Theravāda budističko društvo

Ud I.10: Bahiya sutta

Udana I.10

Bāhiya sutta
Pouka Bāhiyi


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. A u to vreme je Bāhija živeo u Suppāraki, kraj morske obale. On beše obožavan, poštovan, slavljen, uzdizan — i beše darivan ogrtačima, hranom, prenoćištem i lekovima. Tada, dok je boravio u osami, ovakav tok razmišljanja javi mu se u svesti: "Među onima koji su na ovome svetu arahanti ili su na putu ka stupnju arahanta, jesam li i jedan od njih?"

Tada jedna boginja koja je ranije bila krvni srodnik sa Bahijom — samilosna, želeći mu dobro, prepoznajući u svojoj svesti onaj tok razmišljanja koji se javio i u njegovoj svesti — otide do njega i stigavši ovako mu reče: "Ti, Bāhiya, niti si arahant, niti si na putu ka stupnju arahanta. Ti čak ni ne vežbaš kako bi postao arahant ili stupiš na staza ka stupnju arahanta."

"Ali ko na ovome svetu, zajedno sa njegovim božanstvima, jeste arahant ili je na putu ka stupnju arahanta?"

"Bāhiya, postoji grad na severu po imenu Sāvatthi. I Blaženi — arahant, potpuno probuđeni — živi sada u njemu. On je pravi arahant i on podučava Dhammu, koja vodi ka stupnju arahanta.

Tada Bāhiya, otrežnjen rečima boginje, smesta napusti Suppāraku i za jedan dan i jednu noć pređe čitav put do mesta gde je Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. U to vreme velika grupa monaha praktikovala je meditaciju u hodu na otvorenom. On im priđe i stigavši reče: "Gde, poštovana gospodo, boravi Blaženi — arahant, potpuno probuđeni? Želim da ga vidim."

"Otišao je u grad u prošenje hrane."

Tada Bāhiya žurno napusti Đetin gaj i ode u Sāvatthi, ugleda Blaženog u Sāvatthiju kako prosi hranu — smiren, stišan, čula umirenih, uma umirenog, spokojan i odmeren u potpunosti, usavršen, uvežban, zauzdan, čula obuzdanih. Videvši ga, približi se Blaženom i, stavši pred njega, pade ničice, glavom dodirnu stope Blaženog i reče: "Poduči me Dhammi, o Blaženi! Poduči me Dhammi, o Dobro upućeni, što će mi zadugo biti na dobrobit i spokojstvo."

Kad to bi rečeno, Blaženi mu odgovori: "Nije sada vreme, Bāhiya. U grad smo došli radi prošenja hrane."

Po drugi put Bāhiya reče Blaženom: "Ali teško je zasigurno znati kakve opasnosti možda vrebaju život Blaženog ili kakve opasnosti možda vrebaju moj život. Poduči me Dhammi, o Blaženi! Poduči me Dhammi, o Dobro upućeni, što će mi zadugo biti na dobrobit i spokojstvo."

Po drugi put Blaženi mu odgovori: "Nije sada vreme, Bāhiya. U grad smo došli radi prošenja hrane."

Po treći put Bāhiya reče Blaženom: "Ali teško je zasigurno znati kakve opasnosti možda vrebaju život Blaženog ili kakve opasnosti možda vrebaju moj život. Poduči me Dhammi, o Blaženi! Poduči me Dhammi, o Dobro upućeni, što će mi zadugo biti na dobrobit i spokojstvo."

"Onda bi, Bāhiya, trebalo sebe da vežbaš na ovaj način: U onome što vidiš neka bude samo to što vidiš. U onome što čuješ neka bude samo to što čuješ. U onome što osetiš (kao miris, ukus, dodir) neka bude samo to što osetiš. U onome što saznaš neka bude samo to što saznaš. Tako treba sebe da vežbaš. Kada za tebe u onome što čuješ bude samo to što čuješ, u onome što osetiš bude samo to što osetiš, u onome što saznaš bude samo to što saznaš, tada ti Bāhiya nećeš biti 'zbog toga'. Kada, Bāhiya, ti nisi 'zbog toga', tada, Bāhiya, nećeš biti ni 'u tome'. Kada, Bāhiya, niti ni 'u tome', tada, Bāhiya, nećeš biti ni ovde ni izvan, a ni između ta dva. Samo to jeste kraj patnje.

Saslušavši ovo kratko razjašnjenje Dhamme iz usta Blaženog, um Bāhiyin upravo tu i tada postade oslobođen od nečistoća, zahvaljujući prestanku prijanjanja/životne žeđi. Pošto je uputio Bāhiyu ovim kratkim izlaganjem Dhamme, Blaženi otide.

A onda, nedugo pošto je Blaženi otišao, Bāhiyu napade krava u pratnji mladog teleta i usmrti ga. Tada Blaženi, kad je završio prošenje hrane u Sāvatthiju i vraćajući se praćen velikim brojem monaha, ugleda mrtvog Bāhiyu. Videvši ga, on reče monasima: "Uzmite Bāhiyino telo, stavite na nosila i odnesite do mesta za kremaciju; spalite ga i podignite stupu na tom mestu. Vaš saputnik u svetačkom životu je preminuo."

"Kako vi kažete, gospodine", odgovoriše monasi. Postaviše Bāhiyino telo na nosila, odnesoše ga do mesta za kremaciju, spališe ga i podigoše stupu na tom mestu, a onda odoše do Blaženog. Kad su stigli, pokloniše mu se, pa sedoše sa strane. Dok su tako sedeli, obratiše mu se ovim rečima: "Bāhiyino telo je spaljeno i stupa na tom mestu podignuta. Kakvo je njegovo odredište? Kakvo je njegovo buduće stanje?"

"Monasi, Bāhiya beše mudar. On je praktikovao Dhammu u skladu sa Dhammom i nije me saletao pukim pitanjima u vezi sa Dhammom. Bāhiya, monasi, jeste potpuno oslobođen."

Onda Blaženi, shvatajući značaj ovoga, bi nadahnut da izgovori sledeće stihove:

Tamo gde voda, zemlja, vatra i vetar oslonac nemaju:
Tu zvezde ne sijaju,
Sunce vidljivo nije,
Mesec ne izlazi,
a tame nigde nema.
I kada mudrac, braman,
mudrosti svojoj zahvaljući,
upozna to sam za sebe,
tada od obličja i bezobličja,
od blaženstva i patnje,
oslobođen biva.


Napomena: Detaljnu analizu ove važne sutte možete pogledati ovde.