Anguttara nikāya IV.31-40
Ćakka vagga
Poglavlje o točku
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
31. Ćakka sutta – Točak [pāli]
Monasi, postoje četiri točka. Kada se ta četiri točka pokrenu, božanstva i ljudska bića koja ih poseduju u sebi uskoro stiču veličinu i ogromno bogatstvo. Koja četiri? Život na prikladnom mestu, oslanjanje na pouzadne osobe, ispravna odluka i zasluge stvorene u prošlosti. To su četiri točka. Kada se ta četiri točka pokrenu, božanstva i ljudska bića koja ih poseduju u sebi uskoro stiču veličinu i ogromno bogatstvo.
Ko živi na pravome mestu
i prijateljuje sa plemenitima,
ko je u sebi doneo ispravnu odluku
i u prošlosti činio dela dostojna zasluga,
letina, imetak, slava i ugled zajedno sa srećom,
njegov posed postaju.
32. Saṅgaha sutta – Zajedništvo [pāli]
Monasi, četiri su temelja zajedništva. Koja četiri? Darežljivost, ljubazne reči, dobronamernost i pouzdanost.[1] To su četiri temelja zajedništva.
Darežljivost, ljubazne reči,
dobronamernost i pouzdanost,
kakva god da je prilika,
kako god da je primereno, takav temelj
zajedništva u ovome svetu jeste
poput klina što drži točak na zaprezi.Ali ako tih temelja zajedništva nema,
ni majka ni otac dobiti neće brigu i poštovanje
koje im duguju njihova deca.No, zato što tih temelja ima,
mudri na njih dobro paze
i tako veličinu stiču i hvaljeni bivaju.
Beleška (Bhikkhu Bodhi)
[1] Reč saṅgaha doslovno znači “uključivanje, povezivanje”, od prefiksa saṃ + gaha, “držati”. Četiri saṅgahavatthu jesu sredstva pomoću kojih možemo sebi približiti druge i održavati vezu sa njima zasnovanu na prijateljstvu i uzajamnom poštovanju. Poslednji kvalitet, pouzdanost, znači da smo sa prijateljima i u dobru i u zlu. U sanskritskim verzijama ove tetrade, poslednji kvalitet je često samānārtha (što je na pāliju samānattha), “imati zajednički cilj” ili “imati zajedničku korist”. [Natrag]
33. Sīha sutta — Lav
Monasi, u smiraj dana lav, kralj životinja, izlazi iz svog skrovišta, protegli se, osmotri na sve četiri strane i ispusti svoj lavlji rik tri puta. Potom kreće u lov na plen.
Koja god životinja da čuje lavlji rik, ispuni je strah, osećaj neodložnosti i panike. One koje žive u rupama, ulaze u svoje rupe; one koje žive u vodi ulaze u vodu; one koje žive u šumi ulaze u šumu, a ptice se vinu u nebo. Čak i oni snažni slonovi predvodnici, što remenjem su vezani po selima, gradovima i prestonicama, kidaju te veze u komade; od straha mokre i vrše nuždu, tumaraju tamo-amo. Toliko je među zverinjem moćan lav, kralj životinja, toliko veličanstven i snažan.
Isto tako, monasi, kada se Tathāgata pojavi u ovome svetu, dostojan poštovanja, potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budni, blagosloveni, on Dhammu podučava ovako: “(1) Ovakva je ličnost, (2) ovakav je nastanak ličnosti, (3) ovakav je prestanak ličnosti, (4) ovakav je put koji vodi do prestanka ličnosti” [1]
Kada božanstva koja su dugovečna, divna, obasuta srećom i obitavaju u uzvišenim boravištima, čuju Tathāgatino podučavanje Dhamme, većina njih su ispunjeni strahom, osećajem neodložnosti i panike: [2] “Izgleda da smo u stvari i mi smrtni, iako smo o sebi mislili da smo besmrtni; izgleda da smo u stvari i mi prolazni, iako smo za sebe mislili da smo neprolazni; izgleda da u stvari mi nismo večni, iako smo za sebe mislili da jesmo. Izgleda da smo i mi smrtni, prolazni, da nismo večni, da se sastojimo samo od ličnosti.” [3] Toliko je moćan Tathāgata, toliko veličanstven i snažan u ovome svetu, zajedno sa njegovim božanstvima.
Kada kroz direktno znanje,
Buda, učitelj, nenadmašni
u ovome svetu sa njegovim božanstvima
pokreće točak Dhamme
[on podučava] ličnost, njezin prestanak,
nastanak ličnosti i plemenit osmostruki put
koji vodi ka smirivanju patnje.Tada čak i božanstva dugoga veka,
divna, obasjana slavom,
bivaju ispunjena strahom i strepnjom,
nalik zverima kad čuju lavovski rik.
“Izgleda da i mi smo prolazni”,
[kažu] kada čuju reč Arahanta,
onoga ko je potpuno slobodan.
Beleška
[1] Ličnost je ovde prevod za termin sakkāya, skup od pet sastojaka koji su podložni vezivanju. Videti Ćula-vedalla sutta (MN 44.2). [Natrag]
[2] Komentar za AN: “Većina” (yebhuyyena) je rečeno zato što postoje izuzeci, a to su ona božanstva koja su plemeniti učenici. Iako oni osećaju neodložnost znanja (ñāṇasaṃvega), u tim arahantima nema straha, zato što su dostigli ono što treba dostići pažljivim naporom. Ostala božanstva, kad se suoče sa prolaznošću, doživljavaju strah kao mentalnu jezu (ćittutrāsabhaya) i, u vreme snažnog uvida, kognitivni strah (ñāṇabhaya).” “Kognitivni strah” je verovatno stupanj uvida koji se naziva “znanje o pojavnom koje zastrašuje” (bhayat’upaṭṭhānañāṇa). Videti Vism. 645-47. [Natrag]
[3] Komentar za AN: “Sastojimo samo od ličnosti” (sakkāyapariyāpannā): sastoji se od pet sastojaka ličnosti. Tako, kada ih Buda podučava Dhammi obeleženoj sa tri karakteristike i izlaže nedostatke kruga preporađanja, zahvata ih kognitivni strah. [Natrag]
34. Aggappasāda sutta – Najviše poverenje [pali]
Monasi, postoje četiri najviša poverenja. Koja četiri?
(1) Među bićima bez nogu, sa dve i četiri noge, sa mnogo nogu, materijalnim i nematerijalnim, onima koja opažaju, koja ne opažaju, koja niti opažaju niti ne opažaju, najizvrsniji je Tathāgata, plemenit i potpuno probuđen. Oni koji imaju poverenje u Budu, imaju poverenje u ono što je najviše. A za one koji imaju poverenje u najviše i plod toga će biti najviši.
(2) Monasi, među uslovljenime stvarima najizvrsnija je plemeniti osmostruki put. Oni koji imaju poverenje u plemeniti osmostruki put imaju poverenje u najviše. A za one koji imaju poverenje u najviše i plod toga će biti najviši.
(3) Monasi, među stvarima uslovljenim ili neuslovljenim [1] najizvrsnije je hlađenje strasti, a to znači pobeda nad gordošću, iskorenjivanje žudnje, uklanjanje vezanosti, prekidanje lanca preporađanja, razaranje žeđi, hlađenje, prestanak, nibbāna. Oni koji imaju poverenje u hlađenje strasti, imaju poverenje u ono što je najviše. A za one koji imaju poverenje u najviše i plod toga će biti najviši.
(4) Monasi, među zajednicama i klanovima, najizvrsnija je zajednica Tathāgatinih učenika, a to su četiri para osoba, osam vrsta ljudi. Ta zajednica plemenitih učenika Blaženog vredna je darova, vredna gostoprimstva, vredna pohvala i vredna poštovanja, ona je nenadmašno polje sticanja zasluga u ovome svetu. Oni koji imaju poverenje u tu zajednicu, imaju poverenje u ono što je najviše.
Monasi, to su četiri najviša poverenja.
Za one koji poverenje imaju u najviše,
poznaju najvišu Dhammu,
imaju poverenje u Budu – ono najviše –
u nenadmašnog, vrednog darova;za one koji imaju poverenje u najvišu Dhammu,
u blaženi mir posle hlađenja strasti;
za one koji imaju poverenje u najvišu Sanghu,
nenadmašno polje sticanja zasluga;za one koji podržavaju najviše,
najviša vrsta zasluga se uvećava:
najveći životni vek, lepota i slava,
dobar glas, sreća i životna snaga.Mudrac koji daje najvišima,
skoncentrisan na najvišu Dhammu,
kad postane božanstvo ili ljudsko biće,
raduje se, jer postigao je najviše.
Beleška
[1] U nikāyama jedina stvar (dhamma) za koju se eksplicitno kaže da je neuslovljena jeste nibbāna. Sve druge dhamme, bilo da su mentalne ili materijalne, jesu uslovljene. Tako je najbolja uslovljena dhamma plemeniti osmostruki put, jer vodi do neuslovljenoga. [Natrag]
36. Dona sutta — Brahman Dona
Jednom je prilikom Blaženi išao glavnim putem između Ukkatthe i Setavye. A desilo se da je i brahman Dona išao istim putem. I onda on ugleda otiske stopa Blaženog, a na njima znakove točka sa hiljadu paoka, sa glavčinom i naplatkom, savršenog u svakom pogledu. [1] Kada je video te znakove, on pomisli: “Ovo je zaista izvanredno, ovo je zaista neverovatno! Ovo zasigurno ne mogu biti otisci ljudskog bića!”
U međuvremenu je Blaženi bio skrenuo sa puta i seo nedaleko, u podnožje drveta, ukrštenih nogu, uspravnog tela i potpuno skoncentrisan. Onda ga brahman Dona, idući za stopama Blaženog, ugleda kako sedi u podnožju drveta, prijatne spoljašnjosti, koja uliva poverenje, spokojnog lica i smirenog uma, u savršenoj sabranosti i ravnoteži, kontrolisan i obuzdan poput dobro ukroćenog slona.
Kada je ugledao Blaženog, Dona mu priđe i reće:
“Poštovani, jeste li vi deva (božanstvo)?” [2]
“Ne, brahmane, ja nisam deva.”
“Jeste li vi, poštovani, onda gandhabba?” [3]
“Ne, brahmane, ja nisam gandhabba.”
“Jeste li vi, poštovani, onda yakkha?”
“Ne, brahmane, ja nisam yakkha.”
“Jeste li vi, poštovani, onda ljudsko biće?”
“Ne, brahmane, ja nisam ljudsko biće.”
“Poštovani, kada sam vas upitao jeste li deva, gandhabba, yakkha ili ljudsko biće, vi ste odgovorili: ‘Nisam’. Pa šta ste vi onda, poštovani?”
“Bramane, one nečistoće zbog kojih bi, da nisu napuštene, mogao postati deva – te nečistoće sam ja napustio, presekao u korenu, načinio ih sličnim panju posečene palme, završio sa njima, tako da se ubuduće više ne pojavljuju.
One nečistoće zbog kojih bi, da nisu napuštene, mogao postati gandhabba, yakkha ili ljudsko biće – te nečistoće sam ja napustio, presekao u korenu, načinio ih sličnim panju posečene palme, završio sa njima, tako da se ubuduće više ne pojavljuju.
Brahmane, baš kao što se plavi, crveni i beli lotosi,
iako rođeni i izrasli iz vode,
izdižu i stoje neuprljani tom vodom,
isto tako, bramanu, iako rođen i odrastao u ovome svetu,
i ja sam nadišao ovaj svet
i živim neuprljan tim svetom.
Zato me, o brahmane, smatraj Budnim.” [4]
Beleške
[1] Sabbākāraparipūrāni. Znak točka na stopalima jeste jedan od trideset dva obeležja velikog čoveka (mahāpurisalakkhana) koja su pripisana Budi. Videti DN 30 i MN 91. [Natrag]
[2] Dona svoje pitanje postavlja u budućem vremenu, što je bio povod za veliku debatu među proučavaocima o tome šta ovaj dijalog zapravo znači. Da li on pita Budu šta će biti u budućem životu ili ga pita šta je sada? Kontekst u kojem se dijalog odvija sugeriše ovo drugo značenje. Dona želi da zna kakvo to biće ima tako neverovatne otiske stopa i Budina slika lotosa data na kraju sutte opisuje njegovo sadašnje stanje. U prilog ovome ide i napomena A. K. Wardera u njegovoj knjizi Introduction to Pali (str. 55) da se buduće vreme često koristi i da označi zbunjenost, iznenađenost ili čuđenje o nečemu sadašnjem, baš kao kada u srpskom za nešto što slušamo kažemo: “Hm, nisam siguran hoće li to biti istina.”
Takođe je moguće da su Budini odgovori na Donina pitanja, koji su takođe formulisani u budućem vremenu, neka vrsta igre rečima, gde Buda buduće vreme koristi u oba njegova značenja i govori i o svom sadašnjem i o budućem stanju. Inače, Budino odbijanje da sebe identifikuje kao ljudsko biće je u vezi sa stavom koji se provlači kroz čitav Pali kanon, a to je da se probuđeno biće ne može definisati na bilo koji način (videti MN 72, SN XX:85, SN XX:86). Dok je um ispunjen vezanošću moguće je “locirati” tom vezanošću, probuđena osoba ne postoji ni na jednom mestu u bilo kojem svetu: tako je on neuprljan tim svetom (loka), baš kao što ni lotos nije uprljan blatnjavom vodom iz koje izrasta. [Natrag]
[3] Vrsta polubogova koji nastanjuju svet Četiri velika kralja i za koje se kaže da su nebeski muzičari. Oni takođe ponekad žive u drveću, cveću i okeanima. Yakkhe, koje se pominju u narednom pitanju, jesu demonska bića koja se opisuju kao stanovnici šuma i planina. [Natrag]
[4] Prema Komentaru za AN, na kraju ovog govora Dona je dosegao prva tri puta i ploda probuđenja i sastavio dugu odu u slavu Budinu, nazvanu “Donina grmljavina” (Dona-gađđita). Kaže se da je to isti onaj brahman Dona koji je, posle Budine smrti, podelio njegov posmrtni prah na način opisan u Mahā-parinibbāna sutti (DN 16.6.41). [Natrag]
37. Aparihani sutta — Bez nazadovanja
“Kad poseduje četiri osobine, monah ne može da nazaduje i na pragu je oslobođenja. Koje četiri?
Ima slučajeva kada je monah usavršen u vrlini, stražari na vratima čula, umeren je u jelu i predan sabranosti.
A kada je monah usavršen u vrlini? Ima slučajeva kada monah čestit. Živi obuzdan u skladu sa pravilima Patimokkhe, usavršen u ponašanju i delovanju. On sebe vežba, u skladu sa pravilima, uviđajući opasnost i u najmanjem prekršaju. Tada je monah usavršen u vrlini.
A kako monah stražari na vratima čula? Ima slučajeva kada monah, videvši okom neki oblik, ne poseže za bilo kojom formom ili varijacijom putem koje bi — ako ne bi obuzdavao svoje čulo vida — loše, štetne osobine kao što su pohlepa ili uznemirenost mogli da ga spopadnu. On se vežba u obuzdavanju. Stražari nad čulom vida. Postiže obuzdanost u pogledu sposobnosti vida.
Čuvši uhom neki zvuk…
Osetivši nosem neki miris…
Osetivši jezikom neki ukus…
Shvativši umom neku ideju ne poseže za bilo kojom formom ili varijacijom putem koje bi — ako ne bi obuzdavao svoje čulo uma — loše, štetne osobine kao što su pohlepa ili uznemirenost mogli da ga spopadnu. On se vežba u obuzdavanju. Stražari nad čulom uma. Postiže obuzdanost u pogledu sposobnosti uma. Tako monah stražari na vratima čula.
A kako je monah umeren u jelu? Ima slučajeva kada monah, smatrajući to primerenim, uzima hranu, ne iz zabave, ne kao stimulans, ne radi debljanja, ni radi lepote, već jednostavno radi preživljavanja i održavanja ovoga tela, okončavanja bolesti, kao potporu svetačkom žiotu, razmišljajući ovako: ‘Uništiću staro osećanje [gladi] i neću stvoriti novo osećanje [prejedenosti]. Tako ću održati sebe u životu, neću sebe izložiti prekoru i živeti u miru.’ Tako je monah umeren u jelu.
A kako je monah predan sabranosti? Ima slučajeva kada monah tokom dana, sedeći i idući tamo-amo, čisti svoj um od bilo kojih sastojaka koji ga ometaju. Tokom prve trećine noći [od sumraka do 10], sedeći i idući tamo-amo, čisti svoj um od bilo kojih sastojaka koji ga ometaju. Tokom druge trećine noći [od 10 do 2], legavši na desnu stranu, zauzima lavovski položaj, jedna stopa na drugoj, sabran, pažljiv, uma usmerenog na ustajanje [ili čim se probudi ili u unapred određeno vreme]. Tokom poslednje trećine noći [od 2 do zore] sedeći i idući tamo-amo, čisti svoj um od bilo kojih sastojaka koji ga ometaju. Tako je monah predan sabranosti.
Kada poseduje ove četiri osobine monah ne može da nazaduje i na pragu je oslobođenja
Monah ustaljen u vrlini,
čula obuzdanih,
umeren u jelu
i predan budnosti:
živeći tako marljivo,
dan i noć, neumoran,
razvija povoljne osobine
da jaram sa sebe zbaci.
Monah privržen pažljivosti,
uviđajući opasnost u nepažljivosti
ne može da nazaduje
i na pragu je oslobođenja.