Theravāda budističko društvo

Anguttara nikāya IV:21-30

Uruvela vagga
Uruvela

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


24. Kalakārāma sutta — Govor u Kalaka parku

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Saketi, u Kalaka parku. Tu se on obrati monasima: "Monasi!"

"Da, gospodine", odgovoriše monasi.

A Blaženi reče: "Monasi, šta god da postoji u ovom svetu — sa njegovim božanstvima, Marama i Bramama, njegovim pokolenjima asketa i sveštenika, plemića i običnog sveta — vidi, čuje, oseća, razume, žudi, promišlja uz pomoć razuma, to ja znam. Šta god da se u kosmosu — sa njegovim božanstvima, Marama i Bramama, njegovim pokolenjima asketa i sveštenika, plemića i običnog sveta — vidi, čuje, oseća, razume, žudi, promišlja uz pomoć razuma, to ja neposredno znam, to je neposredno uvideo Tathāgata [1], ali u Tathāgati ono nema svoje uporište [2].

Ako bih rekao: 'Ja ne znam da li se šta god da postoji u kosmosu… vidi, čuje, oseća, razume, žudi, promišlja uz pomoć razuma', to bi bila laž sa moje strane. Ako bih rekao: 'Ja i znam i ne znam da li se šta god da postoji u kosmosu… vidi, čuje, oseća, razume, žudi, promišlja uz pomoć razuma', to bi bilo isto. Ako bih rekao: 'Ja niti znam niti ne znam da li se šta god da postoji u kosmosu… vidi, čuje, oseća, razume, žudi, promišlja uz pomoć razuma', to bi bila moja pogreška.

Tako, monasi, Tathāgata kada vidi ono što se vidi ne konstruiše nekakav [objekat kao] viđen. On ne konstruiše ni neviđeno. On ne konstruiše ni [objekat] koji će biti viđen. On ne konstruiše niti onoga ko vidi.

Kada čuje…

Kada oseti…

Kada saznaje ono što je saznatljivo, on ne konstruiše nekakav [objekat kao] saznat. On ne konstruiše ni nesaznato. On ne konstruiše ni [objekat] koji će biti saznat. On ne konstruiše niti onoga ko saznaje.

Tako, monasi, Tathāgata — ostavši isti u odnosu na sve fenomene koje je moguće videti, čuti, osetiti i saznati — jeste "Takvost". I kažem vam: Ne postoji "Takvost" viša ili sublimnija.

Za bilo šta što se vidi, čuje ili oseti
i koje drugi istinitim smatraju,
Onaj koji je Takav — među okovanima —
ne bi nikada ustvrdio da je istinito, čak ni lažno.

Uvidevši još unapred tu strelu
kojom pokolenja bivaju probodena i ranjena
— 'Ja znam, ja vidim, upravo tako jeste!' —
ničega nema što bi Tathāgatu raniti moglo."


Beleške

[1] Tathāgata, "Takodošavši", epitet kojim Buda sam sebe označava. [Natrag]

[2] Tj., Tathāgata o tome nije zauzeo bilo kakav stav. [Natrag]

Videti takođe: MN 2; MN 58; MN 63; MN 72; AN X:93; AN X:94; AN X:95; AN X:96; Ud I:10; Ud VIII:1.


28. Ariya-vamsa sutta — Govor o tradicijama plemenitih

Ove četiri tradicije plemenitih — izvorne, dugotrajne, uobičajene, drevne, nekrivotvorene, nekrivotvorene od samog početka — nisu podložne sumnji, nikada neće biti podložne sumnji i ništa im ne mogu zameriti isposnici i sveštenici. Koje četiri?

Ima slučajeva kada je monah zadovoljan bilo kakvim starim ogrtačem. Hvali kad je neko zadovoljan bilo kakvim starim ogrtačem. Ne čini, radi boljeg ogrtača, bilo šta neprilično i neprikladno. Ako ne dobije novo platno za ogrtač, on nije uznemiren. Ako ga dobije, ne vezuje se za njega, nije njime opčinjen, uviđa opasnosti (od vezivanja za njega) i uviđa kako sve to da izbegne. On ne uzdiže sebe na osnovu toga što je zadovoljan bilo kakvim starim ogrtačem, niti kudi druge. U svemu tome je vešt, energičan, budan i sabran. Za takvog se monaha, monasi, kaže da čvrsto stoji na drevnim, izvornim tradicijama plemenitih.

Sem toga, monah je zadovoljan bilo kakvom hranom koju je isprosio. Hvali kad je neko zadovoljan bilo kakvom hranom koju je isprosio. Ne čini, radi bolje hrane, bilo šta neprilično i neprikladno. Ako ne dobije hranu, on nije uznemiren. Ako je dobije, ne vezuje se za nju, nije njome opčinjen, uviđa opasnosti (od vezivanja za nju) i uviđa kako sve to da izbegne. On ne uzdiže sebe na osnovu toga što je zadovoljan bilo kakvom hranom koju je isprosio, niti kudi druge. U svemu tome je vešt, energičan, budan i sabran. Za takvog se monaha, monasi, kaže da čvrsto stoji na drevnim, izvornim tradicijama plemenitih.

Sem toga, monah je zadovoljan bilo kakvim prenoćištem. Hvali kad je neko zadovoljan bilo kakvim prenoćištem. Ne čini, radi boljeg prenoćišta, bilo šta neprilično i neprikladno. Ako ne dobije prenoćište, on nije uznemiren. Ako ga dobije, ne vezuje se za njega, nije njime opčinjen, uviđa opasnosti (od vezivanja za njega) i uviđa kako sve to da izbegne. On ne uzdiže sebe na osnovu toga što je zadovoljan bilo kakvim prenoćištem, niti kudi druge. U svemu tome je vešt, energičan, budan i sabran. Za takvog se monaha, monasi, kaže da čvrsto stoji na drevnim, izvornim tradicijama plemenitih.

Sem toga, monah nalazi zadovoljstvo i ushićenje u razvijanju (povoljnih mentalnih stanja). nalazi zadovoljstvo i ushićenje u napuštanju (štetnih mentalnih stanja). On ne uzdiže sebe na osnovu toga što nalazi zadovoljstvo u razvijanju i napuštanju, niti kudi druge. U svemu tome je vešt, energičan, budan i sabran. Za takvog se monaha, monasi, kaže da čvrsto stoji na drevnim, izvornim tradicijama plemenitih.

To su četiri tradicije plemenitih — izvorne, dugotrajne, uobičajene, drevne, nekrivotvorene, nekrivotvorene od samog početka — nisu podložne sumnji, nikada neće biti podložne sumnji i ništa im ne mogu zameriti isposnici i sveštenici.

Sem toga, monah opremljen sa te četiri tradicije plemenitih, ako živi na istoku, pobeđuje nezadovoljstvo i nije pobeđen nezadovoljstvom. Ako živi na zapadu… na severu… na jugu, pobeđuje nezadovoljstvo i nije pobeđen nezadovoljstvom. A zašto je to tako? Zato što se mudrac podjednako odnosi i prema zadovoljstvu i prema nezadovoljsvu.

Tako reče Blaženi. To izrekavši, on nastavi:

Nezadovoljstvo ne pobeđuje prosvetljenoga.
Nezadovoljstvo ga ne tišti.
On pobeđuje nezadovoljstvo
zato što pred njom poklekao nije.

Napustivši svako delovanje,
šta mu se može na putu isprečiti?
Nalik ukrasu od čistog zlata,
Ko na njemu i jednu mrlju naći može?
Čak i božanstva njega hvale,
čak i Brahma njega hvali.

Videti takođe: AN VIII:30; AN X:71.

 


29. Dhammapada sutta — Temeljno učenje

Monasi, postoje četiri temeljna učenja za koja se zna da su autentična, drevna, prenošena sa generacije na generaciju. Njihova vrednost bila je neosporna u prošlosti i ostaće neosporna u budućnosti. Ona su očigledna asketama i bramanima. A koja su to četiri temeljna učenja? Prestanak pohlepe jeste temeljno učenje za koje se zna da je autentično… prestanak mržnje jeste temeljno učenje… ispravna svesnost jeste temeljno učenje… i ispravna koncentracija jeste temeljno učenje… koje je očigledno asketama i bramanima.

Pohlepe ugašene, sa srcem bez mržnje,
nek čovek živi svestan i skoncentrisana uma,
u sebi obuzdan, savršeno spokojan.