Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Khuddakapatha

Khuddakapatha
Kratki odlomci

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Khuddakapatha, prva knjiga Khuddaka nikāye, jeste zbirka od devet kratkih odlomaka i moguće je da je bila sačinjena kao podsetnik za novozaređene monahe i monahinje. U njoj se nalazi nekoliko ključnih tekstova koje do dana današnjeg pevaju nezaređeni i zaređeni Budini sledbenici širom theravadskog budističkog sveta.


Sadržaj


Uvod

Thanissaro Bhikkhu

Za ovu, prvu knjigu u Khuddaka nikāyi (Zbirci kratkih govora), čini se da je bila sačinjena kao podsetnik za novozaređene monahe i monahinje. U devet kratkih odlomaka ona pokriva osnovne principe koje bi svako trebalo da zna započinjući život budističkog monaha; mnogi od odlomaka takođe služe kao korisni uvodi u budističku praksu uopšte. Odlomci 1 i 2 pokrivaju ceremoniju primanja iskušenika u red. Odlomak 3 daje osnovna uputstva za kontemplaciju tela, meditativnu vežbu predviđenu da služi za prevladavanje požude. Odlomak 4 uvodi mnoge od osnovnih kategorija analize kroz koju je moguće razviti razumevanje, počevši od kratkih formulacija principa uzročnosti, toliko bitnog za Budino učenje. Odlomak 5 daje pregled prakse u celini — počev od potrebe druženja sa mudrim ljudima i završavajući sa postizanjem oslobođenja (nibbana/nirvana). Ovaj pregled dat je u kontekstu zaštitnih rituala s porukom da — imajući u vidu ljudske postupke i njihove rezultate — najbolja zaštita ne dolazi od rituala, već od postupaka zasnovanih na velikodušnosti, moralu i promišljenosti. Odlomak 6 dalje razrađuje i odlomak 1 i odlomak 5, dajući detalje o nekim od vrlina Bude, dhamme i sanghe, dok u isto vreme razrađuje i praksu meditacije i dostizanja stupnja "ulaska u struju" — tačke na kojoj meditant primećuje prve nagoveštaje oslobođenja. Odlomak 7 razvija temu velikodušnosti, pokazujući kako darovi sanghi mogu biti posvećeni dobrobiti sopstvenih preminulih rođaka. Odlomak 8 predstavlja moralno delo uopšte kao investiciju pouzdaniju i dugotrajniju od materijalne investicije. Odlomak 9 se vraća meditaciji, fokusirajući se na razvijanje dobronamernosti i blagonaklone ljubavi.

Ovih devet odlomaka, u različitim kontekstima, često se pevaju u theravadskim zemljama čak i danas. Laici i zaređeni pevaju odlomak 1 svakoga dana, kao potvrdu njihovog pronalaženja utočišta u Trostrukom dragulju. Monasi će često pevati poglavlja 59 kao blagoslov ljudima koji ih daruju, a stihove iz poglavlja 5 često koriste kao temu svojih govora.


Poštovanje Blaženom,
Pročišćenome
potpuno Probuđenome

1. Saranatayam — Priklanjanje utočištu [go to top]

Priklanjam se Budi kao utočištu,
Priklanjam se Dhammi kao utočištu,
Priklanjam se Sanghi kao utočištu.

Drugi put, priklanjam se Budi kao utočištu,
Drugi put, priklanjam se Dhammi kao utočištu,
Drugi put, priklanjam se Sanghi kao utočištu.

Treći put, priklanjam se Budi kao utočištu,
Treći put, priklanjam se Dhammi kao utočištu,
Treći put, priklanjam se Sanghi kao utočištu.


2. Dasasikkhāpadam — Deset zaveta vežbanja [go to top]

Zavetujem se da ću odustati od ubijanja.
Zavetujem se da ću odustati od krađe.
Zavetujem se da ću odustati od preljube.
Zavetujem se da ću odustati od laganja.
Zavetujem se da ću odustati od alkoholnih pića, koja vode do nepromišljenosti.
Zavetujem se da ću odustati od uzimanja hrane u pogrešno vreme [posle podneva i pre zore].
Zavetujem se da ću odustati od plesa, pevanja, muzike i prisustvovanja takvim predstavama.
Zavetujem se da ću odustati od nošenja ukrasa na sebi i korišćenja parfema i druge kozmetike.
Zavetujem se da ću odustati od korišćenja visokih i luksuznih sedišta i ležaja.
Zavetujem se da ću odustati od primanja zlata i novca.


3. Dvattimsākāro — 32 dela tela[go to top]

Ovo telo čine:

kosa,
malje po telu,
nokti,
zubi,
koža,
mišići,
tetive,
kosti,
koštana srž,
slezina,
srce,
jetra,
opne,
bubrezi,
pluća,
debelo crevo,
tanko crevo,
jednjak,
izmet,
žuč,
sluz,
limfa,
krv,
znoj,
salo,
suze,
masnoća,
pljuvačka,
sluz,
tečnost u kolenima
urin,
mozak.


4. Kumārapañhā — Iskušenikova pitanja [go to top]

Čega je jedno?

Sve životinje žive zahvaljujući jednoj hrani. [Postoje četiri hraniva za održavanje bića koja su rođena ili kao potpora onima u traganju za mestom gde će se roditi. Koja četiri? Fizička hrana, gruba ili rafinirana, kontakt kao drugo, svest kao treće i voljna namera kao četvrto. — SN XII:64.]

Čega je dva?

Ime i oblik [mentalni i fizički fenomen].

Čega je tri?

Tri vrste osećanja [prijatna, bolna, ni prijatna ni bolna].

Čega je četiri?

Četiri plemenite istine [patnja, nastanak patnje, prestanak patnje, put vežbanja koji vodi do prestanka patnje].

Čega je pet?

Pet sastojaka [oblik, osećaj, opažaj, mentalni sadržaji, svest].

Čega je šest?

Šest čula [oko, uho, nos, jezik, telo, razum].

Čega je sedam?

Sedam elemenata probuđenja [sabranost, analiza kvaliteta, istrajnost, ushićenje, vedrina, koncentracija, balans].

Čega je osam?

Plemeniti osmostruki put [ispravno razumevanje, ispravna odluka, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan život, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija]

Čega je devet?

Devet je boravišta bića [sedam stupnjeva svesti i dve sfere:

Postoje bića raznolikog tela i raznolikog opažanja, kao što su ljudska bića, neka božanstva i neka bića u nižim svetovima. To je prvi stupanj svesti

Postoje bića raznolikog tela i jedinstvenog opažanja, kao što su božanstva Braminog sveta stvorenog prvim [zadubljenjem]. To je drugi stupanj svesti.

Postoje bića jedinstvenog tela i raznolikog opažanja, kao što su Blistava božanstva. To je treći stupanj svesti.

Postoje bića jedinstvenog tela i jedinstvenog opažanja, kao što su Divno svetlucava božanstva. To je četvrti stupanj svesti.

Postoje bića koja, potpuno prevazišavši opažanja [fizičkog] oblika, sa nestankom opažanja otpora i ne obazirući se na opažanja raznolikosti, pomislivši ’Beskrajan prostor’, stižu u sferu beskrajnosti prostora. To je peti stupanj svesti.

Postoje bića koja, potpuno prevazišavši sferu beskrajnosti prostora, pomislivši ’Beskrajna svest’, stižu u sferu beskrajnosti svesti. To je šesti stupanj svesti.

Postoje bića koja, potpuno prevazišavši sferu beskrajnosti svesti, pomislivši ’Ne postoji bilo šta’, stižu u sferu ništavila. To je sedmi stupanj svesti.

Sfera bića bez percepcije i, druga, sfera ni percepcije ni ne-percepcije. To su dve sfere. [Maha nidana suttanta, DN 15]

Čega je deset?

Ko je opremljen sa deset kvaliteta, taj se naziva arahantom (do kraja usavršeno ispravno razumevanje, do kraja usavršena ispravna odluka, do kraja usavršen ispravan govor, do kraja usavršeno ispravno delanje, do kraja usavršen ispravan život, do kraja usavršen ispravan napor, do kraja usavršena ispravna sabranost, do kraja usavršena ispravna koncentracija, do kraja usavršeno ispravno znanje, do kraja usavršeno ispravno izbavljenje [Maha-ćattarisaka sutta (MN 117)].


5. Maha-mangala sutta — Najveći blagoslov [go to top]

[Napomena: Ova se sutta pojavljuje i u Sn II:4.]

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tada, pred kraj noći, izvesna boginja dođe do Blaženog i obasja svojom izuzetnom lepotom čitav Đetin gaj. Prišavši, pokloni se Blaženom, pa stade sa strane. Dok je tako stajala, obrati mu se u stihovima.

Mnogo je božanstava i ljudskih bića
razmišljalo o blagoslovima,
priželjkujući sigurnost.
Kaži mi, onda, koji je najveći među njima.

[Buda:]

Ne družiti se sa budalama,
družiti se sa mudrima,
poštovati vredne poštovanja:
to je najveći blagoslov.

Živeti na povoljnom mestu,
zahvaljujući prethodnim dobrim delima,
sebi odrediti ispravan cilj:
to je najveći blagoslov.

Mnogo znanja i umeća imati,
biti disciplinovan, vešt,
i svaka dobro izgovorena reč:
to je najveći blagoslov.

Brinuti o majci i ocu,
starati se za sopstvenu ženu i decu,
imati posao što ne stvara nemir:
to je najveći blagoslov.

Davati i živeti u skladu sa Istinom,
starati se za srodnike,
činiti dela koja nisu za osudu:
to je najveći blagoslov.

Od lošeg se uzdržati
i od alkohola se okrenuti,
na svaku stvar bistra uma gledati:
to je najveći blagoslov.

Biti ispunjen poštovanjem i skromnošću,
zadovoljan i zahvalan,
i u pravo vreme Dhammu čuti:
to je najveći blagoslov.

Biti strpljiv i za dobar savet prijemčiv,
susretati se sa asketama
i o Dhammi razgovarati kad je prava prilika:
to je najveći blagoslov.

Obuzdavanje, život u vrlini,
uviđanje plemenitih istina,
dostizanje oslobođenja:
to je najveći blagoslov.

Imati um koji se ne koleba kad ga dodirnu
stvari ovoga sveta,
biti bez tuge, jasnog uvida i na sigurnom:
to je najveći blagoslov.

Koji žive onako kako je ovde rečeno,
nepobeđeni gde god da su,
sigurni gde god da krenu:
za takve je to najveći blagoslov.


6. Ratana sutta — Dragulji [na početak]

[Napomena: Ova se sutta pojavljuje i u Sn II:1.]

Koji god se duhovi okupili ovde,
— na zemlji, na nebu —
neka svi budu sretni
i pažljivo saslušaju šta govorim.

Tako, duhovi, pažljivi bi svi trebali biti.
Pokazujte prijaznost prema ljudskoj rasi.
Danju i noću ljudi prinose ponude,
zato, vodeći o tome računa, zaštitite ih.

Bilo kakvo blago — ovde ili drugde —
kakvo god probrano blago na nebesima da je,
ono nije, za nas, ravno Tathāgati.
Jer još je probranije blago u samom Budi.
Neka svima ova istina donese blagodet.

Izuzetna Besmrtnost — utrnuće, obestrašćenost —
koju u koncentraciji otkri mudri iz plemena Sakya:
Ničeg ravnog toj dhammi nema.
Jer još je probranije blago i u toj dhammi.
Neka svima ova istina donese blagodet.

Ono što izvrsni Probuđeni pohvali kao čisto
i nazva koncentracijom
znanja što svako sam za sebe steći mora:
Ničeg ravnog toj koncentraciji nema.
To je još jedno probrano blago u ovoj dhammi.
Neka svima ova istina donese blagodet.

Osam osoba — četiri para —
što ih pohvališe oni smireni:
Oni, učenici Takodošavšeg, zaslužuju ponude.
Ono njima što je dato veliki plod donosi.
To je još jedno probrano blago u sanghi.
Neka svima ova istina donese blagodet.

Oni koji se, predani, spokojnog uma,
posvete poruci Gotame,
stigavši na cilj, uranjaju u Besmrtnost,
slobodno uživajući u Oslobođenju što ga zadobiše.
To je još jedno probrano blago u sanghi.
Neka svima ova istina donese blagodet.

Jedan stub Indre, [1] poboden u zemlju,
koji ni sva četiri vetra pomeriti ne mogu:
on je, kažem vam, poput čoveka besprekornog,
koji — razumevši potpuno
ove plemenite istine — vidi.
To je još jedno probrano blago u sanghi.
Neka svima ova istina donese blagodet.

Oni koji jasno vide ove plemenite istine
što ih dobro izloži onaj sa potpunim uvidom —
bez obzira što ih [kasnije] nešto može učiniti nepažljivim
osmi put se neće roditi. [2]
To je još jedno probrano blago u sanghi.
Neka svima ova istina donese blagodet.

U trenutku dostizanja uvida,
odbacuju se tri stvari:
ideja o sopstvu, neizvesnost
i svaka vezanost za pravila i rituale. [3]
To je potpuno oslobođenje
od četiri stanja uskraćenosti, [4]
i nesposobni smo da počinimo
nijednu od šest velikih grešaka. [5]
To je još jedno probrano blago u sanghi.
Neka svima ova istina donese blagodet.

Šta god loše da je možda uradio
— telom, govorom ili mišlju —
ne može ga sakriti:
nesposobnost što se pripisuje
onome ko je sagledao Put.
To je još jedno probrano blago u sanghi.
Neka svima ova istina donese blagodet.

Poput šumovitog gaja, olistalog i procvalog
k’o u prvom mesecu leta,
takva je neprevaziđena dhamma što ju je podučavao,
za najveću blagodet, blagodet izbavljenja.
To je još jedno probrano blago u Budi.
Neka svima ova istina donese blagodet.

Neprevaziđen,
neprevaziđen u razumevanju,
neprevaziđen u davanju,
neprevaziđen izlaganju,
nenadmašen, podučavao je
neprevaziđenu dhammu.
To je još jedno probrano blago u Budi.
Neka svima ova istina donese blagodet.

Završeno je staro i nema novog rođenja.
Ohlađeni njihovi umovi za novo nastajanje,
takvi, bez nove klice, bez želje za rođenjem,
smotreni, gase se poput plamena ovog.
To je još jedno probrano blago u sanghi.
Neka svima ova istina donese blagodet.

Koji god se duhovi okupili ovde,
— na zemlji, na nebu —
odajmo poštovanje prema Budi,
Tathāgati što ga slave bića
ljudska i božanska.
Neka sva budu srećna.

Koji god se duhovi okupili ovde,
— na zemlji, na nebu —
odajmo poštovanje prema dhammi
i Tathāgati što ga slave bića
ljudska i božanska.
Neka sva budu srećna.

Koji god se duhovi okupili ovde,
— na zemlji, na nebu —
odajmo poštovanje prema sanghi
i Tathāgati što ga slave bića
ljudska i božanska.
Neka sva budu srećna.

Beleške

[1] Indrin stub: Visoki stub od čvrstog drveta postavljen na ulazu u selo. [Natrag]

[2] Osoba koja je dostigla ovaj stupanj u praksi još će se najviše sedam puta ponovo roditi. [Natrag]

[3] Ove tri osobine su okovi što ih odbacujemo kada nazremo nagoveštaj Oslobođenja na stupnju "ulaska u struju" (u trenutku kada kročimo u tok što nosi ka potpunom probuđenju). [Natrag]

[4] Četiri stupnja uskraćenosti: preporađanje kao životinja, gladni demon, ljuti demon ili stanovnik pakla. U budističkoj kosmologiji, nijedno od ovih stanja nije večno. [Natrag]

[5] Četiri velike greške: ubiti sopstvenu majku, ubiti arahanta (potpuno probuđenog čoveka), raniti Budu, izazvati šizmu u sanghi ili odabrati nekog drugog za svog učitelja umesto Bude. [Natrag]


7. Tirokutta kanda — Gladne senke s one strane zidova [go to top]

Na otvorenome oni stoje
i na raskršćima.
Kraj vrata oni stoje,
vraćajući se svojim starim domovima.
Ali kad se obrok s mnogo hrane i pića služi,
niko ih se ne seti:
Takva je kamma živih bića.

Tako oni što osete toplinu za svoje mrtve rođake
daju povremeno dar valjane hrane i pića
— vrli, čisti —
[pomislivši:] "Neka ovo bude za naše rođake.
Neka naši rođaci budu srećni!"

I oni što su se okupili tu,
okupljene senke rođaka,
sa zahvalnošću daju svoj blagoslov
za obilje hrane i pića:
"Neka dugo požive naši rođaci
od kojih dobismo [ovaj poklon].
Mi smo počašćeni,
a i darodavci ne ostadoše bez nagrade!"

Jer tamo [u njihovom svetu] zaista
nema njiva,
ni uzgoja stoke,
nema trgovine,
ni kupovine i prodaje.
Oni žive od onoga što se ovde da,
gladne senke
čije je vreme ovde isteklo.

K’o što voda pavši na vrh brda
teče naniže u dolinu,
isto tako ono što je ovde dato
neminovno donosi dobrobit za mrtvoga.
K’o što reke pune vode
napune čitav okean,
isto tako ono dato ovde
neminovno donosi dobrobit za mrtvoga.

"I on je meni davao, ona se trudila oko mene,
to moji su rođaci, prijatelji, drugovi":
Ponude činiti treba za mrtve
kad ovako pomislimo
na stvari u prošlosti učinjene.
Jer nikakvim plakanjem,
nikakvim tugovanjem
niti kakvim jadikovanjem
ne donose korist mrtvima
rođaci koji uporno tako čine.
Već kada je ponuda data, na pravo mesto, u Sanghu,
ona im dugovečnu korist donosi,
korist koju osetiće odmah.

Na taj način, valjano ispunjena je dužnost za rodbinu,
velika počast odata je za mrtve
a monasima učinjen veliki podstrek:

Zasluga što je tako stekoste
mala nije.


8. Nidhi kanda — Rezervna zaliha [go to top]

Čovek blago stavlja na stranu,
duboko pod zemlju, na mesto skrovito:
"Kad potreba ili obaveza dođe,
to će mi tada od pomoći biti,
za izbavljenje ako me potkažu kralju,
orobe lopovi,
za slučaj dugovanja, gladi ili nesreće."
Sa tim naumom se
na ovome svetu
rezervna zaliha stavlja na stranu.

Al’ bez obzira koliko dobro je skrivena,
duboko pod zemlju, na skrovito mesto,
ona neće uvek svrsi poslužiti svojoj.
Blago promeni mesto
il’ nas sećanje izda;
ili — neopaženo —
vodene zmije umaknu s njime,
duhovi ga ukradu
ili ga se mrziteljni naslednici dokopaju.
Kada se zasluge istroše,
ono je potpuno uništeno.

Ali kada muškarac il’ žena
na stranu stave dobro čuvano blago
velikodušnosti, vrline,
uzdržanosti i samokontrole,
u pogledu svetilišta,
sanghe,
dobrih pojedinaca,
gostiju,
majke, oca
ili starijih braće i sestara:
To je dobro čuvano blago.
Njega nije moguće oteti.
Ono te svuda prati.
I kada, moraš ovaj svet da napustiš,
gde god da moraš da kreneš,
sa sobom ga nosiš.
To blago ne stoji zajedno sa tuđim
i lopovi ga odneti ne mogu.

Zato, razborit, treba da stvaraš zasluge,
blago što te svuda u stopu prati.
To jeste blago što
daje sve što požele,
bićima ljudskim, božanskim.

Čemu god da božanstva teže,
sve to im je njime dato.
Prijatan izgled, prijatan glas,
telo lepo građeno, lepo oblikovano,
gospodstvo, pristaše:
sve to im je njime dato.
Zemaljsko vladarstvo, gospodarstvo,
blaženstvo cara,
Kraljevanje nad bogovina na nebu:
sve to im je njime dato.
Rađanje u ljudskom obliku,
svako uživanje na nebu,
dostizanje Izbavljenja:
sve to im je njime dato.
Izuzetni prijatelji,
ispravna praksa, [1]
ovladavanje jasnim znanjem i izbavljenjem: [2]
sve to im je njime dato.
Oštroumnost, [3] oslobađanja, [4]
savršenstvo ponašanja:
sve to im je njime dato.
Utihnulo probuđenje[5]
Budinstvo:
sve to im je njime dato.

Toliko moćno je to,
prikupljanje zasluga.
Tako mudri, razboriti,
hvale blago zasluga
već skupljeno.

Beleške

[1] Ispravno praktikovanje dhamme. [Natrag]

[2] Jasno znanje = znanje o prethodnim životima, znanje o mestu umiranja i preporađanja bića, znanje o prestanku mentalnih izliva: čulna strast, nastanak, stanovišta, neznanje. Izbavljenje = izbavljenje iz kruga preporađanja. [Natrag]

[3] Oštroumnost = oštroumnost u pogledu dhamme, njenog značenja, jezika i svedočenja o njoj. Te četiri sposobnosti se nalaze u nekim, ali ne u svim, arahantima. [Natrag]

[4] Oslobađanja. Maha nidana suttanta [DN 15] opisuje osam oslobađanja na ovaj način:

"Zaokupljeni oblicima, vidimo oblike. To je prvo oslobađanje.

Ne opažajući oblik u sebi, vidimo oblike spolja. To je drugo oslobađanje.

Potpuno smo okrenuti lepom. To je treće oslobađanje. Potpunim prevazilaženjem opažanja [fizičkog] oblika, s nestankom opažaja otpora i bez opažanja raznolikosti, pomišljajući: ’Beskrajan prostor’, ulazimo i ostajemo u sferi beskrajnog prostora. To je četvrto oslobađanje. Potpunim prevazilaženjem sfere beskrajnog prostora, pomišljajući: ’Beskrajna svest’, ulazimo i ostajemo u sferi beskrajnosti svesti. To je peto oslobađanje.

Potpunim prevazilaženjem sfere beskrajnosti svesti, pomišljajući: ’Ništa ne postoji’, ulazimo i ostajemo u sferi ništavila. To je šesta emancipacija.

Potpunim prevazilaženjem sfere ništavila, ulazimo i ostajemo u sferi ni opažanja ni ne-opažanja. To je sedmo oslobađanje.

Potpunim prevazilaženjem sfere ni opažanja ni ne-opažanja, ulazimo i ostajemo u prestanak opažanja i osećanja. To je osmo oslobađanje.

Sada, kada monah dostigne ovih osam oslobađanja ovim redom, obrnutim redom, ovim i obrnutim redom, kada ih postiže i izlazi iz njih kad god poželi, kako god želi, ili ostaje u njima dugo koliko god želi, kada okončavanjem mentalnih vrenja ulazi i ostaje u od njih oslobođenoj svesti, direktno je upoznavši i ostvarivši je ovde i sada, za njega se kaže da je monah oslobođen na oba načina. I drugo oslobađanje na oba načina, više i sublimnije od toga, ne postoji." [Natrag]

[5] Utihnulo probuđenje: probuđenje "usamljenog" Bude, onoga koji se na putu do probuđenja nije oslanjao na učenje drugih, ali koji isto tako ne može formulisati dhammu onako kako to može potpuno probuđeni Buda, dakle nema veštinu podučavanja drugih. [Natrag]


9. Metta sutta — Blagonaklonost [go to top]

[Napomena: Ova sutta se takođe pojavljuje u Sn I:8.]

Ovo treba da učini onaj koji je razumeo cilj,
koji želi da stigne do smirenja:
biti vešt, čestit, savršeno čestit,
prijemčiv za pouku, blag i skroman.

Zadovoljan, bez velikih prohteva,
sa malo obaveza, jednostavnog života,
smirenih čula, obazriv,
ne lakomislen, bez želje za srodnicima.

Neka ne učini ni najmanju stvar
zbog koje bi ga mudri mogli prekoreti.
Pomisli: Srećna, u miru,
neka sva bića budu srećna u srcu.

Kakvo god da su bića,
slaba ili jaka, duga ili velika
srednja ili kratka, sićušna
ili ogromna, bez izuzetka,

vidljiva i nevidljiva,
blizu ili daleko, rođena
ili ona koja će tek biti rođena:
neka sva ta bića budu srećna!

Neka niko nikoga ne obmanjuje,
niti vređa bilo koga bilo gde.
Ni u ljutnji, niti u mržnji
nek ne poželi drugome da pati.

Kao što bi majka rizikovala sopstveni život
da zaštiti svoje dete, svoje jedino dete,
neka i on neguje srce prepuno
ljubavi bezgranične za sva bića.

Blagonaklon prema čitavom kosmosu,
neka neguje ljubav bezgraničnu:
iznad, ispod i svuda unaokolo,
bez granica, bez neprijateljstva il’ mržnje.

Bilo da stoji, hoda, sedi il' leži,
sve dok je sabran,
nek razvija takvu sabranost.
To ze zove uzvišenim boravištem, ovde i sada.

Nezaveden pogrešnim stanovištima,
pun vrline i usavršen u znanju,
nadvladavši želju za zadovoljstvima čula,
nikada više u matericu ući neće.