Theravāda budističko društvo

Dobra pitanja – dobri odgovori

Šravasti Dhammika


Prevod Mladen Danić, Nenad Ivanović, Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


4. Pet pravila morala

Pitanje: Druge religije formiraju svoje stavove o dobrom i lošem na osnovu zapovesti svoga boga ili svojih bogova. Vi budisti ne verujete u boga. Kako onda znate šta je dobro, a šta loše?

Odgovor: Bilo koja misao, govor ili akcija koji su ukorenjeni u pohlepi, mržnji ili samoobmani nas vode dalje od nibbane i prema tome su loši. Bilo koja misao, govor ili akcija koji su ukorenjeni u darežljivosti, ljubavi i mudrosti, pa nam prema tome raščišćavaju put do nibbane su dobri. Da biste znali šta je dobro, a šta loše prema učenju religija u čijem centru je bog, treba samo da radite šta vam se kaže. Prema učenju religija u čijem centru je čovek, shvatićete šta je dobro, a šta loše ukoliko razvijete duboku samosvesnost i samorazumevanje. Moral zasnovan na razumevanju je uvek jači od morala koji je odgovor na komandu. Prema tome, da bi razlučio dobro od lošeg, budista gleda na tri stvari: nameru koja stoji iza dela (delo je u ovom kontekstu misao, govor ili akcija), efekat koju će delo da ima na onoga koji ga izvršava i efekat koji će delo imati na druge. Ukoliko je namera dobra (ukorenjena u darežljivosti, ljubavi i mudrosti), ukoliko delo pomaže meni (da postanem darežljiviji, da imam više ljubavi i da sam mudriji) tada su moja dela zdrava, dobra i moralna. Naravno da ovde ima puno varijacija. Ponekad delujem sa najboljim namerama, ali od toga nemamo dobra ni ja ni drugi. Ponekad su moje namere daleko od dobrih, ali uprkos tome drugi imaju koristi od mojih dela. Ponekad delam iz najboljih namera i imam koristi od mojih dela, ali ona donesu nevolje drugima. U ovakvim scenarijima moja dela su mešavina dobrog i “ne baš dobrog”. Ukoliko je moja namera loša i moja dela ne pomažu ni meni ni drugima, onda su ona definitivno loša. Kada su moje namere dobre i moja dela su na korist i meni i drugima, onda su ona definitivno dobra.

Pitanje: Da li budizam ima svoj etički kod?

Odgovor: Da, ima. Pet pravila morala su osnova budističke etike. Prvo pravilo je ne ubijati i ne povređivati druga živa bića, drugo – ne krasti, treće – ne zloupotrebljavati seks, četvrto – ne lagati, a peto – ne konzumirati alkohol, droge i druge supstance koje pomućuju svest.

Pitanje: Ali nije li u ponekim slučajevima dobro ubiti? Na primer ubiti insekte koji prenose zaraze, ubiti nekoga ko hoće vas da ubije?

Odgovor: To može biti dobro za vas, ali šta ćemo sa insektom ili osobom koja je ubijena? I oni žele da žive baš kao i vi. Kada ubijete insekta koji prenosi zarazu, vaša namera je najverovatnije mešavina brige za sebe (što je dobro) i odvratnosti (loše). Delo (ubistva) će vam biti od koristi (dobro), ali očito neće koristiti drugom biću (loše). Prema tome, ponekad je neophodno ubiti, ali to nikada nije u potpunosti dobra akcija.

Pitanje: Vi, budisti ste mnogo zabrinuti za mrave i bube.

Odgovor: Budisti pokušavaju da razviju sveobuhvatno saosećanje koje ne pravi razliku među živim bićima. Mi vidimo svet kao jedinstvenu celinu, u kojoj svaka stvar i svako biće imaju svoje mesto i svoju ulogu. Smatramo da treba da budemo veoma oprezni da ne narušimo osetljivu prirodnu ravnotežu. Tamo gde je naglasak bio na potpunom iskorišćavanju prirode, na ceđenju poslednje kapi iz nje bez namere da joj damo bilo šta za uzvrat, da je podjarmimo i potčinimo, priroda se pobunila. Vazduh je postao zatrovan, reke zagađene i mrtve, toliko biljnih i životinjskih vrsta ide prema totalnom istrebljenju, padine planina su jalove i isprane. Čak se i klima menja. Da su se ljudi malo manje starali da polome, unište i ubiju, ovakvo grozno stanje prirode se ne bi pojavilo. Trebali bi da se potrudimo da pokažemo malo više poštovanja prema svakom obliku života. To je ono o čemu govori prvo pravilo morala.

Pitanje: Kakav stav ima budizam prema abortusu?

Odgovor: Prema Budinom učenju život počinje začećem ili ubrzo nako njega. Prema tome abortirati fetus znači ubiti.

Pitanje: Ali ukoliko je žena silovana ili ukoliko zna da će joj beba biti defektna, nije li bolje prekinuti trudnoću?

Odgovor: Dete začeto silovanjem ima pravo da bude rođeno i voljeno baš kao i svako drugo dete. On ili ona ne bi trebalo da budu ubijeni samo zato što je njihov biološki otac počinio zločin. Roditi deformisano ili mentalno zaostalo dete može biti veliki šok za roditelje, ali ako je u redu abortirati ovakav fetus onda zašto ne ubiti dete ili odraslu osobu koji su deformisani ili hendikepirani? Moguće su situacije u kojima je abortus najhumanije rešenje. Na primer da bi se spasio majčin život. Ali budimo iskreni. Većina abortusa je izvedena jednostavno zato što je trudnoća bila neželjena, sramotna ili zato što su roditelji želeli da imaju decu kasnije. Za budiste, sve ovo su loši razlozi da se uništi život.

Pitanje: Da li osoba koja izvrši samoubistvo time krši prvo pravilo morala?

Odgovor: Kada jedna osoba ubije drugu, ona to može učiniti iz straha, mržnje, besa, pohlepe ili neke druge negativne emocije. Kada osoba izvrši samoubistvo, ona to može učiniti iz veoma sličnih razloga ili zbog drugih negativnih emocija kao što su očajanje ili frustracija. Prema tome, dok je ubistvo rezultat negativnih emocija prema drugome, samoubistvo je rezultat negativnih emocija prema sebi i prema tome predstavlja kršenje prvog pravila morala. Međutim, mi ne trebamo nekome ko planira ili je već neuspešno pokušao da izvrši samoubistvo da bi smo mu rekli da je to što čini loše. Njemu treba naša podrška i razumevanje. Treba mu pomoći da razume da samoubistvom samo produžava svoj problem, ne rešava ga.

Pitanje: Objasnite mi drugo pravilo morala.

Odgovor: Kada prihvatimo ovo pravilo, obavezujemo se da ne uzimamo ništa što nam ne pripada. Drugo pravilo morala se odnosi na obuzdavanje naše pohlepe i na poštovanje tuđeg vlasništva.

Pitanje: Treće pravilo morala kaže da treba da se klonimo zloupotrebe seksa. Šta je to zloupotreba seksa?

Odgovor: Ukoliko se koristimo prevarom, emotivnom ucenom ili silom da iznudimo od nekoga da ima seks sa nama, onda se to može nazvati zloupotrebom seksa. Preljuba je takođe jedan vid zloupotrebe seksa jer kada smo se venčali, obećali smo bračnom partneru da ćemo mu biti verni. Kada smo izvršili preljubu, pogazili smo to obećanje i izneverili poverenje bračnog partnera. Seks bi trebalo da bude izraz ljubavi i intimnosti između dvoje ljudi. Kada je takav, on unapređuje naše mentalno i emotivno blagostanje.

Pitanje: Da li je seks pre braka takođe zloupotreba seksa?

Odgovor: Ne ukoliko postoji ljubav i međusobna saglasnost između dvoje ljudi koji imaju seks. Međutim, ne treba nikada zaboraviti da je biološka funkcija seksa reprodukcija i ukoliko neudata žena ostane u drugom stanju, to može da izazove mnoge probleme. Mnogi zreli i umni ljudi misle da je mnogo bolje ostaviti seks za posle venčanja.

Pitanje: Šta budizam poučava u vezi sa kontrolom rađanja?

Odgovor: Neke veroispovesti poučavaju da je upražnjavanje seksa iz bilo kojeg drugog razloga osim produženja vrste nemoralno. Zbog toga one smatraju da su sve vrste kontrole rađanja loše. Budizam smatra da seks ima više funkcija, kao što su produženje vrste, rekreacija, izraz ljubavi i pažnje između dvoje ljudi itd. S obzirom na to, budizam smatra da su sve vrste kontrole rađanja, osim abortusa, u redu. Zapravo, budizam smatra da je kontrola rađanja pravi blagoslov u svetu u kome je nagla ekspanzija populacije postala jedan od glavnih problema.

Pitanje: Kažite nam o četvrtom pravilu morala. Da li je moguće živeti u ovom svetu bez laganja?

Odgovor: Ukoliko je zaista nemoguće delati u društvu i voditi poslove bez laganja, onda bi takvo šokantno i izopačeno stanje stvari trebalo odmah promeniti. Budista je ona osoba koja je rešena da preduzme konkretne korake ka rešenju problema tako što će se držati istine i biti iskrena.

Pitanje: Zamislite sledeći scenario: Sedite u parku i preplašen čovek protrči ispred vas. Nakon nekoliko minuta dotrčava drugi čovek sa nožem u ruci i pita vas da li ste videli kuda je prvi čovek otrčao. Da li bi ste mu rekli istinu ili bi ste ga lagali?

Odgovor: Ukoliko bih imao dobar razlog da verujem da drugi čovek namerava da ozbiljno povredi prvoga, kao inteligentan i brižan budista, ne bih se ustručavao da lažem. Ranije smo rekli da je jedan od faktora za određivanje da li je delo dobro ili loše, namera sa kojom je delo izvršeno. U ovakvim uslovima je namera spasavanja života daleko više pozitivna nego što je laganje negativno. Ukoliko je laganje, opijanje ili čak krađa izvedena sa namerom da se spase život, onda bi to trebalo da uradim. Uvek mogu da se popravim za kršenje ovih pravila, ali nikada ne mogu da vratim život koji je već uzet. Međutim, kao što sam već ranije naglasio, nemojte ovo zloupotrebiti kao dozvolu za kršenje pravila morala kada god vam je to zgodno. Pravila morala treba vrlo pažljivo slediti i kršiti ih samo u ekstremnim situacijama.

Pitanje: Peto pravilo morala kaže da ne treba da konzumiramo alkohol ili druge droge. Zašto?

Odgovor: Ljudi ne piju radi ukusa. Kada piju sami, to obično rade da bi se oslobodili napetosti, a kada piju u društvu, to je obično da bi se uklopili u to društvo. Čak i mala količina alkohola izopačuje svest i remeti samosvest. Uzimanje veće količine alkohola dovodi do katastrofalnih rezultata. Budisti kažu da kada čovek prekrši peto pravilo, u stanju je da prekrši sva pravila morala.

Pitanje: Ali konzumiranje male količine alkohola nije kršenje pravila, zar ne? To je samo mala stvar.

Odgovor: Jeste to mala stvar, ali ako niste u stanju da vežbate sa malim stvarima, onda vam posvećenost i rešenost nisu veoma jaki, zar ne?

Pitanje: Da li je pušenje kršenje petog pravila morala?

Odgovor: Pušenje definitivno ima loše posledice na telo, ali njegov uticaj na um je minimalan. Čovek može da puši, a pri tome da bude budan, da održava punoću uma i samosvest. Prema tome, iako pušenje nije preporučljivo, ono nije kršenje nijednog pravila morala.

Pitanje: Pet pravila morala su definisana u negativnoj formi. Ona nam kažu šta da ne radimo. Ne kažu nam šta da radimo.

Odgovor: Pet pravila morala su osnova budističke etike. Ona, međutim, nisu sva budistička etika. Počinjemo tako što uviđamo naša negativna ponašanja i pokušavamo da ih uklonimo ili izmenimo. Tome služe pet pravila morala. Nakon što smo prestali sa činjenjem loših dela, počinjemo da činimo dobra dela. Uzmimo na primer četvrto pravilo morala. Buda uči da treba da počnemo sa uzdržavanjem od laganja. Nakon toga, treba da počnemo da govorimo istinu, da govorimo blago, učtivo i u pravo vreme.

Po prestanku govora laži, on postaje govornik istine, pouzdan, vredan poverenja, na koga se može osloniti, on ne vara svet. Po prestanku zlonamernog govora, on ne ponavlja onde ono što je čuo ovde niti ponavlja ovde ono što je čuo onde da bi izazvao neslaganje među ljudima. On ujedinjuje one koji su podeljeni i čini bližim one koji su već prijatelji. Harmonija je njegovo radovanje, harmonija je njegovo veselje, harmonija je njegova ljubav, to je motiv njegovog govora. Odričući se grubog govora, njegov govor je besprekoran, prijatan za uho, prikladan, dopire do srca, učtiv, dopadljiv mnogima. Odustavši od praznog brbljanja, on govori u pravo vreme, ono što je ispravno, pogađajući u suštinu, o Dhammi i o disciplini. On govori reči koje su vredne poštovanja, koje su pravovremene, razložne, dobro definisane i pogađaju u suštinu. (M.I,179)