Theravāda budističko društvo

Anguttara nikāya 3:31-40

Devadūta vagga
Božanski glasnici


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


31. Sabrahmaka sutta — Sa Brahmom [pāli]

Monasi, sa Bramom žive one porodice gde u kući deca poštuju svoje roditelje. Sa starim učiteljima žive one porodice gde u kući deca poštuju svoje roditelje. Sa drevnim božanstvima žive one porodice gde u kući deca poštuju svoje roditelje. Sa onima vrednim poštovanja žive one porodice gde u kući deca poštuju svoje roditelje.

Monasi, "Brahma", to je naziv za majku i oca. "Stari učitelji", to je naziv za majku i oca. "Drevna božanstva", to je naziv za majku i oca. "Vredni poštovanja", to je naziv za majku i oca. A zašto? Monasi, velika su roditelji pomoć svojoj deci; odgajaju ih, hrane ih i pokazuju ovaj svet.

"Brahma" je naziv za roditelje, "starim učiteljima" ih zovu.
Vredni su poštovanja deci, milosrdnim potomcima.
Njih bi trebalo da poštuje i neguje ko je mudar.
Hranom, pićem, odećom i smeštajem,
masiranjem, kupanjem i pranjem nogu.
Takvim služenjem roditeljima, mudrac
u ovom svetu hvaljen biva, na drugome u sreći uživa.


32. Ānanda sutta — Govor Ānandi

 


33. Sāriputta sutta — Govor Sāriputti

Jednom je prilikom Sāriputta otišao do Blaženog, poklonio mu se i seo sa strane. [1] A Blaženi mu reče:

"Sāriputta, bilo da izlažem Dhammu ukratko ili da je izlažem do detalja ili da je izlažem i ukratko i do detalja, teško je pronaći one koji to razumeju."

"Sada je, Blaženi, vreme za to! Sada je, Uzvišeni, vreme da Blaženi izloži Dhammu ukratko, da izloži Dhammu do detalja, da izloži Dhammu i ukratko i do detalja. I biće onih koji će razumeti Dhammu."

"Onda bi, Sāriputta, ovako trebalo sebe da vežbaš: 'Neću se upuštati u bilo šta što stvara "ja", "moje", ili tome blisku sklonost ka obmani bilo u pogledu ovog svesnog tela, bilo u pogledu svih spoljašnjih objekata [2]; i dostići ću i boraviti u oslobođenosti uma, u oslobođenosti putem mudrosti, tako da se više ne upuštam u bilo šta što stvara "ja", "moje" ili tome blisku sklonost ka obmani'. Tako sebe treba vežbati.

Sāriputta, kada se monah više ne upuštam u bilo šta što stvara "ja", "moje", ili njima blisku sklonost ka obmani bilo u pogledu ovog svesnog tela, bilo u pogledu svih spoljašnjih objekata i kada dostigne i boravi u oslobođenosti uma, u oslobođenosti putem mudrosti, tada se on može nazvati monahom koji je iskorenio žudnju i raskinuo okove, onim ko je, potpuno razvejavši obmanu, okončao patnju.

O tome sam, Sāriputta, govorio u 'Pitanjima mladog brahmana Udaye', u poglavlju 'Put do druge obale': [3]

Napuštanje čulnih želja
zajedno sa gorkim ujedom tuge;
razvejavanje pospanosti, mentalne tromosti,
odbijanje stalne brige;
pročišćena svesnost i ravnoteža
kojima prethodi promišljanje o Dhammi:
to je, objavljujem, oslobađanje putem znanja,
to je slamanje neznanja." [4]

Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Sāriputta je jedan od najuglednijih Budinih učenika, koji se najviše isticao svojom mudrošću. Videti AN IX:11, u kojoj on objavljuje svoj "lavlji rik". [Natrag]

[2] Komentar objašnjava da "stvaranje 'ja' " (ahankāra) jeste pogrešno gledište, a "stvaranje 'moje' " (mamankāra) jeste žudnja; "obmana" (māna) uključuje sve fantazije zasnovane na ideji da postoji "ja". Termin "ovo svesno telo" (saviññānake kāye) obuhvata kako sopstveno svesno telo, tako i tela drugih. "Svi spoljašnji objekti" (bahiddhā sabbanimittesu): svi objektni čula, osobe i pojave. [Natrag]

[3] "Put do druge obale", Parayana (Sn 1106-7) jeste poslednje poglavlje Sutta nipāte, koje sadri šesnaest odeljaka, a u svakom od njih jedan braman postavlja po jedno duboko pitanje Budi. Među njima, "Pitanje mladog brahmana Udaye" je trinaesto po redu (Udaya-manava-puććha). Činjenica da se taj deo pominje nekoliko puta u nikāyama svedoči o njegovoj starosti. Videti takođe AN IV:41. [Natrag]

[4] Prva četiri stiha strofe aludiraju na četiri od pet prepreka: čulna želja, zlovolja, tromost i pospanost, i na kraju nemir i briga. U stihu broj 5 "pročišćena svesnost i ravnoteža" (upekkhā-sati-samsuddham) jeste aluzija na četvrto zadubljenje (videti standardnu formulu đhāne u AN III:83 i AN III:88). Prema Komentaru, "prethodi promišljanje o Dhammi" (dhammatakka-puređavam) odnosi se na ispravnu nameru (samma sankappa), drugi element Plemenitog osmostrukog puta, koji podrazumeva misli oslobođene od požude, zlovolje i nasilja. "Slamanje neznanja" jeste plod dostizanja stanja arahanta. [Natrag]


34. Nidāna sutta — Govor o uzrocima

Postoje, monasi, tri uzroka nastanka nekog postupka. A koja tri? Pohlepa, mržnja i obmanutost. [1]

Postupku načinjenom u pohlepi, rođenom iz pohlepe, izazvanom pohlepom, nastalom iz pohlepe plod će dozreti gde god da se preporodi onaj ko ga je načinio; i gde god da taj plod dozri, tu počinilac oseća plod tog postupka, bilo da je to u ovom životu, u narednom životu ili nekom od života posle toga. [2]

Postupku načinjenom u mržnji, rođenom iz mržnje, izazvanom mržnjom, nastalom iz mržnje plod će dozreti gde god da se preporodi onaj ko ga je načinio; i gde god da taj plod dozri, tu počinilac oseća plod tog postupka, bilo da je to u ovom životu, u narednom životu ili nekom od života posle toga.

Postupku načinjenom u obmanutosti, rođenom iz obmanutosti, izazvanom obmanutošću, nastalom iz obmanutosti plod će dozreti gde god da se preporodi onaj ko ga je načinio; i gde god da taj plod dozri, tu počinilac oseća plod tog postupka, bilo da je to u ovom životu, u narednom životu ili nekom od života posle toga.

To je, monasi, isto kao sa semenom koje je neoštećeno, koje nije trulo, sačuvanom od vetra i sunca, sposobnim da isklija i bačenim na dobru njivu, posejanom u dobro pripremljenu zemlju: ako ima dosta kiše, to seme će nabubriti, proklijati i obilno se razviti.

Slično tome, monasi, postupku načinjenom u pohlepi, mržnji ili obmanutosti… plod će dozreti gde god da se preporodi onaj ko ga je načinio; i gde god da taj plod dozri, tu počinilac oseća plod tog postupka, bilo da je to u ovom životu, u narednom životu ili nekom od života posle toga.

To su, monasi, tri uzroka nastanka nekog postupka.

Postoje, monasi, tri druga uzroka nastanka nekog postupka. A koja tri? Ne-pohlepa, ne-mržnja i ne-obmanutost.

Ako je postupak načinjen u ne-pohlepi, rođen iz ne-pohlepe, izazvan ne-pohlepom, nastao iz ne-pohlepe… Ako je postupak načinjen u ne-mržnji, rođen iz ne-mržnje, izazvan ne-mržnjom, nastao iz ne-mržnje… Ako je postupak načinjen u ne-obmanutosti, rođen iz ne-obmanutosti, izazvan ne-obmanutošću, nastao iz ne-obmanutosti, kada su jednom pohlepa, mržnja i omanutost nestali, taj postupak je tako napušten, sasečen joj je koren, ogoljen do srži poput palmovog debla, poništen toliko da više ne može nastati u budućnosti. [3]

To je, monasi, isto kao sa semenom koje je neoštećeno, koje nije trulo, sačuvanom od vetra i sunca, sposobnim da isklija i jedrim: ako ga je čovek bacio u vatru i pretvorio u pepeo, a potom taj pepeo bacio uvis po jakom vetru ili pustio da ga odnese brzi potok, tada bi to seme bilo sasvim uništeno, potpuno eliminisano, ne bi bilo u stanju da proklija i ne bi moglo da u budućnosti bilo šta iz njega izraste. [4]

Slično je, monasi, sa postupcima načinjenim u ne-pohlepi, ne-mržnji i ne-obmanutosti. Kada su jednom pohlepa, mržnja i omanutost nestali, ti postupci su tako napušteni, sasečen im je koren, ogoljeni su do srži poput palmovog debla, poništeni su toliko da više ne mogu nastati u budućnosti.

To su, monasi, tri druga uzroka nastanka nekog postupka.

Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Lobha, dosa, moha. Ovo se naziva "korenima nepovoljnog" (akusala-mūla). Termin "pohlepa" obuhvata sve stupnjeve privlačenja, od najslabijeg traga vezanosti sve do najgrubljih formi pohlepe i egoizma; "mržnja", svi stupnjevi averzije, od najmanjeg oblika zlovolje pa do ekstremnih oblika nasilnog gneva i osvetoljubivosti; "obmanutost" je identična sa neznanjem (avijjā), ali sa naglaskom na njegove psihološke i etičke implikacije. Radi detaljnijeg razjašnjenja videti Nyanaponika Tehra, Roots of Good and Evil, BPS, Wheel No. 251/153, 1978. [Natrag]

[2] Buda ovde misli na trodelnu podelu procesa dozrevanja kamme. Kamma može doneti plod u sadašnjem životu (ditthadhamma-vedaniya) ili u narednom životu (upapajja-vedaniya) ili u nekom od života posle toga (apara-pariyāya-vedaniya). Videti Visuddhimagga, XIX, 14. [Natrag]

[3] Pozitivni vidovi tri povoljna korena su: obestrašćenost (odvraćenost, nevezanost), prijateljska ljubav i mudrost. Ovde kao postupak nastao iz ne-pohlepe, ne-mržnje i ne-obmanutosti treba razumeti, ne kao uobičajeni povoljan postupak, već kao "kammu koja nije ni tamna ni svetla, sa ni tamnim ni svetlim rezultatima, kao kammu koja vodi do uništenja kamme" (videti AN IV:232), to jest kao volju za razvoj Plemenitog osmostrukog puta. Svetovni postupci nastali iz tri povoljna korena ne mogu biti opisani kao "oni koji više ne mogu nastati u budućnosti". Takvi postupci su, pre, "svetla kamma, sa svetlim rezultatom" (videti AN IV:232), koja će doneti srećni plod i doprineti preporađanju na srećnom mestu. [Natrag]

[4] Komentar ovo poređenje objašnjava ovako: Seme ovde predstavlja povoljnu i nepovoljnu kammu. Čovek koji ga spaljuje u vatri predstavlja meditanta. Vatra predstavlja znanje o Plemenitom putu. Vreme kada čovek spaljuje seme je kao vreme kada meditant spaljuje mentalne nečistoće uz pomoć znanja o Putu. Slično vremenu kada seme biva pretvoreno u pepeo jeste vreme kada pet sastojaka bića ostanu sasečeni u korenu (tj. tokom života arahanta, kada ih više ne hrani žudnja). Poput trenutka kada se pepeo baci uvis po jakom vetru ili pusti da ga odnese brzi potok tako da seme ne može da klija jeste trenutak kada pet sastojaka bića konačno nestaju (sa arahantovom parinibbānom) i više se nikada ne pojave u krugu preporađanja. [Natrag]


35. Hatthaka sutta – Govor Hatthaki 

Ovako sam čuo. Jednom kad je Blaženi boravio kraj Ālavija, odmarao se na gomili lišća, prostrtog po putu za goveda, u šumi simsapa drveća. Tada Hatthaka Ālavaka [1], lutajući i šetajući u dokolici, vide Blaženog kako leži na gomili lišća, prostrtog po putu za goveda, u šumi simsapa drveća. Videvši ga, približi mu se i kad je stigao, pokloni mu se i sede sa strane. Tako sedeći, reče Blaženom: "Gospodine, nadam se da je Blaženi dobro spavao."

"Da, mladiću. Dobro sam spavao. Među onima koji na ovom svetu uvek dobro spavaju ja sam jedan."

"Ali hladne su, gospodine, zimske noći i ovo je nedelja jakih mrazeva. Neudobna je zemlja izrovana goveđim kopitima. Tanka je prostirka od lišća i malo je lišća na drveću. Tanak je vaš žuti ogrtač i duva hladan verambha vetar. A ipak Blaženi kaže: "Da, mladiću. Dobro sam spavao. Među onima koji na ovom svetu uvek dobro spavaju ja sam jedan."

"U tom slučaju, mladiću, i ja ću tebi postaviti pitanje. Odgovori onako kako misliš da je najbolje. Dakle, šta misliš: Pretpostavimo da domaćin ili domaćinov sin ima kuću sa krovom i zabatom, omalterisanu spolja i iznutra, čistu, sa vratima i prozorima koji ne propuštaju vetar. Unutra ima udoban ležaj sa vunenim prekrivačem, sa vezom ukrašenim prekrivačem, povrh toga prostirku od jelenje kože i prostirku od konoplje preko nje, crvene jastučiće sa obe strane. I u kući gori lampa, a njegove četiri žene, sve jedna lepša od druge, staraju se da mu ugode. Da li bi on spavao dobro ili ne? Šta ti o tome misliš?"

"Da, gospodine, on bi dobro spavao. Među onima koji na ovom svetu uvek dobro spavaju on bi bio jedan."

"Ali šta misliš, mladiću? Je li moguće da taj domaćin ili domaćinov sin dobije visoku telesnu temperaturu ili temperaturu uma usled požude tako da — goreći tom požudom raspaljenom groznicom — loše spava?"

"Jeste, gospodine."

"Što se te strašću raspaljene groznice tiče – zbog koje, kada njome gore, domaćin ili domaćinov sin loše spavaju — tu strast je Tathāgata napustio, njezin koren iščupao, poput palmovog stabla izvaljenog iz korena, lišenog uslova za opstanak, koje više neće rasti. Zato on dobro spava.

I šta misliš, mladiću? Je li moguće da taj domaćin ili domaćinov sin dobije visoku telesnu temperaturu ili temperaturu uma usled odbojnosti tako da — goreći tom odbojnošću raspaljenom groznicom — loše spava?"

"Jeste, gospodine."

"Što se te odbojnošću raspaljene groznice tiče – zbog koje, kada njome gore, domaćin ili domaćinov sin loše spavaju — tu odbojnost je Tathāgata napustio, njezin koren iščupao, poput palmovog stabla izvaljenog iz korena, lišenog uslova za opstanak, koje više neće rasti. Zato on dobro spava.

I šta misliš, mladiću? Je li moguće da taj domaćin ili domaćinov sin dobije visoku telesnu temperaturu ili temperaturu uma usled obmanutosti tako da — goreći tom odbojnošću raspaljenom groznicom — loše spava?"

"Jeste, gospodine."

"Što se te obmanutošću raspaljene groznice tiče – zbog koje, kada njome gore, domaćin ili domaćinov sin loše spavaju — tu obmanutost je Tathāgata napustio, njezin koren iščupao, poput palmovog stabla izvaljenog iz korena, lišenog uslova za opstanak, koje više neće rasti. Zato on dobro spava.

Uvek, uvek,
dobro on spava:
braman potpuno oslobođen,
koji ne trči
za zadovoljstvima čula,
koji ne poseduje bilo šta
sem ohlađenosti.

Presekavši sve veze
i savladavši strah u srcu,
spokojan,
dobro on spava,
stigavši do smirenja
koje mu je svesnost donela."

Beleška

[1] Hatthaka je sin kralja Ālavija i postao je ne-povratnik (anāgāmi). Buda ga je hvalio kao uzor nezaređenog sledbenika i proglasio najboljim među onima koji zadobijaju sledbenike uz pomoć četiri vrste zasluga (sangahavatthu). Videti AN IX:5. [Natrag]

Videti takođe: SN X:8; Ud II:10; Sn I:2


36. Devadūta sutta — Govor Devadūti 

Monasi, postoje tri božanska glasnika. [1] Koja tri?

Ima onaj ko se loše ponaša telom, govorom i umom. I pošto se tako ponaša, posle sloma tela, posle smrti, rađa se u svetu bola, na lošem odredištu, u nižem svetu, u paklu. Tamo ga čuvari pakla dohvate za obe ruke i izvedu pred Yamu, gospodara smrti, ovim rečima: "Ovaj čovek, vaše visočanstvo, nije poštovao majku i oca, niti askete i bramane, niti starije u porodici. Neka mu vaše visočanstvo odredi odgovarajuću kaznu!"

Onda, monasi, kralj Yama ispituje tog čoveka pita tog čoveka, propituje ga i govori mu u vezi sa prvim božanskim glasnikom: "Zar nikada nisi video, moj dobri čoveče, prvog božanskog glasnika kako se pojavljuje među ljudima?"

A ovaj mu odgovara: "Ne, gospodine, nisam ga video."

Onda mu kralj Yama kaže: "Ali, dobri moj čoveče, zar nikada nisi video ženu ili muškarca, od osamdeset, devedeset ili stotinu godina, slabog, povijenog poput spone kojoj se učvršćuju krovne grede, oslonjenog na štap, kako se tetura dok hoda, bolnog, koga su mladost i snaga napustili, bez zuba, sede i retke kose ili bez nje, smežuranog, krastavih udova?"

A čovek mu odgovori: "Da, gospodine, video sam."

Tad mu kralj Yama kaže: "Dobri moj čoveče, zar tebi, oštroumnoj i zreloj osobi, nikada nije palo na pamet: 'I ja sam podložan starenju i ne mogu ga izbeći. Trebalo bi da sada činim plemenita dela telom, govorom i mišlju'?"

"Ne, gospodine, nisam to mogao da učinim, jer sam bio nepažljiv."

Onda kralj Yama kaže: "Zbog nepažljivosti, moj dobri čoveče, propustio si da činiš plemenita dela telom, govorom i mišlju. Onda ćeš biti tretiran u skladu sa tvojom nepažnjom. Taj tvoj loš postupak nisu učinili majka ili otac, braća, sestre, prijatelji ili poznanici, niti rođaci, božanstva, askete ili bramani. Nego si upravo ti načinio to loše delo i ti ćeš morati da okusiš njegov plod."

Kada ga je, monasi, kralj Yama tako pitao, tako propitao i rekao u vezi sa prvim božanskim glasnikom, on ga ponovo pita, propituje i govori u vezi sa drugim božanskim glasnikom: "Zar nikada nisi video, moj dobri čoveče, drugog božanskog glasnika kako se pojavljuje među ljudima?"

"Ne, gospodine, nisam ga video."

"Ali, dobri moj čoveče, zar nikada nisi video ženu ili muškarca, koji je bolestan i u bolovima, ozbiljno oboleo, kako leži u sopstvenom izmetu, kako neko drugi mora da ga podiže, a neko drugi stavlja u krevet?"

"Da, gospodine, video sam."

"Dobri moj čoveče, zar tebi, oštroumnoj i zreloj osobi, nikada nije palo na pamet: 'I ja sam podložan bolesti i ne mogu je izbeći. Trebalo bi da sada činim plemenita dela telom, govorom i mišlju'?"

"Ne, gospodine, nisam to mogao da učinim, jer sam bio nepažljiv."

"Zbog nepažljivosti, moj dobri čoveče, propustio si da činiš plemenita dela telom, govorom i mišlju. Onda ćeš biti tretiran u skladu sa tvojom nepažnjom. Taj tvoj loš postupak nisu učinili majka ili otac, braća, sestre, prijatelji ili poznanici, niti rođaci, božanstva, askete ili bramani. Nego si upravo ti načinio to loše delo i ti ćeš morati da okusiš njegov plod."

Kada ga je, monasi, kralj Yama tako pitao, tako propitao i rekao u vezi sa prvim božanskim glasnikom, on ga ponovo pita, propituje i govori u vezi sa trećim božanskim glasnikom: "Zar nikada nisi video, moj dobri čoveče, trećeg božanskog glasnika kako se pojavljuje među ljudima?"

"Ne, gospodine, nisam ga video."

"Ali, dobri moj čoveče, zar nikada nisi video ženu ili muškarca, koji je već dva ili tri dana mrtav, nadut leš, bez boje, kako truli?"

"Da, gospodine, video sam."

"Dobri moj čoveče, zar tebi, oštroumnoj i zreloj osobi, nikada nije palo na pamet: 'I ja sam podložan smrti i ne mogu je izbeći. Trebalo bi da sada činim plemenita dela telom, govorom i mišlju'?"

"Ne, gospodine, nisam to mogao da učinim, jer sam bio nepažljiv."

"Zbog nepažljivosti, moj dobri čoveče, propustio si da činiš plemenita dela telom, govorom i mišlju. Onda ćeš biti tretiran u skladu sa tvojom nepažnjom. Taj tvoj loš postupak nisu učinili majka ili otac, braća, sestre, prijatelji ili poznanici, niti rođaci, božanstva, askete ili bramani. Nego si upravo ti načinio to loše delo i ti ćeš morati da okusiš njegov plod."

Onda, pošto ga je pitao, propitao i rekao mu u vezi sa trećim božanskim glasnikom, kralj Yama zaćuti.

Na to čuvari pakla muče na razne načine, zbog čega ga razdire golem, oštar, težak i nepodnošljiv bol. Pa ipak, on ne umire sve dok to loše delo koje je učinio nije iscrpljeno. [2]

Beleške

[1] Devadūta. U tradicionalnom opisu ranih Budinih godina, tek je susret sa starcem, bolesnikom i mrtvacem uništio njegovu opčinjenost ovim svetom i poveo ga putem ka prosvetljenju. Prema klasičnoj priči, to su zapravo bili devadūta, prerušeni bogovi, koji su sišli na zemlju da bi ga trgli iz dremeža. [Natrag]

[2] Ovaj odeljak govora koji opisuje mučenja je skraćen. Prema budizmu, život u paklu nije večan. Takav bolni oblik egzistencije je u tačnoj srazmeri sa lošim delima i okončaće se onda kada uzročna sila koja ga je uslovila bude iscrpljena. U tom trenutku sila dobrih dela učinjenih u prošlosti možda će imati šansu da dejstvuje i i donese srećnije preporađanja. [Natrag]


37.


38.


39. Sukhumāla sutta — Izobilje

Napomena: Izdanje Kanona koje je objavio Pali Text Society tretira ovaj govor kao dva govora — III.38 i III.39 — a podela je ovde označena sa tri zvezdice. Azijska izdanja tretiraju ga kao jedan, označen sa III.39. Autobiografski stihovi na kraju druge polovine — koji su identični sa stihovima koji zaključuju AN V:57 — dobro se uklapaju u autobiografski sadržaj prve polovine, iz čega se može izvući zaključak da su ova dva dela zamišljena kao jedna celina.


"Monasi, ja sam odrastao u izobilju, velikom izobilju, najvećem izobilju. Moj otac je čak imao jezera u palati, u jednom su cvetali plavi lotosi, u drugom su cvetali beli lotosi, u trećem su cvetali crveni lotosi, i sve to za mene. Nisam koristio sandalovo drvo koje nije bilo iz Varanase. Moj turban beše sačinjen od muslina iz Varanase, kao i moja tunika, moje donje rublje i moj ogrtač. Danju i noću je beli baldahin bio razapet iznad mene, da me štiti od hladnoće i toplote, prašine, insekata i rose. Imao sam tri palate, jednu za hladno vreme, jednu za toplo vreme i jednu za kišno vreme. Tokom četiri meseca monsuna zabavljale su me u palati za kišno vreme pevačice i igračice, tako da iz nje nisam ni izlazio. I dok su se sluge, radnici i čuvari u kućama drugih ljudi hranili skromno, sa malo lomljenog pirinča i kisele kaše, u domu moga oca sluge, radnici i čuvari su se hranili obilno, raznim vrstama pirinča i mesom.

I u sred takvog sjaja i lagodnog života, monasi, u meni se javila misao: [1] ’Neupućen, svetovan čovek, iako podložan starenju, ne može izmaći starenju, oseti strah, poniženje i gađenje kada vidi drugog čoveka koji je star, zaboravljajući da ni on ne može tome uzmaći. I ja sam podložan starenju, ne mogu izmaći starenju. Pošto je tako, ako bih i osetio strah, poniženje i gađenje kada vidim drugog čoveka koji je star, to mi ne bi priličilo.’ Kada sam to uočio, monasi, opijenost mladošću u meni potpuno nestade.

Onda opet pomislih: ’Neupućen, svetovan čovek, iako podložan bolesti, ne može izmaći bolesti, oseti strah, poniženje i gađenje kada vidi drugog čoveka koji je bolestan, zaboravljajući da ni on ne može tome uzmaći. I ja sam podložan bolesti, ne mogu izmaći bolesti. Pošto je tako, ako bih i osetio strah, poniženje i gađenje kada vidim drugog čoveka koji je bolestan, to mi ne bi priličilo.’ Kada sam to uočio, monasi, opijenost zdravljem u meni potpuno nestade.

Onda opet pomislih: ’Neupućen, svetovan čovek, iako podložan smrti, ne može izmaći smrti, oseti strah, poniženje i gađenje kada vidi drugog čoveka koji je mrtav, zaboravljajući da ni on ne može tome uzmaći. I ja sam podložan smrti, ne mogu izmaći smrti. Pošto je tako, ako bih i osetio strah, poniženje i gađenje kada vidim drugog čoveka koji je mrtav, to mi ne bi priličilo.’ Kada sam to uočio, monasi, opijenost životom u meni potpuno nestade. [2]

*   *   *

"Monasi, postoje tri vrste opijenosti. Koje tri? Opijenost mladošću, opijenost zdravljem, opijenost životom.

Opijen mladošću, neupućen, svetovan čovek čini loše stvari telom, govorom, mišlju. Čineći loše stvari telom, govorom, mišlju, on se — posle razlaganja tela, posle smrti — ponovo rađa u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu.

Opijen zdravljem, neupućen, svetovan čovek čini loše stvari telom, govorom, mišlju. Čineći loše stvari telom, govorom, mišlju, on se — posle razlaganja tela, posle smrti — ponovo rađa u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu.

Opijen životom, neupućen, svetovan čovek čini loše stvari telom, govorom, mišlju. Čineći loše stvari telom, govorom, mišlju, on se — posle razlaganja tela, posle smrti — ponovo rađa u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu.

Opijen mladošću, monah napušta vežbanje i vraća se nižem životu. Opijen zdravljem, monah napušta vežbanje i vraća se nižem životu. Opijenosti životom, monah napušta vežbanje i vraća se nižem životu.

Podložni rođenju, podložni starenju, podložni smrti,
svetovni ljudi su zgađeni nad onima što pate,
nad onim čemu su i sami podložni.
Ako i ja treba da budem zgađen
nad bićima koja su podložna svemu tome,
ja onda ne pristajem da živim kao i oni.'

Zadržavajući taj stav — znanje o Dhammi
i lišen svakog poseda — prevaziđoh svaku opijenost
bogatstvom, mladošću i životom
kao onaj što u odvraćenosti vidi spokojstvo.

U meni se javi energičnost, oslobođenost jasno sagledah.
Sada više nema načina da uživam u čulnim zadovoljstvima.
Slédeći tok svetačkog života, ja se više ne preporađam.

Beleške

[1] Naredni odlomak na psihološki realističan način opisuje isto ono iskustvo koje je na simbolički način izraženo u klasičnoj legendi o susretu budućeg Bude sa tri božanska glasnika. Videti AN III:36. [Natrag]

[2] Ove tri vrste opijenosti ili gordosti (mada), koje su bliže zatrovanosti nego neznanju, jesu: (1) gordost zbog svoje mladosti (yobhana-mada); (2) gordost zbog svoga zdravlja (ārogya-mada); (3) gordost zbog života (đīvita-mada). Upor. AN V:57. O drugim tipovima mada videti belešku uz AN IV:117. [Natrag]

Videti takođe: Sn IV:15


40. Adhipateyya sutta — Vladajući principi

"Postoje tri vladajuća principa. Koja tri? Sopstvo je vladajući princip, kosmos je vladajući princip i dhamma je vladajući princip.

Kakav je to vladajući princip sopstvo? Ima slučajeva kada monah, otišavši u divljinu, u podnožje drveta ili na neko usamljeno mesto, razmišlja o ovome: ’Ja nisam u beskućnike otišao zbog odeće, niti zbog isprošene hrane, niti zbog skloništa, niti sam zbog ovog ili onog [budućeg] života otišao u beskućnike. Jednostavno, bio sam pritisnut rođenjem, starošću i smrću, jadom, žalošću, bolovima, nespokojstvom i očajem, pritisnut patnjom, preplavljen patnjom [i u nadi]: ’Možda kraj čitave ove ogromne količine patnje i nespokojstva može biti dostignut!’ Sada, da tragam za istom onom vrstom čulnih zadovoljstava koja sam napustio odlazeći u beskućnike — ili za nekim još gorima — na to ne mogu da pristanem.’ Tako on razmišlja: ’Moja upornost biće još veća, a ne manja; moja svesnost učvršćena, a ne poremećena; moje telo mirno, a ne uznemireno; moj um skoncentrisan i jedinstven.’ Uzevši sebe kao vladajući princip, on napušta ono što je loše, razvija ono što je dobro, napušta ono što je vredno prezira, razvija ono što je hvale vredno i vodi računa o svojoj čistoti. To ja nazivam sopstvom kao vladajućim principom.

A kakav je to vladajući princip kosmos? Ima slučajeva kada monah, otišavši u divljinu, u podnožje drveta ili na neko usamljeno mesto, razmišlja o ovome: ’Ja nisam u beskućnike otišao zbog odeće, niti zbog isprošene hrane, niti zbog skloništa, niti sam zbog ovog ili onog [budućeg] života otišao u beskućnike. Jednostavno, bio sam pritisnut rođenjem, starošću i smrću, jadom, žalošću, bolovima, nespokojstvom i očajem, pritisnut patnjom, preplavljen patnjom [i u nadi]: ’Možda kraj čitave ove ogromne količine patnje i nespokojstva može biti dostignut!’ Sada, ako bih ovako, otišavši u beskućnike, imao misli ispunjenje požudom, misli ispunjene zlovoljom ili misli ispunjene zlonamernošću: velika je zajednica ovaj kosmos. I u velikoj zajednici ovog kosmosa ima sveštenika i asketa koji poseduju psihičke moći, koji su jasnovidi, vešti [u čitanju] tuđih misli. Oni mogu da vide čak i na daljinu. Čak i kad su blizu, oni su nevidljivi. Svojom svešću oni znaju umove drugih. Oni bi mogli da ovo o meni znaju: ’Gledajte, prijatelji, na onog čoveka koji — iako je u dobroj veri otišao u beskućnike — ostaje ipak preplavljen lošim, štetnim sadržajima uma.’ Ima takođe božanstava koja poseduju psihičke moći, koja su jasnovida, vešta [u čitanju] tuđih misli. Ona mogu da vide čak i na daljinu. Čak i kad su blizu, ona su nevidljiva. Svojom svešću ona znaju umove drugih. Ona bi mogla da ovo o meni znaju: ’Gledajte, prijatelji, na onog čoveka koji — iako je u dobroj veri otišao u beskućnike — ostaje ipak preplavljen lošim, štetnim sadržajima uma.’ Tako on razmišlja o ovome: ’Moja upornost biće još veća, a ne manja; moja svesnost učvršćena, a ne poremećena; moje telo mirno, a ne uznemireno; moj um skoncentrisan i jedinstven.’ Uzevši kosmos kao vladajući princip, on napušta ono što je loše, razvija ono što je dobro, napušta ono što je vredno prezira, razvija ono što je hvale vredno i vodi računa o svojoj čistoti. To ja nazivam kosmosom kao vladajućim principom.

A kakav je to vladajući princip dhamma? Ima slučajeva kada monah, otišavši u divljinu, u podnožje drveta ili na neko usamljeno mesto, razmišlja o ovome: ’Ja nisam u beskućnike otišao zbog odeće, niti zbog isprošene hrane, niti zbog skloništa, niti sam zbog ovog ili onog [budućeg] života otišao u beskućnike. Jednostavno, bio sam pritisnut rođenjem, starošću i smrću, jadom, žalošću, bolovima, nespokojstvom i očajem, pritisnut patnjom, preplavljen patnjom [i u nadi]: ’Možda kraj čitave ove ogromne količine patnje i nespokojstva može biti dostignut!’ Sada, dhammi na pravi način podučava Blaženi, nju je moguće videti ovde i sada, ona poziva da se dođe i vidi, postojana je, nju uviđaju mudri za sebe. Ima onih koji žive svetački život kao i ja. I ako ja — prepustivši se dhammi i vinayi tako dobro podučavanim — ostanem lenj i nepažljiv, na to ne mogu da pristanem. Tako on razmišlja: ’Moja upornost biće još veća, a ne manja; moja svesnost učvršćena, a ne poremećena; moje telo mirno, a ne uznemireno; moj um skoncentrisan i jedinstven.’ Uzevši dhammu kao vladajući princip, on napušta ono što je loše, razvija ono što je dobro, napušta ono što je vredno prezira, razvija ono što je hvale vredno i vodi računa o svojoj čistoti. To ja nazivam dhammom kao vladajućim principom.

To su tri vladajuća principa.

Ne postoji u ovom kosmosu
nijedno skrovito mesto
za onoga ko je počinio
neko loše delo.

Ti sam znaš, dobri moj čoveče,
jesi li iskren ili lažeš.
Potcenjuješ pažljivog svedoka
a taj si ti sam;
pa gde ćeš sa tim zlom u sebi
moći da se skriješ?

Ova božanstva i Tathāgate vide budalu
što tumara
bez kraja ovim kosmosom.

Zato bi trebalo da ideš
samoobuzdan, pažljiv;
rukovođen kosmosom,
znalac, u zadubljenju;
rukovođen Dhammom,
delujući u skladu sa Dhammom.

Mudrac koji u istinu uloži napor
nikad više ne propada.

Ko god sopstvenim naporom
— savladavši Maru,
pobeđujući vladara prolaznosti —
ko stigne do na kraj kruga rođenja,
jeste Onaj koj ije stigao do istine,
znalac kosmosa, razuman,
mudrac, nepomućen bilo čime.