Theravāda budističko društvo

Ađahn Đayasaro

Sve o budizmu


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


BUDA

Ko je bio Buda?

Otprilike pre 2600 godina rođeno je dete u kraljevskoj porodici plemena Sakya, koje je živelo u delu severoistočne Indije koji je danas unutar granica Nepala. Dobilo je ime Siddhattha. Kada je imao 29 godina, princ Siddhattha se okrenuo od privilegovanog života u luksuzu i krenuo u potragu za duhovnom slobodom. Šest godina kasnije, pošto je proveo prelomnu noć meditirajući u podnožju bodhi drveta, dosegao je "nenadmašno i potpuno probuđenje". Na taj način postao je Buda, Budni.

Posle tog istorijskog događaja, Buda je preostalih 45 godina života posvetio objavljivanju i tumačenju Dhamme: istine o "stvarima kakve zaista jesu" i putu koji vodi do uvida u tu istinu. Tokom tog vremena Buda je osnovao monaški red (sangha) za one svoje učenike, muškarce i žene, koji su želeli da ostave po strani sve svetovne obaveze i potpuno se posvete proučavanju i praktikovanju njegovog učenja.

Šta je probuđenje?

Probuđenje je termin kojim se označava oslobađanje od patnje i mentalnih otrova ili "nečistoća" koje su njen uzrok.  To je uviđanje prave prirode "stvari kakve jesu". Probuđeno biće razume uslovljenu prirodu prolaznih pojava i doživljava nibbānu (na sanskritu: nirvanu), neuslovljenu stvarnost koja leži iza njih. Buda je ovo stanje označavao kao "najvišu sreću". Probuđeni um karakterišu mudrost, saosećanje i čistota. Buda je podučavao da sva ljudska bića, muškarci i žene, jesu rođeni sa potencijalom za probuđenje.

Buda je govorio o četiri stupnja probuđenja, te otuda i o četiri vrste probuđenih bića. Prvo od njih je "onaj ko je ušao u tok (koji sigurno nosi ka probuđenju)", drugo je "onaj ko se još jednom vraća (u ovaj svet)", treći je "onaj ko se ne vraća" i konačno "onaj ko je potpuno probuđen, arahant. Dostizanje ovih stupnjeva zavisi od praktikovanja Budinog plemenitog osmostrukog puta. A stizanje na neki od njih ogleda se u potpunom nestajanju nekih od toksičnih mentalnih stanja u našem umu. Nije moguće regresirati kada jednom dostignemo neko od ovih stanja. Onaj ko stigne na prvi stupanj probuđenja može biti siguran da će dostići konačni stupanj najduže za sedam narednih života. Razlog leži u tome što je ušao u tok koji ga poput reke neizbežno nosi u okean nibbāne.

Šta znači pojam "Buda"?

Reč Buda znači "budan, probuđen". Buda je podučavao da neprobuđeno ljudsko biće živi u stanju koje se može uporediti sa spavanjem ili sanjanjem. Zahvaljujući jasnom svetlu mudrosti i bez ikakvog drugog pomagala, Buda se iz tog sna probudio za istinsku prirodu egzistencije. Vođen saosećanjem, Buda je nastojao da svoje razumevanje puta ka probuđenju podeli sa svim bićima koja su želela da idu njegovim stopama.

Koji su dokazi da je Buda uopšte postojao?

  • Arheološki nalazi pružaju čvrst empirijski dokaz o postojanju Bude kao istorijske ličnosti.
  • Mnogi manastiri i naseljena mesta pomenuta u Budinim govorima danas su locirani.
  • Budini posmrtni ostaci i druge relikvije otkriveni su na lokacijama pomenutim u kanonskim tekstovima
  • Budistički imperator Asoka postavio je širom svoga carstva ogromne stubove od peščara sa natpisima u kojima se citiraju Budine reči. Mnogi od tih stubova postoje i dan danas.
  • Mnogo je posrednih dokaza u primarnim tekstovima o Budnom postojanju.
  • Unutrašnja kohezija i odsustvo kontradikcija u Budinim govorima, zajedno sa krajnje detaljnim uputstvima kako organizovati monaški red sadržanim u "Knjizi pravila" snažan su indikator da ih je sastavio jedan autor.
  • Naravno, pomanjkanje fizičkih dokaza i sama logika uvek ostavljaju prostor za sumnju.

Jednom prilikom Buda je rekao: "Ko vidi Dhammu, vidi mene." Drugim rečima, ako se svojim životom uverimo u istinitost učenja, to je prema budističkom shvatanju najsnažniji dokaz Budinog postojanja.

Je li Buda posedovao psihičke moći?

Buda je posedovao mnoge izuzetne psihičke moći. One mogu (ali ne uvek) biti rezultat intenzivnog vežbanja uma i čak i danas ima naprednih meditanata koji poseduju takve moći. Buda je te moći koristio izuzetno retko, obično kao sredstvo podučavanja onda kada nije pomoglo nijedno drugo. Najpoznatiji takav slučaj dogodio se pri njegovom susretu sa serijskim ubicom Angulimālom. Buda je smatrao da poverenje koje steknu u nekog ko je načinio neko "čudo" obično ljude zavede sa puta mudrosti i odvede sve dalje od nje, umesto da su joj sve bliži. Upravo zbog toga, zabranio je monasima sa psihičkim moćima da ih otkrivaju nezaređenima. Posedovanje psihičkih moći može se pretvoriti u otrov. Buda je upozoravao svoje učenike da ih ne smatraju ciljem duhovnog života.

Koliko Buda postoji?

Prema theravāda tradiciji, postoji samo jedan Buda u jednom vremenskom ciklusu. Međutim, postojali su drugi Bude u dalekoj prošlosti, kao što će ih biti i u budućnosti. Intervali vremena koje deli pojavu dva Bude meri se kalpama. Kalpa je izuzetno dug vremenski period. Buda ju je opisao kroz poređenje:

"Zamislite, monasi, veliku planinu, deset kilometara (yođana) dugu, deset kilometara široku i deset kilometara visoku, bez šupljina i pukotina, svu od jedne jedine stene. Svakih sto godina čovek zamahne finom tkaninom i udari po njenom vrhu. Pre će na taj način čitava planina biti zbrisana nego što će doći kraj jedne kalpe."

Kakav je bio Budin odnos prema porodici?

Buda je pokazao veliku privrženost svojoj porodici, na način koji je bio najprimereniji jednom kao probuđenom biću: poveo je njene članove putem ka probuđenju. Prve godine posle probuđenja, sedam godina pošto je napustio dom, Buda se vratio u rodno mesto, u grad Kapilavattu. Bila je to poseta koja je imala ogroman uticaj na čitavo kraljevstvo plemena Sakya, a posebno na Budinog oca kralja Suddhodanu. Kao plod njihovog ponovnog susreta, kralj je dostigao prva dva stupnja probuđenja. (Nekoliko godina kasnije, shvativši da se život njegovog oca bliži kraju, Buda je poslednji put posetio starog kralja i pomogao mu da stigne do poslednjeg stupnja probuđenja, da postane arahant.) Ova poseta Kapilavattuu značajna je i zbog Budinog susreta sa svojim sedmogodišnjim sinom Rāhulom, kada je dečak, na nagovor majke, tražio od oca svoje nasledstvo. Kao odgovor na to, Buda mu je dopustio da se pridruži sanghi kao prvi dečak iskušenik.

Buda nije mogao da poduči i svoju majku tokom boravka u Kapilavattuu, jer je ona umrla pri njegovom porođaju (legenda kaže da se kasnije vratio i podučio je u nebeskom svetu, u kojem je živela); ali je zato podučio svoju pomajku i tetku Pađāpati. I upravo je ona formalno zatražila od njega da osnuje i red monahinja. A kada se on saglasio sa tim, postala je i starešina reda. Prva generacija monahinja uključivala je i mnoge druge srodnice Budine, uključujući i njegovu ženu Yasodharu. Zabeleženo je da su Pađapati, Yasodhara i sin Rāhula dostigli najviši stupanj probuđenja.

Više Budinih srodnika se takođe zamonašilo i neki od njih nabrojani su među njegovim najistaknutijim učenicima. To su Anuruddha, Nanda i najpoznatiji, njegov dugogodišnji lični pratilac Ānanda.

Kakav je Budin stav prema humoru?

Buda je bio svestan da humor, korišćen mudro, može ukazati na istinu na jedan divan i lak način. Svako malo, dosetke i govorničko umeće koje je stekao tokom obrazovanja kao princ izranjaju u njegovim govorima, na radost slušalaca. Tako njegovo učenje obiluje igrama reči, davanjem novog, neuobičajenog značenja starim pojmovima, maštovitim poređenjima i komičnim analogijama. Ako Buda uspeva da i nas danas zasmeje, i pored vremenske distance i jezičke barijere, možemo zamisliti ozarena i nasmejana lica njegovih slušalaca savremenika.