Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Milinda pañha

1. Mahāvagga
Veliko poglavlje


Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Pitanje o znaku

Kralj Milinda dođe do poštovanog Nāgasene i pozdravi se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i reče:
“Poštovani gospodine, koje je tvoje ime, kako te zovu?”

“Veliki kralju, ja sam Nāgasena. Tako me zovu moji saputnici u svetačkom životu. No, iako roditelji daju svojoj deci ime kao što su Nāgasena, Sūrasena, Vīrasena ili Sīhasena, to je samo naziv, oznaka, znak, puko ime, baš kao što je to i  moje ‘Nāgasena’. U tome nije moguće pronaći osobu.”

Na to kralj Milinda ovako reče okupljenima: “Čujte me, gospodo, pet stotina Yonaka i 80.000 monaha. Ovaj ovde Nāgasena kaže: ‘U tome nije moguće pronaći osobu.’ Da li se sa time treba složiti?”

Onda Milinda reče Nāgaseni: “Gospodine, ako u tome nije moguće pronaći osobu, pa ko je onda taj koji ti daje razne potrepštine kao što su ogrtač, hrana, smeštaj ili lekovi? Ko je taj koji sve to koristi? Ko je taj koji čuva svoju vrlinu, posvećuje se meditaciji i ubira veliki plod oslobođenja? A ko je taj koji ubija, krade, čini preljubu, laže, pije alkohol, čini pet strašnih dela čiji plod odmah dozri?“

Prema tome što kažeš, ispada da ne postoje ni dobro, ni loše, ne postoji onaj ko čini dobra ili loša dela ili navodi druge da ih čine, ne postoji dozrevanje ploda takvih dela. Ako bi te, Nāgasena, neko ubio, taj ne bi snosio posledice ubistva. Za tebe ne postoje učitelj, onaj koji zaređuje, niti zaređenje. ‘Moji saputnici u svetačkom životu me zovu Nāgasena’, tako kažeš. A gde je zapravo taj Nāgasena? Je li kosa Nāgasena?”

“Ne, veliki kralju.”

“Jesu li to malje?”

“Ne, veliki kralju.”

“Nokti… zubi… koža… mišići… tetive… kosti… koštana srž… bubrezi… srce… jetra… dijafragma.. slezina… pluća… debelo crevo… tanko crevo… želudac i njegov sadržaj… izmet… žuč… sluz… gnoj… krv… znoj… salo… suze… masnoća… pljuvačka… sline… tečnost u zglobovima… mokraća ili mozak?”

“Ne, veliki kralju.”

“Je li oblik Nāgasena?”

“Ne, veliki kralju.”

“A osećaj… opažaj… mentalni obrasci? Je li Nāgasena svest?”

“Ne, veliki kralju.”

“Je li Nāgasena u svemu tome zajedno?”

“Ne, veliki kralju.”

“Je li onda Nāgasena nešto izvan oblika, osećaja, opažaja, mentalnih obrazaca i svesti?”

“Ne, veliki kralju.”

“Gospodine, ja te pitam sve ovo i ne vidim Nāgasenu. Nāgasena je onda glas?”

“Ne, veliki kralju.”

“Pa šta je onda Nāgasena? To što si na početku rekao bilo je neistina. Ovde nema bilo kakvog Nāgasene!”

Na to poštovani Nāgasena reče: “Veliki kralju, ti si nežan, zaista prefinjen plemić. Kada bi se u podne našao na putu, hodajući po vrelom tlu, užarenom pesku, gazeći po šiljastim kamenčićima i grumenju, povredio bi stopala, iscrpeo telo i uznemirio svoj um. Sa takvom patnjom nastala bi svest o telu. Zato, ovoga puta, kako si došao, peške i na kočiji?”

“Nisam došao peške, već kočijom.”

“Ako si došao kočijom, pokaži mi je. Je li ona ruda?”

“Ne, poštovani.”

“Je li ona osovina?”

“Ne, poštovani.”

“Jesu li točkovi kočija?”

“Ne, poštovani.”

“Je li trup kočije sama kočija?”

“Ne, poštovani.”

“Je li držač za barjak kočija?

“Ne, poštovani.”

“Je li to jaram?”

“Ne, poštovani.”

“Uzde?”

“Ne, poštovani.”

“Onda možda bič?”

“Ne, poštovani.”

“Jesu li sve te stvari zajedno kočije?”

“Ne, poštovani.”

“Jesu li onda kočije nešto izvan toga?”

“Ne, poštovani.”

“Veliki kralju, ja te pitam sve ovo i ne vidim kočije. Kočije su onda zvuk kočije?”

“Ne, poštovani.”

“Pa šta su onda kočije? To što si na početku rekao bilo je neistina. Ovde nema bilo kakvih kočija! Veliki kralju, ti si vladar cele Đambudipe, koga s eonda bojiš i govoriš neistinu? Onda Nāgasena ovako reče okupljenima: “Čujte me, gospodo, pet stotina Yonaka i 80.000 monaha. Ovaj ovde kralj Milinda kaže: ‘Došao sam kočijom.‘ Ali kad mu rekoh da mi je pokaže, on odgovara da je nije moguće pronaći. Da li se sa time treba složiti?”

Kada ovo bi rečeno, pet stotina Yonaka odobravajući Nāgaseni, ovako rekoše kralju Milindi: “Neka se sada, vaše visočanstvo izvuče nekako iz ove klopke.”

Onda Kralj Milinda reče poštovanom Nāgaseni: “Poštovani, ja ne govorim neistinu. Zbog toga što postoje ruda, osovina, točkovi, trp kočije, držač za barjak, jaram, uzde i bič, ‚kočije‘ postoje samo kao naziv, oznaka, znak, puko ime.”

“Veliki kralju, dobro si razumeo kočije. Isto tako, zato što postoje kosa, malje, nokti, zubi, koža, mišići, tetive, kosti, koštana srž, bubrezi, srce, jetra, dijafragma, slezina, pluća, debelo crevo, tanko crevo, želudac i njegov sadržaj, izmet, žuč, sluz, gnoj, krv, znoj, salo, suze, masnoća, pljuvačka, sline, tečnost u zglobovima, mokraća i mozak, oblik, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i svest, ‚Nāgasena‘ postoji samo kao naziv, oznaka, znak, puko ime. Ali u suštini, osobu tu nije moguće naći

Baš kao što je Blaženi rekao monahinji Vađira:

“Kao što se za sklop delova,
koristi reč ‘kočija’,
isto tako, kada postoje sastojci,
po dogovoru nazivamo ih ’bićem’.

Veličanstveno je, poštovani Nāgaseno, čudesno je kako si briljantno objasnio ovo pitanje! Da je Buda ovde stajao, siguran sam da bi i on ovo pohvalio. Odlično, Nāgaseno, odlično kako si briljantno objasnio ovo pitanje!

2. Pitanje o broju godina

“Poštovani Nāgaseno, koliko godina monaškog staža imaš?”

“Sedam godina, veliki kralju.”

“Poštovani, to sedam, šta je to? Jesi li ti to sedam ili je to broj?”

U tom trenutku sunce sinu i senka kralja, onako okićenog i raskošno odevenog, pojavi se na tlu i isto tako kao odraz u velikoj posudi sa vodom koja je tu stajala. Onda Nāgasena reče kralju Milindi: “Veliki kralju, vidiš li tu senku na tlu i u toj posudi? Ko je kralj? Jesi li to ti ili je to senka?”

“Ja sam kralj, ne senka. Jer ta senka postoji zahvaljujući meni.”

“Isto tako, kralju, sedam je tek broj godina otkako sam monah, ja nisam to sedam. Ali to sedam postoji zahvaljujući meni. Baš kao i senka zahvaljujući velikom kralju.”

“Veličanstveno je, poštovani Nāgaseno, čudesno je kako si briljantno objasnio ovo pitanje!”

3. Pitanje o istraživanju

Kralj reče: “Poštovani Nāgaseno, hoćeš li razgovarati sa mnom?”

“Veliki kralju, ako ćeš sa mnom razgovarati kao učen čovek, razgovaraću sa tobom. Ali ako ćeš sa mnom razgovarati kao kralj, onda neću.”

“A kako to razgovara učen čovek?”

“Učen čovek u razgovoru objašnjava, analizira, pobija argumente druge strane, pronalazi sličnosti i razlike sa svojim stavovima, ali pri svemu tome nije savladan besom prema sagovorniku. Tako učen čovek razgovara.”

“A kako to kralj razgovara?”

“Kralj u razgovoru odobrava jedno mišljenje i za svakoga ko se sa njime ne složi, naredi da bude kažnjen: ‘Išibajte ga!‘ Tako kralj razgovara.”

“Poštovani, ja ću razgovarati kao učen čovek, ne kao kralj. Molim te da govoriš bez ustručavanja, kao što bi to činio sa monahom, iskušenikom, nezaređenim sledbenikom ili poslužiocem u manastiru. Dakle, iznosi mišljenje bez ograda, bez straha.”

“Vrlo dobro, veliki kralju”, prihvati monah sa zadovoljstvom.

A onda kralj reče: “Da te pitam nešto, Nāgaseno.”

“Pitaj, veliki kralju.”

“Ali ja sam te već pitao.”

“I ja sam odgovorio.”

“Šta si odgovorio.”

“To što je bilo pitano.”

4. Pitanje koje je postavio Anantakāya

Onda kralju pade na um ova misao: “Ovaj monah je vešt, sposoban da razgovara sa mnom. Ali ja imamo toliko pitanja, tako da će pre pasti mrak pre nego što ih sve postavim. Kako bi bilo da nastavim razgovor sa njim sutra u mojoj palati?”

I kralj reče Devamantiyi: “Prenesi poštovanome: ‘Sutra će biti razgovor sa kraljem u njegovoj palati‘.” Potom kralj ustade sa svog mesta, zatraži saglasnost da se udalji, pa se pope na svoju kočiju, dok je u sebi ponavljao ime “Nāgasena, Nāgasena”, kako bi ga zapatio, i otide.

A Devamantiya reče poštovanom Nāgaseni: “Poštovani gospodine, kralj Milinda je ovako rekao: ‘Sutra će biti razgovor sa kraljem u njegovoj palati‘.”

“Vrlo dobro”, saglasi se monah. A pri kraju noći, kraljevi savetnici Devamantiya, Anantakāya, Maṅkura i Sabbadinna dođoše do kralja i upitaše ga: “Vaše visočanstvo, može li poštovani Nāgasena da dođe?”

“Da, neka dođe.”

“A koliko monaha može da povede sa sobom?”

“Neka povede koliko god želi.”

Na to Devamantiya, Anantakāya i Maṅkura dođoše kod Nāgasene i rekoše mu: “Poštovani gospodine, kralj je ovako rekao: ‘Koliko god monaha želi, Nāgasena može povesti sa sobom‘.”

Ujutro, Nagasena se obuče, uze zdelu i gornji ogrtač, pa praćen sa 80.000 monaha uđe u Sāgalu. A Anatarakāya, idući pored njega, ovako ga upita: “Poštovani Nāgaseno, kada kažete ‘Nāgasena‘, ko je taj ‘Nāgasena‘?”

A monah mu odgovori: “Šta ti misliš, ko je ovde ‘Nāgasena‘?”

“Ono što je taj unutrašnji vazduh, životni princip (đīva), što ulazi i izlazi, za to mislim da je ‘Nāgasena‘.”

“Ali ako bi vazduh izašao i ne bi više ušao ili ušao i ne bi više izašao, da li bi taj čovek bio živ?”

“Sigurno da ne bi.”

“A kad neko dune u školjku, da li taj vazduh ponovo u njega uđe?”

“Ne, poštovani.”

“Isto tako kada neko dune u frulu ili trubu, da li taj vazduh ponovo u njega uđe?”

“Ne, poštovani.”

“Pa kako on onda ne umre?”

“Ja nisam dorastao da sa tobom diskutujem, poštovani. Molim vas, stalo mi je da čujem tvoje mišljenje.”

“Taj udah i izdah nije životni princip, on se naziva telesni proces (kāyasankhāra).” I onda mu monah izreče govor o višem učenju (abhidhamma). Zadovoljan onim što je čuo, Anantarakāyo objavi da postaje njegov nezaređeni sledbenik.

5. Pitanje o odlasku u beskućnike

Onda Nāgasena otide do mesta na kojem je živeo kralj Milinda i sede na unapred pripremljeno mesto. A kralj je svojim rukama poslužo i različitim vrstama jela ugostio i nahranio Nāgasenu i monašku zajednicu. Onda svakom od monaha darova dva ogrtača, a poštovanom Nāgaseni tri, pa reče:

„Poštovani Nāgaseno, ostani ovde sa deset monaha.”

I kada je kralj Milinda video da je poštovani Nāgasena završio obrok i izvadio ruke iz činije, odabra on jedno niže mesto i sede sa strane. Dok je tako sedeo, reče Nāgaseni: „Gospodine, o čemu ćemo razgovarati?“

„Veliki kralju, svi mi želimo ono što je korisno. Neka to korisno bude predmet našeg razgovora.“

Na to kralj reče: „Dakle, radi kakve koristi, poštovani Nāgasena, si ti otišao u beskućnike? Šta je to što je najviši cilj za tebe?“

A mudri monah reče: „To da sadašnja patnja nestane, a da se nova ne pojavi, to je korist od odlaska u beskućnike. Krajnje oslobođenje od patnje, bez ostatka, jeste moj najviši cilj.

“Ali, poštovani, da li svako postaje beskućnik radi takve koristi?“

„Ne, veliki kralju. Jedni imaju u vidu tu koristi, druge su proganjali kraljevi ili razbojnici, treći zbog dugova, a neki jednostavno zato da bi sebi obezbedili od čega da žive. No, oni koji to čine na pravi način, čine to isključivo radi takve koristi.

„A ti si isto tako učinio?“

“Ja sam bio sasvim mlad kada sam postao beskućnik. Nisam znao da beskućništvo donosi takvu korist, već sam razmišljao: ‘Ti askete, sledbenici Sakyanina, imaju mnogo znanja i oni će me podučiti‘. I tek kada su me oni podučili, tek tada sam znao: ‘Radi takve koristi neko postaje beskućnik‘.

“Mudro zboriš, Nāgaseno.“

 

8. Pitanje o pažnji

Kralj ovako reče: “Poštovani Nāgaseno, šta je karakteristika pažnje, šta je karakteristika mudrosti?”

„Karakteristika pažnje, veliki kralju, jeste obuhvatanje, presecanje je karakteristika mudrosti.”

„Kako je to obuhvatanje karakteristika pažnje, kako je presecanje karakteristika mudrosti? Daj mi neki primer.“

„Veliki kralju, znaš li šta su žetoci?“

„Da, poštovani gospodine, znam.“

„A kako to žetelac žanje ječam?“

„Tako što levom rukom uhvati snop, a desnom uzme srp i njime ga preseče.“

„Onako kako, veliki kralju, žetelac levom rukom uhvati snop, a desnom uzme srp i njime ga preseče, isto tako asketa svojom pažnjom obuhvati um, a mudrošću sve nečistoće u njemu preseče. Na taj način, veliki kralju, obuhvatanje jeste karakteristika misli, a presecanje jeste karakteristika mudrosti.“

“Mudro zboriš, Nāgaseno.”

15. Kralj ovako reče: “Poštovani Nāgaseno, šta je karakteristika mudrosti?”

“Ranije sam, veliki kralju, rekao da je presecanje karakteristika mudrosti, a isto tako kažem da je blistanje karakteristika mudrosti.”

“Kako je to, poštovani gospodine, blistanje karakteristika mudrosti?”

“Veliki kralju, mudrost kada nastane, razveje mrak neznanja, stvara sjaj razumevanja, oslobađa svetlost znanja, plemenite istine učini prepoznatljivima. Zahvaljujući njoj asketa savršeno dobro zna: “Ovo je prolaznost” ili “Ovo je nedovoljnost” ili “Ovo je nepostojanje trajne suštine”.

“Daj mi neki primer.”

“Baš kao kad, veliki kralju, neki čovek unese lampu u mračnu kuću, pa ona razveje mrak, stvori sjaj, oslobodi svetlost, stvari učini prepoznatljivima. Isto tako, mudrost kada nastane, razveje mrak neznanja, stvara sjaj razumevanja, oslobađa svetlost znanja, plemenite istine učini prepoznatljivima. Zahvaljujući njoj asketa savršeno dobro zna: “Ovo je prolaznost” ili “Ovo je nedovoljnost” ili “Ovo je nepostojanje trajne suštine”. Na taj način, veliki kralju, blistanje je karakteristika mudrosti.”

“Mudro zboriš, Nāgaseno.”