Theravāda budističko društvo

Sn II.14: Dhammika sutta

Sutta nipata II.14

Dhammika sutta
Govor Dhammiki

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. I tada nezaređeni sledbenik Dhammika, zaajedno sa pet stotina drugih nezaređenih sledbenika, dođe do Blaženog. Kad mu se poklonio, sede sa strane. Sedeći tako, nezaređeni sledbenik Dhammika obrati se Blaženom ovim stihovima:

376. “Pitam ovo Gotamu, prepunog mudrosti:
Kako dobar sledbenik da postupa,
onaj koji je u beskućnike otišao
ili oni koji u svome domu žive?

377. Jer ti jasno razumeš tok i sudbinu
ovoga sveta, zajedno sa njegovim božanstvima.
Niko ti ravan nije u tumačenju onoga što je duboko
i zato najvišim Budnim zovu.

378. Direktnim iskustvom stekavši sva znanja,
Dhammu otkrivaš, bića saosećanjem obasipaš.
Zastore sve uklonio si, za oko tvoje prepreka nema,
potpuno pročišćen, blistaš punim sjajem u svetu ovome.

379. Erāvaṇa, kralja nāga, došao je
kad ču da ti si ‘Pobednik’.
Posle razgovora sa tobom, otišao je [s ovim rečima]:
‘Izvanredno’, srećan što tvoje reči čuo je.

380. Kralj Vesavaṇa Kuvera takođe došao je
sa pitanjima o Dhammi.
Na svako odgovorio si, o mudri,
tako da i on bi ushićen.

381. Sledbenici drugih škola željni debate,
bilo da su āđīvike ili nigaṇṭhe,

Tu Dhammu, suptilnu i okrepljujuću, kojoj si tako dobro poučio, Blaženi, i svi mi hoćemo da saslušamo. Pošto smo te tako zamolili, o Blaženi, kaži nam (odgovor). Svi ovi monasi i takođe kućedomaćini što dođoše da saslušaju istinu, nek saslušaju Dhammu, kao što božanstva slušaju dobro izgovorene reči Vasave.” [3]

(Blaženi:) “Čujte me, monasi, poučiću vas asketskoj praksi (dhamma dhutam), načinu življenja prikladnom za one što odoše u beskućnički život. Dobro je zapamtite. Onaj ko je okrenut tome što je dobro i ko je sabran treba da je praktikuje.

Monah ne treba da luta kad mu vreme nije, već treba u selo da stigne u prošenje hrane u pravo vreme, jer onaj ko ide u pogrešno vreme (lako će biti) privučen nevažnim stvarima; otuda probuđeni ne idu (u prošenje hrane) u pogrešno vreme. [4] Prizori, zvuci, ukusi, mirisi i dodiri preplavljuju (umove) bića. Oslobođen želje za tim objektima čula, u pravo vreme monah može ući (u selo) radi jutarnjeg obroka. Kad je prikupio hranu, vraća se sam i seda na osamljeno mesto, usredsređen na sebe i ne dopuštajući umu da se zaustavlja na spoljašnjim objektima, monah treba da razvija samokontrolu.

Ako bi razgovarao sa nezaređenim sledbenikom, sa nekim drugim ili sa monahom, treba da razgovara o profinjenoj Dhammi, ne ogovarajući druge niti prenoseći glasine. Neki se postavljaju kao oponenti drugima u diskusiji; takve ljude s malo mudrosti mi ne hvalimo, vezanost ih sputava i oni bivaju zavedeni svojim emocijama. [5]

Saslušavši Dhammu kojoj podučava Sugato [6] i razmotrivši je, njegov sledbenik koji poseduje mudrost promišljeno će koristiti hranu, sklonište, krevet, sedište i vodu za pranje ogrtača. Ali u monahu ne sme nići (klica vezanosti) za ta bića, kao što i lotos ne biva vodom iz koje izrasta.

A sada ću vam reći dužnosti nezaređenih. Pre svega nega neguje vrlinu, jer nije moguće onome ko je zauzet domaćinskim životom da ostvari potpunu monašku praksu (dhamma).

Ne bi trebalo da ubija živa bića, niti da bude uzrok njihove smrti. Ne povređuj nijedno biće na ovome svetu, ni jako ni slabo.

Sledbenik treba da izbegava uzimanje bilo čega od bilo koga, a za šta zna da pripada drugome. Ne treba da krade, niti da druge na to nagovara. Treba potpuno da izbegava krađu.

Mudar čovek treba da izbegava razvrat kao što bi izbegavao i da upadne u rupu punu užarenog ugljevlja. Ako nije u stanju da održava celibat, ne bi barem trebalo da odlazi tuđoj ženi.

Našavši se na dvoru ili u društvu ljudi, ne treba da izgovara laži. Ne treba ni on da laže, niti da na to druge nagovara. Potpuno bi trebalo da izbegava laganje.

Nezaređeni koji je odlučio da praktikuje Dhammu ne treba da se prepušta pijenju alkoholnih pića. Ne treba da ih pije, niti da druge na to nagovara, shvatajući da to vodi u ludilo. Izgubivši trezvenost, budale čine loše stvari i podstiču i druge nepromišljene ljude da se tako ponašaju. On bi trebalo da izbegava pijanstvo, jer to je prilika za loše postupke, jer otupljuje um i zadovoljstvo pričinjava samo budalama.

Ne ubij nijedno živo biće;
ne uzima ono što ti nije dato;
ne govori laži;
ne pij alkohol;
uzdrži se od seksualnog odnosa;
ne jedi hranu noću, u pogrešno vreme;
me kiti se nakitom i ne koristi parfeme;
ležaj nek ti bude na zemlji li na prostirci.

Ovo se naziva poštovanjem osam pravila, koje je objavio Probuđeni, onaj koji je stigao do na kraj patnje.

Radosnog uma proslavljaj dan predanosti (uposatha), sa njegovih osam pravila, na četrnaesti, petnaesti i osmi dan (lunarnog) meseca i isto tako na pola meseca. Ujutro, čista srca i radosna uma, mudrac, pošto je završio dan predanosti, nek razdeli odgovarajuću hranu i piće zajednici monaha. Dužnost mu je još da pomaže svoju majku i oca, kao i da se upušta samo u dozvoljenu trgovinu. Nezaređeni sledbenik koji ovo sprovodi marljivo odlazi među božanstva zvana ‘blistavi’.” [7]


Beleške

[1] Gotama je ime Budinog roda ili porodice. [Natrag]

[2] Prema komentaru, pali termin “gati” ovde preveden kao “ponašanje” znači ili “sklonost karaktera” ili “odredište bića posle smrti”. [Natrag]

[3] “Vasava” je jedno od nekoliko imena za Saku, vladara deva ili bogova. Ovo je poetski način da se kaže kako bi trebalo da slušaju veoma pažljivo. [Natrag]

[4] Pravo vreme za odlazak u selo u prošnju hrane je u zoru. AKo bi monah išao tamo po svojoj volji, “u pogrešno vreme”, mogao bi videti stvari ili doživeti nešto što će ugroziti njegov svetački život i podstaći ga da se vrati domaćinskom životu. [Natrag]

[5] Doslovno, “oni um šalju daleko.” [Natrag]

[6] Sugata, doslovno “dobrodošao”, ponekad se prevodi i kao “Srećni”, jedan je od Budinih epiteta. [Natrag]

[7] Grupa nebeskih bića (deva). Domaćin koji ovo praktikuje će se, posle smrti, roditi među njima. [Natrag]