kada zaista razumemo sebe. Možemo imati osećanja za druge samo kada imamo osećanja za sebe. Tako se u budizmu nečiji duhovni razvoj potpuno prirodno razvija u brigu za dobrobit drugih. Budin život veoma dobro ilustruje ovo. On je proveo šest godina boreći se za svoje blagostanje nakon čega je bio u stanju da bude od koristi celom čovečanstvu.

Pitanje: Znači vi kažete da smo najsposobniji da pomognemo drugima nakon što smo pomogli sebi. Nije li to malo sebično?

Odgovor: Mi obično vidimo altruizam, brigu za druge pre nego za sebe, kao nešto što je suprotno sebičnosti, brizi za sebe pre nego za druge. Budizam to ne vidi ni kao jedno ni kao drugo, već radije kao smesu oba. Istinska briga za sebe će postepeno prerasti u brigu za druge, pošto ćemo videti da su drugi zaista isto što i mi. Ovo je istinsko saosećanje. Saosećanje je najlepši dragulj u kruni Budinih učenja.